{"id":18099,"date":"2012-07-11T00:00:00","date_gmt":"2012-07-10T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/11\/vremeplov-umro-princ-tomislav-karadjordjevic\/"},"modified":"2012-07-11T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-10T22:00:00","slug":"vremeplov-umro-princ-tomislav-karadjordjevic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18099","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro princ Tomislav Kara\u0111or\u0111evi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 2000. godine umro je princ Tomislav Kara\u0111or\u0111evi\u0107, sin kralja Aleksandra I od Jugoslavije, prvi pripadnik kraljevske dinastije koji se posle Drugog svetskog rata vratio u otad\u017ebinu. Prilikom sahrane \u010detiri dana docnije u porodi\u010dnoj grobnici Kara\u0111or\u0111evi\u0107a u crkvi Svetog \u0110or\u0111a na Oplencu okupilo se nekoliko desetina hiljada ljudi.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je \u010detvrtak, 12. jul, 194. dan 2012. Do kraja godine ima 172 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1536. – Umro je holandski humanista Erazmo Roterdamski, koji je znatno uticao na nema\u010dku reformaciju, a u delima je satiri\u010dno prikazao dru\u0161tvo, u prvom redu rimokatoli\u010dko sve\u0161tenstvo i papu. Reformu crkve zami\u0161ljao je kao reformu klera i crkvenih op\u0161tina a ne kao dogmatsku reformu, zbog \u010dega se nije slo\u017eio sa Martinom Luterom. Dela: „Doma\u0107i razgovori“, „Pohvala ludosti“.<\/p>\n

\t1543. – Engleski kralj Henri VII o\u017eenio se \u0161esti put, ven\u010dav\u0161i se sa Katarinom Par, udovicom lorda Latimera, jedinom suprugom koja ga je nad\u017eivela.<\/p>\n

\t1682. – Umro je francuski astronom \u017dan Pikar, koji je prvi precizno izmerio stepen meridijanskog luka i omogu\u0107io ta\u010dnije izra\u010dunavanje polupre\u010dnika Zemlje. Pokrenuo je 1679. astronomski almanah „Connaissance des Temps“ koji i sada izlazi.<\/p>\n

\t1817. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac Henri Dejvid Toro, jedan od najboljih ameri\u010dkih esejista. Pisao je protiv ropstva, otima\u010dkog rata SAD protiv Meksika od 1846. do 1848. u korist robovlasni\u010dkog Juga, propovedao je vra\u0107anje prirodi i duhovnosti. Dela: „\u017divot u \u0161umi“, „Dnevnik“, eseji „Gra\u0111anska neposlu\u0161nost“, „Ropstvo u Masa\u010dusetsu“, „Odbrana D\u017eona Brauna“. <\/p>\n

\t1854. – Ro\u0111en je ameri\u010dki industrijalac D\u017eord\u017e Istman, jedan od pionira fotografije i filma, osniva\u010d kompanije „Kodak“. Lansirao je 1884. osetljivi fotografski papir, a 1888. jednostavnu foto kameru i potom iste godine celuloidnu filmsku traku prilago\u0111enu kameri.<\/p>\n

\t1869. – Francuski car Napoleon III prihvatio je uvo\u0111enje parlamentarnog sistema.<\/p>\n

\t1884. – Ro\u0111en je italijanski slikar i vajar Amadeo Modiljani, \u010dija su dela jedinstvena po prepoznatljivoj izdu\u017eenosti figura. U Parizu je \u017eiveo od 1906. do smrti 1920. i jedan je od najzna\u010dajnijih predstavnika „Pariske \u0161kole“. Najvi\u0161e je slikao \u017eenske aktove i portrete a u mladosti se bavio i skulpturom.<\/p>\n

\t1892. – Prigodnom sve\u010dano\u0161\u0107u odr\u017eanom kod Terazijske \u010desme pu\u0161ten je u rad Beogradski vodovod. Projekat i probna bu\u0161enja bili su delo nema\u010dkog in\u017eenjera Oskara Smrekera, iz Manhajma. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi. Bio je to za\u010detak modernog vodovoda u Beogradu.<\/p>\n

\t1904. – Ro\u0111en je \u010dileanski pisac i diplomata Neftali Rikardo Rejes Basoalto, poznat kao Pablo Neruda, najve\u0107i liri\u010dar Latinske Amerike, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1971. U po\u010detku je bio pod uticajem modernista i postromanti\u010dara, da bi kasnije prihvatio i slobodnije forme. Kao diplomata je slu\u017ebovao u Burmi, Argentini i Meksiku. Dela: pesni\u010dke zbirke „Prazni\u010dna pesma“, „Suton“, „Dvadeset ljubavnih i jedna o\u010dajna pesma“, „Poku\u0161aj beskona\u010dnog \u010doveka“, „Boravak na Zemlji“, „\u0160panija u srcu“, „Tre\u0107i boravak 1935-1945“, „Op\u0161ta pesma“, „Gro\u017e\u0111e i vetar“, „Elementarne ode“.<\/p>\n

\t1906. – Francuski artiljerijski kapetan jevrejskog porekla Alfred Drajfus – la\u017eno optu\u017een 1894. da je Nema\u010dkoj izdavao vojne tajne i potom osu\u0111en na do\u017eivotnu robiju – rehabilitovan je, vra\u0107en u vojsku i unapre\u0111en u \u010din majora.<\/p>\n

\t1910. – U avionskoj nesre\u0107i poginuo je engleski proizvo\u0111a\u010d automobila i pilot \u010carls Stjuart Rols, koji je sa Frederikom Henrijem Rojsom 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila „Rols-Rojs“. Rols je prvi pilot koji je – u junu 1910. – preleteo Laman\u0161 u oba pravca bez zaustavljanja i prvi britanski pilot koji je izgubio \u017eivot u avionskom udesu.<\/p>\n

\t1920. – Panamski kanal prokopan izme\u0111u Atlantskog i Tihog okeana zvani\u010dno je otvoren, \u0161est godina po\u0161to je kroz njega pro\u0161ao prvi brod.<\/p>\n

\n\t1933. – Ro\u0111en je Donald Vestlejk, izuzetno plodan ameri\u010dki autor detektivskih romana. \u010cesto je pisao pod razli\u010ditim pseudonimima (naj\u010de\u0161\u0107e kao Ri\u010dard Stark) ukupno vi\u0161e od 100 romana od kojih je nekoliko adaptirano u filmske hitove („Point blank“, „Naplata duga“, „Prevaranti“). Osim ozbiljne kriminalistike, oprobao se i u komi\u010dnom kriminalisti\u010dkom \u017eanru kao i u nau\u010dnoj fantastici. Druga dela: „Pla\u0107enici“, „Vreme za ubijanje“, „361“.<\/p>\n

\t1936. – Sve\u010dano je otvoren Zoolo\u0161ki vrt u Beogradu. Sme\u0161ten je unutar beogradske tvr\u0111ave na prostor „Malog Kalemegdana“ gde se nalazi i danas. Presudnu ulogu prilikom njegovog zasnivanja imao je Vlada Ili\u0107, poznati trgovac i industrijalac, gradona\u010delnik Beograda od 1935. do 1939. U po\u010detku, zauzimao je ne\u0161to preko 3,5 hektara, da bi ve\u0107 1941. zauzimao prostor od preko 14 hektara, nakon rata sveden je na dana\u0161njih 7 hektara. Prvi upravnik bio je in\u017eenjer Aleksandar Krsti\u0107. Vrt je strahovito stradao prilikom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, i nema\u010dkih 1941. i savezni\u010dkih 1943\/4.<\/p>\n

\t1941. – Sovjetski Savez i Velika Britanija potpisali su u Drugom svetskom ratu u Moskvi ugovor o uzajamnoj pomo\u0107i i zajedni\u010dkoj borbi protiv Nema\u010dke. <\/p>\n

\t1941. – U Cetinju je u Drugom svetskom ratu, na skup\u0161tini crnogorskih separatista, progla\u0161ena „suverena i nezavisna“ Crna Gora pod italijanskim protektoratom. Ve\u0107 narednog dana, izbila je pobuna protiv okupatorskih snaga i njihovih sledbenika koji su od po\u010detka bili protivnici zajedni\u010dke srpske i jugoslovenske dr\u017eave.<\/p>\n

\t1960. – Francuska je priznala nezavisnost dotada\u0161njih kolonija u Africi – Dahomeja (danas Benin), Nigera, Gornje Volte (danas Burkina Faso), Obale Slonova\u010de. Te zemlje su bile sastavni deo Francuske Zapadne Afrike. Kao i \u010cada, Centralnoafri\u010dke republike i Konga – biv\u0161eg Francuskog Konga – koje su bile sastavni deo Francuske Ekvatorijalne Afrike. <\/p>\n

\t1979. – Gilbertova Ostrva u Tihom okeanu stekla su nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Republika Kiribati, posle 87 godina britanske kolonijalne uprave.<\/p>\n

\t1993. – Zemljotres je na severu Japana aktivirao je klizi\u0161ta i pokrenuo d\u017einovske morske talase (Cunami), usmrtiv\u0161i oko 200 ljudi.<\/p>\n

\t1996. – Britanski prestolonaslednik princ \u010carls i princeza Dajana sporazumeli su se o uslovima razvoda, okon\u010dav\u0161i brak posle 15 godina.<\/p>\n

\t1997. – Kubanska vlada je posle laboratorijskih ispitivanja potvrdila da su autenti\u010dni posmrtni ostaci legendarnog gerilskog vo\u0111e Ernesta „\u010ce“ Gevare, prona\u0111eni u Boliviji i potom preba\u010deni na Kubu, na osnovu sporazuma vlada dveju zemalja.<\/p>\n

\t1998. – Francuska je pobedom u Parizu u finalu svetskog fudbalskog prvenstva nad Brazilom rezultatom 3:0, prvi put postala prvak sveta u fudbalu.<\/p>\n

\n\t2000. – U orbitu oko Zemlje ruskom raketom-nosa\u010dem „Proton-K“ lansiran je osnovni blok me\u0111unarodne kosmi\u010dke stanice, proizveden u Rusiji, u kojem \u0107e u komfornim uslovima boraviti posade stanice.<\/p>\n

\n\t2004. – Francuska i Irak obnovili su diplomatske odnose, prekinute posle ira\u010dke invazije na Kuvajt 1990.<\/p>\n

\t2005. – Princ Albert II, izdanak 700 godina stare dinastije Grimaldi, ustoli\u010den je kao novi suveren Kne\u017eevine Monako. Porodica Grimaldi je u kontinuitetu evropska dinastija sa najdu\u017eim periodom vladavine. Smatra se da su poreklom sa Korzike. Monako je jedna od najstarijih evropskih dr\u017eava, mada sa ograni\u010denim suverenitetom.<\/p>\n

\n\t2006. – Izraelska vojska u\u0161la na teritoriju Libana, po\u0161to je palestinski „Hezbolah“ oteo dvojicu i ubio osmoricu izraelskih vojnika, \u0161to je predsednik vlade Izraela Ehud Olmert nazvao „objavom rata“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 11, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 2000. godine umro je princ Tomislav Kara\u0111or\u0111evi\u0107, sin kralja Aleksandra I od Jugoslavije, prvi pripadnik kraljevske dinastije koji se posle Drugog svetskog rata vratio u otad\u017ebinu. Prilikom sahrane \u010detiri dana docnije u porodi\u010dnoj grobnici Kara\u0111or\u0111evi\u0107a u crkvi Svetog \u0110or\u0111a na Oplencu okupilo se nekoliko desetina hiljada ljudi.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18099","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18099","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18099"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18099\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18099"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18099"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18099"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}