{"id":17766,"date":"2012-06-26T00:00:00","date_gmt":"2012-06-25T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/26\/vremeplov-to-slovenije-napala-jna\/"},"modified":"2012-06-26T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-25T22:00:00","slug":"vremeplov-to-slovenije-napala-jna","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17766","title":{"rendered":"Vremeplov: TO Slovenije napala JNA"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1991. godine Teritorijalna odbrana Slovenije napala je vojnike Jugoslovenske narodne armije, \u010dime je zapo\u010deo rat u toj jugoslovenskoj republici.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tTada su pale i prve \u017ertve kao posledica nasilne secesije i razbijanja Jugoslavije. Dva dana ranije, skup\u0161tina Slovenije je proglasila nezavisnost, a sutradan su njeni delegati napustili Skup\u0161tinu Jugoslavije. Secesija je sprovedena protivno va\u017ee\u0107im zakonima tada\u0161nje Jugoslavije ali uz presudnu podr\u0161ku Va\u0161ingtona i Brisela.<\/p>\n

\tDanas je sreda, 27. jun, 179. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 187 dana.<\/strong><\/p>\n

\n\t1550 – Ro\u0111en je francuski kralj \u0160arl IX, tokom \u010dije su vladavine od 1560. do 1574. po\u010deli verski ratovi rimokatolika i hugenota (francuski protestanti kalvinisti). Na nagovor majke Katarine de Medi\u010di, koja je delovala u dogovoru s papom Grgurom XIII, odobrio je 1572. pokolj hugenota u Vartolomejskoj no\u0107i.<\/p>\n

\t1743 – U ratu za austrijsko nasle\u0111e, britanski kralj D\u017eord\u017e II porazio je Francuze kod Detingena, kao poslednji monarh Velike Britanije koji je predvodio trupe u bici.<\/p>\n

\t1838 – Ro\u0111en je indijski pisac Bankim \u010candra \u010caterd\u017ei, prvi zna\u010dajniji autor koji je pisao na bengalskom jeziku. Bio je pod znatnim uticajem \u0161kotskog pisca Voltera Skota i uglavnom je pisao romanti\u010darske romane sa doma\u0107im temama i moralisti\u010dkom notom. Dela: romani „Kapalkundala“, „Mrinalini“, „Jurgalangurija“, „\u010candra\u0161ekhar“, „Ra\u0111ani“, „Kri\u0161nakanter \u010cil“, „Anandamat“, „Debi \u010caudhurani“, „Sitaram“.<\/p>\n

\t1846 – Ro\u0111en je irski politi\u010dki vo\u0111a i nacionalni borac za autonomiju \u010carls Stjuart Parnel, koji je uveo nove metode u borbi protiv Engleza. Postav\u0161i 1875. \u010dlan britanskog parlamenta, otpo\u010deo je opstrukciju u zakonodavnom telu uz istovremenu blokadu na terenu. Zatvoren je 1881. ali je i iz zatvora upravljao borbom irskih nacionalista.<\/p>\n

\t1876 – Ro\u0111en je Ivan Sari\u0107, prvi \u010dovek iz Srbije koji je poleteo avionom koji je sam konstruisao i izradio. Ovaj let je izveden 16. oktobra 1910. s hipodroma u Sari\u0107evoj rodnoj Subotici. Uspe\u0161ni javni let posmatralo je, \u010dak, sedam hiljada Suboti\u010dana Sari\u0107 je bio svestrani sportista koji je godinu dana ranije u Parizu upoznao Luja Blerioa koji je prvi preleteo kanal Laman\u0161, \u0161to ga je podstaklo da se i sam posveti vazduhoplovstvu.<\/p>\n

\t1877 – Ruske snage pre\u0161le su Dunav u ratu protiv Osmanskog carstva, u kojem se na strani Rusije borila i Srbija. Rat je okon\u010dan pobedom Rusije, ali je potom Srbija Sanstefanskim mirom bitno o\u0161te\u0107ena u korist Bugarske, \u0161to je revidirano na Berlinskom kongresu 1878. pod pritiskom evropskih sila.<\/p>\n

\t1882 – Mesto Topola u \u0160umadiji, koje se nalazi u podno\u017eju Oplenca a osnovao ga je vo\u0111a Prvog srpskog ustanka Kara\u0111or\u0111e, progla\u0161eno je varo\u0161icom. Kara\u0111or\u0111e je 1781. tu podigao ku\u0107u sa vi\u0161e pomo\u0107nih zgrada, koju je po\u010detkom ustanka uni\u0161tio beogradski dahija Ku\u010duk Alija. Na istom mestu Kara\u0111or\u0111e je 1805. podigao novu ku\u0107u i sve ogradio palisadom. Tako je Topola postala utvr\u0111eno naselje uz koje su po\u010dele da ni\u010du i druge ku\u0107e.<\/p>\n

\t1905 – Pobunjeni ruski mornari zauzeli su na otvorenom moru oklopnja\u010du „Potemkin“ iz sastava crnomorske flote i potom pod crvenom zastavom uplovili u luku Odesa. Pobuna na „Potemkinu“ prvi je masovni izraz nezadovoljstva u ruskoj carskoj armiji i nagovestila je kasnije burne revolucionarne doga\u0111aje.<\/p>\n

\t1932 – Posle dr\u017eavnog udara u Sijamu (sada\u0161nji Tajland), kojim je kralj Rama VII primoran na niz reformi, progla\u0161en je ustav. Njime je okon\u010dana apsolutna monarhija i u toj dr\u017eavi na jugoistoku Azije je formalno uspostavljena ustavna monarhija.<\/p>\n

\t1941 – Vlada ma\u0111arskog regenta Miklo\u0161a Hortija, saveznika Nema\u010dke u Drugom svetskom ratu, objavila je rat Sovjetskom Savezu.<\/p>\n

\t1943 – Ameri\u010dki avioni bombardovali su gr\u010dku prestonicu Atinu koja se tada nalazila pod nema\u010dkom okupacijom.<\/p>\n

\t1944 – Savezni\u010dke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele francuski grad \u0160erbur, va\u017enu luku na Laman\u0161u.<\/p>\n

\t1946 – Ministri spoljnih poslova Sovjetskog Saveza, SAD, Velike Britanije i Francuske su odlu\u010dili da Gr\u010dkoj pripadnu Dodekaneska ostrva u jugoisto\u010dnom delu Egejskog mora, uklju\u010duju\u0107i najve\u0107e Rodos, koja su od 1912. bila italijanska kolonija.<\/p>\n

\t1950 – Generalni sekretar UN Trigve Li zatra\u017eio je od \u010dlanica svetske organizacije da pomognu Ju\u017enoj Koreji u sukobu sa Severnom Korejom, a istog dana predsednik SAD Hari Truman je naredio ameri\u010dkom ratnom vazduhoplovstvu i mornarici da u\u0111u u Korejski rat na strani juga.<\/p>\n

\t1954 – Prva nuklearna elektrana u svetu je otvorena u Obninsku blizu Moskve.<\/p>\n

\t1967 – U filijali banke „Barclays“, na severu Londona, pu\u0161ten je u rad prvi bankomat. Princip njegovog rada bio je druga\u010diji od savremenih bankomata, za podizanje novca kori\u0161\u0107eni su vau\u010deri sa imenom korisnika, koje je prethodno izdavala banka. Tek docnije ovi ure\u0111aji usavr\u0161eni su ustanovljenjem personalnog identifikacionog koda (PIN-kod) kao i uvo\u0111enjem plasti\u010dnih kartica.<\/p>\n

\t1976 – Palestinski teroristi oteli su u Gr\u010dkoj avion „Er Fransa“ sa 246 putnika i 12 \u010dlanova posade i potom odleteli u glavni grad Ugande Entebe, gde su ih 4. jula 1976. u spektakularnoj akciji likvidirali izraelski komandosi,oslobodiv\u0161i taoce.<\/p>\n

\t1976 – General Antonio Ramaljo Jane\u0161 izabran je za predsednika Portugala na prvim predsedni\u010dkim izborima posle poluvekovne vladavine sistema koji je ustrojio Antonio da Oliveira Salazar kao i njegovih naslednika.<\/p>\n

\t1977 – Umro je srpski slikar Ivan Tabakovi\u0107, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Minhenu, Budimpe\u0161ti, Zagrebu i Parizu. Pripadao je grupama „Zemlja“, „Dvanaestorica“ i „\u0160estorica“. Dobio je „Gran pri“ za slikarstvo na me\u0111unarodnoj izlo\u017ebi u Parizu 1937. i Zlatnu medalju na me\u0111unarodnoj izlo\u017ebi keramike u Pragu 1962.<\/p>\n

\t1978 – Sa sovjetskog kosmodroma Bajkonur je lansiran vasionski brod „Sojuz 30“ u kojem su bili poljski major Miroslav Herma\u0161evski i sovjetski pukovnik Peter Klimuk. Posle osmodnevnog boravka u vasioni, u toku kojeg su se dvojica kosmonauta sastala na orbitalnoj stanici „Saljut-6“ s posadom „Sojuza 29“ Vladimirom Kovaljonokom i Aleksandrom Ivan\u010dekovom, „Sojuz 30“ se vratio na Zemlju.<\/p>\n

\t1986 – Me\u0111unarodni sud u Hagu presudio je da su SAD prekr\u0161ile me\u0111unarodno pravo poma\u017eu\u0107i pobunjenike protiv levi\u010darske vlade u Nikaragvi, ali Va\u0161ington zbog presude nije pretrpeo nikakve prakti\u010dne posledice.<\/p>\n

\t1989 – Umro je engleski filozof D\u017euls Alfred Ejer, \u010dija je knjiga „Jezik, istina i logika“ svojevrstan manifest logi\u010dkog pozitivizma. Ostala dela: „Zasnivanje empirijskog znanja“, „Problem saznanja“, „Pojam osobe“.<\/p>\n

\t1990 – Ceremonijalnom predajom oru\u017eja kontra\u0161kog pokreta predsednici Violeti Barios de \u010camoro, u Nikaragvi je okon\u010dan gra\u0111anski rat.<\/p>\n

\t1993 – Amerikanci su bombardovali ira\u010dku prestonicu Bagdad sa 23 krstare\u0107e rakete, \u0161to je Va\u0161ington objasnio kao uzvratnu meru zbog atentata koji su Ira\u010dani navodno pripremali na biv\u0161eg predsednika SAD D\u017eord\u017ea Bu\u0161a tokom njegove posete Kuvajtu. Cilj bombardovanja bilo je sredi\u0161te ira\u010dke obave\u0161tajne slu\u017ebe, ali je ubijeno i ranjeno vi\u0161e desetina civila.<\/p>\n

\t1997 – Predsednik Tad\u017eikistana Imomali Rahmonov i vo\u0111a islamista Said Abdulo Nuri potpisali su mirovni ugovor o okon\u010danju \u010detvorogodi\u0161njeg gra\u0111anskog rata u toj biv\u0161oj sovjetskoj republici.<\/p>\n

\t1998 – U zemljotresu u podru\u010dju turskog grada Adane poginulo je najmanje 120 ljudi.<\/p>\n

\t2000 – Prema izve\u0161taju objavljenom u sredi\u0161tu UN, od side je do tada, \u0161irom sveta umrlo 19 miliona ljudi.<\/p>\n

\t2000 – Skup\u0161tina Sirije jednoglasno je proglasila Ba\u0161ara el Asada, sina preminulog predsednika Hafeza el Asada, novim \u0161efom dr\u017eave.<\/p>\n

\t2002 – Rusija je postala punopravni \u010dlan ekskluzivnog kluba G-8 najrazvijenijih zemalja sveta.<\/p>\n

\t2006 – Preminuo je srpski glumac Branislav Ciga Jerini\u0107. Ostvario je vi\u0161e od stotinu zna\u010dajnih uloga samo u Narodnom pozori\u0161tu. Ro\u0111en je u Kragujevcu a glumu je studirao u Beogradu. Odigrao je vi\u0161e upe\u010datljivih uloga u televizijskim dramama i serijama kao i u filmovima: „Mar\u0161 na Drinu“, „Bokseri idu u raj“, „Savamala“, „Lazar“… Me\u0111u mnogim zapa\u017eenim ulogama Jerini\u0107a bili su Magbet, pukovnik Kotvic u „Princu od Homburga“ Fon Klajsta, Sorina u \u010cehovljevom „Galebu“… Dobitnik je niza priznanja me\u0111u kojima su i „Ra\u0161a Plaovi\u0107“, „Joakim Vuji\u0107“, „Jovan Sterija Popovi\u0107“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 26, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1991. godine Teritorijalna odbrana Slovenije napala je vojnike Jugoslovenske narodne armije, \u010dime je zapo\u010deo rat u toj jugoslovenskoj republici.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17766","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17766","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17766"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17766\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17766"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17766"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17766"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}