{"id":17978,"date":"2012-07-10T00:00:00","date_gmt":"2012-07-09T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/10\/vremeplov-rodjen-kralj-petar-prvi-karadjordjevic\/"},"modified":"2012-07-10T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-09T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-kralj-petar-prvi-karadjordjevic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17978","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en kralj Petar Prvi Kara\u0111or\u0111evi\u0107"},"content":{"rendered":"

1844. – Ro\u0111en je kralj Petar I Kara\u0111or\u0111evi\u0107 (poznat i kao Kralj Petar Oslobodilac), kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do smrti 1921. Njegova vladavina obele\u017eena je razvojem parlamentarne demokratije, ubrzanim privrednim i kulturnim napretkom i slobodom \u0161tampe.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Tokom njegove uprave oja\u010dane su politi\u010dke i kulturne veze s ju\u017enoslovenskim narodima i pod njegovim \u017eezlom Srbija je postala neka vrsta Pijemonta, ideal ustavnog ure\u0111enja i \u017eari\u0161te slobode i napretka. Ipak, njegova vladavina obele\u017eena je i samovoljom grupe oficira zaverenika iz 1903. pripadnika „Crne ruke“. Posle zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, \u017eiveo je u inostranstvu i zavr\u0161io je Vojnu akademiju u Sen Siru i vi\u0161u Vojnu akademiju u Mecu. U\u010destovao je kao dobrovoljac u Legiji stranaca u Francusko-pruskom ratu 1870. i 1871, kad je zbog ispoljene hrabrosti odlikovan Ordenom Legije \u010dasti, postav\u0161i jedini evropski vladalac koji je to odli\u010dje zaslu\u017eio na bojnom polju. Pod imenom Petar Mrkonji\u0107 u bosansko-hercegova\u010dkom ustanku protiv Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustani\u010dkim odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a, Skup\u0161tina Srbije ga je 15. juna 1903. izabrala za kralja. U narodu je zbog retkog po\u0161tenja i skromnosti nazivan „\u010dika Pera“. U Balkanskim ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti se povukao 1914. u korist sina Aleksandra koji je u njegovo ime vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915. pro\u0161ao je zajedno sa srpskom vojskom preko planinskih bespu\u0107a do jadranske i jonske obale. Preveo je na srpski spis „O slobodi“ engleskog filozofa D\u017eona Stjuarta Mila.<\/p>\n

\tDanas je sreda, 11. jul, 193. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 173 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1533. – Papa Klement VII zapretio je engleskom kralju Henriju VIII da \u0107e ga ekskomunicirati iz rimokatoli\u010dke crkve ako ne obnovi brak s Katarinom Aragonskom, od koje se razveo u maju 1533. Henri VIII je ignorisao pretnju, raskinuo sve veze s Vatikanom i 1534. osnovao je Anglikansku crkvu – proglasiv\u0161i sebe za njenog poglavara.<\/p>\n

\t1804. – Biv\u0161i potpredsednik SAD Aron Ber ubio je biv\u0161eg ministra finansija Aleksandera Hamiltona u dvoboju izazvanom politi\u010dkim rivalstvom i me\u0111usobnim optu\u017ebama.<\/p>\n

\t1863. – Ro\u0111en je srpski biolog \u017divojin Juri\u0161i\u0107, osniva\u010d Muzeja srpske zemlje i Srpskog botani\u010dkog dru\u0161tva. U rodnom \u0160apcu zavr\u0161io je gimnaziju, a Veliku \u0161kolu u Beogradu. Prou\u010davao je floru Srbije, Bugarske, dana\u0161nje Makedonije i Bosne i objavio niz nau\u010dnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisao biljne kulture.<\/p>\n

\t1882. – Gu\u0161e\u0107i pobunu u Egiptu, britanske trupe su napale Aleksandriju, a zatim zauzele Kairo i \u010ditavu zemlju. Potom je na me\u0111unarodnoj konferenciji utvr\u0111en sporazum o bezbednosti Sueckog kanala, za Veliku Britaniju izuzetno zna\u010dajnog plovnog puta zbog britanskih kolonija u Aziji, pa su od tada Britanci, zajedno s Francuzima, nadzirali Kanal, \u010dime je Egipat potpao pod punu zavisnost od velikih sila. Egipat je tek 1956. preuzeo kontrolu nad Sueckim kanalom.<\/p>\n

\t1920. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski i pozori\u0161ni glumac ruskog porekla Tai\u0111e Kan, poznat kao Jul Briner. Bio je retko upe\u010datljiva, sna\u017ena li\u010dnost. Igrao je u mnogim filmovima, ali je verovatno najvi\u0161e upam\u0107en po ulozi u muzi\u010dkom filmu „Kralj i ja“, za koji je nagra\u0111en Oskarom, a i u pozori\u0161tu je godinama igrao u istoimenoj predstavi. Ostali filmovi: „Deset bo\u017ejih zapovesti“, „Anastasija“, „Bra\u0107a Karamazovi“, „Solomon i Saba“, „Sedmorica veli\u010danstvenih“, „Taras Buljba“, „Zapadni svet“.<\/p>\n

\t1921. – Posle pobede revolucije, privremena narodna vlada je proglasila nezavisnost Mongolije pod nazivom Narodna republika Mongolija.<\/p>\n

\t1935. – Umro je francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus, koji je 1894. la\u017eno optu\u017een da je Nema\u010dkoj odavao vojne tajne i osu\u0111en na do\u017eivotnu robiju, samo na osnovu sumnji i izjava grafolo\u0161kih stru\u010dnjaka. Poslat je u jedan od najgorih zatvora u svetu u Francuskoj Gijani. U njegovu odbranu ustao je poznati pisac Emil Zola, koji je pod naslovom „Optu\u017eujem“ u listu „L'oror“ objavio otvoreno pismo predsedniku Republike. Tek u julu 1906. kapetan Drajfus je rehabilitovan, vra\u0107en u vojsku i unapre\u0111en u \u010din majora. <\/p>\n

\t1937. – Umro je ameri\u010dki kompozitor poreklom ruski Jevrejin D\u017eord\u017e Ger\u0161vin, koji je u klasi\u010dnu muziku uneo elemente folklora, popularne muzike, crna\u010dkih duhovnih pesama i bluza. Dela: opera „Porgi i Bes“, simfonijska fantazija „Amerikanac u Parizu“, „Klavirski kloncert u F-duru“, kompozicije za klavir i orkestar, „Melanholi\u010dna rapsodija“, muzika za filmove. <\/p>\n

\t1960. – „Predsednik vlade“ provincije Katanga, Moiz \u010combe – eksponent belgijskih i drugih zapadnih kompanija u Kongu – proglasio je „nezavisnost“ te rudnim blagom prebogate kongoanske provincije.<\/p>\n

\t1978. – U eksploziji cisterne s te\u010dnim gasom u \u0161panskom mediteranskom turisti\u010dkom kampu u mestu San Karlos de la Rapita poginulo je najmanje 180 ljudi.<\/p>\n

\t1979. – Ameri\u010dka vasionska stanica „Skajlab“ se posle \u0161estogodi\u0161njeg kru\u017eenja oko Zemlje raspala prilikom prizemljenja.<\/p>\n

\t1982. – Umro je srpski pisac Mehmed-Me\u0161a Selimovi\u0107, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najve\u0107ih srpskih knji\u017eevnika 20. veka. Zavr\u0161io je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz usta\u0161kog logora 1943. oti\u0161ao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozori\u0161ta u Sarajevu, umetni\u010dki direktor „Bosna-filma“ i glavni urednik „Svjetlosti“. Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski politi\u010dari, najvi\u0161e zbog toga \u0161to je sebe definisao kao srpskog pisca, pre\u0161ao je u Beograd i u njemu ostao do smrti. Selimovi\u0107 je jedna od najbitnijih pojava srpske knji\u017eevnosti uop\u0161te. Dela: romani „Dervi\u0161 i smrt“ „Ti\u0161ina“, „Tvr\u0111ava“, „Magla i mjese\u010dina“, „Krug“ (nedovr\u0161en), zbirke pripovedaka „Prva \u010deta“, „Tu\u0111a zemlja“, „\u0110evojka zlatne kose“, studija „Za i protiv Vuka“, eseji „Pisci, mi\u0161ljenja, razgovori“, memoarska proza „Sje\u0107anja“, nekoliko filmskih scenarija.<\/p>\n

\t1989. – Umro je engleski pozori\u0161ni i fimski glumac, re\u017eiser i producent Lorens Olivije, jedan od najve\u0107ih tuma\u010da likova iz dela Vilijama \u0160ekspira, prvi glumac kojem je za \u017eivota dodeljena plemi\u0107ka titula. Dobitnik je najve\u0107eg broja nagrada „Emi“ za TV stvarala\u0161tvo, nagra\u0111ivan je na festivalu u Kanu, dobio je Oskara za film „Hamlet“. Ostali filmovi: „Henri V“, „Ri\u010dard III“, „Princ i igra\u010dica“, „Tri sestre“, „Orkanski visovi“, „Rebeka“, „Ledi Hamilton“, „Keri“, „Otelo“, „Spartak“ , „Kartum“, „Ponos i predrasuda“, „Bani Lejk je nestala“, „Maratonac“.<\/p>\n

\t1991. – Avion s muslimanskim hodo\u010dasnicima iz Nigerije sru\u0161io se u plamenu u gradu D\u017eeda u Saudijskoj Arabiji, \u0161to nije pre\u017eiveo niko od putnika. U avionu se nalazilo 261 lice, s \u010dlanovima posade.<\/p>\n

\t1995. – Vojska Republike Srpske zauzela je Srebrenicu i tokom narednih dana, prema izve\u0161taju Komisije Vlade RS, ubijeno je oko 7.800 zarobljenih mu\u0161karaca, \u0161to je od strane Ha\u0161kog tribunala okvalifikovano kao genocid. Prema dokumentaciji Centra za istra\u017eivanje zlo\u010dina nad srpskim narodom, iz za\u0161ti\u0107ene zone UN Srebrenica muslimanske snage su od 1992. do 1995. u napadima na okolna srpska sela ubile 3.287 ljudi.<\/p>\n

\t2000. – U eksploziji o\u0161te\u0107enog naftovoda na jugu Nigerije poginulo je oko 200 ljudi.<\/p>\n

\t2002. – Italijanska skup\u0161tina dopustila je mu\u0161kim naslednicima prestola da se vrate u zemlju, okon\u010dav\u0161i posle 56 godina njihovo izbegli\u0161tvo, kao posledicu saradnje pripadnika italijanske kraljevske ku\u0107e Savoja s fa\u0161isti\u010dkim re\u017eimom Benita Musolinija.<\/p>\n

\t2003. – Indija i Pakistan obnovili su autobuski saobra\u0107aj izme\u0111u Nju Delhija i Lahorea, \u0161to je obnovilo nade u okon\u010danje decenija neprijateljstva dveju susednih zemalja, koje razdvaja religioznost i pored ogromne etni\u010dke bliskosti.<\/p>\n

\t2006. – Umro je osniva\u010d i vo\u0111a legendarne britanske rok grupe „Pink flojd“ Sid Baret. Vo\u0111a „Pink flojda“ je ro\u0111en kao Rod\u017eer Baret u Kembrid\u017eu, a \u010dlanove budu\u0107e grupe Rod\u017eera Votersa i Dejvida Gilmora upoznao je u \u0161koli u univerzitetskom gradu.<\/p>\n

\t2006. – U sedam eksplozija bombi na \u017eelezni\u010dkoj mre\u017ei u indijskom gradu Bombaju (Mumbaj) poginulo je oko 200 ljudi, a preko 700 je povre\u0111eno. Eksplozije su bile deo dobro koordinisanog napada za koji ni jedna teroristi\u010dka grupa nije preuzela odgovornost, ali je sumnja pala na ka\u0161mirsku islamsku teroristi\u010dku grupu „La\u0161kar-e-Tajeba“, koja to pori\u010de. Bombaj je finansijski centar savremene Indije.<\/p>\n

\t2007. – Pakistanske snage bezbednosti proterale su naoru\u017eane verske ekstremiste iz Crvene d\u017eamije (Lal Masd\u017eid) u Islamabadu, okon\u010dav\u0161i tako osam dana dugu opsadu i uli\u010dne sukobe u kojima je poginulo vi\u0161e od 80 ljudi. Vojska je prethodnog dana napala medresu kako bi isterala ekstremiste koji su navodno dr\u017eali oko 150 talaca, me\u0111u njima \u017eene i decu. U napadu je poginulo devet vojnika i vi\u0161e od 50 ekstremista, uklju\u010duju\u0107i vo\u0111u radikalnih islamista protalibanskog sve\u0161tenika Abdula Ra\u0161ida Gazija. <\/p>\n

\t2008. – Uneskov komitet za svetsku ba\u0161tinu uvrstio je na svoju presti\u017enu listu 27 novih lokaliteta iz \u010ditavog sveta, od Papue Nove Gvineje (Kuk) preko Saudi Arabije (Al Hid\u017er) do tri ostrva arhipelaga Vanuatu ili istorijskog jezgra San Marina.<\/p>\n

\t2008. – \u0160panski poslanici izrazili su podr\u0161ku posebnim pravima velikih majmuna (na \u017eivot i slobodu). Re\u010d je o prvom poznatom slu\u010daju da neko nacionalno zakonodavstvo takva prava dodeljuje \u017eivotinjama.<\/p>\n

\t2008. – Umro je Majkl Debejki, ameri\u010dki hirurg, inovator u oblasti hirurgije srca i krvnih sudova. Debejki je jo\u0161 tokom studija usavr\u0161io i dizajnirao neke medicinske instrumente. Razvio je ve\u0161ta\u010dko srce i sr\u010dane pumpe neophodne prilikom presa\u0111ivanja. Svetski poznat hirurg, radio je kao profesor Bejlor fakulteta u Hjustonu, kao i direktor \u010duvenog „Centra za srce“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 10, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1844. – Ro\u0111en je kralj Petar I Kara\u0111or\u0111evi\u0107 (poznat i kao Kralj Petar Oslobodilac), kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do smrti 1921. Njegova vladavina obele\u017eena je razvojem parlamentarne demokratije, ubrzanim privrednim i kulturnim napretkom i slobodom \u0161tampe.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17978","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17978","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17978"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17978\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17978"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17978"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17978"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}