{"id":17822,"date":"2012-06-29T00:00:00","date_gmt":"2012-06-28T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/29\/vremeplov-objavljena-rezolucija-informbiroa\/"},"modified":"2012-06-29T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-28T22:00:00","slug":"vremeplov-objavljena-rezolucija-informbiroa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17822","title":{"rendered":"Vremeplov: Objavljena rezolucija Informbiroa"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1948. godine jugoslovenska \u0161tampa objavila je Rezoluciju Informacionog biroa komunisti\u010dkih i radni\u010dkih partija (Informbiro ili Kominform) o stanju u Komunisti\u010dkoj partiji Jugoslavije i izjavu povodom nje Centralnog komiteta KPJ.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tDono\u0161enju rezolucije dva dana pre toga u Bukure\u0161tu bez prisustva predstavnika KPJ, na sednici Informbiroa, \u010diji je KPJ bila \u010dlan od osnivanja u septembru 1947, prethodila je vi\u0161emese\u010dna prepiska rukovodstava sovjetske i jugoslovenske partije. Posle objavljivanja rezolucije prekinute su politi\u010dke, diplomatske, ekonomske i kulturne veza Sovjetskog Saveza i ostalih isto\u010dnoevropskih zemalja sa Jugoslavijom. Time je uvedena blokada i po\u010dela je velika kampanja protiv rukovodstva KPJ, koja je trajala do 1955. i posete Beogradu \u0161efova sovjetske partije i vlade Nikite Hru\u0161\u010dova i Nikolaja Bulganjina.<\/p>\n

\tDanas je subota, 30. jun, 182. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 184 dana.<\/strong><\/p>\n

\n\t1470 – Ro\u0111en je francuski kralj \u0160arl VIII, koji je vladao od 1483. do smrti 1498, a pod pritiskom plemstva zapo\u010deo je 1494. ratove za osvajanje Italije, okon\u010dane \u0161est decenija docnije. Uspeo je da privremeno osvoji Napuljsku kraljevinu, a pohodi na Italiju imali su krupne kulturne posledice, jer su pokrenuli \u0161irenje humanisti\u010dke kulture u Francuskoj.<\/p>\n

\t1520 – U Teno\u010dtitlanu, gde je kasnije izgra\u0111en Siudad Meksiko, u \u0161panskom zarobljeni\u0161tvu ubijen je deveti vladar Aste\u010dkog carstva Montezuma. Poslednjeg aste\u010dkog vladara zarobio je \u0161panski osvaja\u010d Ernan Kortez, koji je tada i uni\u0161tio aste\u010dku dr\u017eavu.<\/p>\n

\t1853 – Umro je srpski pisac Branko Radi\u010devi\u0107, romanti\u010darski lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao odu\u0161evljeni pristalica jezi\u010dke reforme Vuka Karad\u017ei\u0107a, prvi je po\u010deo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti i u\u017eivanja u prirodi. \u0160kolovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temi\u0161varu i Be\u010du, gde je studirao prava i medicinu i u\u0161ao u naju\u017ei krug Karad\u017ei\u0107evih pristalica i prijatelja. Mladost je proveo u Sremskim Karlovcima, \u010dije su lepote, posebno uzvi\u0161enje Stra\u017eilovo, bile njegova lirska inspiracija. U najpoznatijoj pesmi „\u0110a\u010dki rastanak“ opevao je Karlovce i \u0111a\u010dke radosti. Dubinu i misaonost je iskazao u pesmi „Tuga i opomena“, a protivnike Vukovih reformi je ismejao u satiri\u010dnoj pesmi „Put“. Umro je veoma mlad po\u0161to je bio bolestan od tada neizle\u010dive tuberkuloze, tako da pojedina njegova dela govore o bliskoj smrti. Njegovi posmrtni ostaci su 1883. preneti iz Be\u010da i sahranjeni na Stra\u017eilovu.<\/p>\n

\t1859 – Na konopcu razapetom iznad Nijagarinih vodopada, \u010carls Blondin je pred 25.000 gledalaca pre\u0161ao iz SAD u Kanadu.<\/p>\n

\t1876 – Srbija je objavila rat Turskom carstvu kako bi podr\u017eala ustanak srpskog naroda u Hercegovini, Bosni, Ra\u0161koj oblasti (Novopazarski sand\u017eak) i Polimlju. Postojalo je uverenje da \u0107e ulazak Srbije u rat biti uvod u op\u0161ti ustanak na Balkanu, ali se to nije dogodilo, jer je na intervenciju velikih sila rat zavr\u0161en. Godine 1878. na Berlinskom kongresu Srbiji je uz teritorijalno pro\u0161irenje priznata i potpuna suverenost.<\/p>\n

\t1893 – Ro\u0111en je nema\u010dki komunisti\u010dki vo\u0111a Valter Ulbriht, koji je pred nacistima izbegao iz zemlje, ali se posle Drugog svetskog rata vratio i 1950. postao prvi sekretar vladaju\u0107e Jedinstvene radni\u010dke partije Nema\u010dke u novostvorenoj Nema\u010dkoj demokratskoj republici (Isto\u010dna Nema\u010dka).<\/p>\n

\t1908 – U isto\u010dni Sibir je pao meteor, izazvav\u0161i d\u017einovsku eksploziju i zemljotres koji se osetio i u centralnom delu Evrope.<\/p>\n

\t1909 – Ro\u0111en je pisac i dr\u017eavnik Huan Bo\u0161 Gavinjo, predsednik Dominikanske Republike od februara do septembra 1963. kada je svrgnut vojnim udarom. Njegova pripovetka „\u017dena“ stekla je slavu klasi\u010dnog \u0161tiva i svrstana je u sve antologije hispanoameri\u010dke proze. Ostala dela: roman „Lukava“, zbirke pripovedaka „Kraljevski put“, „Devojka iz Gvaire“, „Dva pezosa vode“, „Bo\u017ei\u0107na pri\u010da“.<\/p>\n

\t1913 – Iznenadnim no\u0107nim napadom bugarske \u010cetvrte i Pete armije na srpske polo\u017eaje, \u010dime je izazvan Drugi balkanski rat, po\u010dela je Bregalni\u010dka bitka, okon\u010dana 9. jula 1913. potpunim slomom Bugara. Posle poraza Bugarska je kapitulirala, a mirovnim ugovorom u Bukure\u0161tu 10. avgusta 1913. utvr\u0111ene su nove granice izme\u0111u balkanskih dr\u017eava. Srbija je tada oslobodila Staru i Ju\u017enu Srbiju (danas Kosovo i Metohija i Makedonija).<\/p>\n

\t1930 – Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka. Ugovorom u San Remu 1920. Turska je posle Prvog svetskog rata bila prinu\u0111ena da se odrekne uprave nad Irakom, koji je kao mandatna teritorija od strane Dru\u0161tva naroda poveren na upravu Londonu.<\/p>\n

\t1934 – U krvavom obra\u010dunu s bliskim saradnicima, poznatom kao „no\u0107 dugih no\u017eeva“, Adolf Hitler je pod optu\u017ebom za zaveru likvidirao komandanta „juri\u0161nih odreda“ (SA) Ernsta Rema i jednog od najvi\u0161ih nacisti\u010dkih glave\u0161ina Gregora \u0160trasera. Te no\u0107i je ubijeno ili uhap\u0161eno i stotine drugih politi\u010dkih i vojnih zvani\u010dnika, ve\u010dinom oficira SA, a nacisti su iskoristili priliku da ubiju i Hitlerovog suparnika, biv\u0161eg nema\u010dkog kancelara generala Kurta fon \u0160lajhera.<\/p>\n

\t1936 – Etiopski negus (car) Haile Selasije zatra\u017eio je u govoru u Dru\u0161tvu naroda pomo\u0107 posle invazije Italije na Etiopiju.<\/p>\n

\t1938 – Umro je srpski pisac, pozori\u0161ni kriti\u010dar i diplomata Milan Raki\u0107, reformator stiha i veliki znalac jezika, \u010dlan Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog PEN kluba. Posle zavr\u0161enih studija prava u Parizu, radio je u Beogradu kao \u010dinovnik, a od 1904. bio je u diplomatskoj slu\u017ebi. Pojavio se 1903. zbirkom „Pesme“ kao potpuno izgra\u0111en pisac, misaon i ose\u0107ajan, pesnik unuta\u0161njih nemira i sukoba. Objavio je 1912. zbirku „Nove pesme“ i 1936. „Pesme“. Pedesetak pesama, koliko je ukupno napisao, odlikuju se elegancijom i savr\u0161enstvom forme i spadaju u vrh srpske lirike 20. veka, poput „Na Gazimestanu“, „Jefimija“, „Dolap“, „Simonida“, „Napu\u0161tena Crkva“, „Orhideja“, „Ljubavna pesma“. Pozori\u0161ne kritike koje je pisao, po op\u0161toj oceni, veoma su pouzdane i odraz su izuzetne li\u010dne kulture.<\/p>\n

\t1960 – Belgija je priznala nezavisnost svoje afri\u010dke kolonije Kongo, za \u010dijeg je prvog predsednika izabran D\u017eozef Kasavubu, a za predsednika vlade veoma daroviti pesnik Patris Lumumba, vo\u0111a borbe za nezavisnost. Nezavisni put Lumumbe je ubrzo izazvao intervenciju Belgije i krvav gra\u0111anski rat, u kojem je prva \u017ertva bio Lumumba.<\/p>\n

\t1971 – Prilikom prizemljenja sovjetskog vasionskog broda „Sojuz II“, koji je u orbiti oko Zemlje proveo rekordnih 570 \u010dasova i 22 minuta, poginula su tri kosmonauta.<\/p>\n

\t1974 – Alberta King, majka ubijenog ameri\u010dkog sve\u0161tenika, afroameri\u010dkog lidera i nobelovca Martina Lutera Kinga, ubijena je tokom molitve u crkvi, \u0161est godina posle atentata na njenog sina.<\/p>\n

\t1974 – Ruski baletski igra\u010d Mihail Bari\u0161njikov je emigrirao iz Sovjetskog Saveza tokom turneje u Kanadi ansambla baleta „Bolj\u0161oj teatra“.<\/p>\n

\t1984 – Umrla je ameri\u010dka knji\u017eevnica Lilijan Helman. Ve\u0107i deo njenog opusa je socijalnog karaktera. U memoarskim delima je opisala iskustva iz \u0160panije i Sovjetskog Saveza, veze sa vode\u0107im ameri\u010dkim intelektualcima i vreme makartizma. Dela: drame „De\u010dji \u010das“, „Male lisice“, „Dani koji \u0107e do\u0107i“, „Stra\u017ea na Rajni“, „Drugi deo \u0161ume“, „Igra\u010dke na tavanu“, memoarske knjige „Nedovr\u0161ena \u017eena“, „Pentimenti“, „Nitkovsko vreme“.<\/p>\n

\t1989 – Sudanski general Omar Hasan el Ba\u0161ir oborio je civilnu vladu Sadeka el Mahdija.<\/p>\n

\t1990 – Sovjetska vlada je obnovila snabdevanje naftom Litvanije, dan po\u0161to je Skup\u0161tina pobunjene balti\u010dke republike objavila stodnevni moratorijum na deklaraciju o nezavisnosti.<\/p>\n

\t1992 – Fidel Ramos je stupio na du\u017enost predsednika Filipina kao prvi \u0161ef dr\u017eave protestant u toj izrazito rimokatoli\u010dkoj zemlji.<\/p>\n

\t1995 – Ministarstvo inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije je, povodom odluke vlade Nema\u010dke o slanju trupa u Bosnu, saop\u0161tilo da je time drugi put prekr\u0161en princip UN da susedne zemlje i dr\u017eave optere\u0107ene negativnim istorijskim iskustvom ne treba da \u0161alju vojne snage u negda\u0161nju Jugoslaviju.<\/p>\n

\t1997 – Hongkong (britanska kolonija Viktorija) je posle 156 godina britanske kolonijalne uprave ponovo postao sastavni deo Kine.<\/p>\n

\t2000 – Ruska skup\u0161tina ovlastila je predsednika Vladimira Putina da smenjuje izabrane funkcionere.<\/p>\n

\t2002 – Brazil je pobedom u Jokohami u finalu 17. svetskog fudbalskog prvenstva nad Nema\u010dkom, rezultatom 2:0, peti put postao prvak sveta u fudbalu, \u0161to ni jednoj zemlji do tada nije uspelo.<\/p>\n

\t2005 – \u0160panski poslanici usvojili su zakon o pravu homoseksualaca da stupaju u brak i usvajaju decu, \u010dime je \u0160panija – posle Holandije, Belgije i Kanade – postala \u010detvrta zemlja na svetu u kojoj su homoseksualni brakovi postali legalni.<\/p>\n

\t2009 – Pad aviona jemenske avio kompanije „Jemenija er“ tipa „Erbas 310“ koji se sru\u0161io u Indijski okean u blizini Komorskih ostrva, pre\u017eivela je samo jedna devoj\u010dica od ukupno 153 osobe koliko se nalazilo u avionu. Letilica se kretala od jemenske prestonice Sane ka glavnom gradu Komora, Moroni.<\/p>\n

\t2009 – Ameri\u010dki vojnici povukli su se iz ira\u010dkih gradova, pa je Irak uspostavio punu kontrolu nad svojim gradovima \u0161est godina posle me\u0111unarodne vojne intervencije kojom je svrgnut Sadam Husein. Vojnici SAD su se prebacili u baze van urbanih mesta kao uvod u napu\u0161tanje Iraka 2011. Ira\u010dka vlada je tim povodom proglasila praznik – „Dan nacionalnog suvereniteta“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 29, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1948. godine jugoslovenska \u0161tampa objavila je Rezoluciju Informacionog biroa komunisti\u010dkih i radni\u010dkih partija (Informbiro ili Kominform) o stanju u Komunisti\u010dkoj partiji Jugoslavije i izjavu povodom nje Centralnog komiteta KPJ.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17822","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17822","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17822"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17822\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17822"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17822"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17822"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}