{"id":17371,"date":"2012-06-08T00:00:00","date_gmt":"2012-06-07T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/08\/vremeplov-potpisan-kumanovski-sporazum\/"},"modified":"2012-06-08T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-07T22:00:00","slug":"vremeplov-potpisan-kumanovski-sporazum","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17371","title":{"rendered":"Vremeplov: Potpisan Kumanovski sporazum"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1999. generali VJ Svetozar Marjanovi\u0107 i Obrad Stevanovi\u0107 i general Majk D\u017eekson potpisali su, u Kumanovu, Vojno-tehni\u010dki sporazum kojim je odre\u0111en rok od 11 dana za povla\u010denje snaga VJ i policije Srbije sa Kosova i Metohije, umesto kojih su u ju\u017enu srpsku pokrajinu do\u0161le jedinice Kfora, ve\u0107inom iz zemalja NATO.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tNarednog dana agresija NATO na Srbiju (SRJ) je prekinuta i usvojena je rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je subota, 9. jun, 161. dan 2012. Do kraja godine ima 205 dana.<\/strong><\/p>\n

\t68. – Rimski car Neron (Klaudije Cezar Avgust Germanik) jedan od najkontroverznijih vladara u istoriji Rimskog carstva, ubio se, prestravljen pobunom pretorijanske garde i erupcijom narodnog nezadovoljstva. Na presto ga je 54. dovela majka Julija Agripina Mla\u0111a, koja je prethodno otrovala cara Klaudija, \u010dija je bila \u010detvrta \u017eena. Su\u017eavao je ovla\u0161\u0107enja Senata i vladao je surovo, ubio je mnoge ugledne Rimljane i konfiskovao im imovinu. Pogubio je \u010dak i majku i vaspita\u010da, filozofa Seneku. Bolesno ambiciozan, podra\u017eavaju\u0107i Aleksandra Velikog, vodio je skupe ratove i uzalud poku\u0161avao da osvoji Jermeniju, severnu obalu Crnog mora i Etiopiju.<\/p>\n

\tTro\u0161io je ogromna sredstva na cirkuske igre (\u0161to je bio na\u010din za zabavu svetine u Rimu). Uobra\u017eavaju\u0107i da je veliki umetnik, pojavljivao se u pozori\u0161tu i cirkuskoj areni kao glumac, peva\u010d, svira\u010d (\u0161to je bio skandal po\u0161to su to bila robovska zanimanja) i u\u010desnik u trci dvokolica. Pove\u0107anjem poreza izazvao je niz ustanaka u Britaniji, \u0160paniji, Galiji i Judeji. Nezadovoljstvo, poja\u010dano posle po\u017eara koji je 64. uni\u0161tio veliki deo Rima, glasine da je zapalio prestonicu – kako bi izgradio novi Rim, i u\u010destale pobune u vojsci, na kraju su ga ko\u0161tale i vlasti i glave.<\/p>\n

\t1661. – Ro\u0111en je ruski car Fjodor III Aleksejevi\u010d Romanov, kojeg je posle smrti 1682. na prestolu nasledio polubrat Petar Veliki. Car je postao 1676, ali – maloletan i bole\u0161ljiv – nije bio u stanju da samostalno vlada, pa su zemljom prakti\u010dno upravljali njegovi ujaci, boljari Miloslavski. Tokom njegove vladavine Rusija je u\u010dvrstila vlast na ogromnim novoosvojenim teritorijama u Povolo\u017eju, Sibiru i Isto\u010dnoj Ukrajini i omogu\u0107en je op\u0161ti napredak privrede.<\/p>\n

\t1672. – Ro\u0111en je ruski car Petar I Aleksejevi\u010d Romanov, poznat kao Petar Veliki. U\u010dinio je rusku dr\u017eavu svetskom silom prvog reda. Progla\u0161en je carem kao dete 1682. a vlast je preuzeo 1689. ukloniv\u0161i regenta, polusestru Sofiju. Zapadnu Evropu je proputovao 1697. i 1698. Sproveo je dalekose\u017ene reforme, izvode\u0107i Rusiju iz zaostalosti. Umesto stare vojske – strelaca, \u010diju je pobunu ugu\u0161io, uveo je modernu staja\u0107u vojsku. Izgradio je sna\u017enu flotu, osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, reformisao kalendar, suzbijao \u0161tetne obi\u010daje nasle\u0111ene iz srednjeg veka i od Mongola, pomagao razvoj privrede otvaraju\u0107i rudnike i manufakture.<\/p>\n

\tReorganizovao je dr\u017eavnu upravu i uveo je novu admistrativnu podelu Rusije na gubernije. Bio je uspe\u0161an ratni zapovednik – dva puta je s uspehom ratovao protiv Osmanskog carstva, tukao je \u0160vedsku, koja je tada va\u017eila za vojnu silu prvog reda. Mirom u Ni\u0161tadu 1721. osigurao je izlaz Rusije na Balti\u010dko more, gde je na obali Ingermanlanda, na u\u0161\u0107u Neve 1703. podigao novu prestonicu Sankt Peterburg (Srbi su taj grad tradicionalno nazivali Petrograd).<\/p>\n

\tPobedom nad Persijom obezbedio je izlaz na zapadne i ju\u017ene obale Kaspijskog mora.<\/p>\n

\t1781. – Ro\u0111en je engleski in\u017eenjer i pronalaza\u010d D\u017eord\u017e Stivenson, „otac \u017eeleznice“, koji je 1814. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. Projektovao je 1825. prvu javnu \u017eelezni\u010dku prugu Stokton-Darlington i uveo \u010deli\u010dne \u0161ine umesto drvenih, a 1829. izgradio i prugu Liverpul-Man\u010dester, na kojoj je njegova lokomotiva „Rokit“ postigla tada rekordnu brzinu od 56 kilometara na \u010das. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.<\/p>\n

\t1815. – Zavr\u0161en je Be\u010dki kongres, koji je zasedao od septembra 1814, kad su ga sazvale velike sile posle prvog pada francuskog cara Napoleona I. Predstavnici malih zemalja pozvani su samo da potpi\u0161u „Zavr\u0161ni akt“, diktat „Komisije \u010detvorice“ – Rusije, Engleske, Austrije i Pruske. Engleskoj su pripali prekomorski posedi osvojeni u ratu s Napoleonom – Malta i Jonska ostrva u Evropi, kao i Cejlon u Aziji, Gvajana u Ju\u017enoj Americi, Kepland u Africi. Rusiji je priznato prisajedinjenje Finske i Besarabije, a dobila je i najve\u0107i deo Poljske (Veliko Var\u0161avsko Vojvodstvo). Austrija se odrekla Belgije (Austrijska Nizozemska), ali je pripojila Veneciju sa svim njenim posedima i Dubrovnik (Napoleon je Dubrova\u010dku republiku ukinuo 1808.), kao i Lombardiju u Sev. Italiji. Pruska je dobila delove Saksonije, Prednju Pomeraniju, Poznanj, Dancig (sada\u0161nji Gdanjsk) i posede na Rajni. Francuska je svedena na granice pre revolucije, a 360 suverenih teritorija u Nema\u010dkoj prekrojeno je u 35 monarhija i \u010detiri slobodna grada, \u010dime je osnovan Nema\u010dki Savez. \u0160vedska i Norve\u0161ka (do Napoleona Danska krunska zemlja) spojene su u jednu dr\u017eavu, dana\u0161nja Belgija, Holandija i Luksemburg u Kraljevinu Nizozemsku, a \u0160vajcarskoj je garantovan neutralni status. Srpski izaslanik prota Mateja Nenadovi\u0107 poku\u0161ao je da zainteresuje Be\u010dki kongres za srpsko pitanje posle sloma Prvog srpskog ustanka, ali nije uspeo, jer su velike sile smatrale Osmansko carstvo legitimnim gospodarom Balkana, a Srbe buntovnicima.<\/p>\n

\t1870. – Umro je engleski pisac \u010carls D\u017eon Hafem Dikens, osniva\u010d socijalnog romana, tipi\u010dan predstavnik realizma. Prikazivao je srednje i ni\u017ee gra\u0111anstvo i izneo je na videlo strahovitu nepravi\u010dnost viktorijanskog dru\u0161tva, \u010dime je uzburkao javno mnjenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme.<\/p>\n

\tTegobno li\u010dno iskustvo je stekao kada je zbog porodi\u010dnih dugova, kao de\u010dak, bio prinu\u0111en da radi u jednoj fabrici za proizvodnju paste za obu\u0107u. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana.<\/p>\n

\tDela: romani „Dejvid Koperfild“, „Oliver Tvist“, „Pikvikov klub“, „Mala Dorit“, „Nikolas Niklbi“, „Velika o\u010dekivanja“, „Stara prodavnica retkosti“, „Sumorna ku\u0107a“, „Martin \u010cazlvit“, pripovetke „Tri duha“, „Cvr\u010dak na ognji\u0161tu“, „Bitka \u017eivota“.<\/p>\n

\t1874. – Umro je indijanski vojskovo\u0111a Ko\u010diz, poglavica apa\u010dkog plemena \u010cirikahua, koji je predvodio otpor Indijanaca belim naseljenicima i ameri\u010dkoj vojsci na jugozapadu SAD. Indijanci su pod njegovim vo\u0111stvom o\u010dajni\u010dki poku\u0161ali da se odupru vladi SAD, \u0161to je imalo samo kratkotrajne domete.<\/p>\n

\t1892. – Ro\u0111en je ameri\u010dki kompozitor Kol Porter, autor popularnih \u0161lagera, muzi\u010dkih komedija i brodvejskih mjuzikla koji su preneti i na film. Pisao je i filmsku muziku, a jedno od njegovih najboljih dela muzi\u010dka je verzija „Ukro\u0107ene goropadnice“ Vilijama \u0160ekspira.<\/p>\n

\t1898. – Sporazumom Londona i Pekinga, Kina je Velikoj Britaniji ustupila Hongkong (britanski naziv bio je Viktorija) na 99 godina.<\/p>\n

\t1914. – U Beogradu je sve\u010dano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradovi\u0107u, rad vajara Rudolfa Valdeca.<\/p>\n

\tPriloge za spomenik prikupljala je Srpska knji\u017eevna zadruga, a znatno su pomogli i Vlada Kraljevine Srbije i Beogradska op\u0161tina.<\/p>\n

\tSpomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata prenet je u park na Studentskom trgu, gde je i sada.<\/p>\n

\t1916. – Ro\u0111en je Robert Maknamara, arhitekta vijetnamskog rata. Maknamara je vi\u0161e nego bilo ko drugi, kao dr\u017eavni sekretar za odbranu, izuzev mo\u017eda predsednika SAD Lindona D\u017eonsona, bio simbol ameri\u010dke intervencije u Vijetnamu, pojedini kriti\u010dari su taj rat \u010dak nazivali „Maknamarinim ratom“. Docnije je izvesno vreme bio predsednik Svetske banke.<\/p>\n

\t1923. – U profa\u0161isti\u010dkom prevratu oborena je vlada vo\u0111e Zemljoradni\u010dkog narodnog saveza Bugarske Aleksandra Stamboliskog.<\/p>\n

\tOn je zbog agrarne i poreske reforme, nacionalizacije nekih banaka i nastojanja da menja unutra\u0161nju i spoljnu politiku dinastije Koburg, zala\u017eu\u0107i se za prijateljstvo s Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, tokom trogodi\u0161nje vladavine stekao ogromnu popularnost u narodu. Nekoliko dana posle prevrata, Stamboliski i njegovi saradnici su ubijeni na izuzetno brutalan na\u010din.<\/p>\n

\t1928. – Medicinski glasnik Britanske kraljevske akademije objavio je da je mikrobiolog Aleksandar Fleming prona\u0161ao prvi antibiotik penicilin, izolovan iz gljive Penicilium notatum, koji mo\u017ee uspe\u0161no da uni\u0161tava bakterije. Do Drugog svetskog rata otkri\u0107e je bilo neiskori\u0161\u0107eno, kad su se za njega zainteresovali australijski lekar Hauard Flori i britanski fiziolog i biohemi\u010dar Ernst \u010cejn i ubrzo je po\u010dela masovna upotreba penicilina u suzbijanju infekcija. Fleming, Flori i \u010cejn su 1954. podelili Nobelovu nagradu za medicinu.<\/p>\n

\t1934. – Ro\u0111en je Paja Patak, jedan od najpoznatijih i najpopularnijih crtanih likova Volta Diznija. Paja Patak prvi put se pojavio 09.06.1934. u kratkometra\u017enom filmu serije „Silly Symphonies“, da bi tri godine potom postao junak crtanih filmova u punom smislu. Dizni je simpati\u010dnog bund\u017eiju Paju Patka stvorio kao protivte\u017eu Mikiju Mausu, liku bez mane.<\/p>\n

\tPaja Patak je brzo dobio na popularnosti i postao \u010dak i ve\u0107a zvezda od samog Mikija Mausa.<\/p>\n

\t1945. – Predsedni\u0161tvo AVNOJ-a donelo je Zakon o konfiskaciji imovine i izvr\u0161enju konfiskacije, na osnovu kojeg je dr\u017eava preuzela svu imovinu Tre\u0107eg rajha, imovinu Nemaca na tlu Jugoslavije koji su u Drugom svetskom ratu sara\u0111ivali s neprijateljem i imovinu ratnih zlo\u010dinaca i saradnika okupatora.<\/p>\n

\tOvaj zakon bio je pravna osnova za promenu imovinske strukture u Jugoslaviji, a pod odrednicu „saradnja sa okupatorom“ stavljani su neretko i gra\u0111ani kojima je trebalo ne\u0161to oduzeti.<\/p>\n

\t1945. – Jugoslavija je sa Velikom Britanijom i SAD postigla sporazum kojim je Slobodna zona Trsta podeljena na dve okupacione zone – „A“ i „B“. Prva je potpala pod savezni\u010dku, druga pod jugoslovensku vojnu upravu.<\/p>\n

\t1967. – Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser je – dan pre okon\u010danja \u0160estodnevnog izraelsko-arapskog rata – podneo ostavku zbog poni\u017eavaju\u0107eg ratnog poraza Egipta, ali su docnije, na referendumu, Egip\u0107ani glasali da on ostane \u0161ef dr\u017eave.<\/p>\n

\t1991. – Amerikanci su po\u010deli evakuaciju vazduhoplovne baze na Filipinima, koja je bila ugro\u017eena silovitom erupcijom vulkana na obli\u017enjoj planini Pinatubo, koji je mirovao 600 godina. Samo zahvaljuju\u0107i blagovremenom upozorenju, broj poginulih Filipinaca nije bio ve\u0107i od stotinak, ali je \u010detvrt miliona ljudi ostalo bez krova nad glavom.<\/p>\n

\t1998. – Poslednji ameri\u010dki astronaut napustio je „Mir“, \u010dime je okon\u010dana rusko-ameri\u010dka saradnja na toj ruskoj kosmi\u010dkoj stanici.<\/p>\n

\t1999. – \u0160tab civilne za\u0161tite teritorijalne uprave Ni\u0161 saop\u0161tio je da je tokom NATO agresije u Ni\u0161u i okolini tog grada, pri \u010demu su kori\u0161\u0107ene i zabranjene kasetne bombe, ubijeno 35 i ranjeno vi\u0161e od 500 civila, a da je civilnim objektima, uklju\u010duju\u0107i porodi\u010dne ku\u0107e, fabrike, saobra\u0107ajnice, \u0161kolske i zdravstvene ustanove, nanesena materijalna \u0161teta od oko 1,5 milijardi dolara.<\/p>\n

\t2008. – Srpska teniserka Ana Ivanovi\u0107 je sa 4.222 poena, nakon pobedne na Otvorenom prvenstvu Francuske u Rolan Garosu, i zvani\u010dno dospela na prvo mesto na listi najboljih igra\u010dica sveta (WTA).<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV, TANJUG<\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 08, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1999. generali VJ Svetozar Marjanovi\u0107 i Obrad Stevanovi\u0107 i general Majk D\u017eekson potpisali su, u Kumanovu, Vojno-tehni\u010dki sporazum kojim je odre\u0111en rok od 11 dana za povla\u010denje snaga VJ i policije Srbije sa Kosova i Metohije, umesto kojih su u ju\u017enu srpsku pokrajinu do\u0161le jedinice Kfora, ve\u0107inom iz zemalja NATO.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17371","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17371","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17371"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17371\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17371"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17371"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17371"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}