{"id":17902,"date":"2012-07-04T00:00:00","date_gmt":"2012-07-03T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/04\/vremeplov-preminuo-jakov-ignjatovic\/"},"modified":"2012-07-04T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-03T22:00:00","slug":"vremeplov-preminuo-jakov-ignjatovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17902","title":{"rendered":"Vremeplov: Preminuo Jakov Ignjatovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1889.godine umro je srpski pisac Jakov Ignjatovi\u0107. Bio je izraziti realista. Posle zavr\u0161enog pravnog fakulteta radio je u rodnoj Sent Andreji kao advokat, a u toku revolucije 1848. bio je poslanik Majske skup\u0161tine u Sremskim Karlovcima i \u010dlan Glavnog odbora Vojvodine.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tNapisao je devet romana, 17 pripovedaka, knjigu memoara i veliki broj publicisti\u010dkih i politi\u010dkih \u010dlanaka. U romanima je opisivao \u017eivot vojvo\u0111anskih Srba (i uop\u0161te ugarskih Srba). Dela: romani „Trpen-spasen“, „Milan Narand\u017ei\u0107“, „\u010cudan svet“, „Vasa Re\u0161pekt“, „Ve\u010diti mlado\u017eenja“, „Stari i novi majstori“, „Patnica“.<\/p>\n

\tDanas je \u010detvrtak, 5. jul, 187. dan 2012. Do kraja godine ima 179 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1783. – Ro\u0111en je \u0160arl Luj Avas, francuski pisac, novinar, osniva\u010d novinske agencije „Avas“. Ro\u0111en u Roanu, Avas je osmislio tada novi koncept specifi\u010dnog agencijskog novinarstva. „Agenciju Avas“ najstariju na svetu, osnovao je 1835. Kao novinska agencija „Avas“ je postojao do 1945. kada je nacionalizovan nakon pada vi\u0161ijevskog re\u017eima u Francuskoj. Iz nje je izrastao dana\u0161nji francuski „Frans pres“.<\/p>\n

\t1791. – D\u017eord\u017e Hemond je postavljen za prvog ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva u SAD.<\/p>\n

\t1811. – Venecuela je postala prva latinoameri\u010dka dr\u017eava koja je proglasila nezavisnost od \u0160panije.<\/p>\n

\t1830. – Francuske kolonijalne trupe su zauzele grad Al\u017eir u Al\u017eiru, tada pod vla\u0161\u0107u Osmanskog carstva. Al\u017eir je ostao pod francuskom upravom do 1962, kad je posle oslobodila\u010dkog rata izborio nezavisnost.<\/p>\n

\t1833. – Umro je francuski hemi\u010dar \u017dozef Nisefor Nieps, pionir fotografije. Usavr\u0161avaju\u0107i litografiju od 1813. do 1820, prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mra\u010dnoj komori pomo\u0107u posrebrene bakarne plo\u010de prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.<\/p>\n

\t1857. – Ro\u0111ena je nema\u010dka revolucionarka Klara Cetkin, jedan od osniva\u010da \u017eenskog me\u0111unarodnog radni\u010dkog pokreta i Komunisti\u010dke partije Nema\u010dke, na \u010diji je predlog 8. mart progla\u0161en Me\u0111unarodnim danom \u017eena. Zbog aktivnosti u socijalisti\u010dkom pokretu morala je 1882. da emigrira iz Nema\u010dke. Po povratku 1890. rukovodila je \u017eenskim proleterskim pokretom, a od 1892. do 1917. ure\u0111ivala je \u017eenski socijaldemokratski list „Gleicheit“. Inicijator je Prve me\u0111unarodne konferencije \u017eena 1907, na kojoj je izabrana za sekretara Me\u0111unarodnog \u017eenskog sekretarijata. Me\u0111unarodna konferencija \u017eena u Kopenhagenu 1910. prihvatila je njen predlog o progla\u0161enju Me\u0111unarodnog praznika \u017eena-radnica. Tokom Prvog svetskog rata bila je aktivna u levi\u010darskoj grupi „Spartak“ i zbog osude imperijalisti\u010dkog rata 1915. je uhap\u0161ena. Bila je \u010dlan Prezidijuma Tre\u0107e internacionale (Kominterna), rukovodilac \u017eenskog odeljenja Kominterne i komunisti\u010dki poslanik u Rajhstagu (Skup\u0161tina) do dolaska nacista na vlast, posle \u010dega je izbegla u Moskvu gde je ubrzo umrla 1933.<\/p>\n

\t1872. – Ro\u0111en je francuski dr\u017eavnik Eduar Erio, kojeg su Nemci u Drugom svetskom ratu 1942. oterali u zarobljeni\u0161tvo, odakle je oslobo\u0111en 1945. po\u0161to je Crvena armija zauzela Berlin. Predvodio je Radikal-socijalisti\u010dku partiju od 1919. do 1955. Bio je vi\u0161e puta predsednik i \u010dlan vlade izme\u0111u 1924. i 1936, a od 1936. do 1940. i od 1947. do 1953. predsednik je francuske skup\u0161tine.<\/p>\n

\t1879. – Ro\u0111en je ameri\u010dki teniser i politi\u010dar Dvajt Dejvis, koji je 1900. osnovao tenisko takmi\u010denje nacija „Dejvis kup“. Pod predsednikom SAD Kelvinom Kulid\u017eom bio je ministar rata od 1925. do 1929.<\/p>\n

\t1880. – Ro\u0111en je \u010de\u0161ki violinista i kompozitor Jan Kubelik, koji je po\u010deo da nastupa ve\u0107 u osmoj godini \u017eivota, stekav\u0161i ugled jednog od najve\u0107ih violinskih virtuoza svog vremena. Dela: „Ameri\u010dka simfonija u a-molu“, \u0161est koncerata za violinu i orkestar, simfonijske varijacije za violinu i kamerni orkestar, kra\u0107e kompozicije za violinu i klavir.<\/p>\n

\t1889. – Ro\u0111en je francuski pisac, slikar i re\u017eiser \u017dan Kokto, \u010dlan Francuske akademije. \u010cesto je menjao stav i stil i oprobao se kao pesnik, romansijer, pisac drama, kriti\u010dar, slikar, re\u017eiser i filmski scenarista. Dela: romani „Stra\u0161na deca“, „Tomas varalica“, pozori\u0161ni komadi „Pisa\u0107a ma\u0161ina“, „Stra\u0161ni roditelji“, „Orfej“, „Edip“, „Antigona“.<\/p>\n

\t1901. – Ro\u0111en je ruski pozori\u0161ni re\u017eiser i glumac Sergej Vladimirovi\u010d Obrascov, jedan od utemeljiva\u010da parodijsko-satiri\u010dnog \u017eanra minijatura i romansi s lutkama i osniva\u010d Dr\u017eavnog centralnog pozori\u0161ta lutaka, jedinstvenog u svetu. Stvaralac inventivnog duha i bogate ma\u0161te, re\u017eirao je vi\u0161e od 50 lutkarskih predstava koje se smatraju antologijskim delima tog pozori\u0161nog \u017eanra, poput „\u010carobne Aladinove lampe“, „Neobi\u010dnog koncerta“, „2:0 za nas“, „\u0110avoljeg mlina“.<\/p>\n

\t1911. – Ro\u0111en je francuski dr\u017eavnik \u017dor\u017e Pompidu, predsednik Francuske od 1969. do 1974. \u0160ef dr\u017eave postao je posle ostavke \u0160arla de Gola. S De Golom je blisko sara\u0111ivao od 1945, u me\u0111uvremenu je bio direktor Rot\u0161ildove banke, \u0161ef De Golovog kabineta i \u010dlan Ustavnog saveta, a od 1962. do 1968. predsednik vlade.<\/p>\n

\t1932. – U Portugalu je Predsednik Vlade postao ekonomski stru\u010dnjak Antonio da Oliveira Salazar, koji je 1933. ustanovio specifi\u010dan politi\u010dki sistem, po imenu „Nova dr\u017eava“. Bio je to izrazito desno orjentisan sistem okon\u010dan tek 1974, \u010detiri godine posle njegove smrti.<\/p>\n

\t1943. – Ofanzivom nema\u010dkih snaga na polo\u017eaje Crvene armije iz pravca Orela i Harkova, u Drugom svetskom ratu je po\u010dela Kurska bitka, najve\u0107i tenkovski okr\u0161aj u istoriji ratova, u kojoj je u\u010destvovalo oko 6.000 tenkova sa obe strane. Nemci su anga\u017eovali 50 divizija, od kojih 14 oklopnih i dve motorizovane, ali su pretrpeli poraz – izgubili su pola miliona vojnika i 2.900 tenkova – od \u010dega se nikada nisu oporavili.<\/p>\n

\t1959. – Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno je raspustio indone\u017eansku skup\u0161tinu i preuzeo diktatorska ovla\u0161\u0107enja.<\/p>\n

\t1975. – Zelenortska ostrva su dobila nezavisnost posle 500 godina pod portugalskom vla\u0161\u0107u.<\/p>\n

\t1975. – Ameri\u010dki teniser Artur E\u0161 je u finalu pobedio zemljaka D\u017eimija Konorsa, postav\u0161i prvi afroamerikanac u dugoj istoriji turnira u Vimbldonu koji je pobedio na najpresti\u017enijem svetskom teniskom takmi\u010denju.<\/p>\n

\t1977. – General Mohamad Zija ul Hak zbacio je u Pakistanu vojnim udarom predsednika vlade Zulfikara Ali Buta.<\/p>\n

\t1980. – \u0160vedski teniser Bjorn Borg peti put uzastopno pobedio je na turniru u Vimbldonu, \u0161to nikom do tada nije uspelo.<\/p>\n

\t1990. – Skup\u0161tina Srbije usvojila je Zakon o prestanku rada Skup\u0161tine i Izvr\u0161nog ve\u0107a Kosova i Metohije zbog secesionisti\u010dkog delovanja i nastojanja da se stvori „Republika Kosovo“.<\/p>\n

\t1994. – Palestinski vo\u0111a Jaser Arafat doputovao je na Zapadnu obalu posle 27 godina u izbegli\u0161tvu i najavio preobra\u017eaj teritorija pod palestinskom samoupravom u dr\u017eavu Palestina, s prestonicom u isto\u010dnom Jerusalimu.<\/p>\n

\t2000. – Turski apelacioni sud potvrdio je jednogodi\u0161nju kaznu zatvora vo\u0111i islamista, biv\u0161em predsedniku vlade Ned\u017emetinu Erbakanu, zbog toga \u0161to je podsticao mr\u017enju u govorima \u0161est godina ranije.<\/p>\n

\t2003. – Dve \u010ce\u010denke, islamske teroristkinje-samoubice, aktivirale su eksploziv ispred ulaza u moskovski aerodrom „Tu\u0161ino“, gde je odr\u017eavan veliki rok koncert. Poginulo je 18 ljudi.<\/p>\n

\t2006. – Umro je osniva\u010d ameri\u010dke korporacije „Enron“ Kenet Lej, koji je mesec dana ranije progla\u0161en krivim zbog bankrota ovog energetskog giganta. Pretila mu je zatvorska kazna u trajanju od 30 godina po\u0161to je progla\u0161en krivim za prevaru i zaveru u jednom od najve\u0107ih slu\u010dajeva prevare u ameri\u010dkoj korporativnoj istoriji. „Enron“, nekad sedma najve\u0107a kompanija u SAD, bankrotirala je ne\u0161to manje od tri meseca nakon teroristi\u010dkih napada 11. septembra 2001. u Njujorku.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 04, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1889.godine umro je srpski pisac Jakov Ignjatovi\u0107. Bio je izraziti realista. Posle zavr\u0161enog pravnog fakulteta radio je u rodnoj Sent Andreji kao advokat, a u toku revolucije 1848. bio je poslanik Majske skup\u0161tine u Sremskim Karlovcima i \u010dlan Glavnog odbora Vojvodine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17902","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17902","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17902"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17902\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17902"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17902"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17902"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}