{"id":17709,"date":"2012-06-24T00:00:00","date_gmt":"2012-06-23T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/24\/vremeplov-umro-kusto\/"},"modified":"2012-06-24T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-23T22:00:00","slug":"vremeplov-umro-kusto","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17709","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Kusto"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1997. godine umro je francuski okeanograf \u017dak Iv Kusto, \u010dlan Francuske akademije, veliki borac za za\u0161titu \u010dovekove okoline.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tZa podvodna snimanja zainteresovao se u Indokini tridesetih godina 20. veka kao mornari\u010dki oficir, posle zavr\u0161ene Pomorske akademije u Brestu. Prvi dokumentarni film „Deset hiljada metara pod morem“ snimio je 1943. i od tada je napravio mno\u0161tvo dokumentarnih filmova i televizijskih serija o \u017eivotu u morima i okeanima, krstare\u0107i svetom svojim brodom-laboratorijom „Kalipso“. Za film „Svet ti\u0161ine“, koji je snimio s francuskim re\u017eiserom Lujom Malom, 1956. je na festivalu u Kanu dobio „Zlatnu palmu“. Dobitnik je tri Oskara. Napisao je vi\u0161e knjiga, uklju\u010duju\u0107i „Putovanje 'Kalipsa'“ i „Kroz 18 metara vode“. Ostali filmovi: „Svet bez sunca“, „Zlatna riba“.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je ponedeljak, 25. jun, 177. dan 2012. Do kraja godine ima 189 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1822. – Umro je nema\u010dki pisac Ernst Teodor Amadeus Hofman, \u010dija su dela, puna grotesknog humora, fantazije, hipnoze, telepatije, otu\u0111enosti i strave, znatno uticala na evropsku knji\u017eevnost. Sadr\u017eaj tih pri\u010da kompozitor \u017dak Ofenbah koristio je kada je stvarao svoja operska dela. Dela: „Fantasti\u010dne slike u Kaloovom maniru“, „\u0110avolji eliksiri“, „Serpionova bra\u0107a“, „\u017divotni nazori ma\u010dka Mura“.<\/p>\n

\t1847. – Liberija je progla\u0161ena nezavisnom republikom, ali sa ograni\u010denim suverenitetom (ostala je pod finansijskom kontrolom SAD). Tu afri\u010dku dr\u017eavu su – sa statusom kolonije – osnovali 1822. oslobo\u0111eni crni robovi, preseljeni iz SAD na prostor uz Atlantski okean izme\u0111u Sijera Leonea, Gvineje i Obale Slonova\u010de. Nezavisnost Liberije SAD su priznale 25. juna 1862.<\/p>\n

\t1867. – Amerikanac Lisjen Smit patentirao je bodljikavu \u017eicu.<\/p>\n

\t1872. – Rimokatoli\u010dki jezuitski red izba\u010den je iz Nema\u010dke.<\/p>\n

\t1876. – U bici kod Litl Big Horna indijansko pleme Sijuks pod komandom poglavice „Ludog Konja“ uni\u0161tilo je deo Sedme konji\u010dke divizije D\u017eord\u017ea Armstronga Kastera. U bici su poginula sva 264 vojnika te jedinice, uklju\u010duju\u0107i Kastera. Mada nije u\u010destvovao u bici, pobedu je sjajnom strategijom pripremio poglavica „Bik koji sedi“ , vo\u0111a Sijuksa i saveza plemena „Dakota“.<\/p>\n

\t1903. – Ro\u0111en je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao D\u017eord\u017e Orvel. Najpoznatiji je po delima koje su vizija mogu\u0107ne totalitarne budu\u0107nosti sveta, ali i satira modernih totalitarizama. Otatak njegovog knji\u017eevnog stvarala\u0161tva je nepravedno zapostavljen. Dela: romani „1984“, „\u017divotinjska farma“, „Burmanski dani“, „Niko i ni\u0161ta u Parizu i Londonu“ eseji „U kitu“, „Kriti\u010dki eseji“, „Lov na slona“, „Engleska, va\u0161a Engleska“, knjiga o \u0160panskom gra\u0111anskom ratu „Kataloniji s ljubavlju“.<\/p>\n

\t1920. – U Vukovaru je posle pet dana rada zavr\u0161en Drugi kongres Socijalisti\u010dke radni\u010dke partije Jugoslavije (komunisti), koji je usvojio novi program i statut i izmenio naziv partije u Komunisti\u010dka partija Jugoslavije. Za predsednike Centralnog partijskog ve\u0107a su izabrani Pavle Pavlovi\u0107 i Jakov Lastri\u0107, a za sekretare Sima Markovi\u0107 i Filip Filipovi\u0107.<\/p>\n

\t1925. – U U\u017eice je uz veliko slavlje stigao prvi voz, popularno nazvan „\u0107ira“. Izgradnju pruge izme\u0111u Vardi\u0161ta i U\u017eica po\u010dela je Austro-Ugarska odmah po okupaciji Srbije 1915. Projektovali su je austrougarski in\u017eenjeri, a u surovim uslovima gradili ratni zarobljenici Italijani i Rusi. „\u0106ira“ je prestao da saobra\u0107a 1974, kada su u Jugoslaviji ukinute i mnoge druge pruge uskog koloseka.<\/p>\n

\t1938. – Na du\u017enost je stupio prvi predsednik Irske Daglas Hajd.<\/p>\n

\t1940. – U Drugom svetskom ratu stupio je na snagu sporazum o primirju Francuske s Nema\u010dkom i Italijom. Nema\u010dke trupe su, na osnovu sporazuma, okupirale zapadnu i severnu Francusku, pokrajine Alzas i Lorena pripojene su Nema\u010dkoj, a Italiji delovi Francuske u Alpima i na Mediteranu (Savoja i Nica). Na \u010delo Francuske do\u0161la je vlada mar\u0161ala Anrija Filipa Petena sa sredi\u0161tem u Vi\u0161iju.<\/p>\n

\t1942. – Britansko ratno vazduhoplovstvo napalo je s 1.000 bombardera nema\u010dki grad Bremen.<\/p>\n

\t1950. – Napadom severnokorejskih snaga po\u010deo je Korejski rat, a svet se na\u0161ao na ivici izbijanja Tre\u0107eg svetskog rata. Posle kapitulacije Japana, Sovjetski Savez je zaposeo severni a SAD ju\u017eni deo Koreje, s granicom na 38. paraleli. SAD su u Koreji intervenisale pod zastavom UN, \u0161to je bio prvi slu\u010daj oru\u017eane intervencije svetske organizacije. Posle maratonskih pregovora, rat koji je vo\u0111en s promenljivom sre\u0107om okon\u010dan je 27. jula 1953. a Korejsko poluostrvo podeljeno je du\u017e 38. paralele na Severnu i Ju\u017enu Koreju.<\/p>\n

\t1959. – Sovjetski Savez je predlo\u017eio uspostavljanje zone bez nuklearnog oru\u017eja na Balkanskom poluostrvu i u Jadranskom moru.<\/p>\n

\t1963. – \u0160ef takozvane vlade ju\u017ene kongoanske provincije Katange Moiz \u010combe primoran je da podnese ostavku. On je ubrzo posle uspostavljanja nezavisnosti Belgijskog Konga 30. juna 1960. uz pomo\u0107 inostranih pla\u0107enika i kapitala kojem je bila neophodna marionetska vlast radi nastavljanja eksploatacije ogromnog rudnog bogatstva, proglasio „nezavisnost“ Katange, najbogatije kongoanske provincije.<\/p>\n

\t1966. – Jugoslavija i Vatikan obnovili su diplomatske odnose.<\/p>\n

\t1975. – Afri\u010dka dr\u017eava Mozambik (do tada Portugalska Isto\u010dna Afika) je posle 477 godina kolonijalne zavisnosti od Portugalije stekla nezavisnost. Vlast je preuzeo Frelimo (Front za oslobo\u0111enje Mozambika), \u010diji je vo\u0111a Samora Ma\u0161el postao prvi predsednik Mozambika.<\/p>\n

\t1988. – U Luksemburgu je potpisana Deklaracija o uspostavljanju zvani\u010dnih odnosa Evropske zajednice i SEV (Savet za uzajamnu ekonomsku pomo\u0107), \u010dime je okon\u010dano 30-godi\u0161nje uzajamno nepriznavanje i otvoren put saradnje dveju ekonomskih grupacija.<\/p>\n

\t1991. – Slovenija i Hrvatska su, suprotno ustavu SFRJ, jednostrano proglasile nezavisnost od jugoslovenske federacije. Pokazalo se da je to zna\u010dilo uvod u gra\u0111anski rat, za \u0161ta ogromnu odgovornost – zbog povla\u0111ivanja secesionisti\u010dkim te\u017enjama – snose i vode\u0107e zapadne zemlje, u prvom redu SAD i Nema\u010dka. Prva dr\u017eava koja je priznala secesiju bio je Vatikan.<\/p>\n

\t1991. – Poslednje sovjetske jedinice stacionirane u \u010cehoslova\u010dkoj napustile su tu zemlju, 23 godine posle vojne intervencije Var\u0161avskog pakta kojom je oborena vlast reformisti\u010dkog rukovodstva pod vo\u0111stvom Aleksandra Dub\u010deka.<\/p>\n

\t1995. – U dr\u017eavnom udaru \u0161eik Hamad bin Kalifa el Tani zbacio je s vlasti svog oca \u0161eika Kalifu, emira arapske zalivske dr\u017eave Katar.<\/p>\n

\t1996. – U eksploziji kamiona-bombe koju su islamski teroristi podmetnuli u stambeno naselje ameri\u010dke vojske kod grada Dahran u Saudijskoj Arabiji, poginulo je 19 Amerikanaca a ranjeno oko 400.<\/p>\n

\t1999. – Ime predsednika SAD Bila Klintona prvi put je u \u0161iroj ameri\u010dkoj javnosti povezano s ratnim zlo\u010dinima tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ). Na konferenciji za novinare u Beloj ku\u0107i bio je vidno zbunjen pitanjem: „\u0160ta \u0107ete re\u0107i ako se jednog dana va\u0161e ime dovede u vezu s operacijom NATO kao ratni zlo\u010din prema Jugoslaviji i budete optu\u017eeni za razaranje jedne zemlje“?<\/p>\n

\t2001. – Indone\u017eanski predsednik Abdurahman Vahid zapo\u010deo je posetu Australiji, ozna\u010div\u0161i novu eru u odnosima dveju zemalja.<\/p>\n

\t2007. – Britanski vojnici su se posle 37 godina, povukli iz podru\u010dja Ju\u017enog Armaa, na jugu Severne Irske na granici sa Republikom Irskom, koje je decenijama va\u017eilo kao klju\u010dna baza Irske republikanske armije (IRA). Tokom 37 godina poja\u010danog prisustva britanske vojske u Severnoj Irskoj poginula su 763 vojnika i oko 3.500 gra\u0111ana.<\/p>\n

\t2009. – Umrla je ameri\u010dka glumica Fara Fosit, jedan od simbola ameri\u010dke kulture sedamdesetih. Seks simbol sedamdesetih, Fositova je najpre studirala umetnost i bavila se manekenstvom. Nagli uspon u karijeri usledio je posle uloge glamurozne D\u017eil Marou u serijalu o tri privatne detektivke – „\u010carlijevi an\u0111eli“.<\/p>\n

\t2009. – Umro je ameri\u010dki muzi\u010dar afroameri\u010dkog porekla Majkl D\u017eozef D\u017eekson. Ro\u0111en je u porodici muzi\u010dara i debitovao je na profesionalnoj sceni sa svega jedanaest godina kao \u010dlan grupe „D\u017eekson 5“. Samostalnu karijeru zapo\u010deo je 1971. Pet njegovih albuma spadaju me\u0111u najprodavanije u istoriji muzike: „Off the Wall“ (1979.), „Thriller“ (1982.), „Bad“ (1987.), „Dangerous“ (1991.) i „HIStory“ (1995.). Ukupno, njegovi albumi prodati su u vi\u0161e od 750 miliona primeraka. Spada me\u0111u retke koji su u „Rokenrol hol slavnih“ uvr\u0161teni u dva navrata. Vlasnik je i Ginisovog rekorda za „Najuspe\u0161nijeg zabavlja\u010da svih vremena“ kao i 13 „Gremi“ nagrada. D\u017eekson, neretko nazivan „Kraljem popa“, bio je, izme\u0111u ostalog, poznat i po izuzetno ekstravagantnom \u017eivotu.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 24, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1997. godine umro je francuski okeanograf \u017dak Iv Kusto, \u010dlan Francuske akademije, veliki borac za za\u0161titu \u010dovekove okoline.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17709","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17709","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17709"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17709\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17709"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17709"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17709"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}