{"id":17420,"date":"2012-06-10T00:00:00","date_gmt":"2012-06-09T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/10\/vremeplov-majski-prevrat\/"},"modified":"2012-06-10T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-09T22:00:00","slug":"vremeplov-majski-prevrat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17420","title":{"rendered":"Vremeplov: Majski prevrat"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1903. godine oficiri zaverenici ubili su u rano jutro u Beogradu kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a i kraljicu Dragu Ma\u0161in, posle \u010dega je na srpski presto dovedena dinastija Kara\u0111or\u0111evi\u0107.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Aleksandar je do\u0161ao na vlast 1889. posle abdikacije oca, kralja Milana, ali su zemljom \u010detiri godine upravljali namesnici, jer je bio maloletan. Izvr\u0161io je dr\u017eavni udar 1893. i zaveo autokratski re\u017eim. Zbog \u017eenidbe 1900. s dvorskom damom Dragom, sukobio se sa ocem i navukao na sebe veliko nezadovoljstvo naroda, mnogih politi\u010dara i oficira koji su ga ubili u „Majskom prevratu“ (prema Julijanskom kalendaru, tada va\u017ee\u0107em u Srbiji, kraljevski par je ubijen 29. maja).<\/p>\n

\t
\n\tDanas je ponedeljak, 11. jun, 163. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 203 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1509. – Engleski kralj Henri VIII o\u017eenio se prvom od \u0161est \u017eena, Katarinom Aragonskom.<\/p>\n

\t1572. – Ro\u0111en je engleski pisac Bend\u017eamin D\u017eonson, koji je realisti\u010dki prikazivao ljudske nastranosti i strasti. Dela: komedije „Ljudi i \u0107udi“, „Volpone“, „Vartolomejski va\u0161ar“, proza „Gra\u0111a, ili otkri\u0107a o ljudima i stvarima“.<\/p>\n

\t1727. – Umro je britanski vladar nema\u010dkog porekla D\u017eord\u017e I, prvi monarh Velike Britanije iz hanoverske dinastije, a na prestolu ga je nasledio sin D\u017eord\u017e II. Tokom njegove vladavine od 1714. do smrti polo\u017eaj premijera se iskristalisao kao klju\u010dni u izvr\u0161noj vlasti.<\/p>\n

\t1776. – Ro\u0111en je engleski slikar D\u017eon Kanstebl, jedan od tvoraca modernog pejza\u017ea u evropskom slikarstvu. Njegova platna odlikuje jednostavnost motiva, slobodan potez i prozra\u010dnost atmosfere, \u010dime je znatno uticao na francuske impresioniste.<\/p>\n

\t1793. – Ro\u0111en je Dimitrije Tirol, srpski knji\u017eevnik, prevodilac, izdava\u010d, lingvista, novinar. Ro\u0111en je u \u010cakovu u Banatu (danas Rumunija). Bio je upravnik srpskih \u0161kola u Temi\u0161varu i inspektor Dr\u017eavne \u0161tamparije u Beogradu. Od 1842. redovni je \u010dlan Dru\u0161tva srpske slovesnosti, prete\u010de Srpske kraljevske akademije. Bio je izdava\u010d i prire\u0111iva\u010d almanaha i kalendara: „Banatski almanah“, „Novi zabavni kalendar“, „Uranija“. Sara\u0111ivao je s Dimitrijem Davidovi\u0107em u „Srbskim novinama“, „Zabavniku“. Ure\u0111ivao je „Novine \u010ditali\u0161ta beogradskog“. Objavio je i „Nema\u010dku gramatiku: za upotreblenije srbske mlade\u017ei“.<\/p>\n

\t1859. – Umro je austrijski knez Klemens Meternih, koji je kao ministar inostranih poslova i kancelar \u010detiri decenije krojio spoljnu i unutra\u0161nju politiku Austrije, umnogome i sudbinu Evrope. \u0160ef diplomatije bio je od 1809. do 1821, a kancelar od 1821. do 1848, kada je zba\u010den u martovskoj Be\u010dkoj revoluciji i bio primoran da emigrira u Englesku. Predvodio je 1813. koaliciju protiv francuskog cara Napoleona I. U me\u0111unarodnoj politici bio je stub reakcionarnog saveza evropskih vladara „Svete alijanse“, stvorene radi gu\u0161enja revolucionarnih pokreta u Evropi. Period njegove uprave naj\u010de\u0161\u0107e se naziva „Meternihov apsolutizam“ – bio je to strog policijski re\u017eim. Dve godine posle zbacivanja s vlasti vratio se u Austriju, gde je do smrti bio anga\u017eovan kao izraziti reakcionar.<\/p>\n

\t1864. – Ro\u0111en je nema\u010dki kompozitor i dirigent Rihard \u0160traus, dugogodi\u0161nji direktor Be\u010dke opere. Po\u010deo je da stvara u maniru kasnog romantizma i dospeo do ekspresionizma, ali je uvek ispoljavao visoko majstorstvo orkestracije. Jedan je od najboljih operskih kompozitora uop\u0161te. Komponovao je i operete, balete, solo pesme, kamernu muziku. Dela: simfonijske poeme „Don Huan“, „Til Ojlen\u0161pigel“, „Simfonija Alpa“, „Sinfonia domestica“, „\u017divot junaka“, opere „Saloma“, „Elektra“, „Kavaljer s ru\u017eom“, „Egipatska Helena“, „Arabela“, „Danajina ljubav“.<\/p>\n

\t1880. – Ro\u0111ena je ameri\u010dka pacifistkinja D\u017eenet Renkin, prva \u017eena koja je postala \u010dlan Kongresa SAD. Kao ube\u0111eni antimilitarista, u ameri\u010dkom parlamentu jedina je glasala protiv objave rata Japanu posle bombardovanja Perl Harbura 1941.<\/p>\n

\t1891. – Velika Britanija i Portugal potpisale su konvenciju o podeli interesnih sfera severno i ju\u017eno od reke Zambezi u Africi, kojom je Njasa (sada\u0161nji Malavi) postao britanski protektorat.<\/p>\n

\t1895. – Ro\u0111en je sovjetski dr\u017eavnik Nikolaj Aleksandrovi\u010d Bulganjin, predsednik vlade Sovjetskog Saveza od 1955. do 1958, u\u010desnik Oktobarske revolucije. Bolj\u0161evicima se priklju\u010dio 1917. uo\u010di revolucije i do 1922. radio je u \u010cEKI (politi\u010dka policija). \u010clan Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Sovjetskog Saveza postao je 1934. a Politbiroa 1948. Tokom Drugog svetskog rata bio je u vojnim savetima Zapadnog, Drugog pribalti\u010dkog i Prvog beloruskog fronta, potom zamenik ministra odbrane, a posle rata ministar oru\u017eanih snaga i zamenik predsednika vlade, pre nego \u0161to je postao \u0161ef vlade.<\/p>\n

\t1910. – Ro\u0111en je francuski okeanograf \u017dak Iv Kusto, \u010dlan Francuske akademije, veliki borac za za\u0161titu \u010dovekove okoline. Za podvodna snimanja zainteresovao se u Indokini tridesetih godina 20. veka kao mornari\u010dki oficir, posle zavr\u0161ene Pomorske akademije u Brestu. Prvi dokumentarni film „Deset hiljada metara pod morem“ snimio je 1943. i od tada je napravio mno\u0161tvo dokumentarnih filmova i televizijskih serija o \u017eivotu u morima i okeanima, krstare\u0107i svetom svojim brodom-laboratorijom „Kalipso“. Za film „Svet ti\u0161ine“, koji je snimio s francuskim re\u017eiserom Lujom Malom, 1956. je na festivalu u Kanu dobio „Zlatnu palmu“. Dobitnik je tri Oskara. Napisao je vi\u0161e knjiga, uklju\u010duju\u0107i „Putovanje 'Kalipsa'“ i „Kroz 18 metara vode“. Ostali filmovi: „Svet bez sunca“, „Zlatna riba“.<\/p>\n

\t1918. – Italijanski borbeni \u010damci potopili su u Prvom svetskom ratu u Jadranskom moru, oko 70 kilometara severozapadno od Zadra, veliki austrougarski bojni brod „Sent I\u0161tvan“, posle \u010dega je komandant austrougarske mornarice admiral Miklo\u0161 Horti – potonji regent Ma\u0111arske – morao da obustavi operaciju razbijanja blokade na ulazu u Jadran. Horti je planirao da \u010dcitava austrougarska flota, uz pomo\u0107 avijacije, kod Otrantskih vrata razbije blokadu sila Antante.<\/p>\n

\t1936. – U Moskvi je saop\u0161teno da je uhap\u0161eno, osu\u0111eno na tajnom su\u0111enju i potom pogubljeno osam visokih sovjetskih vojnih rukovodilaca, uklju\u010duju\u0107i mar\u0161ala i vojnog teoreti\u010dara Mihaila Tuha\u010devskog, \u0161to je ozna\u010dilo po\u010detak masovne \u010distke i fizi\u010dkih likvidacija unutar vojske. Tuha\u010devski je bio jedan od najistaknutijih komandanata Crvene armije tokom gra\u0111anskog rata posle Oktobarske revolucije. Kao komandant Zapadnog fronta 1920. u ratu protiv Poljske dopro je do Var\u0161ave, 1922. postao je na\u010delnik Vojne akademije, 1925. \u010dlan Revolucionarnog vojnog saveta Sovjetskog Saveza, a 1931. zamenik predsednika tog tela i zamenik ministra odbrane. Dela: „Rat klasa“, „Pitanja savremene strategije“.<\/p>\n

\t1942. – Stupio je na snagu sporazum vlada Sovjetskog Saveza i SAD u Drugom svetskom ratu o principima uzajamne pomo\u0107i i vo\u0111enju rata protiv Sila osovine, poznat kao „Sporazum o zajmu i najmu“. SAD su se obavezale da snabdevaju Sovjetski Savez, koji \u0107e sara\u0111ivati u odbrani SAD i dostavljati materijale i informacije. Dogovorene su i koordinirane akcije radi pove\u0107anja proizvodnje, razmene i potro\u0161nje i uklanjanja trgovinskih i carinskih barijera.<\/p>\n

\t1949. – Ubijen je albanski revolucionar i rukovodilac Ko\u010di Dzodze, odmah posle izricanja smrtne presude na montiranom tajnom procesu. Prethodno je smenjen sa svih polo\u017eaja i uhap\u0161en zato \u0161to se nije slo\u017eio s rezolucijom Informiroa 1948, osudiv\u0161i staljinisti\u010dke metode osude i izolacije Jugoslavije. U zatvoru se odrekao stava da je politika Moskve prema Beogradu pogre\u0161na. Bio je 1941. glavni inicijator osnivanja KP Albanije i njen organizacioni sekretar, organizator komunisti\u010dkog pokreta u Albaniji i \u010dlan Vrhovnog \u0161taba NV Albanije. Od 1945. bio je potpredsednik vlade i ministar unutra\u0161njih poslova, a 1946. postao je predsednik „Demokratskog fronta Albanije“. Zalagao se za blisku saradnju Albanije i Jugoslavije.<\/p>\n

\t1955. – Na automobilskoj trci „24 sata Le Mana“ poginulo je 80 i povre\u0111eno vi\u0161e od 100 posmatra\u010da posle sudara tri automobila koji su uleteli u gledali\u0161te.<\/p>\n

\t1963. – Vijetnamski budisti\u010dki kalu\u0111er Kvang Duk spalio se u Sajgonu (sada\u0161nji Ho \u0160i Min), u znak protesta protiv tretmana kojem je vlada Ju\u017enog Vijetnama podvrgla budiste.<\/p>\n

\t1970. – Umro je ruski dr\u017eavnik Aleksandar Fjodorovi\u010d Kerenski, \u010dlan a potom predsednik Privremene vlade posle Februarske revolucije 1917. u Rusiji. Zba\u010den je s vlasti u Oktobarskoj revoluciji 1917. Emigrirao je 1918. i od 1940. \u017eiveo je u SAD gde je i umro.<\/p>\n

\t1970. – Poslednji ameri\u010dki vojnik je napustio vazduhoplovnu bazu „Vilus“ u Libiji, na zahtev pukovnika Moamera el Gadafija, koji je 1. septembra 1969. oborio re\u017eim kralja Idriza I iz dinastije Senusi.<\/p>\n

\t1970. – Posle sedmice \u017eestokih okr\u0161aja u Jordanu, palestinski gerilci i jordanska armija potpisali su primirje.<\/p>\n

\t1979. – Umro je ameri\u010dki filmski glumac D\u017eon Vejn, koji je igrao uglavnom u vesternima, tuma\u010de\u0107i likove pravdoljubivih i usamljenih junaka. Filmovi: „Veliko su\u0111enje“, „Po\u0161tanska kola“, „Dugo putovanje ku\u0107i“, „Rio Grande“, „Pesak Ivo D\u017eime“, „Miran \u010dovek“, „Crvena reka“, „Traga\u010di“, „\u010covek koji je ubio Liberti Valansa“, „Rio Bravo“, „Eldorado“, „Alamo“.<\/p>\n

\t1981. – U zemljotresu u jugoisto\u010dnoj iranskoj provinciji Kerman poginulo je 1.500 ljudi.<\/p>\n

\t1984. – Umro je italijanski politi\u010dar Enriko Berlinguer, generalni sekretar Komunisti\u010dke partije Italije od 1972. do smrti, jedan od najistaknutijih pobornika „evrokomunizma“ (spoj demokratije i socijalizma) i tvorac strategija „istorijskog kompromisa“ (s gra\u0111anskim strankama, pre svega s demohri\u0161\u0107anima) i „demokratske alternative“. U ranoj mladosti je postao komunista i 1944. je uhap\u0161en kao sekretar komunisti\u010dke omladine u rodnom Sasariju na Sardiniji. U Centralni komitet partije u\u0161ao je 1945, \u010dlan Politbiroa postao je 1959, a zamenik generalnog sekretara 1969.<\/p>\n

\t1988. – Umro je italijanski dr\u017eavnik \u0110uzepe Saragat, biv\u0161i predsednik Italije, osniva\u010d italijanske Socijaldemokratske partije. Posle dolaska na vlast fa\u0161isti\u010dkog re\u017eima Benita Musolinija emigrirao je sa ostalim rukovodiocima Socijalisti\u010dke partije, u kojoj je bio \u010dlan Direkcije, a u zemlju se vratio 1943. posle kapitulacije Italije u Drugom svetskom ratu. Nemci su ga ubrzo uhapsili, ali je uspeo da pobegne iz zatvora. Iz Socijalisti\u010dke partije je istupio 1947. a 1952. osnovao je Socijaldemokratsku partiju. Bio je ministar u prvoj posleratnoj italijanskoj vladi, potom do 1957. potpredsednik vlade. \u0160ef diplomatije postao je 1963. a na \u010delu dr\u017eave bio je od 1964. do 1971.<\/p>\n

\t1990. – Umro je srpski istori\u010dar, akademik Vasa \u010cubrilovi\u0107, aktivni \u010dlan „Mlade Bosne“, profesor Beogradskog univerziteta. Kao u\u010denik pristupio je nacionalno-revolucionarnoj organizaciji „Mlada Bosna“, a kao u\u010desnik Sarajevskog atentata osu\u0111en je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske 1918. bio je u zatvoru. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. Izme\u0111u dva svetska rata pripadao je levom krilu Zemljoradni\u010dke stranke. Posle Drugog svetskog rata izvesno vreme bio je ministar, zatim profesor Univerziteta, a po obnovi predratnog Balkanolo\u0161kog instituta (izvorno „Balkanski institut“) postaje njegov direktor. Autor je oko 70 istorijskih knjiga i studija. Dela: „Bosanski ustanak 1875-1878“, „Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini“, „Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi“, „Politi\u010dka pro\u0161lost Hrvata“, „Istorija politi\u010dke misli u Srbiji XIX veka“, „Odabrani istorijski radovi“.<\/p>\n

\t1995. – U eksploziji bombe podmetnutoj u kolumbijskom gradu Medeljin u vreme odr\u017eavanja muzi\u010dkog festivala, poginulo je 28 ljudi i povre\u0111eno vi\u0161e od 200.<\/p>\n

\t1996. – U eksploziji u trgovinskom centru u brazilskom gradu Sao Paolo poginulo je 39 i povre\u0111eno vi\u0161e od 500 ljudi.<\/p>\n

\t1999. – Komandant Tre\u0107e armije Vojske Jugoslavije general Neboj\u0161a Pavkovi\u0107 obelodanio je da je Tre\u0107a armija tokom 79 dana agresije NATO na Srbiju (SRJ), iako naisturenija (teritorija Kosova i Metohije), izgubila 161 pripadnika i da je uni\u0161teno 13 tenkova, \u0161est oklopnih transportera, osam artiljerijskih oru\u0111a, 19 protivavionskih topova i jedan radar. \u0160to je nesumnjiv uspeh imaju\u0107i u vidu ogromnu nesrazmeru zara\u0107enih strana.<\/p>\n

\t1999. – Ruski bataljon s 23 kamiona, 16 oklopnih transportera, pet d\u017eipova i jednim vozilom veze pre\u0161ao je iz Bosne i Hercegovine na teritoriju Srbije (SRJ) tokom prepodneva i uve\u010de je prispeo na Kosovo i Metohiju, kao prva jedinica iz sastava Kfora, zaposev\u0161i potom aerodrom Slatina kod Pri\u0161tine.<\/p>\n

\t2001. – Pogubljen je ameri\u010dki ratni veteran Timoti Mekvej, \u0161est godina po\u0161to je aktivirao kamion-bombu ispred jedne federalne zgrade u Oklahoma sitiju, pri \u010demu je poginulo 168 ljudi.<\/p>\n

\t2003. – U samoubila\u010dkom bomba\u0161kom napadu islamskog teroriste u autobusu u centru Jerusalima poginulo je 17 ljudi.<\/p>\n

\t2005. – Ministri finansija sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije, tzv. Grupa osam (G8), postigli su u Londonu istorijski sporazum da otpi\u0161u 40 milijardi duga najsiroma\u0161nijim zemljama sveta.<\/p>\n

\t2005. – Umro je biv\u0161i portugalski predsednik vlade general Vasko Gonsalve\u0161, jedan od vo\u0111a portugalske „Revolucije karanfila“ 1974. godine, kada je zba\u010den sa vlasti re\u017eim koji je svojevremeno utemeljio Antonio Salazar.<\/p>\n

\t2008. – Svrgnuti kralj Nepala Gjanendra napustio je svoju palatu u Katmanduu i zapo\u010deo \u017eivot obi\u010dnog gra\u0111anina Nepala. Dinastija koja je tom zemljom vladala 240 godina uklonjena je po\u0161to su drevnom himalajskom monarhijom ovladali maoisti.<\/p>\n

\t2009. – Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je, posle vi\u0161e od 40 godina, pandemiju novog gripa, po\u0161to je ocenjeno da se virus H1N1 globalno pro\u0161irio. Na kraju se ispostavilo da je op\u0161ta panika koja je potom usledila bila suvi\u0161na i da novi grip nije ozbiljna opasnost.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 10, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1903. godine oficiri zaverenici ubili su u rano jutro u Beogradu kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a i kraljicu Dragu Ma\u0161in, posle \u010dega je na srpski presto dovedena dinastija Kara\u0111or\u0111evi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17420","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17420","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17420"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17420\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17420"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17420"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17420"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}