{"id":17859,"date":"2012-06-30T00:00:00","date_gmt":"2012-06-29T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/30\/vremeplov-umro-dejan-medakovic\/"},"modified":"2012-06-30T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-29T22:00:00","slug":"vremeplov-umro-dejan-medakovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17859","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Dejan Medakovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 2008. godine umro je Dejan Medakovi\u0107, srpski istori\u010dar umetnosti, istoriograf, knji\u017eevnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. Ro\u0111en je u Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz velikana srpske kulture. Gimnaziju je zavr\u0161io u Sremskim Karlovcima.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tOd 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za za\u0161titu spomenika kulture. Radio je u Istorijskom institutu SAN (1952-1954).<\/p>\n

\tDoktorirao je tezom „Grafika srpskih \u0161tampanih knjiga XV-XVII veka“ 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istra\u017eivanjima iz oblasti istorije umetnosti.<\/p>\n

\tUre\u0111ivao je „Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske“. Bavio se sirokim rasponom tema, od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najvi\u0161e – srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u 18. v. i srpskim slikarstvom 19. v. Autor je i nekolicine knji\u017eevnih dela i vi\u0161e zbirki poezije.<\/p>\n

\tRukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz kulturnih i nau\u010dnih projekata, poput „Vukove zadu\u017ebine“. Od 1995. redovni je \u010dlan Evropske akademije sa sredi\u0161tem u Salcburgu, a redovni \u010dlan Lajbnicovog dru\u0161tva (Berlin) i po\u010dasni \u010dlan Rumunske akademije postao je 2001.<\/p>\n

\tDobitnik je nagrade za \u017eivotno delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade. Bio je po\u010dasni gra\u0111anin Sremskih Karlovaca.<\/p>\n

\tDela: „Beograd na starim gravirama“, „Srpski slikari 18. veka“, „Putevi srpskog baroka“, „Svedo\u010denja“, „Istra\u017eiva\u010di srpskih starina“, „Barok kod Srba“, „Savina“, „Sent Andreja“, „Letopis Srba u Trstu“, „Srbi u Be\u010du“, koautor „Istorije srpskog naroda“ 1-10 SKZ, „Hilandar“, se\u0107anja: „Efemeris“ 1-5.<\/p>\n

\tDanas je nedelja, 1. jul, 183. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 183 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1804. – Ro\u0111ena je francuska knji\u017eevnica Armandina Oror Lusil Dipen, baronica Didevan, poznatija pod pseudonimom \u017dor\u017e Sand, prete\u010da feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih romana i pri\u010da. Ostavila je i obimnu prepisku i memoare. Dela: „Indijana“, „Lelija“, „Konsuelo“, „\u0110avolja bara“, „Naho\u010de Fransoa“, „Mala Fadeta“, „Ona i on“, „Markiz de Vimer“, „Majstori truba\u010di“, „Povest mog \u017eivota“.<\/p>\n

\t1835. – U Pe\u0161ti je iza\u0161ao prvi broj „Serbskog narodnog lista“, ilustrovanog knji\u017eevnog nedeljnika. Pokrenuo ga je kulturni i nacionalni radnik, publicista i urednik „Letopisa“ Matice srpske Teodor Pavlovi\u0107. List je s kra\u0107im prekidima izlazio do 1848.<\/p>\n

\t1839. – Umro je turski sultan Mahmud II, koji je tokom vladavine od 1808. do smrti sproveo niz reformi u nastojanju da sputa razne separatne tendencije. Godine 1826. uni\u0161tio je Jani\u010dare. Surovo je gu\u0161io srpske, gr\u010dke i rumunske oslobodila\u010dke pokrete, ali nije uspeo da suzbije te\u017enje Srba, Grka i Rumuna da stvore nezavisne dr\u017eave. Posle Tursko-ruskog rata od 1806. do 1812. Bukure\u0161tanskim mirom je amnestirao u\u010desnike Prvog srpskog ustanka, pod pritiskom Rusije, i obe\u0107ao je Srbiji izvesnu autonomiju, \u0161to je potom izigrao. Posle novog Tursko-ruskog rata od 1828. do 1829. priznao je Jedrenskim mirom autonomiju Srbiji, Vla\u0161koj i Moldaviji, a Gr\u010dka je postala nezavisna.<\/p>\n

\t1860. – Umro je ameri\u010dki pronalaza\u010d \u010carls Gu\u0111er, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kau\u010duka, \u0161to je doprinelo brzom razvoju industrije gume, posebno proizvodnji automobilskih guma.<\/p>\n

\t1867. – Pod pritiskom Kana\u0111ana britanska vlada je donela „Severnoameri\u010dki zakon“ na osnovu kojeg su provincije Ontario, Kvebek, Nova \u0160kotska i Nju Branzvik stvorile konfederaciju Kanadu sa statusom dominiona.<\/p>\n

\t1872. – Ro\u0111en je francuski in\u017eenjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Laman\u0161. Isprva je poku\u0161avao da napravi avion mahokrilac (ornitopter), ali je brzo odustao od te ideje i 1903. je konstruisao prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu je proizvodio avione za francusko ratno vazuhoplovstvo, koji su bili medu najuspe\u0161nijim u to vreme.<\/p>\n

\t1876. – Umro je ruski revolucionar Mihail Aleksandrovi\u010d Bakunjin, najzna\u010dajniji mislilac anarhizma. Posle vojne akademije slu\u017eio je dve godine u gardi, a zatim je od 1841. do 1847. putovao po Nema\u010dkoj, Francuskoj i \u0160vajcarskoj, istupaju\u0107i protiv carskog samodr\u017eavlja i kmetstva u Rusiji. Carska vlada mu je nalo\u017eila da se vrati u zemlju, a kada je to odbio li\u0161ila ga je plemi\u0107ke titule i oduzela svu imovinu. U revoluciji 1848. je u\u010destvovao u pra\u0161kom ustanku, a 1849. je rukovodio ustankom u Drezdenu. Posle propasti ustanka uhap\u0161en je i osu\u0111en na smrt, ali mu je kazna zamenjena do\u017eivotnom robijom, posle \u010dega je izru\u010den ruskim vlastima i prognan u Sibir. Odatle je uspeo da pobegne i u Zapadnoj Evropi se povezao s tajnom organizacijom ruskih revolucionarnih demokrata „Zemlja i sloboda“, a 1869. je osnovao tajnu organizaciju „Alijansa socijalisti\u010dke demokratije“. Na Ha\u0161kom kongresu 1872. isklju\u010den je iz Prve internacionale. Dela: „Dr\u017eavnost i anarhija“, „Knutogermanska imperija i socijalna revolucija“.<\/p>\n

\t1884. – Umro je ameri\u010dki detektiv \u0161kotskog porekla Alen Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju „Pinkerton“.<\/p>\n

\t1896. – Umrla je ameri\u010dka knji\u017eevnica Herijet Elizabet Bi\u010der Stou, borac za \u017eenska prava i osloba\u0111anje crnih robova. Romanom „\u010ci\u010da Tomina koliba“, u kojem je crna\u010dko ropstvo podvrgla sna\u017enoj kritici, doprinela je ukidanju ropstva u SAD.<\/p>\n

\t1902. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski re\u017eiser nema\u010dkog porekla Vilijam Vajler, \u010diji se filmovi odlikuju stilskom perfekcijom. Dobio je Oskara za filmove „Gospo\u0111a Miniver“, „Ben Hur“ i „Najlep\u0161e godine na\u0161eg \u017eivota“. Ostali filmovi: „Orkanski visovi“, „Male lisice“, „Kako ukrasti milion dolara“, „Naslednica“, „Detektivska pri\u010da“, „Keri“, „Praznik u Rimu“, „Prijateljsko ube\u0111ivanje“.<\/p>\n

\t1908. – Stupila je na snagu odredba uklju\u010dena u drugu Me\u0111unarodnu radiotelegrafsku konvenciju o upotrebi signala SOS, Morzeovom azbukom, u slu\u010daju nevolja na morima. Krajem 20. v. signal SOS je odba\u010den, ali tokom 20. v. njegova upotreba je spasla hiljade \u017eivota pomoraca.<\/p>\n

\t1921. – Na tajnom sastanku u \u0160angaju osnovana je Komunisti\u010dka partija Kine, koja je nepune tri decenije kasnije osvojila vlast.<\/p>\n

\t1931. – Ro\u0111ena je ameri\u010dka filmska glumica francuskog porekla Lesli Karon, zapa\u017eena u filmskim mjuziklima pedesetih godina 20. veka. Filmovi: „Amerikanac u Parizu“, „\u017di\u017ei“, „Lili“, „Fani“.<\/p>\n

\t1934. – Ro\u0111en je Klod Beri, francuski re\u017eiser, glumac, producent i scenarista, dobitnik Oskara. Me\u0111u njegovim najpoznatijim filmovima su adaptacije tragi\u010dnih pri\u010da iz provansalskog \u017eivota francuskog pisca Marsela Panjola – „\u017dan de Floret“ i „Manon“. Va\u017eio je za autora koji primorava publiku da razmi\u0161lja i postavlja pitanja.<\/p>\n

\t1934. – Ro\u0111en je Sidni Polak, ameri\u010dki filmski re\u017eiser, glumac i producent. Autor je filmova „Prokleti posed“, „Konje ubijaju, zar ne?“, „D\u017eeremaja D\u017eonson“, „Devojka koju sam voleo“, „Tri Kondorova dana“, „Tutsi“, „Prevodilac“, „Moja Afrika“ – za koji je 1985. dobio Oskara.<\/p>\n

\t1942. – Trupe nacisti\u010dke Nema\u010dke zauzele su u Drugom svetskom ratu, posle osmomese\u010dne opsade, najva\u017eniju rusku crnomorsku luku Sevastopolj na poluostrvu Krim.<\/p>\n

\t1960. – U Gani je progla\u0161ena je republika, a njen prvi predsednik je postao dotada\u0161nji vo\u0111a vlade Kvame Nkrumah. Gana je stekla nezavisnost 1957, do tada ona je bila britanska kolonija pod imenima Zlatna obala i docnije Gana.<\/p>\n

\t1961. – Ro\u0111ena je Dajana Spenser, budu\u0107a supruga britanskog prestolonaslednika princa \u010carlsa i princeza od Velsa.<\/p>\n

\t1961. – Ro\u0111en je ameri\u010dki atleti\u010dar afri\u010dkog porekla Karl Luis, jedan od najuspe\u0161nijih sportista 20. veka.<\/p>\n

\t1962. – Afri\u010dka republika Ruanda i kraljevina Burundi su stekle nezavisnost. One su do Prvog Svetskog rata bile sastavni deo Nema\u010dke Isto\u010dne Afrike (Tanganjike), a posle njega belgijski posed Ruanda-Urundi.<\/p>\n

\t1966. – Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, poznatoj kao „Brionski plenum“, na osnovu montiranih optu\u017ebi o\u0161tro je osu\u0111ena Slu\u017eba bezbednosti zbog navodnog \u0161tetnog delovanja na razvoj samoupravnog sistema. Glavna \u017ertva politi\u010dkog obra\u010duna Aleksandar Rankovi\u0107, blizak saradnik Josipa Broza, prinu\u0111en je da podnese ostavku na sve funkcije. Posledica je bila postupna potpuna destrukcija prvo slu\u017ebe bezbednosti, a potom i Jugoslavije.<\/p>\n

\t1969. – Danska je postala prva zemlja u kojoj je dopu\u0161tena prodaja i proizvodnja pornografije.<\/p>\n

\t1974. – Umro je argentinski dr\u017eavnik Huan Domingo Peron, predsednik od 1946. do 1955. i od 1973. do smrti. Posle vojnog udara 1943, u kojem je u\u010destvovao, postao je ministar rata, 1944. potpredsednik, a 1946. \u0161ef dr\u017eave. Vladao je autoritarno, oslanjaju\u0107i se na naj\u0161ire slojeve. I njegova supruga Eva Peron bila je izuzetno popularna. Odvojio je 1955. crkvu od dr\u017eave i uveo sekularne \u0161kole, zbog \u010dega ga je rimokatoli\u010dka crkva ekskomunicirala. U septembru 1955. oboren je u pobuni delova kopnene vojske i mornarice, posle \u010dega je emigrirao. Po povratku u zemlju, u septembru 1973, ponovo je izabran za predsednika Argentine.<\/p>\n

\t1990. – U Srbiji je, na referendumu, odlu\u010deno da se donese nov ustav i raspi\u0161u vi\u0161estrana\u010dki izbori. Na referendum je iza\u0161lo 75,2 odsto bira\u010da od kojih je 96,8 odsto glasalo „za“.<\/p>\n

\t1991. – Lideri isto\u010dnoevropskih zemalja su na sastanku u Pragu ukinuli Var\u0161avski pakt, ustanovljen 14. maja 1955. od strane Sovjetskog Saveza, Bugarske, Poljske, Rumunije, \u010cehoslova\u010dke i Ma\u0111arske, kao odgovor na stvaranje NATO.<\/p>\n

\t1994. – Vo\u0111a Palestinske oslobodila\u010dke organizacije Jaser Arafat do\u0161ao je u Palestinu, okon\u010dav\u0161i 27-godi\u0161nje izbegli\u0161tvo.<\/p>\n

\t1996. – Umro je Stojan Stiv Te\u0161i\u0107, srpsko ameri\u010dki knji\u017eevnik, filmski scenarista, dobitnik Oskara. Ro\u0111en je u Srbiji, kao dete doseljen je u SAD, diplomirao je na Univerzitetu Indijana, a na Kolumbija univerzitetu je napisao svoje prve komade. Njegova dramska dela do\u017eivela su veliki uspeh, izme\u0111u ostalog, nagra\u0111en je i Oskarom za scenario filma „\u010cetiri druga“. Ministarstvo za dijasporu vlade republike Srbije ustanovilo je 2005. Nagradu Stojan Stiv Te\u0161i\u0107, kojom se nagra\u0111uju pisci srpskog porekla koji pi\u0161u na drugim jezicima. Filmovi: „Breaking Away“, „Eyewitness“, „Four Friends“, „The World According to Garp“, „American Flyers“, „Eleni“. Igrani komadi: „Nourish The Beast“, „The Carpenters“, „Division Street“. Romani:“Summer Crossing“, „Karoo“.<\/p>\n

\t1997. – Umro je ameri\u010dki filmski glumac Robert \u010carls Duran Mi\u010dam, koji se pedesetih godina 20. veka proslavio ulogama non\u0161alantnih junaka izrazite personalnosti. Filmovi: „Pri\u010da o G. I. D\u017eou“, „Iz pro\u0161losti“, „Crveni poni“, „Makao“, „An\u0111eosko lice“, „Druga prilika“, „Reka bez povratka“, „Bandido“, „Lovci“, „Najdu\u017ei dan“, „Eldorado“, „Ancio“, „Dobri momci i r\u0111avi momci“, „Zbogom lepojko“, „Rajanova k\u0107i“, „Jakuza“, „Bitka za Midvej“, „Marijini ljubavnici“, „Ambasador“.<\/p>\n

\t2000. – Danska kraljica Margareta II i \u0161vedski kralj Gustav XVI pustili su u saobra\u0107aj 16 kilometara dug „Oresundski most“ izme\u0111u Malmea i Kopenhagena, najdu\u017ei drumsko-\u017eelezni\u010dki most u svetu. Most gra\u0111en \u010detiri godine, koji je ko\u0161tao tri milijarde dolara, omogu\u0107io je da \u0160vedska bude drumskom vezom povezana sa kontinentalnom Evropom.<\/p>\n

\t2002. – Formalno je zapo\u010deo rad Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda u Hagu, koji bi trebalo da ima nadle\u017enost u \u010ditavom svetu u slu\u010dajevima dela genocida, ratnih zlo\u010dina i zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti, po\u010dinjenih od dana uspostavljanja tog suda.<\/p>\n

\t2002. – Prilikom ameri\u010dkog bombardovanja avganistanskih polo\u017eaja kod sela Kakarak u provinciji Uruzgan, severoisto\u010dno od Kandahara, poginulo je 48 civila, najvi\u0161e \u017eena i dece, kada je bomba pogodila ku\u0107u u kojoj je proslavljeno ven\u010danje.<\/p>\n

\t2004. – Svrgnuti ira\u010dki predsednik Sadam Husein prvi put se pojavio pred sudijom koji mu je pro\u010ditao optu\u017enicu za zlo\u010dine protiv ira\u010dkog naroda. Bilo je to prvo pojavljivanje Sadama Huseina u javnosti posle sedam meseci u zatvoru.<\/p>\n

\t2006. – Preminuo je negda\u0161nji japanski predsednik vlade Rijutaro Ha\u0161imoto. Na \u010delu vlade nalazio se od januara 1996. do jula 1998. godine. Rukovodio je najve\u0107om frakcijom u Liberalno-demokratskoj partiji do jula 2004. godine. Ha\u0161imoto je upam\u0107en po \u010dinjenici da je tokom njegovog mandata otvorena nova stranica u odnosima s Kinom, nakon gotovo jednog veka zategnutosti, u jednom periodu i ratnog stanja.<\/p>\n

\t2006. – U eksploziji automobila bombe u \u0161iitskom delu Bagdada poginulo je 66 ljudi, a oko 100 ranjeno. Sunitski pobunjenici su naveli da je postavljanje bombe na pijaci u \u0161iitskom delu Bagdada „normalan odgovor na ono \u0161to \u0161iitska milicija radi sunitima“.<\/p>\n

\t2007. – Umro je srpski knji\u017eevnik Milan Mika Oklopd\u017ei\u0107. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti gde je izvesno vreme i predavao. Svoje ameri\u010dko iskustvo – u SAD je magistrirao zajedno sa Semom \u0160epardom – preto\u010dio je u prvi roman „CA bluz“. Objavljen 1981. ovaj roman postao je hit, do\u017eiveo je brojna izdanja i prodat je u tira\u017eu ve\u0107em od 100.000. Oklopd\u017ei\u0107 je autor pet romana, sedam pozori\u0161nih predstava i oko 20 radio i TV drama. Poslednje dve decenije \u017eiveo je u SAD.<\/p>\n

\t2008. – Moldavija je ponudila otcepljenom Pridnjestrovlju status republike sa sopstvenim ustavom i pravom istupanja iz Moldavije u slu\u010daju da se me\u0111unarodni status Moldavije promeni. Vlada u Ki\u0161injevu ponudila je Pridnjestrovlju i petinu mesta u zajedni\u010dkoj skup\u0161tini, ali bez prava veta, na \u010demu insistira vlast u Tiraspolju. Pridnjestrovlje nastanjuje pribli\u017eno po tre\u0107ina Rusa, Ukrajinaca i Moldavaca.<\/p>\n

\t2008. – Umro je Dejan Medakovi\u0107, srpski istori\u010dar umetnosti, istoriograf, knji\u017eevnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. Ro\u0111en je u Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz velikana srpske kulture. Gimnaziju je zavr\u0161io u Sremskim Karlovcima. Od 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za za\u0161titu spomenika kulture. Radio je u Istorijskom institutu SAN (1952-1954). Doktorirao je tezom „Grafika srpskih \u0161tampanih knjiga XV-XVII veka“ 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istra\u017eivanjima iz oblasti istorije umetnosti. Ure\u0111ivao je „Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske“. Bavio se sirokim rasponom tema, od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najvi\u0161e – srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u 18. v. i srpskim slikarstvom 19. v. Autor je i nekolicine knji\u017eevnih dela i vi\u0161e zbirki poezije. Rukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz kulturnih i nau\u010dnih projekata, poput „Vukove zadu\u017ebine“. Od 1995. redovni je \u010dlan Evropske akademije sa sredi\u0161tem u Salcburgu, a redovni \u010dlan Lajbnicovog dru\u0161tva (Berlin) i po\u010dasni \u010dlan Rumunske akademije postao je 2001. Dobitnik je nagrade za \u017eivotno delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade. Bio je po\u010dasni gra\u0111anin Sremskih Karlovaca. Dela: „Beograd na starim gravirama“, „Srpski slikari 18. veka“, „Putevi srpskog baroka“, „Svedo\u010denja“, „Istra\u017eiva\u010di srpskih starina“, „Barok kod Srba“, „Savina“, „Sent Andreja“, „Letopis Srba u Trstu“, „Srbi u Be\u010du“, koautor „Istorije srpskog naroda“ 1-10 SKZ, „Hilandar“, se\u0107anja: „Efemeris“ 1-5.<\/p>\n

\t2009. – U Beogradu su zapo\u010dele Letnje Univerzitetske igre, 25. po redu, na kojima se okupilo oko 8.500 studenata-sportista iz 145 zemalja sveta.<\/p>\n

\t2009. – Umro je Karl Malden, ameri\u010dki glumac srpskog porekla, dobitnik Oskara. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima „Tramvaj zvani \u017eelja“ (Oskar 1951.), „Na dokovima Njujorka“ kao i tv seriji „Ulice San Franciska“. Ro\u0111en je u Indijani kao Mladen Sekulovi\u0107, od oca Srbina i majke \u010cehinje, a ime je promenio u 22. godini iz profesionalnih razloga. Proslavio se filmovima Elije Kazana, s kojim je sara\u0111ivao i u pozori\u0161tu. Njegovo karakteristi\u010dno lice omogu\u0107ilo mu je da igra veoma razli\u010dite uloge, od sve\u0161tenika do gangsterskog \u0161efa, od rogonje do generala.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 30, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 2008. godine umro je Dejan Medakovi\u0107, srpski istori\u010dar umetnosti, istoriograf, knji\u017eevnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. Ro\u0111en je u Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz velikana srpske kulture. Gimnaziju je zavr\u0161io u Sremskim Karlovcima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17859","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17859","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17859"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17859\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17859"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17859"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17859"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}