{"id":17987,"date":"2012-07-07T00:00:00","date_gmt":"2012-07-06T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/07\/vremeplov-rodjen-arcibald-rajs\/"},"modified":"2012-07-07T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-06T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-arcibald-rajs","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17987","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Ar\u010dibald Rajs"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1875.godine , ro\u0111en je Ar\u010dibald Rajs, kriminolog, veliki prijatelj srpskog naroda. Ro\u0111en je u ju\u017enonema\u010dkoj pokrajini Baden, studirao je u \u0160vajcarskoj gde se posvetio kriminologiji. Bio je profesor univerziteta u Lozani. Na poziv srpske vlade do\u0161ao je u Srbiju 1914. kako bi zabele\u017eio zlo\u010dine Austro-Ugarske, Bugarske i Nema\u010dke.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Sa srpskom vojskom pro\u0161ao je \u010ditavu golgotu povla\u010denja 1915. preko planinskih vrleti do Jadrana i Krfa. Bio je \u010dlan srpske delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu. Tehni\u010dki je modernizovao kriminalisti\u010dku policiju u tada\u0161njoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. U skladu s li\u010dnom \u017eeljom, njegovo srce je nakon smrti uzidano u spomenik srpskim ratnicima na Kajmak\u010dalanu. Spomenik su razorili Bugari tokom Drugog svetskog rata. Dela: „\u0160ta sam video i pro\u017eiveo u velikim danima“, „\u010cujte Srbi“.<\/p>\n

\tDanas je nedelja, 8. jul, 190. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 176 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1497. – Portugalski moreplovac Vasko da Gama isplovio je iz Lisabona, predvode\u0107i ekspediciju koja je tra\u017eila morski put u Indiju.<\/p>\n

\t1621. – Ro\u0111en je francuski pisac \u017dan de Lafonten, \u010dlan Francuske akademije. Pisao je basne veoma duhovito i pou\u010dno, a u poeziji je stvorio sopstvenu versifikaciju, majstorski me\u0161aju\u0107i najraznovrsnije stihove. Ostala dela: pesme „Adonis“, „Elegija nimfama Boa“, „Filemon i Baukida“, roman „Ljubav Psihe i Kupidona“, stihovane „Pri\u010de“.<\/p>\n

\t1709. – Ruska vojska pod komandom cara Petra Velikog porazila je kod Poltave armiju \u0161vedskog kralja Karla XII. U bici koja je zauvek ozna\u010dila kraj \u0160vedske kao velike sile, spaslo se samo 1.500 od 20.000 \u0160ve\u0111ana, a \u0161vedski monarh je jedva izvukao \u017eivu glavu. Ruska pobeda nad tada najboljom vojskom u Evropi sna\u017eno je podigla ugled Rusije, koja je postala svetska sila prvog reda.<\/p>\n

\t1822. – Engleski pisac Persi Bi\u0161 \u0160eli, jedan od najboljih liri\u010dara engleskog jezika, udavio se u moru kod italijanskog grada Livorno. Izuzetno obrazovan, vrstan poznavalac filozofije, knji\u017eevnosti i lingvistike, romantik, antitradicionalist, uneo je u englesku poeziju notu slobode i duhovne smelosti. U poemi „Kraljica Mob“ izrazio je svoja revolucionarna ose\u0107anja, a u „Pobuni Islama“ nadu u bolju budu\u0107nost ljudskog roda. Ostala dela: pesni\u010dke drame „\u010cen\u010di“ „Oslobo\u0111eni Prometej“, lirske pesme „\u0160eva“, „Oblak“, „Oda zapadnom vetru“, esej „Odbrana poezije“.<\/p>\n

\t1838. – Ro\u0111en je nema\u010dki konstruktor i general grof Ferdinand fon Cepelin, koji je 1900. konstruisao veliku vazdu\u0161nu la\u0111u – diri\u017eabl, nazvanu prema njemu „cepelin“. Njegova letilica duga 248 metara bila je lak\u0161a od vazduha, s velikim balonom profilisanog vretenastog oblika i motornim pogonom.<\/p>\n

\t1885. – Ro\u0111en je nema\u010dki filozof Ernst Bloh, jedan od najzna\u010dajnijih mislilaca 20. veka. Zavr\u0161io je studije filozofije, fizike i muzike i doktorirao u Vircburgu, a univerzitetsku karijeru po\u010deo je 1918. u Lajpcigu. Posle dolaska nacista na vlast 1933. izbegao je iz Nema\u010dke u \u0160vajcarsku, potom u SAD. Predavao je filozofiju na Univerzitetu u Lajpcigu od 1948. do 1957, kada su mu vlasti Isto\u010dne Nema\u010dke zabranile rad zbog kriti\u010dnosti u pogledu razvoja marksisti\u010dke misli u toj zemlji, \u010dime je navukao na sebe gnev najvi\u0161ih komunisti\u010dkih funkcionera. Posle prelaska u Zapadnu Nema\u010dku, od 1961. do smrti 1977. bio je profesor na Univerzitetu u Tibingenu. Dela: „Duh utopije“, „Tomas Mincer kao teolog revolucije“, „Tragovi“, „Nasle\u0111e ovog vremena“, „Sloboda i poredak“, „Subjekt-Objekt“ (monografija o Hegelu), „Princip nade“, „Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo“, „Tibingenski uvod u filozofiju“.<\/p>\n

\t1894. – Ro\u0111en je ruski fizi\u010dar Pjotr Leonidovi\u010d Kapica, jedan od najistaknutijih fizi\u010dara 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1978, inostrani \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Od 1921. do 1934. radio je u Velikoj Britaniji, a po povratku je rukovodio Institutom Akademije nauka Sovjetskog Saveza za fiziku. Uspeo je da stvori vrlo jaka magnetna polja, otkrio je zavisnost elektri\u010dnog otpora polikristalnih metala od jakog magnetskog polja, koja nosi njegovo ime. Radio je na fizici niskih temperatura (helijum II, te\u010dni vazduh, vodonik), unapredio hidrodinamiku, posebno u oblasti termi\u010dkih pojava u tankim slojevima te\u010dnosti.<\/p>\n

\t1920. – Gradu \u0160apcu sve\u010dano je uru\u010deno francusko odlikovanje „Ratni krst“ za heroizam i stradanje njegovog stanovni\u0161tva u Prvom svetskom ratu. \u0160abac je 1914. i 1915. pretrpeo velika razaranja od strane austrougarske vojske, koja je po\u010dinila masovne ratne zlo\u010dine nad srpskim civilima u \u0160apcu i Ma\u010dvi.<\/p>\n

\t1920. – U ofanzivi Crvene armije kod Rovna u Ukrajini je poginuo srpski revolucionar Aleksa Dundi\u0107, pomo\u0107nik komandanta puka \u0160este konji\u010dke divizije Crvene armije. Kao dobrovoljac srpske vojske u Prvom svetskom ratu je posle ranjavanja pao u austrougarsko zarobljeni\u0161tvo, odakle je prebegao u Rusiju i pridru\u017eio se Crvenoj armiji. Postao je \u010duven po hrabrosti i me\u0111u prvima je odlikovan „Ordenom crvene zastave“. U znak priznanja – urna s njegovim pepelom polo\u017eena je u zidine Kremlja, a u Rovnu mu je podignut spomenik.<\/p>\n

\t1940. – Vlada Norve\u0161ke je u Drugom svetskom ratu emigrirala u London, po\u0161to je norve\u0161ka vojska kapitulirala posle 62 dana otpora invazionim snagama Nema\u010dke.<\/p>\n

\t1942. – Umro je francuski mar\u0161al Luj Feliks Fransoa Fran\u0161e Depere, istaknuti vojskovo\u0111a u Prvom svetskom ratu i po\u010dasni vojvoda srpske vojske. U junu 1918. preuzeo je vrhovnu komandu nad savezni\u010dkim snagama na Solunskom frontu. Procenio je da Srpska vojska – kao najborbeniji deo savezni\u010dkih snaga na tom rati\u0161tu – treba prva da krene u proboj fronta, \u010demu je nesumnjivo doprinela i namera da se manje izla\u017eu opasnosti vojnici drugih savezni\u010dkih nacija. Srpska vojska je posle zapovesti za proboj Solunskog fronta, brzo porazila Bugare i prisilila ih na kapitulaciju, zatim i austrijske i nema\u010dke trupe, \u0161to je bilo odlu\u010duju\u0107e za slom Centralnih sila i okon\u010danje Prvog svetskog rata.<\/p>\n

\t1943. – Umro je heroj francuskog Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu \u017dan Mulen, poznat kao „Maks“, koji je rukovodio otporom nacistima u okupiranoj Francuskoj. Posle hap\u0161enja mu\u010den je u Gestapou i umro je od povreda.<\/p>\n

\t1956. – U Beogradu je izveden prvi javni TV prenos be\u017ei\u010dnim putem, povodom proslave stogodi\u0161njice ro\u0111enja srpskog nau\u010dnika Nikole Tesle. Program iz privremenog TV studija u Institutu „Nikola Tesla“ u Beogradu gra\u0111ani su pratili na \u010detrdesetak prijemnika sme\u0161tenih u izlozima prodavnica u raznim delovima grada.<\/p>\n

\t1967. – Umrla je engleska pozori\u0161na i filmska glumica Vivijen Li, koja je stekla svetsku slavu ulogom Skarlet O'Hare u ameri\u010dkom filmu „Prohujalo s vihorom“ za koju je nagra\u0111ena Oskarom. U pozori\u0161tu je igrala niz vode\u0107ih uloga u dramama Vilijama \u0160ekspira, \u010desto s mu\u017eem Lorensom Olivijeom, za kojeg je bila udata od 1937. do 1960. Ostali filmovi: „Bura u \u010da\u0161i vode“, „Po\u017ear nad Engleskom“, „Cezar i Kleopatra“, „Ana Karenjina“, „Ledi Hamilton“, „Tramvaj nazvan \u017eelja“ (Oskar), „Rimsko prole\u0107e gospo\u0111e Ston“.<\/p>\n

\t1994. – Umro je korejski diktator Kim Il Sung, za podanike „Veliki vo\u0111a“, koji je neograni\u010denom li\u010dnom vla\u0161\u0107u upravljao Severnom Korejom od osnivanja te zemlje 1948. do smrti.<\/p>\n

\t2000. – Umro je Nikola Hercigonja jugoslovenski kompozitor i muzikolog. Studirao je kompoziciju na Muzi\u010dkoj akademiji u Zagrebu. Bio je profesor istorije muzike i muzikologije na Muzi\u010dkoj akademiji u Beogradu od 1950. do 1975. Autor je vi\u0161e od 300 muzi\u010dkih dela razli\u010ditih \u017eanrova – od monumentalnih muzi\u010dko-scenskih dela: scenski oratorijum „Gorski vijenac“, muzi\u010dko-scenska vizija „Planetarijom“, opera-balet „Stavite pamet na komediju“, oratorijum „Jama“, „Sluga Jernej i njegovo pravo“ pa do masovnih pesama, poput Sve\u010danih pesama „Jugoslavijo“ i „Uz mar\u0161ala Tita“. Publikovao je i vi\u0161e od 200 muzikolo\u0161kih publicisti\u010dkih radova u dnevnoj i periodi\u010dnoj \u0161tampi kao i na radiju.<\/p>\n

\t2002. – Lideri 34 afri\u010dke zemlje na sastanku u Durbanu ukinuli su Organizaciju afri\u010dkog jedinstva i sutradan je zamenili novom organizacijom po ugledu na Evropsku uniju, pod nazivom Afri\u010dka unija.<\/p>\n

\t2003. – Sudanski „Boing 737“ sa 104 putnika i 11 \u010dlanova posade sru\u0161io se odmah po poletanju iz Port Sudana ka Kartumu, \u0161to je pre\u017eiveo samo jedan dvogodi\u0161nji de\u010dak.<\/p>\n

\t2007. – U napadu kamionom voza\u010d-samoubica je ju\u017eno od Bagdada usmrtio 23 regruta, dok je 27 povre\u0111eno. Kamion napada\u010da samoubice udario je u vozilo s regrutima koji su putovali iz regrutnog centra u gradu Falud\u017ei a napad se dogodio kod mesta Hasva.<\/p>\n

\t2008. – Najvi\u0161e diplomate SAD i \u010ce\u0161ke, Kondoliza Rajs i Karel \u0160varcenberg, potpisali su, u Pragu, sporazum o razme\u0161tanju ameri\u010dkog antiraketnog sistema u \u010ce\u0161koj. Ipak, dve strane nisu uspele da se dogovore o drugom sporazumu koji se odnosi na status ameri\u010dkih vojnika u \u010ce\u0161koj. Vi\u0161e od 100.000 \u010ceha potpisalo je prethodno peticiju protiv ameri\u010dkog vojnog prisustva u \u010ce\u0161koj. U medijima je posebno nagla\u0161avana \u010dinjenica da je sporazum potpisan za stolom na kojem je 40 godina ranije potpisan pakt o sovjetskoj okupaciji \u010cehoslova\u010dke, avgusta 1968. kada je ugu\u0161eno „Pra\u0161ko prole\u0107e“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 07, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1875.godine , ro\u0111en je Ar\u010dibald Rajs, kriminolog, veliki prijatelj srpskog naroda. Ro\u0111en je u ju\u017enonema\u010dkoj pokrajini Baden, studirao je u \u0160vajcarskoj gde se posvetio kriminologiji. Bio je profesor univerziteta u Lozani. Na poziv srpske vlade do\u0161ao je u Srbiju 1914. kako bi zabele\u017eio zlo\u010dine Austro-Ugarske, Bugarske i Nema\u010dke.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17987","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17987","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17987"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17987\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17987"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17987"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17987"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}