{"id":17921,"date":"2012-07-05T00:00:00","date_gmt":"2012-07-04T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/05\/vremeplov-primenjena-vakcina-protiv-besnila\/"},"modified":"2012-07-05T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-04T22:00:00","slug":"vremeplov-primenjena-vakcina-protiv-besnila","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17921","title":{"rendered":"Vremeplov: Primenjena vakcina protiv besnila"},"content":{"rendered":"

NOVI SAD: Na dana\u0161nji dan 1885.godine francuski biolog i hemi\u010dar Luj Paster prvi put je uspe\u0161no primenio vakcinu protiv besnila na ljudskom bi\u0107u, ubrizgav\u0161i je devetogodi\u0161njem \u017dozefu Majsteru iz Alzasa, kojeg je ujeo besan pas.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je petak, 6. jul, 188. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 178 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1189. – Umro je engleski kralj Henri II Plantagenet, osniva\u010d dinastije Plantageneta, koji je tokom vladavine od 1154. do smrti ograni\u010dio ulogu Crkve u sferi sudstva i daljim reformama sudskog sistema znatno je oja\u010dao kraljevsku vlast.<\/p>\n

\t1415. – U Konstanci je na loma\u010di spaljen Jan Hus, \u010de\u0161ki verski reformator, propovednik i nacionalni radnik. Izvr\u0161io je reformu \u010de\u0161kog jezika i pravopisa. Bio je rektor Univerziteta u Pragu i borac protiv nema\u010dkog uticaja u \u010ce\u0161koj. \u017digosao je visoko sve\u0161tenstvo rimokatoli\u010dke crkve zbog besramnog boga\u0107enja i drugih zloupotreba. U borbi za reformu crkve stekao je mno\u0161tvo pristalica, uklju\u010duju\u0107i \u010de\u0161kog kralja Vaclava IV. Papa ga je osudio kao jeretika 1410.<\/p>\n

\t1533. – Umro je italijanski pisac Lodoviko Ariosto, \u010diji je vite\u0161ki ep „Besni Orlando“, s motivom ljubavnog ludila junaka Orlanda iz doba Karla Velikog, kla\u0161i\u010dno delo italijanske renesansne knji\u017eevnosti. Ep o Rolandu (Orlandu) vekovima ranije bio je neizbe\u017ena tema srednjovekovne epske knji\u017eevnosti. Ostala dela: komedije „Negromant“, „Kasarija“, lirske pesme, satire.<\/p>\n

\t1535. – Pogubljen je engleski pisac i dr\u017eavnik Tomas Mor, rodona\u010delnik utopijskog socijalizma, pisac socijalnih, istorijskih i teolo\u0161kih spisa. Od 1529. do 1532. bio je lord-kancelar kralja Henrija VIII, ali je 1535. zbog odbacivanja crkvene reformacije i odbijanja da prizna kralja za poglavara novoustanovljene Anglikanske crkve – osu\u0111en na smrt i pogubljen. U politi\u010dko-filozofskom spisu „Utopija“, objavljenom na latinskom 1516. prikazao je bedu Engleske, otimanje zemlje od seljaka od strane veleposednika kao i rani kapitalizam. Tome nasuprot, naslikao je zami\u0161ljeno ostrvo „Utopiju“, oslobo\u0111eno privatne svojine, kao idealnu socijalnu dr\u017eavu sa savr\u0161enim dru\u0161tvenim i politi\u010dkim sistemom. Termin – Utopija danas se koristi kao sinonim za ne\u0161to neostvarljivo.<\/p>\n

\t1600. – Mihailo Hrabri, knez Vla\u0161ke, uspeo ja da ujedini pod svojom vla\u0161\u0107u pokrajine Vla\u0161ku, Transilvaniju (negda\u0161nji ma\u0111arski Erdelj) i Moldaviju prvi put u istoriji. Kona\u010dno te teritorije su ujedinjene u savremenoj Rumuniji posle Prvog svetskog rata.<\/p>\n

\t1796. – Ro\u0111en je ruski car Nikolaj I Pavlovi\u010d Romanov. Vladao je od 1825. do smrti 1855. Ugu\u0161io je 1825. ustanak dekabrista (pro liberalna pobuna petrogradskih pukova-pod uticajem modernih intelektualnih stremljenja) a 1831. ustanak u Poljskoj. Bio je izrazito reakcionarno orjentisan, tokom njegove vladavine sumnji\u010deni su mnogi ruski pisci, poput Pu\u0161kina, Ljermontova, Belinskog, \u0160ev\u010denka. U dogovoru s Austrijom, ugu\u0161io je 1849. revoluciju u Ma\u0111arskoj. Rusiju je, uglavnom na ra\u010dun Turske, pro\u0161irio, pripojiv\u0161i Jermeniju, Zakavkazje, isto\u010dne obale Crnog mora i u\u0161\u0107e Dunava, ali je izgubio Krimski rat. Taj rat vo\u0111en od 1853. protiv Turske, kojoj su se pridru\u017eile Francuska, Britanija i Sardinija (Pijemont), okon\u010dan je godinu dana posle njegove smrti Pariskim mirom. Rusija je izgubila pravo da dr\u017ei flotu u Crnom moru i podi\u017ee tvr\u0111ave na njegovim obalama, kao i deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kne\u017eevinama (Vla\u0161ka i Moldavija).<\/p>\n

\t1809. – Francuzi su uhapsili papu Pija VII, koji je ekskomunicirao iz rimokatoli\u010dke crkve francuskog cara Napoleona I.<\/p>\n

\t1827. – Rusija, Britanija i Francuska u Londonu su potpisale sporazum o podr\u0161ci borbi Grka za samostalnost. Tada je dogovoreno da se izvr\u0161i pritisak na Osmansko carstvo da potpi\u0161e primirje s gr\u010dkim ustanicima.<\/p>\n

\t1832. – Ro\u0111en je austrijski nadvojvoda Ferdinand Maksimilijan I Jozef Habzburg, kojeg je 1864. za cara Meksika nametnuo francuski car Napoleon III. Namera je bila da preko njega ostvari uticaj Francuske u toj zemlji. Meksi\u010dki republikanci potukli su intervencionisti\u010dke trupe i 1867. streljali su Maksimilijana I, a za predsednika Meksika ponovo je izabran Pablo Huares, nazvan „Va\u0161ington Meksika“, koji je u vreme francuske intervencije od 1861. do 1867. predvodio meksi\u010dki narod u borbi za nezavisnost zemlje.<\/p>\n

\t1893. – Umro je francuski pisac Anri Rene Alber Gi de Mopasan, jedan od najizrazitijih predstavnika evropskog naturalizma. Napisao je oko 300 pripovetki i \u0161est romana, pisao je i pozori\u0161ne komade, putne bele\u0161ke, pesme. Tuma\u010dio je ljudske karaktere, psiholo\u0161ke tipove, neretko uz dozu cinizma. Dela: romani „Jedan \u017eivot“, „Nova banja“, „Pjer i \u017dan“, pripovetke „Strasti“, „Nali\u010dja“, „Zamke“, „U ratu“, „Vodom“.<\/p>\n

\t1908. – U Osmanskom carstvu izbila je Mladoturska revolucija pod vo\u0111stvom mla\u0111ih oficira i intelektualaca nezadovoljnih vladom sultana Abdula Hamida II, koji su kao cilj ozna\u010dili uspostavljanje ustavnog re\u017eima. Pod pritiskom ustanika, sultan je pristao na reformu poretka na osnovu ustava iz 1876 – uvedena je neka vrsta vrlo ograni\u010denog parlamentarizma. Kada je 1909. poku\u0161ao povratak na staro Abdul Hamid je zba\u010den. Mladoturci su pre dolaska na vlast seljacima obe\u0107ali dr\u017eavnu, deo spahijske zemlje, ukidanje desetka i otkupnog sistema, a neturskim nacijama \u0161iroku nacionalnu i kulturnu autonomiju, \u0161to nisu ispunili. Seljaci su ostali bez zemlje, a odnos prema nemuslimanima nije se popravio. \u0160ta vi\u0161e, Mladoturci su, pod uticajem aktuelnih tendencija u Evropi, bili izrazito nacionalisti\u010dki orjentisani, pa je polo\u017eaj manjinskih grupa bio jo\u0161 gori. Stari Panislamizam zamenjen je tada Panturanizmom, \u010diju \u0107e kona\u010dnu pobedu ostvariti tek Ataturk.<\/p>\n

\t1919. – Britanski diri\u017eabl „R-34“ spustio se na Ruzveltovu poljanu u Njujorku, postav\u0161i prvi vazduhoplov koji je preleteo Atlantski okean.<\/p>\n

\t1923. – Zvani\u010dno je progla\u0161eno osnivanje Saveza Sovjetskih Socijalisti\u010dkih Republika, na osnovu odluke Prvog svesaveznog kongresa sovjeta krajem 1922.<\/p>\n

\t1928. – U Njujorku je odr\u017eana premijera filma „Svetla Njujorka“, prvog zvu\u010dnog filma u istoriji kinematografije.<\/p>\n

\t1935. – Ro\u0111en je tibetanski verski vo\u0111a Dalaj Lama, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1989.<\/p>\n

\t1937. – Poginuo je Blagoje Parovi\u0107 „\u0160mit“, politi\u010dki komesar 13. internacionalne (francuske) brigade i jedan od istaknutih rukovodilaca KPJ. Parovi\u0107 je poginuo u bici kod Brunete u \u0160panskom gra\u0111anskom ratu.<\/p>\n

\t1944. – U po\u017earu koji je u glavnoj \u0161atri cirkusa „Ringling Brothers and Barnum & Bailey“ izazvao neve\u0161ti guta\u010d vatre, u ameri\u010dkom gradu Hartford u Konektikatu poginulo je 167 ljudi.<\/p>\n

\t1945. – Nikaragva je postala prva dr\u017eava koja je formalno prihvatila Povelju UN.<\/p>\n

\t1962. – Umro je ameri\u010dki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1949. Prikazivao je dru\u0161tvenu istoriju ameri\u010dkog Juga, degeneraciju i propadanje starosedela\u010dke gospodstvenosti kao i surovost i bezobzirnost do\u0161ljaka. Bio je hroni\u010dar propadanja, poro\u010dnosti, izopa\u010denosti i svireposti. Dela: romani „Sartoris“, „Buka i bes“, „Svetlost u avgustu“, „Komarci“, „Medved“, „Konji\u010dki gambit“, „Uljez u pra\u0161inu“, „Divlje palme“, „Vojnikova plata“, „Starac“, „Gospodska ku\u0107a“, „Rekvijem za isku\u0161enicu“, „Lupe\u017ei“, „Uto\u010di\u0161te“, pripovetke „Svetili\u0161te“, „Nepobe\u0111eni“.<\/p>\n

\t1964. – Britanski protektorat u Africi Njasalend postao je pod nazivom Malavi nezavisna dr\u017eava u okviru Britanskog komonvelta. Do tada on je bio sastavni deo federacije Rodezija i Njasa.<\/p>\n

\t1967. – U Nigeriji je buknuo gra\u0111anski rat, okon\u010dan u januaru 1970. porazom oru\u017eanih snaga Bijafre koja je poku\u0161ala da se otcepi. Bijafra je bila jugoisto\u010dna nigerijska provincija, koja je nakon pronalaska zna\u010dajnih koli\u010dina nafte na njenoj teritoriji odlu\u010dila da se odvoji od Nigerije.<\/p>\n

\t1971. – Umro je ameri\u010dki muzi\u010dar afri\u010dkog porekla Luis „Sa\u010dmo“ Armstrong, najve\u0107i truba\u010d u istoriji d\u017eeza. Tokom karijere duge vi\u0161e od pola veka proslavio se i kao peva\u010d neponovljivog hrapavog i toplog glasa, a mnogobrojne turneje \u0161irom sveta, uklju\u010duju\u0107i Beograd, donele su mu nezvani\u010dnu titulu „ambasadora dobre volje“. Snimio je i vi\u0161e filmova u kojima je tako\u0111e iskazao rasko\u0161ni talenat izuzetnog zabavlja\u010da.<\/p>\n

\t1986. – Dvojica Australijanca su kao prvi Zapadnjaci obe\u0161eni u Maleziji, na osnovu drakonskog zakona te zemlje o trgovini drogom, posle smrtne presude pod optu\u017ebom da su \u0161vercovali drogu.<\/p>\n

\t1988. – U najgoroj nesre\u0107i od po\u010detka eksploatacije nafte na moru, u eksploziji naftne platforme „Pajper Alfa“ u britanskom sektoru Severnog mora, poginulo je 167 ljudi.<\/p>\n

\t1989. – Umro je ma\u0111arski dr\u017eavnik Jano\u0161 Kadar, komunisti\u010dki lider Ma\u0111arske od 1956. do 1988. U Drugom svetskom ratu je kao sekretar Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Ma\u0111arske u\u010destvovao u organizovanju slaba\u0161nog pokreta otpora snagama nacisti\u010dke Nema\u010dke. Tokom vladavine Ma\u0107a\u0161a Rako\u0161ija postavljen je za ministra unutra\u0161njih poslova, ali je uhap\u0161en 1951, u vreme \u010distki u politi\u010dkom vrhu posle rezolucije Informbiroa 1948. i optu\u017ebi protiv Jugoslavije, nakon \u010dega je u koncentracionom logoru proveo nepune tri godine. Posle pobune protiv Rako\u0161ijevog re\u017eima 1956. i intervencije sovjetskih trupa, vratio se u politi\u010dki vrh i zaslu\u017ean je za izvla\u010denje Ma\u0111arske iz velike dru\u0161tvene krize.<\/p>\n

\t2000. – Umro je jugoslovenski politi\u010dar Lazar Koli\u0161evski, prvi Predsednik vlade u istoriji Makedonije i tako\u0111e prvi predsednik SFRJ posle smrti Josipa Broza 1980.<\/p>\n

\t2005. – Umro je francuski knji\u017eevnik i nobelovac Klod Simon, koji se na knji\u017eevnoj sceni pro\u010duo 1960-ih kao jedan od tvoraca „novog romana“, literarnog stila karakteristi\u010dnog po brojnim unutra\u0161njim monolozima i izostanaku znakova interpunkcije. Dela: „Trava“, „Flandrijski put“, „Palata“, „Istorija“, „Vetar“, „Triptih“, „Akacija“.<\/p>\n

\t2008. – Umrla je Olga Bru\u010di, prvakinja Opere Srpskog narodnog pozori\u0161ta u Novom Sadu. Diplomirala je 1951. na Muzi\u010dkoj akademiju u Beogradu u klasi profesora Nikole Cveji\u0107a. Docnije je solo pevanje usavr\u0161avala u Novom Sadu i Be\u010du, kod Todora Dinja\u0161kog i Marije Gerhard. Upam\u0107ena je po ulogama \u0110ilde (u operi Rigoleto), Lu\u010dije (Lu\u010dija od Pamermura), Violete (Travijata), Leonore (Trubadur), Nede (Pajaci), Abigaile (Nabuko) i Dona Elvire (Don \u017duan). Dobitnica je Ordena rada sa srebrnim vencem i Nagrade grada Novog Sada (Oktobarske).<\/p>\n

\t2009. – Umro je Robert Maknamara, arhitekta vijetnamskog rata, biv\u0161i ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar za odbranu. Maknamara je vi\u0161e nego bilo ko drugi, izuzev mo\u017eda predsednika SAD Lindona D\u017eonsona, bio simbol ameri\u010dke intervencije u Vijetnamu, pojedini kriti\u010dari su taj rat \u010dak nazivali „Maknamarinim ratom“. Docnije je izvesno vreme bio predsednik Svetske banke.<\/p>\n

\t2009. – Ameri\u010dki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisali su u Moskvi dokument pod nazivom „Zajedni\u010dki memorandum o razumevanju o budu\u0107em smanjenju strate\u0161kog naoru\u017eanja“. Dokumentom se predvi\u0111a smanjenje na 1.500 do 1.675 nuklearnih bojevih glava sa svake strane a dogovoreni nivo treba da bude postignut u roku od sedam godina od potpisivanja sporazuma.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 05, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

NOVI SAD: Na dana\u0161nji dan 1885.godine francuski biolog i hemi\u010dar Luj Paster prvi put je uspe\u0161no primenio vakcinu protiv besnila na ljudskom bi\u0107u, ubrizgav\u0161i je devetogodi\u0161njem \u017dozefu Majsteru iz Alzasa, kojeg je ujeo besan pas.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17921","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17921","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17921"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17921\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17921"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17921"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17921"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}