{"id":17707,"date":"2012-06-23T00:00:00","date_gmt":"2012-06-22T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/23\/vremeplov-umro-miroslav-antic\/"},"modified":"2012-06-23T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-22T22:00:00","slug":"vremeplov-umro-miroslav-antic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17707","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Miroslav Anti\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1986. godine umro je srpski pisac Miroslav Anti\u0107, „ve\u010diti de\u010dak“ srpske literature, izuzetan liri\u010dar i inventivan de\u010dji pesnik, poeta srpske Vojvodine.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Za 35 godina stvarala\u0161tva objavio je vi\u0161e od 30 knjiga i radio na filmskim projektima „Sveti pesak“, „Doru\u010dak s \u0111avolom“. Dela: zbirke pesama „Ispri\u010dano za prole\u0107a“, „Plavo nebo“, „Ro\u017edestvo tvoje“, „Psovke ne\u017enosti“, „Garavi sokak“, „Koncert za 1001 bubanj“, „Kikinda“, pesme za decu „Plavi \u010duperak“, „Poslednja bajka“, Nasmejani svet“, „\u0160a\u0161ava knjiga“, „Prva ljubav“, „Sva\u0161ta umem“, radio drame „Otu\u017eni mar\u0161“, „Pove\u010derje“.<\/p>\n

\tDanas je nedelja, 24. jun, 176. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 190 dana.<\/strong><\/p>\n

\t79. – Umro je rimski car Tit Flavije Vespazijan, osniva\u010d dinastije Flavijevaca. Tokom vladavine od 69. pobedio je u borbi protiv jevrejskih ustanika u Palestini (gu\u0161enje tog ustanka \u0107e biti po\u010detak masovne jevrejske dijaspore). U Rimu je podigao veli\u010danstvene gra\u0111evine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.<\/p>\n

\t1497. – Engleski moreplovac italijanskog porekla D\u017eon Kabot otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom engleske krune.<\/p>\n

\t1509. – Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor, krunisan je za kralja Engleske.<\/p>\n

\t1519. – Umrla je italijanska vojvotkinja Lukrecija Bord\u017eija, mecena umetnika i nau\u010dnika, bila je vanbra\u010dna \u0107erka pape Aleksandra VI. Savremenici su je smatrali simbolom apsolutnog nemorala.<\/p>\n

\t1793. – Usvojen je prvi republikanski ustav Francuske, koji nikad nije stupio na snagu jer je vo\u0111a jakobinaca Maksimilijan Robespjer – zbog opasnosti od intervencije protiv Francuske revolucije iz inostranstva – uveo „revolucionarnu diktaturu do uspostavljanja mirnog stanja“.<\/p>\n

\t1798. – Turci su u Beogradu pogubili gr\u010dkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, koji je pod uticajem Francuske revolucije po\u010deo pripreme za oslobo\u0111enje Gr\u010dke od Turaka. Zbog delovanja me\u0111u gr\u010dkim iseljenicima, Austrijanci su ga uhapsili u Trstu i predali Turcima. Pisao je rodoljubivu poeziju i prevodio s francuskog i nema\u010dkog. U gr\u010dkom narodu posebno veliki o\u0111ek imala je njegova poema „Ratni\u010dka pesma“. Napisao je i istorijsko-geografsko delo „Zemljopis Gr\u010dke“ i „Politi\u010dki statut“ – nacrt ustava Balkanske republike, za \u010dije se osnivanje zalagao. Srpski pesnik Vojislav Ili\u0107 opevao ga je u pesmi „Glasnik slobode“, u Beogradu mu je podignut spomenik u ulici koja nosi njegovo ime.<\/p>\n

\t1812. – Francuski car Napoleon I je na \u010delu vojske od 611.000 vojnika (sastavljene od skoro svih evropskih nacija) pre\u0161ao reku Njemen i po\u010deo invaziju Rusije. Njegova vojska je narednih meseci pretrpela ogromne gubitke, ali je u septembru 1812. ipak u\u0161la u Moskvu koju su Rusi napustili. Dalja ratna taktika Rusa gotovo sasvim je uni\u0161tila Francuze, kojih je do decembra 1812, kad su pora\u017eeni napu\u0161tali Rusiju, pre\u017eivelo izme\u0111u 130.000 i 150.000, a ruski vojskovo\u0111a feldmar\u0161al Mihail Kutuzov ih je progonio sve do Pariza.<\/p>\n

\t1821. – Ju\u017enoameri\u010dki vojskovo\u0111a i dr\u017eavnik Simon Bolivar potukao je \u0160pance kod Karaboboa i izvojevao nezavisnost Venecuele.<\/p>\n

\t1822. – Formirano je prvo beogradsko ob\u0161\u010destvo (op\u0161tina). To je bilo neophodno jer su u Beograd posle Drugog srpskog ustanka po\u010deli da se vra\u0107aju trgovci i zanatlije \u010dija je delatnost zahtevala odre\u0111enu upravu. Ob\u0161\u010destvo je biralo varo\u0161kog kneza, a knjaz Milo\u0161 Obrenovi\u0107 imenovao je druge zvani\u010dnike i \u010dinovnike.<\/p>\n

\t1850. – Ro\u0111en je britanski feldmar\u0161al Horej\u0161o Herbert Ki\u010diner, koji je kao komandant britanske vojske u Egiptu 1898. ugu\u0161io sudanski ustanak pod vo\u0111stvom Mahdija. U Burskom ratu od 1899. do 1902. kao vrhovni komandant britanskih trupa bezobzirno je pusto\u0161io zauzetu teritoriju u Ju\u017enoj Africi, \u0161to je izazvalo talas kritika u \u010ditavom svetu. Teror njegovih trupa nad Burima postao je sinonim za brutalnost, izme\u0111u ostalog tada su, prvi put u istoriji, ustanovljeni koncentracioni logori za pripadnike jednog naroda bez razlike – za Bure. U Prvom svetskom ratu do smrti 1916. bio je ministar vojske.<\/p>\n

\t1859. – Francuski car Napoleon III potukao je Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. \u0160vajcarski filantrop \u017dan Anri Dinan, koji je tada organizovao pomo\u0107 za hiljade ranjenika, pod utiskom tragi\u010dnih ratnih scena osnova\u0107e docnije, 1864. me\u0111unarodnu organizaciju Crveni krst.<\/p>\n

\t1886. – Umro je ruski pisac Aleksandar Nikolajevi\u010d Ostrovski, \u010dija su dela osnova ruskog klasi\u010dnog dramskog repertoara. U pedesetak drama prikazao je socijalnu nepravdu u Rusiji, propadanje plemstva, uspone i padove trgova\u010dkog sloja, njihov moral i \u017eivot u provinciji. Izvrgavao je ruglu poroke i na tome gradio komi\u010dne situacije. Dela: drame „\u0160uma“, „Bura“, „Talenti i obo\u017eavaoci“, „Unosno mesto“, „Bez krivice krivi“, „Devojka bez miraza“, „Siroma\u0161tvo nije porok“, „Svoji smo, sporazume\u0107emo se“, „Vuci i ovce“, „Kola mudrosti – dvoja ludosti“.<\/p>\n

\t1894. – Umrla je srpska slikarka Vilhelmina Mina Karad\u017ei\u0107-Vukomanovi\u0107, \u0107erka Vuka Karad\u017ei\u0107a. Prevodila je na nema\u010dki srpske narodne pripovetke i napisala „Putovanje po Srbiji“ i „Uspomene na Branka Radi\u010devi\u0107a“. Bila je udata za profesora knji\u017eevnosti Liceja u Beogradu Aleksu Vukomanovi\u0107a.<\/p>\n

\t1894. – Francuskog predsednika Mari Fransoa Sadi Karnoa u Lionu je ubio jedan italijanski anarhista.<\/p>\n

\t1901. – U Parizu je otvorena prva izlo\u017eba 19-godi\u0161njeg \u0161panskog slikara Pabla Pikasa, kog je likovna kritika obasula hvalospevima.<\/p>\n

\t1908. – Umro je ameri\u010dki dr\u017eavnik Stiven Grover Klivlend, predsednik SAD od 1885. do 1889. i od 1893. do 1897. Li\u010dna \u010destitost i nezavisnost u\u010dinila ga je neprijateljem mo\u0107ne njujor\u0161ke organizacije „Tamani hol“ – ogrezle u korupciji i podmi\u0107ivanju – u okviru njegove Demokratske stranke. Tokom prvog predsedni\u010dkog mandata nastojao je da iskoreni korupciju i smanji previsoku carinsku za\u0161titu, a drugi mandat obele\u017eili su finansijska kriza i radni\u010dki nemiri.<\/p>\n

\t1909. – Ro\u0111en je engleski atomski fizi\u010dar i matemati\u010dar Vilijam D\u017eor\u017e Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom kontrolom isprobana je prva britanska atomska bomba 1952. na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.<\/p>\n

\t1911. – Ro\u0111en je argentinski automobilski as Huan Manuel Fan\u0111o, petostruki svetski \u0161ampion u „Formuli-1“, \u0161to niko pre njega nije uspeo. Bio je prvak sveta 1951, 1954, 1955, 1956. i 1957.<\/p>\n

\t1912. – Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa – atleti\u010dari Du\u0161an Milo\u0161evi\u0107 i Dragutin Toma\u0161evi\u0107. Time je ozvani\u010deno \u010dlanstvo tada\u0161nje Kraljevine Srbije u Me\u0111unarodnom olimpijskom komitetu, \u010diji je \u010dlan postao Svetomir \u0110uki\u0107, budu\u0107i general.<\/p>\n

\t1916. – Po\u010dela je ofanziva Antante na reci Somi u severnoj Francuskoj, najkrvavija bitka Prvog svetskog rata, u kojoj je komanda snaga Antante pet meseci poku\u0161avala da probije front masovnim juri\u0161ima koje su dobro ukopani Nemci uspe\u0161no suzbijali. Saveznici su tek u novembru 1916. probili front, zauzev\u0161i samo oko 200 kvadratnih kilometara teritorije, \u0161to je pla\u0107eno u\u017easnom cenom od 620.000 savezni\u010dkih i 650.000 nema\u010dkih \u017ertava.<\/p>\n

\t1930. – Ro\u0111en je francuski filmski reditelj Klod \u0160abrol, predstavnik „novog talasa“ francuskog filma, autor velikog broja filmova u kojima je najvi\u0161e analizirao gra\u0111anske institucije i gra\u0111anski moral. Filmovi: „Lepi Ser\u017e“, „Ro\u0111aci“, „Naivne devojke“, „Dvostruki obrtaj“, „Ofelija“, „Ko\u0161ute“, „\u0160ampanjske ubice“, „Neka zver krepa“, „Neverna supruga“, „Raskid“, Nada“, „Nevini sa prljavim rukama“, „Krvavo ven\u010danje“, „Alisa ili poslednje bekstvo“, „Violeta Nozije“, „Oholi jaha\u010d“.<\/p>\n

\t1940. – Kraljevina Jugoslavija je uspostavila diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom.<\/p>\n

\t1948. – Sovjetske trupe su prema naredbi Staljina po\u010dele blokadu Zapadnog Berlina, koja je trajala do maja 1949. Zapadni saveznici su odgovorili organizovanjem d\u017einovskog vazdu\u0161nog mosta radi snabdevanja vi\u0161e od dva miliona stanovnika tog dela podeljenog grada.<\/p>\n

\t1960. – Jugoslavija, Gr\u010dka i Turska raspustile su Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, politi\u010dkoj saradnji i uzajamnoj pomo\u0107i, koji je zaklju\u010den na Bledu 8. avgusta 1954.<\/p>\n

\t1973. – Najstariji svetski dr\u017eavnik Emon de Valera je u 90. godini dao ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj je bio od 1959.<\/p>\n

\t1975. – Prilikom pada aviona tipa „Boing 727“ ameri\u010dke kompanije „Istern erlajnz“ blizu njujor\u0161kog aerodroma „Kenedi“, poginulo je 113 ljudi od 124, koliko ih je bilo u letilici.<\/p>\n

\t1989. – Smenjen je generalni sekretar Komunisti\u010dke partije Kine D\u017eao Cijang, po\u0161to je izrazio simpatije za prodemokratski studentski pokret. Na njegovo mesto postavljen je \u0110ang Cemin.<\/p>\n

\t1993. – U SAD je uhap\u0161eno osam islamskih terorista pod sumnjom da su pripremali podmetanje bombi u zgradu Ujedinjenih nacija i na druga mesta u Njujorku.<\/p>\n

\t2002. – U sudaru putni\u010dkog i teretnog voza u Tanzaniji poginuo je 281 putnik.<\/p>\n

\t2003. – Predsednik Rusije Vladimir Putin zapo\u010deo je istorijsku posetu Ujedinjenom kraljevstvu, kao prvi \u0161ef ruske dr\u017eave u zvani\u010dnoj poseti toj zemlji od 1874. kada je britansku kraljevinu posetio ruski car Aleksandar II.<\/p>\n

\t2004. – U pet koordinisanih teroristi\u010dkih napada na ira\u010dke bezbednosne snage, pobunjenici su u Iraku usmrtili vi\u0161e od 100 ljudi.<\/p>\n

\t2009. – Umrla je srpska slikarka Olja Ivanjicki. Ro\u0111ena je u Pan\u010devu 1931. u porodici „belih“ Rusa. Zavr\u0161ila je vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, ali se \u010delog \u017eivota bavila slikarstvom. Bila je me\u0111u osniva\u010dima grupe „Medijala“, samosvojne pojave koju je osnovala grupa potpunih posve\u0107enika umetnosti (Leonid \u0160ejka, Milovan Vidak, Svetozar Samurovi\u0107, Kosta Bradi\u0107, Sini\u0161a Vukovi\u0107, Mili\u0107 od Ma\u010dve i dr.). U\u017eivala je svetski ugled i njena dela nalaze se u brojnim muzejima i galerijama sveta, poput „Metropoliten-a“ u Njujorku.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 23, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1986. godine umro je srpski pisac Miroslav Anti\u0107, „ve\u010diti de\u010dak“ srpske literature, izuzetan liri\u010dar i inventivan de\u010dji pesnik, poeta srpske Vojvodine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17707","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17707","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17707"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17707\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17707"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17707"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17707"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}