{"id":17305,"date":"2012-06-05T00:00:00","date_gmt":"2012-06-04T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/05\/vremeplov-rodjen-puskin\/"},"modified":"2012-06-05T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-04T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-puskin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17305","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Pu\u0161kin"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1799.godine, ro\u0111en je ruski pisac Aleksandar Sergejevi\u010d Pu\u0161kin, za\u010detnik ruskog realizma, jedan od najve\u0107ih liri\u010dara svetske knji\u017eevnosti.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tBio je inovator u pogledu jezika, stila i sadr\u017eaja. Poreklom iz stare, ali osiroma\u0161ene plemi\u0107ke porodice, pesnik buntovnog duha, \u010desto na udaru cenzora, zbog \u010dega je bio prognan iz prestonice na jug Rusije. Umro je u 38. godini od rana zadobijenih u dvoboju s jednim francuskim avanturistom, \u010demu su prethodile brojne spletke visokih krugova ruskog dru\u0161tva. Dela: romani u stihovima „Evgenije Onjegin“, „Grof Nulin“, „Ku\u0107ica u Kolomni“, drame „Boris Godunov“, „Rusalka“, prozna dela „Pikova dama“, „Kapetanova k\u0107i“, „Egipatske no\u0107i“, „Pripovetke pokojnog Ivana Petrovi\u010da Belkina“, male tragedije u stihovima „Gozba za vreme kuge“, „Vitez-tvrdica“, „Kameni gost“, „Mocart i Salijeri“, poeme „Cigani“, „Poltava“, „Bronzani konjanik“, „Gavrilijada“, „Ruslan i Ljudmila“, „Kavkaski zarobljenik“, bajke u stihovima „Bajka o caru Saltanu“, „Bajka o ribaru i ribici“, „Bajka o popu i sluzi njegovom Baldi“.<\/p>\n

\tDanas je sreda, 6. jun, 158. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 208 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1599. – Ro\u0111en je \u0161panski slikar Dijego Rodriges de Silva i Velaskes, jedan od najve\u0107ih u istoriji slikarstva, dvorski slikar \u0161panskog kralja Felipea IV. Dela poput „Predaje Brede“, „Prelje“, „Dvorske dame“, portreta \u010dlanova kraljevske porodice, dvorskih luda, ljudi iz naroda, svedo\u010danstvo su njegove umetni\u010dke genijalnosti, ali i vremena i dru\u0161tva u kojem je \u017eiveo. Njegove slike odlikuje o\u0161trina posmatranja, pronicljiva analiza, traganje za psiholo\u0161kim tipovima, majstorstvo forme, izuzetna vrednost boje. Za\u010detnik je ponovnog otkrivanja prirode u slikarstvu.<\/p>\n

\t1606. – Ro\u0111en je francuski pisac Pjer Kornej, tvorac klasi\u010dne francuske tragedije. Dela: tragedije „Sid“, „Horacije“, „Sina“, „Poliekt“, „Rodogin“, „Nikomed“, komedija „La\u017eljivac“.<\/p>\n

\t1654. – \u0160vedska kraljica Kristina Augusta – koja je 1644. okon\u010dala rat s Danskom i 1648. pobedonosno Tridesetogodi\u0161nji rat, posle \u010dega je \u0160vedska postala velika sila a Balti\u010dko more prakti\u010dno „\u0161vedsko more“ – morala je da abdicira zbog naturanja nepopularne rimokatoli\u010dke orjentacije.<\/p>\n

\t1683. – U engleskom gradu Oksfordu otvoren je „E\u0161molien“, prvi javni muzej u svetu.<\/p>\n

\t1861. – Umro je italijanski grof Kamilo Benso Kavur, zaslu\u017ean za oslobo\u0111enje Italije od Austrije i njeno ujedinjenje pod Savojskom dinastijom. U savezu s francuskim carem Napoleonom III 1859. ratovao je protiv Austrije koja je kao pora\u017eena tada izgubila Lombardiju. Istovremeno je pomagao italijanske rodoljube u srednjoj Italiji i akciju \u0110uzepea Garibaldija u ju\u017enoj Italiji, \u010dime je doprineo da ti delovi zemlje, izuzimaju\u0107i papsku dr\u017eavu koja je pripojena kasnije, budu prisajedinjeni italijanskoj kraljevini.<\/p>\n

\t1868. – Ro\u0111en je engleski polarni istra\u017eiva\u010d, pomorski kapetan Robert Falkon Skot, \u0161ef ekspedicije koja je u januaru 1912. stigla na Ju\u017eni pol, \u010detiri sedmice posle norve\u0161kog istra\u017eiva\u010da Ruala Amundsena, koji je prvi izveo takav podvig. On i ostala \u010detiri \u010dlana ekspedicije umrla su pri povratku i detalji tragi\u010dnog putovanja rekonstruisani su zahvaljuju\u0107i njegovom dnevniku „Skotova poslednja ekspedicija“. Izve\u0161taj o prvoj britanskoj ekspediciji na Antartiku od 1901. do 1904. – tokom koje je otkrio Zemlju Edvarda VII – opisao je u knjizi „Putovanje brodom 'Diskaveri'“.<\/p>\n

\t1871. – Posle poraza Francuske u Francusko-pruskom ratu, Nema\u010dka je anektirala Alzas i Lorenu (Lotaringiju).<\/p>\n

\t1875. – Ro\u0111en je nema\u010dki pisac Tomas Man, predstavnik psiholo\u0161kog romana, najzna\u010dajniji nema\u010dki prozni stvaralac u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1929. Posle dolaska nacista na vlast u Nema\u010dkoj 1933. emigrirao je u \u0160vajcarsku, a 1939. u SAD. Stvarao je pod uticajem Getea, \u0160openhauera, Ni\u010dea i velikih ruskih pisaca 19. veka. Dela: romani „Budenbrokovi“, „\u010carobni breg“, „Kraljevsko viso\u010danstvo“, „Lota u Vajmaru“, „Doktor Faustus“, „Ispovesti varalice Feliksa Krula“, „Izabranik“, tetralogija „Josif i njegova bra\u0107a“, pripovetke i novele „Smrt u Veneciji“, „Tonio Kreger“, „Mario i ma\u0111ioni\u010dar“, „Zamenjene glave“, „Zakon“, „Prevarena“, eseji „Duhovno plemstvo“, „Staro i novo“, kulturno-filozofske i istorijske studije „Fridrih i velika koalicija“, „Razmatranja jednog nepoliti\u010dara“.<\/p>\n

\t1901. – Ro\u0111en je indone\u017eanski dr\u017eavnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije, pod \u010dijim je rukovodstvom zemlja stekla nezavisnost, jedan od lidera Pokreta nesvrstanih. Osnovao je 1927. Nacionalnu partiju Indonezije. Kolonijalne holandske vlasti uhapsile su ga 1929. zbog nacionalisti\u010dke politike i zabranile partiju, koju je nastavio da vodi 1931. po izlasku s robije. Ponovo je uhap\u0161en 1933. i bio je interniran do japanske okupacije Indonezije (Holandske Isto\u010dne Indije) tokom Drugog svetskog rata 1942, posle \u010dega je, u interesu nacionalnooslobodila\u010dkog pokreta, bio lojalan japanskim vlastima. Postao je \u0161ef dr\u017eave posle progla\u0161enja Indone\u017eanske republike 1945. Holandija, koja je vojno intervenisala, nije priznala tu vladu i uhapsila ga je krajem 1948, a na vlast se vratio posle potpisivanja indone\u017eansko-holandskog sporazuma u junu 1949. (kojim je i stvarno Indonezija postala nezavisna – osim Zapadnog Irijana koji je oslobo\u0111en \u0161ezdesetih). Do\u017eivotnim predsednikom progla\u0161en je 1963. ali je li\u0161en svih funkcija 1967, dve godine posle vojnog udara generala Suharta.<\/p>\n

\t1903. – Ro\u0111en je jermenski kompozitor Aram Ilji\u010d Ha\u010daturijan, autor blistave „Igre sabalja“, \u010dije je stvarala\u0161tvo zasnovano na jermenskoj narodnoj muzici. Njegovo delo krase bogata ritmika i rasko\u0161ne instrumentalne boje. Dela: baleti „Gajane“, „Spartak“, koncerti za klavir, koncerti za violinu, simfonije, kamerna muzika.<\/p>\n

\t1909. – Ro\u0111en je Isaija Berlin, britanski filozof, politikolog i istori\u010dar ideja. Ro\u0111en je u Rigi u Letoniji, tada carska Rusija, a u Britaniju je dospeo 1921. Berlinova dela svojevrsna su odbrana zapadnog liberalizma od raznih vidova totalitarizma. Posebno se bavio misliocima poput \u0110ambatista Vika (1668-1774), Johana Gotfrida Herdera (1744-1803) ili Aleksandra Hercena (1812-1870). Osnov Berlinove filozofije je verovanje u moralni pluralizam odnosno uverenje da je sukob vrednosti sastavni deo ljudskih \u017eivota. Njegovo najpoznatije delo je: „\u010cetiri ogleda o slobodi“ (1958).<\/p>\n

\t1944. – Iskrcavanjem savezni\u010dkih snaga u Normandiji, u najve\u0107em pomorskom desantu u istoriji, otvoren je drugi front u Drugom svetskom ratu, u kojem je, do tada, najve\u0107i deo tereta borbe protiv nacisti\u010dke Nema\u010dke iznela sovjetska Rusija.<\/p>\n

\t1946. – Umro je nema\u010dki pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1912. Njegova lirika ima idealisti\u010dku notu, a u dramama preovla\u0111uje socijalna problematika naj\u010de\u0161\u0107e na temu \u017eivota malih ljudi njegove rodne \u0160lezije. Napisao je mno\u0161tvo drama, eseja, aforizama, novela, putopisnih i autobiografskih knjiga. Dela: „Tka\u010di“, „Pred zoru“, „Luda u Hristu Emanuel Kvint“, „Dabrovo krzno“, „Ifigenija u Delfima“, „Zimska balada“, „Crveni petao“, „Agamemnonova smrt“, „Elektra“, „, „Prevoznik Hen\u0161el“, „Usamljeni ljudi“, „Sve\u010danost mira“, „Kolega Krampton“, „Potopljeno zvono“, „A Pipa igra“, „Roza Bernd“, „Pacovi“, „\u010cuvar pruge Til“.<\/p>\n

\t1948. – Umro je francuski hemi\u010dar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala. Bra\u0107a su izumela postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani „Gran kafe“ priredila 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu („Ulazak voza u stanicu“, „Radnici izlaze iz fabrike“).<\/p>\n

\t1956. – Ro\u0111en je \u0161vedski teniser Bjorn Borg, petostruki pobednik turnira u Vimbldonu, najpresti\u017enijeg teniskog „grend slem“ takmi\u010denja.<\/p>\n

\t1961. – Umro je \u0161vajcarski psihijatar Karl Gustav Jung. Posle odvajanja od Sigmunda Frojda, \u010diji je bio u\u010denik, i odbacivanja njegovog koncepta „psihoanalize“ po\u010deo je sa razradom sopstvenog sistema. Osniva\u010d je „analiti\u010dke“ ili „kompleksne“ psihologije. Originalno je razradio koncepciju o psiholo\u0161kim tipovima, teoriju o arhetipovima, o kolektivno-nesvesnom. Bio je neobi\u010dno plodan i svestran autor, po mnogima jedan od najbitnijih umova dvadesetog veka, unekoliko i mistik. Dela: „Psiholo\u0161ki tipovi“, „Psihologija i religija“, „Simbolika duha“, „Studija o arhetipovima“, „Aion“, „Alhemijske studije“, „Mysterium coniunctionis“,“Simboli preobra\u017eaja“.<\/p>\n

\t1967. – Egipat je zatvorio Suecki kanal, dan posle izbijanja \u0160estodnevnog izraelsko-arapskog rata.<\/p>\n

\t1968. – Umro je ameri\u010dki senator Robert Frensis Kenedi, na koga je dan ranije pucao palestinski terorista Sirhan Sirhan. Nepunih pet godina pre toga, tako\u0111e u atentatu, ubijen je Robertov stariji brat, predsednik SAD D\u017eon Kenedi. Od 1951. radio je u Kriminalisti\u010dkom uredu Ministarstva pravde, a 1954. postao je \u010dlan Stalnog senatskog istra\u017enog potkomiteta. Od 1961. do 1964. bio je ministar pravde, posle \u010dega je u dr\u017eavi Njujork izabran za senatora.<\/p>\n

\t1972. – U eksploziji u rudniku uglja u Rodeziji poginuo je 431 rudar.<\/p>\n

\t1981. – U najte\u017eoj nesre\u0107i u istoriji \u017eeleznice poginulo je najmanje 800 ljudi po\u0161to je sedam vagona pretrpanog putni\u010dkog voza iskliznulo iz \u0161ina i palo u reku Kosi u dr\u017eavi Bihar u Indiji.<\/p>\n

\t1982. – Izrael je po\u010deo invaziju Libana u nastojanju da iskoreni izvori\u0161ta palestinskog terorizma.<\/p>\n

\t1984. – Prilikom intervencije indijske vojske protiv ekstremisti\u010dkih Sika zabarikadiranih u kompleksu „Zlatnog hrama“ u Amricaru, prema indijskim vojnim izvorima poginulo je najmanje 250 Sika i 47 vojnika. Pojedini mediji procenjivali su da je tada poginulo oko 1.000 ljudi.<\/p>\n

\t1985. – Izrael je posle trogodi\u0161nje okupacije povukao glavninu snaga iz Libana, ali je zadr\u017eao grani\u010dni pojas unutar te zemlje radi za\u0161tite severnog Izraela od arapskih napada.<\/p>\n

\t1994. – Prilikom pada kineskog aviona koji je leteo na unutra\u0161njoj liniji iz turisti\u010dkog centra Sijan, poginulo je svih 160 putnika i \u010dlanova posade, u najte\u017eoj nesre\u0107i u vazdu\u0161nom saobra\u0107aju u Kini.<\/p>\n

\t1994. – U Kolumbiji je sne\u017ena lavina aktivirana zemljotresom zatrpala najmanje 100 ljudi.<\/p>\n

\t1995. – U Ju\u017enoj Africi je ukinuta smrtna kazna.<\/p>\n

\t2004. – Obele\u017eena je 60. godi\u0161njica iskrcavanja saveznika u Normandiji, a proslavi Dana D uz dr\u017eavnike zemalja antinacisti\u010dke koalicije prvi put od zavr\u0161etka Drugog svetskog rata prisustvovao je i jedan nema\u010dki kancelar.<\/p>\n

\t2005. – Umrla je ameri\u010dka glumica En Benkroft, koja je 1962. godine dobila „Oskara“ za ulogu u\u010diteljice slepe i gluve Helen Keler u filmu „\u010cudotvorka“. Svetsku slavu glumica, me\u0111utim, nije stekla tim filmom snimljenim po istinitim doga\u0111ajima, ve\u0107 pet godina kasnije, ulogom gospo\u0111e Robinson, zavodnice verenika svoje \u0107erke u hit-filmu „Diplomac“.<\/p>\n

\t2006. – Umro je Bili Preston, ameri\u010dki muzi\u010dar afroameri\u010dkog porekla, poznat kao „peti Bitls“ zbog saradnje na snimanju poslednjih albuma slavnih „Buba“. Pijanista i kompozitor, Preston je sa Bitlsima sara\u0111ivao na snimanju albuma „Let It Be“ i „Abbey Road“. Autor je pesme „You are so beautiful“, koja je u interpretaciji D\u017eoa Kokera postala svetski hit. Nastupao je sa najve\u0107im imenima svetske rok scene: Rolingstonsi, Erik Klepton, Bob Dilan, Areta Frenklin, Kvinsi D\u017eons.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 05, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1799.godine, ro\u0111en je ruski pisac Aleksandar Sergejevi\u010d Pu\u0161kin, za\u010detnik ruskog realizma, jedan od najve\u0107ih liri\u010dara svetske knji\u017eevnosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17305","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17305","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17305"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17305\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17305"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17305"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17305"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}