{"id":17667,"date":"2012-06-22T00:00:00","date_gmt":"2012-06-21T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/22\/vremeplov-izbio-nevesinjski-ustanak\/"},"modified":"2012-06-22T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-21T22:00:00","slug":"vremeplov-izbio-nevesinjski-ustanak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17667","title":{"rendered":"Vremeplov: Izbio Nevesinjski ustanak"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1875. godine, posle napada hajduka pod vo\u0111stvom Pere Tunguza na turski karavan u Bi\u0161ini, izbio je Nevesinjski ustanak, najve\u0107i protiv Osmanskog carstva u Bosni i Hercegovini.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tUstanak se brzo \u0161irio i posle mesec dana buknuo je i u Bosanskoj krajini. U nekoliko bojeva ustanici su odneli pobede, najve\u0107u na Muratovici, gde su Turci 10. i 11. novembra 1875. izgubili 1.325 ljudi. Ustanak je zainteresovao Evropu za stanje u zemljama pod turskom vla\u0161\u0107u. Srbija je u leto 1876. objavila rat Osmanskom carstvu u koji se 1877. uklju\u010dila Rusija. Rat je zavr\u0161en za Srbe nepravednim Sanstefanskim mirom, revidiranim (pod pritiskom Austrije) 1878. u korist Srbije, na Berlinskom kongresu.<\/p>\n

\tDanas je subota, 23. jun, 175. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 191 dan.<\/strong><\/p>\n

\t1501. – Portugalski moreplovac Pedro Kabral vratio se u otad\u017ebinu sa putovanja tokom kojeg je Brazil proglasio posedom Portugalije.<\/p>\n

\t1611. – Engleskog istra\u017eiva\u010da Henrija Hadsona, koji je prvi ispitao isto\u010dne obale Grenlanda i reku Hadson, pobunjena posada njegovog broda „Diskaveri“ je sa osmoricom pristalica ostavila u Hadsonovom zalivu, gde su potom svi umrli od gladi i zime. Tokom \u010detiri putovanja istra\u017eivao je Severni ledeni okean, poku\u0161avaju\u0107i da otkrije morski put iz Evrope u Aziju preko Arktika, pri \u010demu je otkrio i Hadsonovo more i Hadsonov moreuz.<\/p>\n

\t1668. – Ro\u0111en je italijanski filozof, istoriograf i teoreti\u010dar prava \u0110ovani Batista Viko ili \u0110ambatista, osniva\u010d filozofije istorije i prete\u010da moderne teorije estetike. Ro\u0111en je kao sin siroma\u0161nog knji\u017eara. Na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izu\u010davao Platona i Tacita, jer je prema njegovim re\u010dima prvi „opisivao idealnog \u010doveka, a drugi \u010doveka kakav jeste“. Napuljski kralj Karlo III imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Tvrdio je da je povr\u0161ni ose\u0107aj pravde nagonski i da se izra\u017eava u religijskim oblicima, da u kasnijem razvoju \u010dovek postaje sposoban za apstraktno mi\u0161ljenje i tek potom za filozofska na\u010dela prava. U skladu s tim, delio je rimsko pravo na bo\u017eansku, herojsku i ljudsku fazu, a istoriju je – prema „zakonu istorijskih ciklusa“ – posmatrao kao kru\u017eni tok i smenu tih triju faza. To shvatanje je podloga njegove filozofije istorije, koju je utemeljio kao posebnu nau\u010dnu disciplinu: Istoriju stvara \u010dovek, izvan sveta prirode. Nasuprot kartezijanskom primatu razuma, stvorio je teoriju o trima glavnim fazama duha: ose\u0107ajnoj, fantazijskoj i razumskoj, pri \u010demu umetnost nastaje na drugom stupnju, a filozofija je izraz \u010distog uma. Dela: „Principi nove nauke o zajedni\u010dkoj prirodi nacija“, „Univerzalno pravo“, „Autobiografija“.<\/p>\n

\t1785. – Turska vojska skadarskog vezira Mahmud pa\u0161e Bu\u0161atlije prodrla je u Cetinje, gde pa\u0161a nije po\u0161tedeo ni manastir koji je krajem 15. veka sagradio Ivan Crnojevi\u0107, prema predanju njegov predak (Bu\u0161atlije su potur\u010denjaci). Manastir u kojem se nalazila prva srpska \u0161tamparija (prva u ju\u017enoslovenskim zemljama tako\u0111e), obnovio je 1786. vladika Petar I. U njoj su od 1493. \u0161tampane \u0107irili\u010dne knjige, uklju\u010duju\u0107i „Oktoih prvoglasnik“.<\/p>\n

\t1848. – Zbog dekreta o ukidanju „narodnih radionica“ – otvorenih pod pritiskom radni\u010dkih demonstracija u februaru 1848, u kojima se zaposlilo 150.000 nezaposlenih – u Parizu je izbio ustanak radnika, koji je posle tri dana ugu\u0161io general Luj Kavenjak.<\/p>\n

\t1894. – Ro\u0111en je engleski kralj Edvard VIII, koji je na presto stupio 1936. ali se krune odrekao iste godine pod pritiskom vlade i Parlamenta – zbog \u017eenidbe Amerikankom Volis Simpson, koja je za sobom ve\u0107 imala dva braka – u korist mla\u0111eg brata D\u017eord\u017ea VI. Potom je do smrti 1972. \u017eiveo u inostranstvu, pod titulom vojvoda od Vindzora.<\/p>\n

\t1929. – Ro\u0111en je francuski modni kreator Ted Lapidus. Proslavio se \u0161ezdesetih i sedamdesetih 20. v. uniseks modom i safari stilom. Edmond Ted Lapidus ro\u0111en u Parizu, kao sin ruskog emigranta kroja\u010da, svoju modnu ku\u0107u osnovao je 1958. Obla\u010dio je brojne poznate li\u010dnosti, me\u0111u kojima su i Bri\u017eit Bardo i Alen Delon.<\/p>\n

\t1945. – Japanski komandant, general Micuru U\u0161i\u0111ima izvr\u0161io je samoubistvo posle poraza od strane ameri\u010dkih trupa na ostrvu Okinava, popri\u0161tu najkrvavije bitke na Pacifiku u Drugom svetskom ratu. Zvani\u010dno je saop\u0161teno da je tokom borbi za Okinavu poginulo 234.183 vojnika i civila.<\/p>\n

\t1947. – U SAD je usvojen Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograni\u010deno pravo radnika da organizuju \u0161trajkove i primoran sindikat da isklju\u010di prokomunisti\u010dke rukovodioce. \u0160efu dr\u017eave je dato pravo da na 80 dana suspenduje svaku \u0161trajka\u010dku akciju koju oceni opasnom za nacionalnu bezbednost.<\/p>\n

\t1956. – Pukovnik Gamal Abdel Naser izabran je za predsednika Egipta.<\/p>\n

\t1960. – Patris Lumumba postao je prvi premijer nezavisne Republike Kongo, do tada kolonije Belgijski Kongo.<\/p>\n

\t1970. – Studenti u Tokiju sukobili su se sa policijom tokom velikih demonstracija protiv produ\u017eenja ameri\u010dko-japanskog „Pakta o bezbednosti“.<\/p>\n

\t1980. – Upravljaju\u0107i avionom poginuo je San\u0111aj Gandi, sin \u0161efa indijske vlade Indire Gandi, za kog se verovalo da \u0107e je naslediti u vrhu indijske politi\u010dke scene.<\/p>\n

\t1985. – Iznad Atlantskog okeana eksplodirala je bomba koju su podmetnuli Siki teroristi u avion tipa „Boing 747“ kompanije „Er Indija“ na liniji Toronto-Bombaj, usmrtiv\u0161i svih 329 putnika i \u010dlanova posade.<\/p>\n

\t1993. – Nigerijski diktator, general Ibrahim Babangida poni\u0161tio je predsedni\u010dke izbore odr\u017eane 12. juna i onemogu\u0107io povratak demokratije.<\/p>\n

\t1994. – Ju\u017enoafri\u010dka republika se – posle decenija me\u0111unarodne izolacije zbog politike aparthejda – vratila u Generalnu skup\u0161tinu Ujedinjenih nacija.<\/p>\n

\t1995. – Umro je ameri\u010dki mikrobiolog D\u017eonas Edvard Salk, koji je 1954. prona\u0161ao vakcinu protiv de\u010dje paralize, epohalno otkri\u0107e koje je na minimum smanjilo opasnost od opake bolesti.<\/p>\n

\t1996. – Umro je gr\u010dki dr\u017eavnik i ekonomski stru\u010dnjak Andreas Papandreu, prvi socijalisti\u010dki \u0161ef vlade u Gr\u010dkoj. Bio je predsednik vlade od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti. Predavao je na ameri\u010dkim univerzitetima Harvard i Berkli, a u politi\u010dki \u017eivot Gr\u010dke u\u0161ao je 1961. kao \u010dlan Unije centra, stranke svojeg oca Georgiosa. U o\u010devoj vladi bio je ministar, ali je dao ostavku zbog nesuglasica s desnim strujama u partiji, a 1965. napustio je zemlju. Po povratku, posle vojnog pu\u010da 1967, zatvaran je kao protivnik vojne uprave, a 1968. dobio je dozvolu da ode u SAD. Vratio se 1974. i osnovao Svegr\u010dki socijalisti\u010dki pokret (PASOK), s kojim je dobio izbore 1977. a na \u010delo vlade je do\u0161ao \u010detiri godine potom kad je PASOK ponovo dobio izbore.<\/p>\n

\t1996. – \u0160eik Hasina, vo\u0111a Avami lige i \u0107erka prvog predsednika Banglade\u0161a \u0161eika Mud\u017eibura Rahmana, vo\u0111e borbe za nezavisnost te zemlje, preuzela je du\u017enost predsednika vlade posle pobede na parlamentarnim izborima.<\/p>\n

\t1998. – Umrla je ameri\u010dka filmska glumica irskog porekla Morin O' Saliven, najpoznatija po ulogama partnerke D\u017eonija Vajsmilera u seriji filmova o Tarzanu.<\/p>\n

\t2002. – U zemljotresu na jugu Perua poginulo je najmanje 97 ljudi.<\/p>\n

\t2004. – U napadu \u010de\u010denskih terorista u Ingu\u0161etiji poginulo je 92 ljudi, uklju\u010duju\u0107i policajce, grani\u010dare i 25 civila.<\/p>\n

\t2005. – Poslanici Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope (PSSE) usvojili su u Strazburu rezoluciju o ukidanju ograni\u010denja prava glasa, po kojoj zemlje \u010dlanice SE treba da omogu\u0107e gra\u0111anima koji \u017eive u inostranstvu da glasaju na nacionalnim izborima.<\/p>\n

\t2007. – Umro je srpski knji\u017eevnik, re\u017eiser, akademik Pavle Ugrinov. S prvom generacijom diplomirao je na Akademiji za pozori\u0161te i film u Beogadu, na Odseku za re\u017eiju. Pored rada u pozori\u0161tima bio je zaposlen kao urednik i dramaturg u Radio Beogradu a od osnivanja Televizije Beograd urednik je dramskog i serijskog programa. Jedan je od osniva\u010da Ateljea 212, gde je re\u017eirao antologijsku predstavu „\u010cekaju\u0107i Godoa“ Beketa s kojom je to pozori\u0161te otvoreno. Objavio je vi\u0161e od 20 knjiga romana, eseja, pripovedaka, studija, kritika, drama. Bio je \u010dlan Glavnog odbora Sterijinog pozorja, Saveta Muzeja savremene umetnosti, Saveta BITEF- a, Izdava\u010dkog saveta Nolita, Programskog saveta RTV Beograd. Dobitnik je vi\u0161e knji\u017eevnih nagrada uklju\u010duju\u0107i NIN-ovu, Brankovu i Nolitovu.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 22, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1875. godine, posle napada hajduka pod vo\u0111stvom Pere Tunguza na turski karavan u Bi\u0161ini, izbio je Nevesinjski ustanak, najve\u0107i protiv Osmanskog carstva u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17667","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17667","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17667"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17667\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17667"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17667"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17667"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}