{"id":17949,"date":"2012-07-06T00:00:00","date_gmt":"2012-07-05T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/06\/vremeplov-rodjen-dejan-medakovic\/"},"modified":"2012-07-06T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-05T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-dejan-medakovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17949","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Dejan Medakovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1922.godine, ro\u0111en je Dejan Medakovi\u0107, srpski istori\u010dar umetnosti, istoriograf, knji\u017eevnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. Ro\u0111en je u Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz velikana srpske kulture.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Gimnaziju je zavr\u0161io u Sremskim Karlovcima. Od 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za za\u0161titu spomenika kulture. Radio je u Istorijskom institutu SAN (1952-1954). Doktorirao je tezom „Grafika srpskih \u0161tampanih knjiga XV-XVII veka“ 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istra\u017eivanjima iz oblasti istorije umetnosti. Ure\u0111ivao je „Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske“. Bavio se \u0161irokim rasponom tema, od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najvi\u0161e – srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u 18. v. i srpskim slikarstvom 19. v. Autor je i nekolicine knji\u017eevnih dela i vi\u0161e zbirki poezije. Rukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz kulturnih i nau\u010dnih projekata, poput „Vukove zadu\u017ebine“. Od 1995. redovni je \u010dlan Evropske akademije sa sedi\u0161tem u Salcburgu, a redovni \u010dlan Lajbnicovog dru\u0161tva (Berlin) i po\u010dasni \u010dlan Rumunske akademije postao je 2001. Dobitnik je nagrade za \u017eivotno delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade. Bio je po\u010dasni gra\u0111anin Sremskih Karlovaca. Dela: „Beograd na starim gravirama“, „Srpski slikari 18. veka“, „Putevi srpskog baroka“, „Svedo\u010denja“, „Istra\u017eiva\u010di srpskih starina“, „Barok kod Srba“, „Savina“, „Sent Andreja“, „Letopis Srba u Trstu“, „Srbi u Be\u010du“, koautor „Istorije srpskog naroda“ 1-10 SKZ, „Hilandar“, se\u0107anja: „Efemeris“ 1-5.
\n\t
\n\tDanas je subota, 7. jul, 189. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 177 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1307. – Umro je engleski kralj Edvard I „Dugonogi“, koji je tokom vladavine od 1272. do smrti reformisao zakonodavstvo i uspostavio sna\u017ean administrativni sistem, pro\u0161iriv\u0161i ga i na Vels, \u010diju je autonomiju ukinuo.<\/p>\n

\t1752. – Ro\u0111en je francuski pronalaza\u010d \u017dozef Mari \u017dakar, koji je 1801. izumeo mehani\u010dki tka\u010dki razboj, nazvan njemu u \u010dast „\u017dakarova ma\u0161ina“.<\/p>\n

\t1816. – Umro je engleski pisac i politi\u010dar irskog porekla Ri\u010dard Brinsli Batler \u0160eridan, \u010dije se komedije naravi odlikuju izvrsnim komi\u010dnim likovima i duhovitim dijalogom. Kao \u010dlan britanskog parlamenta od 1780. do 1812. proslavio se kao sjajan orator. Dela: komedije „\u0160kola ogovaranja“, „Suparnici“, „Kriti\u010dar“.<\/p>\n

\t1854. – Umro je nema\u010dki fizi\u010dar Georg Simon Om, koji je otkrio odnos struje elektromotorne sile i otpora u elektri\u010dnom kolu, nazvan prema njemu Omov zakon. Dao je znatan doprinos akustici, optici kristala i matematici. Jedinica za merenje elektri\u010dnog otpora u me\u0111unarodnom sistemu mera njemu u \u010dast nazvana je – om.<\/p>\n

\t1860. – Ro\u0111en je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler. Bio je direktor Dr\u017eavne opere u Be\u010du. Pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera stvarao je kompozicije izrazitog dramskog naboja i sna\u017enih emocija. Dela: deset simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orkestar „Pesma o zemlji“, „Pesme mladi\u0107a-putnika“, „De\u010dakov \u010dudotvorni rog“, „Pesme o mrtvoj deci“.<\/p>\n

\t1887. – Ro\u0111en je ruski slikar jevrejskog porekla Mark \u0160agal, izuzetan kolorista i crta\u010d, jedan od najoriginalnijih slikara 20. veka. Ve\u0107i deo \u017eivota proveo je u Parizu, ali se inspirisao ruskim folklorom i uspomenama iz detinjstva. U grafi\u010dkim ciklusima ilustrovao je „Mrtve du\u0161e“ Nikolaja Gogolja, „Hiljadu i jednu no\u0107“ i Bibliju. Tako\u0111e je oslikao parisku Operu, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN i uradio je vitra\u017ee u katedrali u Mecu.<\/p>\n

\t1898. – SAD su anektirale Havajska ostrva. U prvo vreme Havaji su imali status kolonije Sjedinjenih Dr\u017eava, da bi 1959. postali pedeseta savezna dr\u017eava SAD.<\/p>\n

\t1899. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski re\u017eiser D\u017eord\u017e Dui Kjukor, holivudski perfekcionista, posebno uspe\u0161an u filmskoj muzi\u010dkoj komediji. Filmovi: „Mala \u017eena“, „Silvija Skarlet“, „Romeo i Julija“, „Ju\u010de ro\u0111ena“, „Zvezda je ro\u0111ena“, „Devojke“, „My Fair Lady“, „Dejvid Koperfild“, „Filadelfijska pri\u010da“.<\/p>\n

\t1911. – Ro\u0111en je italijanski kompozitor \u0110an Karlo Menoti, \u010dije su opere s temama iz savremenog \u017eivota, za koje je sam pisao libreta, stekle izuzetnu popularnost. Uspe\u0161no je kombinovao dramatske situacije karakteristi\u010dne za 20. vek sa tradicionalnom formom italijanske opere, a u komponovanju se oslanjao na tradicionalne harmonije. Dela: opere „Konzul“, „Medijum“, „Amelija na balu“, radio opere „Devojka i lopov“, „Telefon“, balet „Sebastijan“.<\/p>\n

\t1930. – Umro je engleski pisac Artur Konan Dojl, lekar po profesiji, koji se proslavio kao autor kriminalisti\u010dkih romana i pripovedaka u kojima su glavni junaci izmi\u0161ljeni detektiv \u0160erlok Holms i njegov prijatelj dr Votson. Za\u010detnik je tog specifi\u010dnog knji\u017eevnog \u017eanra. Bitno manju pa\u017enju privukao je najboljim delima, solidnim istorijskim romanima. Plemi\u0107ku titulu dobio je 1902. za zasluge u odbrani britanskih interesa, posebno u drugom Burskom ratu. Posle pogibije sina u Prvom svetskom ratu, odao se misticizmu. Dela: romani „Grimizna studija“, „Pustolovine \u0160erloka Holmsa“, „Uspomene \u0160erloka Holmsa“, „Baskervilski pas“, „Beli odred“, „Izgubljeni svet“, „Veliki burski rat“, istorijska studija „Istorija britanskog pohoda u Francuskoj i Flandriji“, delo o spiritualizmu „Istorija spiritualizma“, memoarska proza „Uspomene i pustolovine“.<\/p>\n

\t1932. – Ro\u0111en je D\u017eo Zavinul, austrijski d\u017eez-pijanista. Ro\u0111eni Be\u010dlija (Jozef Erih Zavinul) u\u0161ao je u istoriju d\u017eeza svetskim hitovima „Mercy, Mercy, Mercy i „Birdland“. Osnovao je 1970. bend „Weather Report“, koji je postao jedan od najzna\u010dajnijih bendova u istoriji d\u017eeza. U njemu su svirali brojni veliki muzi\u010dari poput saksofoniste Vejna \u0160ortera, bubnjara Pitera Erskajna i basiste \u017daka Pastoriusa. Zavinul je docnije 1987. osnovao „Zavinul sindikat“, bend u kojem su se tako\u0111e smenjivali vrhunski muzi\u010dari. D\u017eez magazin „Daun bit“ je \u010dak 28 puta progla\u0161avao Zavinula najboljim d\u017eez pijanistom.<\/p>\n

\t1935. – Umro je srpski hemi\u010dar Sima Lozani\u0107, prvi rektor Beogradskog univerziteta, \u010dlan, izvesno vreme i predsednik, Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike \u0161kole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izu\u010davao je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.<\/p>\n

\t1937. – Japanska armija napala je kineski garnizon kod Lu\u010dioa (most Marka Pola) blizu Pekinga. Otpor kineskih snaga Japan je iskoristio kao povod za agresiju na Kinu.<\/p>\n

\t1941. – \u017dikica Jovanovi\u0107 \u0160panac, borac lokalnog partizanskog odreda, zapo\u010deo je oru\u017eanu borbu pod vo\u0111stvom KPJ. On je u Beloj Crkvi, na lokalnom tradicionalnom ivandanjskom seoskom va\u0161aru, ubio dvojicu pripadnika \u017eandarmerije – Milenka Brakovi\u0107a i Bogdana Lon\u010dara. Obojica su bili predratni \u017eandari, Lon\u010dar i izbeglica iz NDH. Ovaj doga\u0111aj prihva\u0107en je kasnije kao po\u010detak ustanka u Srbiji (Jugoslaviji). Odluka o podizanju ustanka od strane KPJ donesena je posle napada nacisti\u010dke Nema\u010dke na Sovjetski Savez, a ne posle okupacije i raspar\u010davanja Jugoslavije.<\/p>\n

\t1960. – Pravdaju\u0107i se za\u0161titom „ugro\u017eenih“ \u017eivota svojih dr\u017eavljana, Belgija je, samo sedam dana posle progla\u0161enja nezavisnosti Konga (do tada kolonija Belgijski Kongo) uputila padobranske jedinice u tu afri\u010dku zemlju. Kongoanski predsednik vlade Patris Lumumba odmah je zatra\u017eio intervenciju UN, ali blokovski podeljena svetska organizacija nije brzo delovala, pa je provincija Katanga objavila otcepljenje, \u0161to je izazvalo gra\u0111anski rat. Lumumba, lider pokreta za samostalnost, veliki pesnik i simbol kongoanske nezavisnosti zba\u010den je u oktobru 1960, odveden u Katangu i ubijen u februaru 1961.<\/p>\n

\t1978. – Solomonova ostrva u jugozapadnom delu Tihog okeana stekla su nezavisnost i u\u0161la u Britanski komonvelt posle 85 godina britanske kolonijalne uprave.<\/p>\n

\t1981. – Predsednik SAD Ronald Regan predlo\u017eio je Sandru Dej O'Konor za sudiju Vrhovnog suda i ona je u septembru 1981. postala prva \u017eena \u010dlan najvi\u0161e ameri\u010dke sudske instance.<\/p>\n

\t1994. – U Jemenu je okon\u010dan dvomese\u010dni gra\u0111anski rat ulaskom severnojemenskih trupa u glavni grad Ju\u017enog Jemena Aden.<\/p>\n

\t1995. – Biv\u0161i \u0161ef italijanske diplomatije \u0110ani de Mikelis osu\u0111en je zbog korupcije na \u010detiri godine zatvora.<\/p>\n

\t1998. – U Nigeriji je pod sumnjivim okolnostima umro najpoznatiji politi\u010dki zatvorenik Mo\u0161ud Abiola, za kog se tvrdi da je 1993. dobio izbore u toj afri\u010dkoj zemlji. Njegova smrt izazvala je vi\u0161ednevne nerede.<\/p>\n

\t1999. – Ameri\u010dka duvanska industrija pretrpela je te\u017eak udarac jer je sudska porota u Floridi saop\u0161tila da je pu\u0161enje uzrok mnogih bolesti, \u0161to je ta industrija prikrivala od javnosti.<\/p>\n

\t2005. – U seriji eksplozija koje su potresle londonski metro i raznele jedan gradski autobus, poginulo je 52, a povre\u0111eno oko 700 ljudi. Teroristi\u010dka mre\u017ea Al-Kaida-D\u017eihad u Evropi preuzela je odgovornost za ove bomba\u0161ke napade u samom centru britanske prestonice.<\/p>\n

\t2007. – Najmanje 100 ljudi je poginulo, a 250 je ranjeno u Tuz Kurmatu, gradu na severu Iraka, kada je na prepunoj pijaci bomba\u0161-samoubica digao u vazduh kamion pun eksploziva.<\/p>\n

\t2007. – Progla\u0161eno je „novih“ sedam svetskih \u010duda tokom sve\u010danosti na stadionu Benfike u Lisabonu. Veliki zid u Kini, Petra u Jordanu, Statua Hrista Spasitelja u Brazilu, Ma\u010du Pi\u010du u Peruu, piramida \u010ci\u010den-ica u Meksiku, Koloseum u Rimu i Tad\u017e Mahal u Indiji. Do ovakvog izbora je do\u0161lo glasovima oko 100 miliona ljudi \u0161irom sveta putem interneta i mobilnih telefona. Kriti\u010dari ovog izbora me\u0111u kojima i UNESKO smatrali su da svetska \u010duda ne treba birati javnim glasanjem. Egipatske piramide u Gizi su jedine ostale sa izvorne liste sedam svetskih \u010duda starog veka, na kojoj su se jo\u0161 nalazili Semiramidini vise\u0107i vrtovi u Vavilonu, Artemidin hram u Efesu, statua Zevsa u Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i Faros u Aleksandriji.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 06, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1922.godine, ro\u0111en je Dejan Medakovi\u0107, srpski istori\u010dar umetnosti, istoriograf, knji\u017eevnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. Ro\u0111en je u Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz velikana srpske kulture.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17949","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17949","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17949"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17949\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17949"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17949"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17949"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}