{"id":17306,"date":"2012-06-06T00:00:00","date_gmt":"2012-06-05T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/06\/vremeplov-pocela-da-radi-postanska-sluzba-u-srbiji\/"},"modified":"2012-06-06T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-05T22:00:00","slug":"vremeplov-pocela-da-radi-postanska-sluzba-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17306","title":{"rendered":"Vremeplov: Po\u010dela da radi po\u0161tanska slu\u017eba u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1840. godine aktom Ministarstva unutra\u0161njih poslova (Pope\u010diteljstvo Vnutrenih dela) u Srbiji je po\u010dela da radi po\u0161tanska slu\u017eba ustrojena po savremenim standardima tada\u0161nje Evrope.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tU Srbiji je i ranije postojala po\u0161tanska slu\u017eba, ali organizovana po turskim merilima – „Tatarsko-menzulanski“ sistem. Jo\u0161 je Kara\u0111or\u0111ev „Kriminalni zakon“ iz 1810. propisivao pojedine odredbe vezane za po\u0161tansku slu\u017ebu. Centrala po\u0161te bila je sme\u0161tena na Kalemegdanu u zdanju stare „Menzulane“.<\/p>\n

\tDanas je \u010detvrtak, 7. jun, 159. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 207 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1494. – Portugal i \u0160panija potpisale su u Tordesiljasu sporazum o podeli novootkrivenih zemalja, prema kojem su teritorije isto\u010dno od 50. stepena geografske du\u017eine pripale Portugalu a zapadno od te linije \u0160paniji. Granicu je povukao inicijator sporazuma papa Aleksandar VI, da bi spre\u010dio sukobe te dve katoli\u010dke zemlje u novom svetu. Mla\u0111e kolonijalne sile, Engleska (od po\u010detka 18. veka Ujedinjeno Kraljevstvo), Holandija, Francuska i druge nisu po\u0161tovale ovu teritorijalnu podelu.<\/p>\n

\t1502. – Ro\u0111en je italijanski rimokatoli\u010dki sve\u0161tenik Ugo Buonkompanjo, papa Grgur XIII od 1572. do 1585, koji je podsticao francuske rimokatolike na isklju\u010divost i blagoslovio pokolj Hugenota (francuskih Kalvinista) u Vartolomejskoj no\u0107i 1572. Podr\u017eavao je \u0161panskog kralja Filipa II, vatrenog pristalicu inkvizicije, u borbi protiv protestanske Engleske. Prema savetu astronoma 1582. reformisao je kalendar, nazvan Gregorijanski, po\u0161to je stari kalendar – Julijanski, suvi\u0161e astronomski odstupao od stvarnog stanja. Gregorijanski kalendar u prvo vreme su prihvatile samo katoli\u010dke zemlje, vekovima docnije protestanske, a tek posle Prvog svetskog rata i pravoslavne zemlje. Neke pravoslavne crkve i danas koriste Julijanski kalendar, poput Srpske i Ruske crkve.<\/p>\n

\t1523. – Posle pobede nad Dancima, Gustav Vasa progla\u0161en je kraljem \u0160vedske pod imenom Gustav I.<\/p>\n

\t1848. – Ro\u0111en je francuski slikar i vajar Pol Gogen, \u010diji je umetni\u010dki pogled izgra\u0111en na protivstavu impresionisti\u010dkom shvatanju slikarstva. Njegov postupak karakteri\u0161u pojednostavljeni oblici, jaki kontrasti boja, ukidanje perspektive, a naj\u010des\u0107a tema je egzoti\u010dan svet domorodaca tahi\u0107anskog ostrva Fatu-Iva, me\u0111u kojima je i umro. Najzna\u010dajnije slike uradio je tokom dva boravka na Tahitiju, gde je pobegao od civilizacije – „\u0106eretanje“, „Dve devojke s Tahitija“, „Materinstvo“, „Beli konj“, „Plemkinja“.<\/p>\n

\t1848. – Umro je ruski knji\u017eevni kriti\u010dar i filozof Visarion Grigorjevi\u010d Belinski, osniva\u010d ruske realisti\u010dke estetike. Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj knji\u017eevnosti nazvanog „naturalna \u0161kola“. Nastoje\u0107i da kritici stvori filozofsku osnovu, prou\u010davao je nema\u010dku filozofiju. \u017destoko se borio protiv vulgarnosociolo\u0161kog pristupa knji\u017eevnosti. Napisao je sjajna kriti\u010dka tuma\u010denja dela Aleksandra Pu\u0161kina, Mihaila Ljermontova i Nikolaja Gogolja, a njegovo „Pismo Gogolju“ obrazac je preciznosti i o\u0161trine kriti\u010dke misli. Dela: „O ruskoj povesti i o povestima Gogolja“, „Knji\u017eevne ma\u0161tarije“, „Junak na\u0161ih dana“, „Pesme M. Ljermontova“, „Deoba poezije na rodove i vidove“, „Re\u010d o kritici“, „Putovanja \u010ci\u010dikova ili Mrtve du\u0161e“, „I. A. Krilov“, „Dela Aleksandra Pu\u0161kina“.<\/p>\n

\t1861. – U ameri\u010dkom gradu Nju Orleans izvedena je prva predstava striptiza u kojoj se jedna balerina svla\u010dila uz oskudno osvetljenje.<\/p>\n

\t1862. – SAD i Velika Britanija potpisale su sporazum o suzbijanju trgovine robljem.<\/p>\n

\t1867. – Ro\u0111en je australijski pisac Henri Ar\u010dibald Loson. \u017diveo je i radio kao mornar. Pisao je uglavnom na socijalne teme. Dela: „Kratke pri\u010de u prozi i stihu“, „Zemlja iz koje sam do\u0161ao“, „Deca pra\u0161ume“, „Kad sam bio kralj i druge pri\u010de“, „Zvezda Australije“.<\/p>\n

\t1882. – Umro je srpski pisac Konstantin Pej\u010di\u0107. Medicinu je zavr\u0161io i doktorirao u Pe\u0161ti. Bio je upravnik Tekelijanuma (zavoda za obrazovanje srpske dece u Pe\u0161ti – zadu\u017ebine grofa Save Tekelije). Posebno je bio aktivan u politi\u010dkom i javnom \u017eivotu Srba u Vojvodini i uop\u0161te u tada\u0161njoj Ugarskoj. Jedan je od prvih saradnika Letopisa Matice Srpske (\u010dasopis je osnovan pod imenom „Serbski letopis“ – iz kruga njegovih saradnika je i nastala Matica srpska). Sara\u0111ivao je u „Serbskim novinama“. Bio je izraziti sledbenik Dositeja Obradovi\u0107a i propagator njegovih ideja. Izdavao je u Pan\u010devu popularno-medicinski \u010dasopis „Doma\u0107i lekar“. Dela: „\u017ditije Teodora Pavlovi\u0107a“, „Gra\u0111a za istoriju srpskog pokreta u Ugarskoj“.<\/p>\n

\t1896. – Ro\u0111en je ma\u0111arski dr\u017eavnik Imre Na\u0111, \u0161ef vlade od 1953. do oktobra 1956, kad je u Ma\u0111arskoj izbila antikomunisti\u010dka pobuna. Kao mobilisani austrougarski vojnik zarobljen je 1917. u Rusiji i potom je u\u010destvovao u borbama za u\u010dvr\u0161\u0107enje sovjetske vlasti posle Oktobarske revolucije. Komunista je postao 1918. i po povratku u Ma\u0111arsku 1921. borio se protiv izrazito reakcionarnog re\u017eima ma\u0111arskog regenta grofa Miklo\u0161a Hortija. Uhap\u0161en je 1927. i emigrirao je 1928. u Austriju, a 1930. u Sovjetski Savez. Krajem 1944. se vratio u otad\u017ebinu sa Crvenom armijom i kao predstavnik Komunisti\u010dke partije Ma\u0111arske u Privremenoj vladi postao je ministar poljoprivrede. Od 1945. do 1947. bio je ministar unutra\u0161njih poslova, posle \u010dega je do 1953. obavljao vi\u0161e dr\u017eavnih i partijskih funkcija. Bavio se i nau\u010dnim radom iz oblasti poljoprivrede i agrarne politike i bio je \u010dlan Ma\u0111arske akademije nauka. Kad su sovjetske trupe skr\u0161ile pobunu – za koju je Moskva krivila Na\u0111a – sklonio se u ambasadu Jugoslavije u Budimpe\u0161ti, ali je kasnije izru\u010den, posle \u010dega mu je na tajnom montiranom procesu izre\u010dena smrtna kazna i 1958. je obe\u0161en kao izdajnik.<\/p>\n

\t1905. – Norve\u0161ki Storting (Skup\u0161tina) doneo je odluku o odvajanju Norve\u0161ke od \u0160vedske. Norve\u0161ka je pripojena \u0160vedskoj (u statusu samostalnog kraljevstva pod istom krunom) posle Napoleonovih ratova, kao naknada za gubitak Finske koja je tada prisajedinjena Rusiji, tako\u0111e kao posebno veliko vojvodstvo. Od 1397. do 1814. Norve\u0161ka se nalazila pod danskom krunom.<\/p>\n

\t1917. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski glumac, peva\u010d i zabavlja\u010d Dino Pol Kro\u010deti, poznat kao Din Martin, koji je po\u010detnu slavu stekao u tandemu s komi\u010darem D\u017eerijem Luisom, s kojim je snimio 18 filmova. Igrao je i u mnogim vesternima i kriminalisti\u010dkim filmovima. Filmovi: „Artisti i modeli“, „Holivud ili propast“, „Rio Bravo“, „\u010cetvoro za Teksas“.<\/p>\n

\t1920. – Ro\u0111en je francuski politi\u010dar i publicista \u017dor\u017e Mar\u0161e, generalni sekretar Francuske Komunisti\u010dke partije od 1972. do 1994. Osamdesetih godina 20. veka se, pod uticajem italijanskih komunisti\u010dkih reformista, zvani\u010dno opredelio za politiku „evrokomunizma“. Dela: „\u0160ta je Francuska Komunisti\u010dka partija?“, „Demokratski izazov“, „Politika Francuske Komunisti\u010dke partije“, „Govorimo otvoreno“, „Odgovori“, „Nada u sada\u0161njost“.<\/p>\n

\t1928. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski re\u017eiser D\u017eejms Ajvori, koji je tokom ve\u0107eg dela karijere snimao u Indiji, ostav\u0161i veran tematici vezanoj za tu zemlju i posle prelaska u Evropu. Filmovi: „Ku\u0107evlasnik“, „\u0160ekspir-Valah“, „Guru“, „Divlji“, „Kvartet“, „Vrelina i pra\u0161ina“.<\/p>\n

\t1935. – Umro je ruski biolog Ivan Vladimirovi\u010d Mi\u010durin, koji se bavio pobolj\u0161anjem sorti vo\u0107aka, godinama eksperimenti\u0161u\u0107i s aklimatizacijom biljaka na hladne zime. Razli\u010ditim postupcima – hibridizacijom, selekcijom i kalemljenjem – odgajio je niz otpornih sorti tre\u0161anja, kajsija, vinove loze i vi\u0161anja.<\/p>\n

\t1938. – Studenti Beogradskog univerziteta organizovali su akademiju posve\u0107enu odbrani \u010cehoslova\u010dke od Nema\u010dke, pod parolom „Vernost za vernost“. Prijavilo se oko 60.000 dobrovoljaca, ali oni nisu anga\u017eovani jer su \u010cehoslova\u010dku njeni zapadni saveznici prepustili na milost i nemilost Tre\u0107em rajhu.<\/p>\n

\t1939. – Kralj D\u017eord\u017e VI postao je prvi britanski monarh koji je stupio na tlo SAD, biv\u0161e kolonije Ujedinjenog Kraljevstva.<\/p>\n

\t1940. – Nema\u010dka je u Drugom svetskom ratu dovr\u0161ila zaposedanje Norve\u0161ke.<\/p>\n

\t1942. – Posle niza ogor\u010denih bitaka, u Drugom svetskom ratu je po\u010deo zavr\u0161ni nema\u010dki napad na Krim radi zauzimanja Ker\u010da i Sevastopolja. Sovjetske snage su pru\u017eile \u017eestok otpor neprijatelju neuporedivo nadmo\u0107nijem u tenkovima i avionima, ali su posle mesec dana delom uni\u0161tene, a delom evakuisane s poluostrva. Sevastopolj je pao posle 250 dana herojske odbrane.<\/p>\n

\t1942. – Okon\u010dana je \u010detvorodnevna bitka za pacifi\u010dka ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n

\t1942. – U Jajincima je streljan srpski slikar jevrejskog porekla Bora Baruh, zarobljen kao u\u010desnik Partizanskog pokreta u Drugom svetskom ratu. Izlagao je u Parizu, Londonu i Beogradu. Na njegovim slikama preovla\u0111uju pejza\u017ei Pariza i Beograda, mora, zatim mrtva priroda, portreti, kompozicije. U poslednjim godinama \u017eivota slikao je motive iz rata i logora.<\/p>\n

\t1944. – Vrhovni \u0161tab Narodnooslobodila\u010dke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije stigao je na ostrvo Vis. Posle neuspelog nema\u010dkog vazdu\u0161nog desanta na Drvar 25. maja 1944, deo Vrhovnog \u0161taba preba\u010den je sovjetskim avionom u Bari, a zatim britanskim ratnim brodom na Vis.<\/p>\n

\t1948. – Predsednik \u010cehoslova\u010dke Eduard Bene\u0161 podneo je ostavku, ne \u017eele\u0107i da potpi\u0161e novi ustav prema kojem je zemlja postala komunisticka dr\u017eava.<\/p>\n

\t1967. – Tre\u0107eg dana \u0160estodnevnog izraelsko-arapskog rata izraelske snage izbile su na Suecki kanal.<\/p>\n

\t1970. – Umro je engleski pisac Edvard Morgan Forster, o\u0161trouman posmatra\u010d i analiti\u010dar, duhovit i ironi\u010dan. \u017diveo je u Italiji i Gr\u010dkoj i neka dela su tematski vezana za te zemlje. Dela: romani „Gde se an\u0111eli pla\u0161e da kro\u010de“, „Soba sa izgledom“, „Jedno putovanje u Indiju“, „Najdu\u017ee putovanje“, pri\u010de „Nebeski omnibus“, „Ve\u010dni trenutak“, studija „Vidovi romana“.<\/p>\n

\t1971. – Sovjetski vasionski brod „Sojuz II“ spojio se u orbiti oko Zemlje sa svemirskom stanicom „Saljut“.<\/p>\n

\t1973. – Kancelar Zapadne Nema\u010dke Vili Brant doputovao je u Izrael, kao prvi zapadnonema\u010dki lider koji je posetio jevrejsku dr\u017eavu.<\/p>\n

\t1974. – U Ivanjici je pu\u0161tena u rad prva zemaljska satelitska stanica u Jugoslaviji za me\u0111ukontinentalne telefonske linije i TV programe. Stanica je potpuno razorena bombardovanjima iz vazduha u prole\u0107e 1999. tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ).<\/p>\n

\t1980. – Umro je ameri\u010dki pisac Henri Miler. Zabranjivana kao pornografska i opscena, njegova dela sadr\u017ee stranice vrhunske lepote i lucidne esejisti\u010dke i filozofske digresije. Bavio se i slikarstvom. Dela: romani „Crno prole\u0107e“, „Jar\u010deva obratnica“, „Rakova obratnica“, „Mirni dani u Kli\u0161iju“, trilogija „Ru\u017ei\u010dasto raspe\u0107e“ („Pleksus“, „Neksus“, „Seksus“), putopis „Kolos iz Marusija“, meditativno-kriti\u010dka proza „Kosmolo\u0161ko oko“, „Mudrost srca“, „Nedelja posle rata“, „Knjige o mom \u017eivotu“.<\/p>\n

\t1981. – Izraelski avioni su razorili ira\u010dki nuklearni reaktor „Osirak“ blizu Bagdada.<\/p>\n

\t1988. – U Banglade\u0161u je usvajanjem ustavnog amandmana islam progla\u0161en dr\u017eavnom religijom.<\/p>\n

\t1990. – Predstavni\u010dki dom parlamenta SAD izglasao je zabranu prodaje ra\u010dunara i telekomunikacione opreme Sovjetskom Savezu dok Moskva ne otpo\u010dne pregovore o nezavisnosti Litvanije.<\/p>\n

\t1995. – Predsednik Tajvana Li Teng Hui stigao je u Kaliforniju kao prvi \u0161ef te zemlje koji je stupio na tlo SAD. Ova poseta, mada zvani\u010dno samo privatnog karaktera, izazvala je o\u0161tru osudu zvani\u010dnog Pekinga, po\u0161to Kina Tajvan smatra integralnim delom svoje teritorije. Tajvan (Formoza) istorijski jeste sastavni deo Kine, mada je od kraja 19. veka bio japanska kolonija. Problem koji sada postoji posledica je \u010dinjenice da su pora\u017eene snage kineskih nacionalista (antikomunista) nakon revolucije u Kini izbegle na Tajvan 1949.<\/p>\n

\t1996. – Vojna hunta Mjanmara (ranije Burma) donela je zakon kojim je u\u0107utkala Nacionalnu ligu za demokratiju, glavnu opozicionu partiju pod vo\u0111stvom Aung San Su \u0106i, dobitnice Nobelove nagrade za mir.<\/p>\n

\t1999. – U napadu avijacije NATO, sa sedam projektila je uni\u0161tena farma ovaca u selu Podgorac kod Boljevca, na kojoj je ubijeno troje civila, me\u0111u kojima dve \u017eene, a u napadu na novosadsku rafineriju nafte, na koju je izba\u010deno vi\u0161e od 100 bombi, u obli\u017enjem naselju „\u0160angaj“ na ku\u0107om pragu je ubijen radnik „Novkabela“ Milan Baji\u0107. Avioni NATO napali su tog dana i ciljeve u Pan\u010devu, Beogradu, Vrdniku, Rumi, Kraljevu, Jagodini, \u0106upriji, Gornjem Milanovcu, Sjenici, Podujevu, Pe\u0107i, Suvoj Reci, Pri\u0161tini, \u0160trpcu, Kosovskoj Vitini, Gnjilanu, De\u010danima, Prizrenu, \u0110akovici, Vu\u010ditrnu, \u0160timlju, Draga\u0161u.<\/p>\n

\t2004. – Sud u Ruandi osudio je biv\u0161eg predsednika te afri\u010dke zemlje Pastera Bizimunua na 15 godina zatvora, pod optu\u017ebom da je stvorio naoru\u017eanu miliciju, proneverio dr\u017eavni novac i podsticao etni\u010dki motivisano nasilje.<\/p>\n

\t2006. – Ubijen je lider Al Kaide u Iraku Abu Musab el Zarkavi u zajedni\u010dkoj akciji ameri\u010dke i ira\u010dke vojske u Bakubi, severno od Bagdada. Al Zarkavi je bio lider grupe „Tavid el d\u017eihad“ (Versko ujedinjenje i sveti rat), ogranka „Al Kaide“,i smatran je simbolom ira\u010dke pobune, glava mu je bila ucenjena na 25 miliona dolara.<\/p>\n

\t2008. – Srpska teniserka Ana Ivanovi\u0107 pobedila je na Otvorenom prvenstvu Francuske u tenisu (Rolan Garos), po\u0161to je u finalnom me\u010du pobedila Ruskinju Dinaru Safinu sa 6:4, 6:3.<\/p>\n

\t2008. – Umro je italijanski re\u017eiser Dino Rizi, jedan od velikana italijanske komedije. Postao je slavan pedesetih 20. veka serijom filmova „Hleb, ljubav i…“. Jedan od njegovih najpoznatijih filmova je „Miris \u017eene“ iz 1974. s Vitoriom Gasmanom u glavnoj ulozi. Na me\u0111unarodnom filmskom festivalu u Veneciji 2002. dobio je Zlatnog lava za \u017eivotno delo.<\/p>\n

\n\tOzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 06, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1840. godine aktom Ministarstva unutra\u0161njih poslova (Pope\u010diteljstvo Vnutrenih dela) u Srbiji je po\u010dela da radi po\u0161tanska slu\u017eba ustrojena po savremenim standardima tada\u0161nje Evrope.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17306","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17306","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17306"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17306\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17306"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17306"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17306"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}