{"id":17424,"date":"2012-06-11T00:00:00","date_gmt":"2012-06-10T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/11\/vremeplov-bombardovan-novi-sad\/"},"modified":"2012-06-11T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-10T22:00:00","slug":"vremeplov-bombardovan-novi-sad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17424","title":{"rendered":"Vremeplov: Bombardovan Novi Sad"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1849. bombardovanjem iz topova, ma\u0111arske trupe su gotovo uni\u0161tile Novi Sad, u kojem je u po\u017earima izgorelo oko 2.000 ku\u0107a, a posle napada, od 20.000 stanovnika, u gradu je ostalo 6.000 ljudi. Napad je usledio po\u0161to je austrijski general baron Josip Jela\u010di\u0107 (kasnije ban hrvatsko-slavonski), gu\u0161e\u0107i Ma\u0111arsku revoluciju za ra\u010dun Be\u010da, umar\u0161irao u Novi Sad i napao Ma\u0111are na Petrovaradinskoj tvr\u0111avi.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je utorak, 12. jun, 164. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 202 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1683. – Vi\u0161e od 250.000 turskih vojnika otpo\u010delo je drugu opsadu Be\u010da, ali su nakon dva meseca opsadnog stanja, snage poljskog kralja Jana III Sobjeskog razbile Turke, \u0161to je spre\u010dilo njihovo dalje \u0161irenje u EvropiKNU. Bio je to doga\u0111aj s dalekose\u017enim posledicama, po\u0161to je Be\u010d bio najdalja ta\u010dka do koje su Turci do\u0161li u Evropi a posle ovog poraza njihova dalja ekspanzija je prestala.<\/p>\n

\t1691. – Ahmed II je na turskom prestolu nasledio sultana Sulejmana III.<\/p>\n

\t1759. – Umro je engleski pisac Vilijam Kolins, jedan od najzna\u010dajnjih engleskih lirskih pesnika 18. veka. Ispoljavao je romanti\u010dno interesovanje za tajanstveno, legendarno i fantasti\u010dno. Gajio je izvesna prodemokratska ose\u0107anja. Dela: ode „Ve\u010de“, „\u0160kotske praznoverice“, „Sloboda“.<\/p>\n

\t1798. – Francuska vojska zauzela je sredozemno ostrvo Maltu.<\/p>\n

\t1848. – Ma\u0111arska revolucionarna vojska je napala Sremske Karlovce, sedi\u0161te Glavnog odbora Srba u Ugarskoj, gde je u maju 1848. Skup\u0161tina Srba zatra\u017eila autonomiju Srpske Vojvodine (Banat, Ba\u010dka, Baranja i Srem), napad je uspe\u0161no odbijen.<\/p>\n

\t1897. – Ro\u0111en je engleski dr\u017eavnik Robert Entoni Idn, britanski premijer od 1955. do 1957. Posle studija orijentalnih jezika u Oksfordu, 1923. u\u0161ao je u Parlament, od 1931. do 1933. bio je pomo\u0107nik \u0161efa diplomatije, 1935. lord \u010duvar dr\u017eavnog pe\u010data i ministar za vezu s Dru\u0161tvom naroda u kojem se zalagao za sankcije protiv fa\u0161isti\u010dke Italije zbog napada na Etiopiju. Od 1935. do 1938. bio je ministar inostranih poslova i 1936. zastupao je „politiku neme\u0161anja“ u \u0160panski gra\u0111anski rat, ali je podneo ostavku kada je premijer Nevil \u010cemberlen potpisao Minhenski sporazum kojim je \u010cehoslova\u010dka predata nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj. U vladama Vinstona \u010cer\u010dila ponovo je predvodio britansku diplomatiju od 1941. do 1945. i od 1951. do 1955. Posle \u010cer\u010dilovog povla\u010denja u aprilu 1955. postao je premijer i \u0161ef Konzervativne stranke, ali je podneo ostavku u januaru 1957. zbog neuspele britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat.<\/p>\n

\t1898. – Filipinski general Emilio Aginaldo proglasio je tokom Ameri\u010dko-\u0161panskog rata, uz podr\u0161ku SAD, nezavisnost Filipina. Amerikanci su ga potom izigrali, okupirav\u0161i Filipine i slomiv\u0161i 1899. otpor filipinskih nacionalista, a taj pacifi\u010dki arhipelag je formalnu nezavisnost stekao tek 1946. Od 1898. do 1946. Filipini su bili kolonija SAD.<\/p>\n

\t1917. – Zbog pronema\u010dke politike u Prvom svetskom ratu, gr\u010dki kralj Konstantin I prinu\u0111en je da abdicira u korist starijeg sina Aleksandra, posle \u010dije je smrti 1920. ponovo postao kralj. S prestola je definitivno si\u0161ao 1922. zbog poraza Gr\u010dke u ratu s Turskom i nasledio ga je mla\u0111i sin \u0110or\u0111e II.<\/p>\n

\t1924. – Ro\u0111en je ameri\u010dki dr\u017eavnik D\u017eor\u017e Herbert Voker Bu\u0161, predsednik SAD od 1989. do 1993. Predvodio je 1991. zapadne saveznike u ratu protiv Iraka. U Drugom svetskom ratu se borio na Pacifiku kao pilot u mornari\u010dkom vazduhoplovstvu, 1974. i 1975. bio je ambasador u Kini, potom do 1976. direktor CIA, a potpredsednik SAD od 1981, tokom dva predsedni\u010dka mandata Ronalda Regana.<\/p>\n

\t1929. – Ro\u0111ena je Anelis Mari Frank, poznata kao Ana Frank, \u010diji je dnevnik postao simbol stradanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata kada su nema\u010dki nacisti planski uni\u0161tavali pripadnike jevrejskog naroda u Nema\u010dkoj i okupiranim zemljama Evrope. Njena porodica je posle dolaska nacista na vlast u Nema\u010dkoj 1933. izbegla u holandski grad Amsterdam, gde je od 1942. \u017eivela u tajnom skrovi\u0161tu, ali ih je 1944. otkrio Gestapo. Ubijena je u martu 1945. u nema\u010dkom logoru Bergen-Belzen i od njene porodice rat je pre\u017eiveo jedino Anin otac. Posle Drugog svetskog rata prona\u0111en je i 1947. objavljen njen potresni dnevnik pisan tokom dve godine u skrovi\u0161tu.<\/p>\n

\t1934. – Vlada Bugarske, koja je do\u0161la na vlast prevratom u maju 1934, u sklopu pronacisti\u010dke politike za koju se opredelila zabranila je sve politi\u010dke partije.<\/p>\n

\t1964. – Nelson Mandela, Volter Sisulu i jo\u0161 \u0161est vo\u0111a Afri\u010dkog Nacionalnog Kongresa, crna\u010dkog oslobodila\u010dkog pokreta protiv rasisti\u010dkog re\u017eima u Ju\u017enoj Africi, osu\u0111eno je na do\u017eivotnu robiju. U procesu ukidanja rasne diskriminacije, ve\u0107ina je oslobo\u0111ena posle tri decenije, uklju\u010duju\u0107i Mendelu, koji je potom postao prvi crni predsednik Ju\u017ene Afrike.<\/p>\n

\t1967. – Vrhovni sud SAD stavio je van snage zakone Vird\u017einije o zabrani sklapanja me\u0111urasnog braka. Najzaslu\u017enija za ovakvu odluku suda bila je Mildred Loving, crna \u017eena udata za belca, koja je nakon niza hap\u0161enja i drugih neda\u0107a u rodnoj Vird\u017einiji, zbog me\u0111urasnog braka sklopljenog 1958, uputila pismo tada\u0161njem ministru pravde SAD Robertu Kenediju, \u010dime je pokrenut proces koji je okon\u010dan u njenu korist. Tim putem poni\u0161teni su sli\u010dni zakoni u jo\u0161 najmanje 16 ameri\u010dkih dr\u017eava.<\/p>\n

\t1976. – U vojnom udaru u Urugvaju oboren je civilni predsednik Huan Bordaberi, \u010dime je otpo\u010dela devetogodi\u0161nja diktatura armijskog vrha.<\/p>\n

\t1988. – U Banglade\u0161u su izbile demonstracije zbog ustavnog amandmana usvojenog pet dana ranije, kojim je islam postao dr\u017eavna religija u toj azijskoj zemlji.<\/p>\n

\t1991. – Boris Jeljcin je izabran za predsednika Rusije.<\/p>\n

\t1993. – Ameri\u010dki avioni su bombardovali glavni grad Somalije Mogadi\u0161 u poku\u0161aju da uni\u0161te otpor lidera somalske gerile generala Mohameda Faraha Aidida. Posle bombardovanja nastavljenog i slede\u0107ih dana, tokom kojih je bilo i mno\u0161tvo civilnih \u017ertava, ameri\u010dki komandosi nisu uspeli da uhvate Aidida i na kraju su napustili teritoriju te zemlje.<\/p>\n

\t1995. – Umro je italijanski muzi\u010dar Arturo Benedeti Mikelan\u0111eli, jedan od najve\u0107ih pijanista 20. veka.<\/p>\n

\t1996. – U Australiji su se kod Brizbejna tokom vojnih ve\u017ebi sudarila dva helikoptera tipa „Blekhok“, pri \u010demu je poginulo 18 komandosa.<\/p>\n

\t1999. – Na Kosovu i Metohiji po\u010delo je razme\u0161tanje me\u0111unarodnih bezbednosnih snaga, na osnovu rezolucije 1.244 Saveta bezbednosti UN, dan po\u0161to su, na iznena\u0111enje svih zapadnih zemalja, u ju\u017enu srpsku pokrajinu prvi prispeli ruski vojnici koji su zaposeli aerodrom Slatina kod Pri\u0161tine.<\/p>\n

\t2003. – Umro je ameri\u010dki filmski glumac Gregori Pek, najpoznatiji po ulozi liberalnog ju\u017enja\u010dkog advokata u filmu „Ubiti pticu rugalicu“, za koju je nagra\u0111en Oskarom (1962). U Kanu je 2000. nagra\u0111en „Zlatnom palmom“ za \u017eivotno delo. Ostali filmovi: „Dvoboj na suncu“, „Slu\u010daj Paradin“, „D\u017eentlmenski sporazum“, „Snegovi Kilimand\u017eara“, „Praznik u Rimu“, „Mobi Dik“, „Topovi sa Navarona“, „Arabeska“, „Mesec \u0161unjalica“.<\/p>\n

\t2007. – Umro je baron Gi de Rot\u0161ild, francuski bankar, jedna od najkrupnijih li\u010dnosti svetskih finansija. Baron Gi Eduar Alfons Pol de Rot\u0161ild ro\u0111en je u Parizu 1909. u dvorcu Rot\u0161ildovih. Tokom nacisti\u010dke okupacije za vreme Drugog svetskog rata, prebegao je u SAD i kasnije u London, gde se priklju\u010dio pokretu otpora generala \u0160arla de Gola. Rot\u0161ild je vodio porodi\u010dnu finansijsku imperiju i predsedavo je bankom „Rot\u0161ild Frere“ od 1967. do 1979.<\/p>\n

\t2008. – Irski gra\u0111ani odbacili su, na referendumu, Lisabonski sporazum koji predvi\u0111a niz reformi institucija Evropske unije. Protiv ratifikacije Lisabonskog sporazuma izjasnilo se 53,4 odsto glasa\u010da u toj zemlji.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 11, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1849. bombardovanjem iz topova, ma\u0111arske trupe su gotovo uni\u0161tile Novi Sad, u kojem je u po\u017earima izgorelo oko 2.000 ku\u0107a, a posle napada, od 20.000 stanovnika, u gradu je ostalo 6.000 ljudi. Napad je usledio po\u0161to je austrijski general baron Josip Jela\u010di\u0107 (kasnije ban hrvatsko-slavonski), gu\u0161e\u0107i Ma\u0111arsku revoluciju za ra\u010dun Be\u010da, umar\u0161irao u Novi Sad i napao Ma\u0111are na Petrovaradinskoj tvr\u0111avi.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17424","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17424","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17424"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17424\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17424"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17424"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17424"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}