{"id":17387,"date":"2012-06-09T00:00:00","date_gmt":"2012-06-08T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/09\/vremeplov-umro-ilija-garasanin\/"},"modified":"2012-06-09T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-08T22:00:00","slug":"vremeplov-umro-ilija-garasanin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17387","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Ilija Gara\u0161anin"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1874. godine umro je srpski dr\u017eavnik Ilija Gara\u0161anin, \u010dije je delo „Na\u010dertanije“ (prvu verziju je napisao Franja Zah), objavljeno 1844, predvi\u0111alo osloba\u0111anje svih Srba i Ju\u017enih Slovena.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Osmanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savi\u0107a iz sela Gara\u0161i kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je zapo\u010deo kao oficir 1837. i bio je prvi stare\u0161ina vojske knjaza Milo\u0161a Obrenovi\u0107a, ali je posle abdiciranja knjaza Milo\u0161a 1839. morao u izbegli\u0161tvo. Po povratku u otad\u017ebinu od 1843. do 1852. bio je ministar unutra\u0161njih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutra\u0161njih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skup\u0161tine o zbacivanju dinastije Kara\u0111or\u0111evi\u0107 je najvi\u0161e njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovi\u0107a, 1861. postao je \u0161ef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa Gr\u010dkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, tako\u0111e je vodio tajne pregovore o ustanku sa prvacima Srba u Bosni, ali je otpu\u0161ten 1867. zbog protivljenja kne\u017eevoj \u017eenidbi sa Katarinom Konstantinovi\u0107.<\/p>\n

\tDanas je nedelja, 10. jun, 162. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 204 dana.
\n\t<\/strong>
\n\t1190. – Nema\u010dki car Fridrih I Barbarosa udavio se u reci Salef u Maloj Aziji u toku Tre\u0107eg krsta\u0161kog rata. Na presto je stupio 1152, posle \u010dega je vodio vi\u0161e ratova u Italiji u poku\u0161aju da pot\u010dini lombardske gradove i primora papu na pokornost. Posle poraza 1176. u bici kod Lenjana pokajni\u010dki se izmirio s papom. Predvode\u0107i krsta\u0161e na putu ka Jerusalimu 1189. pro\u0161ao je kroz Srbiju i sastao se u Ni\u0161u sa velikim \u017eupanom Srbije Stefanom Nemanjom.<\/p>\n

\t1610. – Prvi holandski iseljenici u Americi iskrcali su se na ostrvo Menhetn, sada centralni deo Njujorka.<\/p>\n

\t1793. – Prvi javni zoolo\u0161ki vrt – „\u017darden de plant“ – otvoren je u Parizu.<\/p>\n

\t1819. – Ro\u0111en je francuski slikar Gistav Kurbe. Opor i sna\u017ean, odbacio je romanti\u010dne pejza\u017ee i idealizovanje ljudi i prizora, izvr\u0161iv\u0161i ogroman uticaj na evropsko slikarstvo sredinom 19. veka. Glavna dela: „Atelje“, „Tuca\u010di kamena“, „Talas“, „Pogreb u Ornanu“.<\/p>\n

\t1832. – Ro\u0111en je nema\u010dki in\u017eenjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo \u010detvorotaktni motor sa unutra\u0161njim sagorevanjem, poznat kao „Oto motor“, \u0161to je omogu\u0107ilo razvoj automobilizma.<\/p>\n

\t1836. – Umro je francuski fizi\u010dar i matemati\u010dar Andre Mari Amper, osniva\u010d elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi s elektricitetom i prona\u0161ao i prou\u010dio uzajamno dejstvo elektri\u010dnih struja. Napisao je vi\u0161e dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u \u010dast jedinica za ja\u010dinu struje nazvana je amper (skra\u0107eno A), jedinica za naelektrisanje (koli\u010dinu elektriciteta) ampersekunda (skra\u0107eno As) i amper\u010das (skra\u0107eno Ah), a instrument za merenje ja\u010dine struje ampermetar.<\/p>\n

\t1868. – Prilikom \u0161etnje Ko\u0161utnjakom (koji je tada bio privatno lovi\u0161te Obrenovi\u0107a) ubijen je srpski knez Mihailo Obrenovi\u0107. Na prestolu Srbije bio je od 1839. do 1842. i od 1860. do smrti. Zbog bune koju je 1842. podigao Toma Vu\u010di\u0107 Peri\u0161i\u0107 morao je da pobegne u Austriju, posle \u010dega je na presto Srbije doveden knez Aleksandar Kara\u0111or\u0111evi\u0107. Borave\u0107i van zemlje, pomagao je mnoge srpske kulturne radnike i pisce, uklju\u010duju\u0107i Vuka Karad\u017ei\u0107a, \u0110uru Dani\u010di\u0107a, Branka Radi\u010devi\u0107a. Kada se njegov otac knez Milo\u0161 Obrenovi\u0107 vratio na vlast 1858. preuzeo je komandu nad vojskom, a ubrzo posle o\u010deve smrti 1860. zaveo je autoritarnu vladavinu, pretvoriv\u0161i Skup\u0161tinu u savetodavni organ. Ustanovio je 1861. narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi i snabdeo je modernim naoru\u017eanjem. Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862. (\u010cukur \u010desma) da nakon obimne diplomatske akcije 1867. primora Tursku da povu\u010de garnizone iz utvr\u0111enih gradova Srbije.<\/p>\n

\t1875. – Umro je srpski pisac Jovan Gr\u010di\u0107 Milenko, sledbenik Branka Radi\u010devi\u0107a, romanti\u010darski pesnik poznat kao „fru\u0161kogorski slavuj“. Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je u\u010dio u Novom Sadu, Segedinu i Po\u017eunu (sada\u0161nja Bratislava). Kao stipendista Matice srpske studirao je medicinu u Be\u010du, ali se razboleo od tuberkuloze, vratio u rodni \u010cerevi\u0107 u Sremu, i u 29. godini umro u manastiru Beo\u010din. U lirskim pesmama, lakih melodi\u010dnih stihova, izrazio je neposredan do\u017eivljaj prirode. U ose\u0107anjima je romanti\u010darski \u010dedan i sentimentalan, ali je napisao i vi\u0161e tzv. „prostih pesama“, po kojima se smatra prete\u010dom realizma u srpskoj poeziji. U Be\u010du je 1869. objavio „Pesme“. Pisao je i pripovetke i prevodio je \u0160ilera, Getea, Hajnea.<\/p>\n

\t1915. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac Sol Belou, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1976, u \u010dijem delu je sredi\u0161nja tema moderni gradski \u010dovek, zaokupljen sumnjama i razo\u010darenjima, ali \u010diji je duh uprkos svemu neuni\u0161tiv. Dela: romani „Henderson, kralj ki\u0161e“, „\u010covek na klackalici“, „\u017drtva“, „Ne propusti dan“, „Pustolovine Ogija Mar\u010da“, „Hercog“, „Planeta gospodina Semlera“, „Humboltov dar“, „Dekanov decembar“, pri\u010de „Mozbijeva se\u0107anja“, drame „Poslednja analiza“, „Guka“, putopis „Do Jerusalima i nazad“.<\/p>\n

\t1922. – Ro\u0111ena je ameri\u010dka filmska glumica i peva\u010dica Frensis Gam, poznata kao D\u017eudi Garland, koja se proslavila ve\u0107 kao devoj\u010dica ulogom u filmu „\u010carobnjak iz Oza“ za koju je dobila Oskara. Izvrsno je tuma\u010dila uloge i u filmovima Vinsenta Minelija, jednog od pet njenih mu\u017eeva – njihova \u0107erka Lajza Mineli tako\u0111e je ostvarila sjajnu peva\u010dku i gluma\u010dku karijeru. Ostali filmovi: „Bebe u vojsci“, „Osnujmo orkestar“, „Bebe na Brodveju“, „Mala Neli Keli“, „Sretni me u Sent Luisu“, „\u010casovnik“, „Zigfildove ludosti“, „Pirat“, „Zvezda je ro\u0111ena“.<\/p>\n

\t1923. – Ro\u0111en je britanski medijski magnat \u010de\u0161kog porekla Jan Ludvik Hoh, poznat kao Jan Robert Maksvel.<\/p>\n

\t1923. – Umro je francuski pisac Pjer Loti, koji je zbog napisa o okrutnostima kolonijalnih trupa u Indokini otpu\u0161ten iz vojne slu\u017ebe. Kao pomorski oficir mnogo je putovao i dela mu obiluju egzotikom. Kao veliki turkofil, u Prvom balkanskom ratu izra\u017eavao je simpatije za Osmansko carstvo, ali je posle bugarskog prepada na srpsku vojsku u Drugom balkanskom ratu i kasnije u Prvom svetskom ratu, pohvalno i s neskrivenim divljenjem pisao o Srbima. Ostala dela: „U haremu“, „Lotijeva \u017eenidba“, „Mornar“, „Islandski ribar“, „Gospo\u0111a hrizantema“, „Roman jednog spahije“.<\/p>\n

\t1924. – Vo\u0111u italijanskih socijalista \u0110an\u0111akoma Mateotija oteli su i ubili fa\u0161isti. Mateoti je tog dana u Skup\u0161tini odr\u017eao govor u kom je neobi\u010dno o\u0161tro kritikovao pona\u0161anje Musolinijevih sledbenika. Poticao je iz bogate porodice, zavr\u0161io je prava i veoma mlad je postao vatreni socijalista. Posle istupanja iz Socijalisti\u010dke partije Italije u oktobru 1922, postao je generalni sekretar novostvorene Socijalisti\u010dke unitaristi\u010dke partije. Njegovo ime postalo je vremenom simbol antifa\u0161isti\u010dke borbe i tokom Drugog svetskog rata ga je nosilo vi\u0161e jedinica Pokreta otpora.<\/p>\n

\t1930. – Ro\u0111en je Branimir \u017divojinovi\u0107, prevodilac, knji\u017eevnik. Ro\u0111en je u Beogradu, u porodici istaknutih intelektualaca. Bio je profesor na Filolo\u0161kom fakultetu (Odsek za germanistiku) i urednik u Srpskoj knji\u017eevnoj zadruzi. Jedan je od osniva\u010da Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije i prvi dobitnik najuglednije prevodila\u010dke nagrade „Milo\u0161 N. \u0110uri\u0107“ za 1968. Objavio je \u010detiri pesni\u010dke zbirke i \u0161est antologija nema\u010dke i svetske lirike. Sa nema\u010dkog, engleskog, francuskog i ruskog prevodio je Getea, \u0160ekspira, \u0160ilera, Novalisa, Hajnea, Rilkea, Ni\u010dea, Miltona, Ljermontova, Bodlera, Celana, Ahmatovu, Kafku, Muzila, Hesea, Mana, Kanetija… Zadu\u017eio je srpsku kulturu i prevodima velikih teorijskih dela iz istoriografije, sociologije, teorije prava, psihologije, teorije knj\u017eevnosti. Odlikovan je najvi\u0161im dr\u017eavnim i stru\u010dnim nagradama, pa i Krstom SR Nema\u010dke za zasluge.<\/p>\n

\t1934. – Umro je engleski kompozitor Frederik Delijus, impresionista poznat po simfonijama („Pariz – pesma velikog grada“, „Brigg Fair“). Komponovao je i opere i koncerte, uklju\u010duju\u0107i „Misu \u017eivota“, inspirisanu delom nema\u010dkog filozofa Fridriha Ni\u010dea „Tako je govorio Zaratustra“.<\/p>\n

\t1940. – Fa\u0161isti\u010dka Italija u\u0161la je u Drugi svetski rat kao saveznik nacisti\u010dke Nema\u010dke, objaviv\u0161i rat Francuskoj i Velikoj Britaniji.<\/p>\n

\t1942. – Po\u010dela je ofanziva na Kozaru u Drugom svetskom ratu, u kojoj je oko 40.000 nema\u010dkih i hrvatskih vojnika zatvorilo obru\u010d oko slobodne teritorije u podru\u010dju te planine u Bosni i Hercegovini. U opkoljenom podru\u010dju zbeg sa oko 80.000 srpskih civila je branilo 3.500 boraca Drugog kraji\u0161kog partizanskog odreda. Posle 50 dana te\u0161kih borbi mestimi\u010dno je probijen obru\u010d i spaseno je ne\u0161to vi\u0161e od 15.000 civila. Spaljena su i uni\u0161tena sva sela a oko 60.000 srpskih civila oterano je u logore, mahom u Jasenovac.<\/p>\n

\t1942. – Nemci su u Drugom svetskom ratu u rudarskom selu Lidice u \u010ce\u0161koj, koje su prethodno spalili, streljali sve mu\u0161karce (oko 200), \u017eene odveli u koncentracione logore, a decu u zavode za „prevaspitavanje“, kao odmazdu zbog ubistva nema\u010dkog protektora \u010ce\u0161ke i Moravske i \u0161efa nacisti\u010dke tajne policije Gestapo – Rajnharda Hajdriha, 27. maja 1942. Selo je obnovljeno 1946. i u njemu je podignut spomenik \u017ertvama.<\/p>\n

\t1942. – U borbi s Nemcima kod Male Remete u Sremu, u Drugom svetskom ratu poginuo je Bo\u0161ko Palkovljevi\u0107-Pinki, jedan od prvih partizana Fru\u0161ke Gore, koji je kao kurir iz Srema obavestio Vrhovni \u0161tab o narodnooslobodila\u010dkoj borbi u Vojvodini. Bio je jedan od organizatora bekstva 32 robija\u0161a iz sremskomitrova\u010dkog zatvora 1941.<\/p>\n

\t1945. – Komandantu zapadnih savezni\u010dkih snaga u Drugom svetskom ratu ameri\u010dkom generalu Dvajtu Ajzenhaueru je uru\u010deno jedno od najvi\u0161ih sovjetskih odlikovanja – Orden pobede.<\/p>\n

\t1946. – Umro je ameri\u010dki bokser afri\u010dkog porekla D\u017eek D\u017eonson, prvi crnac koji je osvojio titulu svetskog prvaka u te\u0161koj kategoriji.<\/p>\n

\t1967. – Izrael je prihvatio zahtev UN o prekidu vatre u ratu sa Egiptom (\u0160estodnevnom), u kojem su Izraelci – protiv kojih su ratovali i Sirija i Jordan – za samo \u0161est dana zauzeli teritoriju \u010detiri puta prostraniju od Izraela.<\/p>\n

\t1967. – Sovjetski Savez je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom i zapretio sankcijama ukoliko izraelska armija ne obustavi napredovanje prema glavnom gradu Sirije Damasku.<\/p>\n

\t1967. – Umro je ameri\u010dki filmski glumac Spenser Trejsi, izuzetan tuma\u010d niza karakternih uloga, prvi glumac koji je dve godine uzastopno dobio Oskara – za filmove „Hrabri kapetan“ 1937. i „Grad de\u010daka“ 1938. Ostali filmovi: „Bes“, „Sedmi krst“, „Citadela“, „Starac i more“, „Nirnber\u0161ki proces“, „Pogodi ko dolazi na ve\u010deru“.<\/p>\n

\t1970. – U Jordanu je najmanje 100 ljudi ubijeno u sukobu vladinih snaga s palestinskim gerilcima.<\/p>\n

\t1971. – SAD su posle 21 godine ukinule embargo na trgovinu s Kinom.<\/p>\n

\t1989. – Narodna republika Kina i Tajvan uspostavili su direktne telefonske veze.<\/p>\n

\t1990. – Na prvim slobodnim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata pobedila je Bugarska socijalisti\u010dka partija (biv\u0161a Komunisti\u010dka partija) koja je dobila 47 odsto glasova, dok je desni\u010darski Savez demokratskih snaga osvojio 36 odsto.<\/p>\n

\t1990. – Predsedni\u010dke izbore u Peruu dobio je peruanski politi\u010dar japanskog porekla Alberto Fud\u017eimori, poraziv\u0161i na njima pisca Marija Vargasa Ljosu.<\/p>\n

\t1992. – Dogodio se masakr u selu \u010cemerno, kada su 32 srpska civila, najvi\u0161e \u017eene, dece i staraci, me\u0161tani tog sela u blizini Sarajeva, pobijeni u praskozorje, od strane lokalnih muslimanskih ekstremista.<\/p>\n

\t1995. – Biv\u0161i predsednik vlade \u0160vedske Karl Bilt naimenovan je umesto lorda Dejvida Ovena za kopredsednika Me\u0111unarodne konferencije o prethodnoj Jugoslaviji, saop\u0161tio je predsedavaju\u0107i Evropske unije francuski predsednik \u017dak \u0160irak.<\/p>\n

\t1996. – \u010ce\u010denski islamski separatisti i zvani\u010dnici Rusije potpisali su dokumente kojima je predvi\u0111eno okon\u010danje 18-mese\u010dnog rata u \u010ce\u010deniji.<\/p>\n

\t1997. – Prema nare\u0111enju vo\u0111e kambod\u017eanske maoisti\u010dke gerilske frakcije „Crvenih Kmera“ Pol Pota, ubijen je jedan od njegovih najbli\u017eih saradnika Son Sen i 11 \u010dlanova njegove porodice.<\/p>\n

\t1999. – Poslednji projektili NATO – 79. dana agresije na Srbiju (SRJ) – pali su ne\u0161to posle 13 \u010dasova u podru\u010dju sela Kolole\u010d kod Kosovske Kamenice, a ubrzo potom generalni sekretar NATO Havijer Solana saop\u0161tio je da bombardovanje prestaje. Prve jedinice Vojske Jugoslavije su, na osnovu Vojno-tehni\u010dkog sporazuma potpisanog dan ranije u Kumanovu, po\u010dele povla\u010denje sa Kosova i Metohije, a kasnije istog dana Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je, uz uzdr\u017ean glas NR Kine, usvojio rezoluciju 1244 kojom je legalizovan dolazak me\u0111unarodnih vojnih snaga u ju\u017enu srpsku pokrajinu.<\/p>\n

\t1999. – Predsednik SRJ Slobodan Milo\u0161evi\u0107 je saop\u0161tio da je tokom agresije NATO poginulo 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 policajaca, kao i „da je zemlja odbranjena i da je sa\u010duvan njen suverenitet i teritorijalni integritet“.<\/p>\n

\t2000. – Umro je sirijski predsednik Hafez el Asad, koji je na vlast do\u0161ao dr\u017eavnim udarom u novembru 1970. da bi ve\u0107 slede\u0107eg marta bio izabran za \u0161efa dr\u017eave. Bio je jedan od najuticajnijih dr\u017eavnika Bliskog istoka, na mestu predsednika nasledio ga je njegov sin.<\/p>\n

\t2002. – U blizini beogradskog hotela „Jugoslavija“ iz zasede je ubijen srpski policijski general Bo\u0161ko Buha, zamenik \u0161efa resora javne bezbednosti u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova Srbije.<\/p>\n

\t2004. – Umro je ameri\u010dki muzi\u010dar afroameri\u010dkog porekla Rej \u010carls, „otac soula“, koji je uspeo da savlada i siroma\u0161tvo i nedostatak vida i zavisnost od heroina i postane jedan od najpopularnijih i najplodnijih muzi\u010dara 20. veka. Tokom 58 godina izdao je 250 albuma i odr\u017eao oko 10.000 koncerata. Me\u0111unarodnu slavu stekao je 1954. pesmom „Na\u0161ao sam \u017eenu“, a nezaboravna pesma „D\u017eord\u017eija u mojim mislima“ svrstala ga je 1960. godine me\u0111u svetske zvezde, \u0161to je slede\u0107e godine potvrdio hitovima „Zbri\u0161i drumom D\u017eek“ i „Ne mogu da prestanem da te volim“.<\/p>\n

\t2010. – Umro je Vlaho Orli\u0107, jedan od najboljih doma\u0107ih vaterpolo stru\u010dnjaka. Ro\u0111en je u Kotoru, detinjstvo je proveo u Italiji i Dubrovniku, a kao mladi\u0107 uspe\u0161no se bavio veslanjem. Od 1958. nalazio se u beogradskom Partizanu, kao igra\u010d i potom trener. Smatra se najzaslu\u017enijim za napredak tog kluba koji je sedamdesetih vladao Evropom i do danas ostao jedan od najboljih vaterpolo klubova na kontinentu. Po\u010detkom devedesetih u\u010destvovao je u stvaranju uspe\u0161nih timova Zvezde i Be\u010deja.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 09, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1874. godine umro je srpski dr\u017eavnik Ilija Gara\u0161anin, \u010dije je delo „Na\u010dertanije“ (prvu verziju je napisao Franja Zah), objavljeno 1844, predvi\u0111alo osloba\u0111anje svih Srba i Ju\u017enih Slovena.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17387","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17387","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17387"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17387\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17387"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17387"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17387"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}