{"id":17858,"date":"2012-07-01T00:00:00","date_gmt":"2012-06-30T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/01\/vremeplov-osnovana-narodna-banka-srbije\/"},"modified":"2012-07-01T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-30T22:00:00","slug":"vremeplov-osnovana-narodna-banka-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17858","title":{"rendered":"Vremeplov: Osnovana Narodna banka Srbije"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1884. godine osnovana je Narodna banka Srbije. Prvobitni naziv bio je – Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Prvi guverner bio je Aleksa Spasi\u0107, biv\u0161i ministar, poznati srpski ekonomski stru\u010dnjak. Banka je bila ustrojena po uzoru na Narodnu banku Belgije.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tU prvo vreme bila je sme\u0161tena u Knez Mihailovoj ulici a od 1890. nalazi se u namenski gra\u0111enom reprezentativnom zdanju u stilu neorenesansnog akademizma u ulici Kralja Petra. Zgradu je projektovao be\u010dki arhitekta Konstantin Jovanovi\u0107, sin Anastasa Jovanovi\u0107a (prvi srpski litograf i dvoroupravitelj Kneza Mihaila Obrenovi\u0107a). Januara 1920. preimenovana je u Narodna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je ponedeljak, 2. jul, 184. dan 2012. Do kraja godine ima 182 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1489. – Ro\u0111en je engleski sve\u0161tenik Tomas Krenmer, jedan od vo\u0111a verske reformacije u 16. veku u Engleskoj. U vreme rimokatoli\u010dke reakcije kraljice Marije I Tjudor, 1556. kao kenterberijski nadbiskup spaljen je na loma\u010di, pod optu\u017ebom da je jeretik. Uveo je liturgiju na engleskom jeziku i sastavio „Op\u0161ti molitvenik“ na engleskom.<\/p>\n

\t1566. – Umro je francuski astrolog Mi\u0161el de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, izvesno vreme lekar francuskog dvora, poznat po svojim predvi\u0111anjima budu\u0107nosti. Napisao je knjigu „Proro\u010danstva“ u kojoj je, naj\u010de\u0161\u0107e na zagonetan i nejasan na\u010din, proricao doga\u0111aje u budu\u0107nosti.<\/p>\n

\t1644. – U bici kod Marston Mura monarhisti su do\u017eiveli prvi veliki poraz od strane sledbenika parlamenta u gra\u0111anskom ratu u Engleskoj.<\/p>\n

\t1714. – Ro\u0111en je nema\u010dki kompozitor i dirigent Kristof Vilibald Gluk, koji je reformisao operu da bi muziku podredio tekstu i dobio jednostavno i istinito delo tople melodike. Utro je put muzi\u010dkoj drami. Bio je kompozitor i dirigent na be\u010dkom dvoru carice Marije Terezije. Napisao je stotinak opera, od kojih je sa\u010duvano oko 40, nekoliko baleta, simfonija, uvertira i oda. Dela: opere „Orfej i Euridika“, „Al\u010desta“, „Paris i Helena“, „Armida“, „Ifigenija na Tauridi“, „Ifigenija na Aulidi“.<\/p>\n

\t1778. – Umro je francuski filozof, pisac i kompozitor \u017dan \u017dak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno „Deklaracije o pravima \u010doveka i gra\u0111anina“. Njegova politi\u010dka filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Smatrao je da je \u010dovek po prirodi pravi\u010dan i dobar, ali da njegovu prirodu gu\u0161e nepravi\u010dni, iskvareni i nerazumni sistemi vladavine i egiosti\u010dni nagoni. Tvrdio je da su ljudske ustanove prolazne, ali da su trajnije ako su zasnovane na principima uma i na na\u010delima dru\u0161tvenog ugovora koji jednako obavezuje vladare i podanike. Idealizovao je prvobitno „prirodno stanje“, uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedago\u0161kom romanu „Emil“. Religiozni deo tog dela, „Ispovest savojskog vikara“, ra\u017eestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je nalo\u017eio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu „Seoski vra\u010d“, melodramu „Pigmalion“ i napisao je „Muzi\u010dki leksikon“, „Disertaciju o modernoj muzici“, „Pismo o francuskoj muzici“. Ostala dela: „Dru\u0161tveni ugovor“, „Rasprava o naukama i umetnostima“, „Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti me\u0111u ljudima“, „Julija ili Nova Eloiza“, „Pismo Dalamberu“, „Pisma sa planine“, „Ispovesti“.<\/p>\n

\t1819. – U Ujedinjenom Kraljevstvu zakonom je zabranjen rad dece ispod devet godina u tekstilnoj industriji, a rad dece mla\u0111e od 16 godina ograni\u010den je na 12 \u010dasova dnevno.<\/p>\n

\t1853. – Otpo\u010deo je Krimski rat, prelaskom ruske vojske preko reke Prut i napadom na Turke. Rat je 1856. okon\u010dan porazom Rusije, jer su se na strani Osmanskog carstva u rat uklju\u010dile Velika Britanija, Francuska i Pijemont (Sardinija).<\/p>\n

\t1877. – Ro\u0111en je nema\u010dki pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1946, jedan od najzna\u010dajnijih knji\u017eevnika 20. veka. Pisao je i poeziju, pojedine njegove pesme su antologijske vrednosti. Osnovna tema njegove proze je nesklad izme\u0111u kontemplativnog i \u010dulnog. Specifi\u010dna neprilago\u0111enost normama savremenog gra\u0111anskog poretka u\u010dinila ga je \u0161ezdesetih godina 20. veka idolom omladine na Zapadu. Dela: romani „Peter Kamencind“, „Pod to\u010dkom“, „Gertruda“, „Roshalda“, „Demijan“, „Sidarta“, „Stepski vuk“, „Igra staklenih perli“, „Narcis“, „Zlatousti“.<\/p>\n

\t1881. – U Va\u0161ingtonu je izvr\u0161en atentat na predsednika SAD D\u017eejmsa Ejbrama Garfilda, koji je od rana umro 19. septembra 1881.<\/p>\n

\t1900. – Nad Mencelskim zalivom na Bodenskom jezeru na jugu Nema\u010dke prvi put je poleteo diri\u017eabl kojim je upravljao nema\u010dki grof Ferdinand fon Cepelin. Letilica koju je konstruisao bila je duga 128, a \u0161iroka 11 metara, sastavljena od 16 balona ispunjenih vodonikom i imala je oklop od aluminijuma. Prvi letovi diri\u017eabla bili su velika senzacija i Cepelin je svuda bio pozdravljan zvonima i topovskim salvama.<\/p>\n

\t1915. – Umro je meksi\u010dki general i dr\u017eavnik Hose de la Krus Porfirio Dijas, predsednik Meksika od 1877. do 1880. i od 1884. do 1911. Iskoristio je popularnost ste\u010denu u borbi protiv francuskih intervencionisti\u010dkih trupa, da 1876. vojnim prevratom osvoji vlast, zavede diktaturu s osloncem na SAD i omogu\u0107i prodor ameri\u010dkog i britanskog kapitala. Nagomilano nezadovoljstvo seljaka, ali i gra\u0111ana uop\u0161te, izazvalo je revoluciju u kojoj je oboren 1911. posle \u010dega je emigrirao i umro je u Parizu.<\/p>\n

\t1925. – Ro\u0111en je kongoanski dr\u017eavnik pesnik Patris Lumumba, prvi Predsednik vlade nezavisnog Konga, tvorac nezavisnosti te zemlje i jedan od simbola „crne Afrike“. Bio je knji\u017eevnik i vrhunski pesnik. Predsednik kongoanske vlade postao je u junu 1960, ali je protivustavno smenjen 5.septembra, a 1. decembra je otet. Prema nalogu samoprogla\u0161enog predsednika Katange Moiza \u010combea – koji je poku\u0161ao da tu rudama bogatu provinciju odvoji od Konga – u januaru 1961. Lumumba je ubijen.<\/p>\n

\t1948. – Uz pomo\u0107 zapadnih zemalja, gr\u010dke vladine trupe su po\u010dele ofanzivu protiv prokomunisti\u010dke Demokratske armije Gr\u010dke, \u010dime je gra\u0111anski rat u\u0161ao u zavr\u0161nu fazu.<\/p>\n

\t1949. – Umro je bugarski revolucionar i dr\u017eavnik Georgi Mihajlovi\u010d Dimitrov, vo\u0111a i jedan od tvoraca Komunisti\u010dke partije Bugarske, prvi predsednik bugarske vlade posle Drugog svetskog rata, generalni sekretar Kominterne od 1935. do 1943. Posle paljevine Rajhstaga 1933. sudio mu je nacisti\u010dki sud na Lajpci\u0161kom procesu. Sjajnom odbranom pretvorio je su\u0111enje u optu\u017ebu protiv nacista i re\u017eima Adolfa Hitlera.<\/p>\n

\t1961. – Samoubistvom je okon\u010dao \u017eivot ameri\u010dki pisac Ernest Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1954. U Prvom svetskom ratu u\u010destvovao je na italijanskom frontu i se\u0107anja na taj period opisao je u romanu „Zbogom oru\u017eje“, iskustva iz \u0160panskog gra\u0111anskog rata u romanu „Za kim zvona zvone“, a na putu po Africi nastali su „Snegovi Kilimand\u017eara“ i „Zeleni bregovi Afrike“. Nastojao je da reporterski bele\u017ei \u010dinjenice, \u0161to je karakteristika „\u0161kole“ pisaca koju je predvodio izme\u0111u dva svetska rata. Isticao je snagu osnovnih ljudskih nagona i duboku \u017eudnju za intenzivnim \u017eivotom. Ostala dela: romani „Starac i more“, „Pokretni praznik“, „Prole\u0107ne bujice“, „Sunce se ponovo ra\u0111a“, „Smrt u popodnevu“, „Imati i nemati“, „Preko reke pa u \u0161umu“, drama „Peta kolona“.<\/p>\n

\t1964. – Predsednik SAD Lindon D\u017eonson potpisao je „Akt o gra\u0111anskim pravima“, kojim je zabranjena rasna diskriminacija.<\/p>\n

\t1969. – Generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant pozvao je sve zemlje da obustave razvoj i skladi\u0161tenje hemijskog i biolo\u0161kog oru\u017eja.<\/p>\n

\t1974. – Lideri Sovjetskog Saveza i SAD Leonid Bre\u017enjev i Ri\u010dard Nikson objavili su u Moskvi da je postignut sporazum dveju zemalja o ograni\u010davanju podzemnih nuklearnih proba.<\/p>\n

\t1976. – Severni i Ju\u017eni Vijetnam su posle Vijetnamskog rata – okon\u010danog 1975. porazom SAD i marionetskog ju\u017enovijetnamskog re\u017eima – posle 22 godine ponovo ujedinjeni u jednu zemlju, s Hanojem kao glavnim gradom.<\/p>\n

\t1989. – Umro je ruski politi\u010dar Andrej Andrejevi\u010d Gromiko, 28 godina sovjetski ministar inostranih poslova. U Drugom svetskom ratu bio je sovjetski ambasador u SAD, zatim u UN, gde je bio poznat kao „mister njet“. Sovjetsku diplomatiju predvodio je od 1957. do 1985. Na \u010dlanstvo u Politbirou vladaju\u0107e Komunisti\u010dke partije podneo je ostavku 30. septembra 1988, a sutradan i na polo\u017eaj predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza na kom je bio od 1985.<\/p>\n

\t1990. – U saudijskom gradu Meka, u pe\u0161a\u010dkom tunelu blizu islamskog svetili\u0161ta, u stampedu je poginulo oko 1.400 hodo\u010dasnika.<\/p>\n

\t1992. – Umro je srpski pisac Borislav Peki\u0107, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psiholo\u0161ku i dru\u0161tvenu analizu, pro\u017eetu ironi\u010dnim odnosom prema svetu. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji „Savez demokratske omladine Jugoslavije“ posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osniva\u010da obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani „Vreme \u010duda“, „Hodo\u010da\u0161\u0107e Arsenija Njegovana“, „Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana“, „Kako upokojiti vampira“, „Zlatno runo“, „Atlantida“, „Novi Jerusalim“, „Argonauti“, „Pisma iz tu\u0111ine“, „Godine koje su pojeli skakavci“, „Besnilo“, drame „Kako zabaviti gospodina Martina“, „Na ludom belom kamenu“, scenario za film „Dan \u010detrnaesti“.<\/p>\n

\t1993. – Turski islamisti zapalili su hotel u Sivasu i usmrtili 37 ljudi, ve\u0107inom intelektualaca, u\u010desnika kulturnog festivala.<\/p>\n

\t1994. – Albanski sud osudio je na devet godina zatvora biv\u0161eg komunisti\u010dkog lidera Albanije Ramiza Aljiju, pod optu\u017ebom da je zloupotrebljavao vlast i kr\u0161io ljudska prava.<\/p>\n

\t1994. – Posle povratka sa svetskog fudbalskog prvenstva, u Medeljinu je ubijen kolumbijski fudbaler Andres Eskobar – zato \u0161to je dao autogol na utakmici Kolumbija-SAD.<\/p>\n

\t1995. – Ko\u0161arka\u0161ka reprezentacija SR Jugoslavije trijumfalno je obele\u017eila povratak posle ukidanja sportskih sankcija, pobediv\u0161i u finalu prvenstva Evrope u Atini ekipu Litvanije rezultatom 96:90.<\/p>\n

\t1995. – \u0160umski po\u017ear, najve\u0107i u istoriji Izraela, primorao je hiljade ljudi da napuste domove blizu Jerusalima.<\/p>\n

\t1997. – Umro je ameri\u010dki filmski glumac D\u017eejms Mejtland Stjuart, \u010diju je glumu odlikovala izuzetna uverljivost. Filmovi: „Mister Smit u Senatu“, „Filadelfijska pri\u010da“ (Oskar), „Konopac“, „Vin\u010dester 73“, „Pri\u010da o Glenu Mileru“, „Najve\u0107a predstava na svetu“, „Prozor na dvori\u0161te“, „\u010covek koji je znao previ\u0161e“, „Vrtoglavica“, „Anatomija jednog ubistva“, „\u010covek koji je ubio Liberti Valansa“, „Jesen \u010cejena“, „Parada ludaka“.<\/p>\n

\t2004. – Srpski Manastir Visoki De\u010dani, zadu\u017ebina kralja Stefana Uro\u0161a III De\u010danskog (1321-1331) uvr\u0161ten je u listu svetske ba\u0161tine UNESKO.<\/p>\n

\t2004. – Umro je ameri\u010dki glumac Marlon Brando, koji je karijeru zapo\u010deo u pozori\u0161tima na Brodveju, ali su mu svetsku slavu donele filmske uloge „mladih gnevnih ljudi“ pedesetih godina 20. v. Nagra\u0111en je Oskarom za glavnu ulogu u filmu „Na dokovima Njujorka“, ali je 1973. odbio da primi Oskara za glavnu ulogu u filmu „Kum“, protestuju\u0107i tako protiv politike vlade SAD prema Indijancima. Umesto da ode na ceremoniju dodele nagrade, poslao je jednu indijansku glumicu da opi\u0161e patnje ameri\u010dkih Indijanaca. Ostali filmovi: „Tramvaj zvani \u017eelja“, „Viva Zapata!“, „Julije Cezar“, „Mladi lavovi“, „Jednoooki D\u017eek“, „Pobuna na brodu Baunti“, „Grofica iz Hongkonga“, „Odsjaj u zlatnom oku“, „Poslednji tango u Parizu“, „Apokalipsa sada“.<\/p>\n

\t2005. – Humanitarni koncerti pod zajedni\u010dkim nazivom „Lajv ejt“ (Live 8), u organizaciji irskog muzi\u010dara Boba Geldofa, odr\u017eani su u svim zemljama koje \u010dine G8 – Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Nema\u010dkoj,Kanadi, Japanu i Rusiji, s ciljem da se pomogne najsiroma\u0161nijim zemljama.<\/p>\n

\t2011. – Preminula je Olivera Markovi\u0107, srpska glumica koja je ostavila neizbrisiv trag. Prvi film snimila je 1946.godine („U planinama Jugoslavije“). Nagradu Narodnog pozori\u0161ta, \u010dija je \u010dlanica postala 1967. dobila je dva puta, za uloge Majka Hrabrost (1972) i Klara („Leda“, 1978), a najve\u0107e priznanje koje dodeljuje Nacionalni teatar, Plaketu, dobila je 1988. Ukupan njen opus broji vi\u0161e od stotinu uloga, igrala je u \u010dak 63 filma, 26 serija. Dobitnica je dve Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli. Upam\u0107ena je i kao vrsna peva\u010dica ruskih romansi i \u0161lagera.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 01, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1884. godine osnovana je Narodna banka Srbije. Prvobitni naziv bio je – Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Prvi guverner bio je Aleksa Spasi\u0107, biv\u0161i ministar, poznati srpski ekonomski stru\u010dnjak. Banka je bila ustrojena po uzoru na Narodnu banku Belgije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17858","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17858","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17858"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17858\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17858"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17858"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17858"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}