{"id":17808,"date":"2012-06-27T00:00:00","date_gmt":"2012-06-26T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/27\/vremeplov-atentat-u-sarajevu\/"},"modified":"2012-06-27T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-26T22:00:00","slug":"vremeplov-atentat-u-sarajevu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17808","title":{"rendered":"Vremeplov: Atentat u Sarajevu"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1914. u Sarajevu je srpski nacionalni revolucionar iz organizacije „Mlada Bosna“ Gavrilo Princip ubio austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Austro-Ugarska je iskoristila taj doga\u0111aj da Srbiji postavi ultimatum, optu\u017euju\u0107i je da stoji iza atentata. Po\u0161to je Srbija odbacila ultimatum, Austro-Ugarska joj je objavila rat i napala je, \u010dime je zapo\u010dela Prvi svetski rat. Prethodno je na Ferdinanda bacio bombu Nedeljko \u010cabrinovi\u0107, ali je proma\u0161io. Atentatori su pohvatani i osu\u0111eni: Veljko \u010cubrilovi\u0107 i Danilo Ili\u0107 na smrt, a Princip, \u010cabrinovi\u0107 i Trifko Grabe\u017e kao maloletnici na 20 godina robije, ali su ubrzo umrli pod torturom u tamnici u Terezinu u \u010ce\u0161koj, ne do\u010dekav\u0161i raspad Austro-Ugarske i oslobo\u0111enje njihove zemlje.<\/p>\n

\tDanas je \u010detvrtak, 28. jun, 180. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 186 dana.<\/strong><\/p>\n

\n\t1389 – Na polju Kosovu odigrala se presudna bitka izme\u0111u srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, \u010dak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanovi\u0107 sakupio 25.000 boraca. Kralj „Srbljem i Bosni“ Tvrtko I Kotromani\u0107 – koji je knezu Lazaru pritekao u pomo\u0107 odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovi\u0107a – pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Sli\u010dno pismo je Tvrtko poslao i u Firencu, odakle mu je odgovoreno da ve\u0107 znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba vladara: Lazara su Turci zarobili i posekli, a Murata I je ubio srpski ratnik Milo\u0161 Obili\u0107. U svakom slu\u010daju, nesporna je posledica bila da je Srbija ubrzo postala vazalna dr\u017eava. Kosovska bitka postala je predmet legende, prvo kod \u010duvenog pisca srednjovekovne Srbije Konstantina Filozofa u „\u017divotu despota Stefana Lazarevi\u0107a“, zatim kod dubrova\u010dkog istori\u010dara Mavra Orbina u delu „Il Regno degli Slavi“ (Kraljevstvo Slovena) – koje je u stvari prva prava istorija Srba, a najvi\u0161e preko ciklusa srpskih narodnih epskih pesama.<\/p>\n

\t1491 – Ro\u0111en je engleski kralj Henri VIII, koji je raskidom s rimokatoli\u010dkom crkvom izveo crkvenu reformaciju progla\u0161enjem Anglikanske crkve (1534.) nezavisne od Vatikana, s kraljem kao vrhovnim verskim poglavarom. \u017denio se \u0161est puta, po\u0161to nije imao mu\u0161kog naslednika, a s Rimom je raskinuo po\u0161to nije dobio dozvolu da se razvede od Katarine Aragonske i o\u017eeni Anom Bolen. Pro\u0161irio je vlast na Vels, \u0160kotsku i Irsku i uspe\u0161no je izgradio jaku flotu – temelj kasnije engleske pomorske mo\u0107i.<\/p>\n

\t1577 – Ro\u0111en je flamanski slikar Peter Paul Rubens, jedan od najve\u0107ih majstora baroka. Sjedinio je najbolje tradicije severnja\u010dkog i italijanskog slikarstva. Stvarao je dela puna dramatike, \u010dulnosti, rasko\u0161i kostima i sjaja boja. Radio je istorijske, verske i mitolo\u0161ke kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejza\u017ee. \u017diveo je prete\u017eno u Antverpenu, ali je radio i u Francuskoj i \u0160paniji, gde je uticao na \u0161panskog slikara Velaskeza. Po\u0161to je imao brojne porud\u017ebine, neretko dela velikih dimenzija, deo posla prepu\u0161tao je u\u010denicima, me\u0111u kojima su najzna\u010dajniji flamanski slikari Anton van Dajk i Jakov Jordans.<\/p>\n

\t1629 – Mirom u Aleu okon\u010dana je pobuna Hugenota u Francuskoj.<\/p>\n

\t1690 – Posle poraza Austrijanaca u ratu s Turcima, u kojem je kao saveznik Be\u010da predvodio Srbe, patrijarh srpski Arsenije III \u010carnojevi\u0107 je na Kalemegdanu u Beogradu odr\u017eao sabor srpskih episkopa i sve\u0161tenstva sa obe strane Save i Dunava. Sabor je priznao Leopolda I Habzbur\u0161kog za kralja Srbije. Patrijarh je tih dana, posredstvom episkopa Isaije \u0110akovi\u0107a, pregovarao s austrijskim carem Leopoldom I o prelasku preko Save i Dunava i Srbi su krenuli na sever dva dana pre nego \u0161to su Turci ponovo zauzeli Beograd. Naselili su se na \u0161irokom prostoru Ugarske (oko 50 varo\u0161i), najvi\u0161e na teritoriji dana\u0161nje srpske Vojvodine, ali i mnogo severnije poput Sent Andreje ili Budima koji je dugo bio va\u017eno sredi\u0161te Srba. Velika seoba veoma je pove\u0107ala brojnost Srba na tim teritorijama, ali i ranije su Srbi na prostoru dana\u0161nje Vojvodine bili brojni. Svi fru\u0161kogorski i ju\u017enobanatski manastiri vekovima su stariji od \u010carnojevi\u0107eve seobe, \u0161to svedo\u010di o brojnosti tamo\u0161njeg srpskog \u017eivlja.<\/p>\n

\t1712 – Ro\u0111en je francuski filozof, pisac i kompozitor \u017dan \u017dak Ruso, inspirator idejnog koncepta Francuske revolucije, posebno „Deklaracije o pravima \u010doveka i gra\u0111anina“. Njegova politi\u010dka filozofija bitno je uticala na Kanta, Fihtea i Hegela. Smatrao je da je \u010dovek po prirodi pravi\u010dan i dobar, ali da njegovu prirodu gu\u0161e nepravi\u010dni, iskvareni i nerazumni sistemi vladavine i egiosti\u010dni nagoni. Tvrdio je da su ljudske ustanove prolazne, ali da su trajnije ako su zasnovane na principima uma i na na\u010delima dru\u0161tvenog ugovora koji jednako obavezuje vladare i podanike. Idealizovao je prvobitno „prirodno stanje“, uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedago\u0161kom romanu „Emil“. Religiozni deo tog dela, „Ispovest savojskog vikara“, ra\u017eestio je Parlament (u Francuskoj vrhovni sud) koji je nalo\u017eio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu „Seoski vra\u010d“, melodramu „Pigmalion“ i napisao je „Muzi\u010dki leksikon“, „Disertaciju o modernoj muzici“, „Pismo o francuskoj muzici“. Ostala dela: „Dru\u0161tveni ugovor“, „Rasprava o naukama i umetnostima“, „Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti me\u0111u ljudima“, „Julija ili Nova Eloiza“, „Pismo Dalamberu“, „Pisma sa planine“, „Ispovesti“.<\/p>\n

\t1836 – Umro je ameri\u010dki dr\u017eavnik D\u017eejms Medison, „otac ameri\u010dkog ustava“, predsednik SAD od 1809. do 1817. Sa Aleksanderom Hamiltonom i D\u017eonom D\u017eejem napisao je „Federalisti\u010dke spise“ zbog pridobijanja podr\u0161ke za ratifikaciju ustava koji je umesto konfederacije u\u010dvrstio uniju federalnih dr\u017eava SAD.<\/p>\n

\t1838 – Krunisana je britanska kraljica Viktorija I, godinu dana po\u0161to je nasledila presto. Tokom njene vladavine do 1901. \u010desto nazivane „viktorijanskom epohom“, mo\u0107 Britanske imperije i njeno kolonijalno carstvo su do\u017eiveli vrhunac.<\/p>\n

\t1867 – Ro\u0111en je italijanski pisac Lui\u0111i Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1934, jedan od najzna\u010dajnijih dramskih pisaca 20. veka. Napisao je 44 drame, sabrane pod naslovom „Gole maske“. Isprva je izazvao revolt i zabunu publike, ali je ubrzo stekao op\u0161te priznanje i otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Dela: pripovetke „Pri\u010de za jednu godinu“, „Smrt na le\u0111ima“, romani „Pokojni Matija Paskal“, „Njen mu\u017e“, drame „\u0110akomino“, „Henri IV“, „\u0160est lica tra\u017ee pisca“.<\/p>\n

\t1873 – Ro\u0111en je Aleksis Karel, francuski hirurg, biolog i pisac, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1912. Njegova otkri\u0107a o prenosu (transplantaciji) tkiva i odr\u017eavanju \u017eivog tkiva van organizma donela su mu priznanje Nobelove fondacije i svetski ugled. Unapredio je i hirurgiju krvnih sudova. Njegovo filozofsko-publicisti\u010dko delo „\u010covek nepoznanica“ objavljeno 1935. donelo mu je op\u0161tu popularnost \u0161irom sveta. Bio je izuzetno religiozan, \u010dak mistik. Kao saradnik vlade mar\u0161ala Petena, optu\u017een je za kolaboraciju sa okupatorom ali je umro pre sudske presude.<\/p>\n

\t1881 – S dozvolom srpskog kneza Milana Obrenovi\u0107a – razo\u010daranog politikom Rusije – potpisana je Tajna konvencija izme\u0111u Srbije i Austro-Ugarske. Posle izjava austrijskih zvani\u010dnika da se Austro-Ugarska ne protivi \u0161irenju Srbije na jug, ministar spoljnih poslova \u010cedomilj Mijatovi\u0107 je, bez znanja Predsednika Ministarskog saveta (Vlade) Milana Piro\u0107anca, zaklju\u010dio Tajnu konvenciju. Bio je to mudar dr\u017eavni\u010dki potez Kralja Milana (tada kneza) koji je Srbiji omogu\u0107io vi\u0161e decenija stabilnosti i sveop\u0161teg napretka.<\/p>\n

\t1902 – Kongres SAD ovlastio je predsednika Teodora Ruzvelta da za 40 miliona dolara otkupi prava francuske panamske kompanije i od Kolumbije preuzme stalni nadzor nad zonom Panamskog kanala u kolumbijskoj pokrajini Panami. Posle pobune podstaknute iz SAD, 3. novembra 1903. osnovana je dr\u017eava Panama koju je prvi priznao Va\u0161ington i posle samo 15 dana zaklju\u010den je ugovor kojim je za 10 miliona dolara kupljena \u0161iroka zona u podru\u010dju Panamskog zemljouza.<\/p>\n

\t1919 – U Versaju je na Mirovnoj konferenciji potpisan mirovni ugovor sa pora\u017eenom Nema\u010dkom, \u010dime je i formalno okon\u010dan Prvi svetski rat. Nema\u010dka je izgubila Alzas i Lorenu koji su pripali Francuskoj, Sar je pretvoren u autonomnu oblast pod upravom Pariza. Austrija je pretvorena u malu \u010disto nema\u010dku dr\u017eavu. Belgija i Danska su dobile manje teritorije, a Dancig (Gdanjsk) je postao slobodna luka. Nema\u010dka je izgubila sedminu teritorije s desetinom stanovni\u0161tva, morala je da pla\u0107a reparacije, a njene kolonije su podeljene izme\u0111u Britanije, Francuske, Belgije i Japana. Rezultat Versajskog ugovora bilo je i stvaranje novih dr\u017eava – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Poljske, \u010cehoslova\u010dke, Ma\u0111arske, Finske, Estonije, Letonije i Litvanije.<\/p>\n

\t1921 – Ustavotvorna Skup\u0161tina Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je Vidovdanski ustav. Dr\u017eava je progla\u0161ena „ustavnom, parlamentarnom monarhijom“ s dinastijom Kara\u0111or\u0111evi\u0107 na \u010delu. Ustav je va\u017eio do 1929. kada ga je kralj Aleksandar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 suspendovao po\u0161to je zaveo li\u010dnu vladu kako bi stabilizovao prilike u zemlji.<\/p>\n

\t1921 – Ro\u0111en je Du\u0161an Kanazir, predsednik SANU od 1981. do 1994. Doktorirao je fiziolo\u0161ke nauke na Univerzitetu Libr u Briselu i bio je redovni profesor Prirodno matemati\u010dkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i na\u010delnik laboratorije instituta u Vin\u010di. Najvi\u0161e se bavio istra\u017eivanjima u oblasti molekularne biologije.<\/p>\n

\t1935 – Predsednik Frenklin Ruzvelt naredio je izgradnju trezora zlatnih rezervi SAD u Fort Noksu u Kentakiju.<\/p>\n

\t1940 – Sovjetske trupe zaposele su rumunske oblasti Besarabiju i Bukovinu (Besarabija je do revolucije bila u sastavu Ruskog carstva, ali je imala moldavsku ve\u0107inu).<\/p>\n

\t1948 – U Bukure\u0161tu je objavljena „Rezolucija o stanju u KPJ“ kojom je sovjetski vo\u0111a Staljin, posredstvom Informacionog biroa komunisti\u010dkih partija (Informbiro ili Kominform), \u017eeleo da ospori pona\u0161anje vrha jugoslovenske partije. Rezolucijom su pozvane „zdrave snage“ da zbace \u010delnike KPJ, zbog revizionizma.<\/p>\n

\t1950 – Severnokorejske trupe su zauzele Seul, a snage Ju\u017ene Koreje odba\u010dene su ju\u017eno od reke Han.<\/p>\n

\t1950 – Pu\u0161ten je u saobra\u0107aj autoput Beograd-Zagreb, dug 400 kilometara, nazvan „Autoput bratstvo-jedinstvo“, u \u010dijoj su izgradnji u\u010destvovale i dobrovoljne omladinske radne brigade iz cele zemlje.<\/p>\n

\t1956 – U poljskom gradu Poznanj ugu\u0161eni su radni\u010dki nemiri u kojima je bilo dosta \u017ertava i to je bio jedan od prvih izraza op\u0161te krize u isto\u010dnoevropskim zemljama posle Staljinove smrti.<\/p>\n

\t1960 – Osnovan je Univezitet u Novom Sadu, koji je po\u010deo da radi u jesen 1960.<\/p>\n

\t1970 – Trupe SAD po\u010dele su da se povla\u010de iz Kambod\u017ee.<\/p>\n

\t1973 – U Beogradu je osnovano Dru\u0161tvo za informatiku Srbije, s ciljem \u0161irenja informati\u010dke pismenosti, pra\u0107enja stanja i trendova kao i predlaganja korisnih mera.<\/p>\n

\t1976 – Sej\u0161elska ostrva u Indijskom okeanu su posle 160 godina stekla nezavisnost od Velike Britanije.<\/p>\n

\t1977 – Umro je srpski slikar Ivan Tabakovi\u0107, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od najzna\u010dajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Budimpe\u0161ti, Zagrebu i Minhenu. Po\u010deo je sa senzibilnim realisti\u010dkim portretima i mrtvim prirodama. Potom po\u010dinje njegova socijalno anga\u017eovana faza. Primenjivao je tehniku kola\u017ea.<\/p>\n

\t1981 – U sna\u017enoj eksploziji u Teheranu podmetnutoj u sedi\u0161te Islamske republikanske partije poginulo je 74 ljudi, uklju\u010duju\u0107i \u0161efa vladaju\u0107e partije, mo\u0107nog predsednika Vrhovnog suda Irana ajatolaha Muhameda Huseina Behe\u0161tija, \u010detiri ministra, \u0161est zamenika ministara i 20 \u010dlanova Med\u017elisa (Skup\u0161tina).<\/p>\n

\t1993 – Gr\u010dka je proterala u Albaniju hiljade ilegalnih imigranata, posle odluke Tirane da protera jednog gr\u010dkog pravoslavnog sve\u0161tenika.<\/p>\n

\t1995 – Japan i SAD postigli su sporazum o trgovini automobilima, izbegav\u0161i u poslednjem trenutku najavljene ameri\u010dke sankcije protiv japanske automobilske industrije i mogu\u0107ni trgovinski rat.<\/p>\n

\t1996 – Predsednik Turske Sulejman Demirel poverio je mandat za sastav vlade vo\u0111i islamisti\u010dke Partije blagostanja Ned\u017emetinu Erbakanu, koji je posle 73 godine postao prvi islamisti\u010dki Predsednik vlade Turske.<\/p>\n

\t1999 – Patrijarh srpski Pavle je na liturgiji na kojoj se u manastiru Gra\u010danica, povodom 610. godi\u0161njice Kosovske bitke, okupilo 500 ljudi, pozvao pravoslavne vernike da ostanu na Kosovu i Metohiji. Istog dana snage Kfora zavele su policijski \u010das u Prizrenu, Gnjilanu i Vitini, u poku\u0161aju da obuzdaju sve masovniji teror „Oslobodila\u010dke vojske Kosova“ prema preostalim Srbima i drugim nealbancima.<\/p>\n

\t2001 – Ha\u0161kom tribunalu izru\u010den je Slobodan Milo\u0161evi\u0107, biv\u0161i predsednik SRJ.<\/p>\n

\t2008 – U severnom delu Kosovske Mitrovice konstituisana je Skup\u0161tina zajednice op\u0161tina Kosova i Metohije. U Osniva\u010dkoj deklaraciji Skup\u0161tina je odbacila nelegalnu, jednostrano progla\u0161enu nezavisnost te srpske pokrajine.<\/p>\n

\t2008 – Delegati Skup\u0161tine Udru\u017eenja porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj upozorili su da se i dalje ni\u0161ta ne zna o sudbini 2.450 nestalih Srba u Hrvatskoj te da vlasti u Zagrebu iz politi\u010dkih razloga umanjuju njihov broj i odugovla\u010de ekshumaciju i identifikaciju.<\/p>\n

\t– Danas je veliki srpski nacionalni praznik Vidovdan, dan kada Srpska pravoslavna crkva obele\u017eava uspomenu na svetog mu\u010denika kneza Lazara, kao i na druge koji su postradali za veru i otad\u017ebinu. Knez Lazar je stradao u boju na Kosovu, od turske ruke. Vidovdan je danas zvani\u010dni dr\u017eavni praznik u Srbiji, u znak se\u0107anja i po\u0161tovanja prema svima onima koji su svoj \u017eivot \u017ertvovali na oltar otad\u017ebine.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 27, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1914. u Sarajevu je srpski nacionalni revolucionar iz organizacije „Mlada Bosna“ Gavrilo Princip ubio austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17808","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17808","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17808"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17808\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17808"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17808"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17808"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}