{"id":17272,"date":"2012-06-03T00:00:00","date_gmt":"2012-06-02T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/03\/vremeplov-rodjen-milovan-djilas\/"},"modified":"2012-06-03T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-02T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-milovan-djilas","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17272","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Milovan \u0110ilas"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1911. godine Ro\u0111en je Milovan \u0110ilas, politi\u010dar i publicista, „najpoznatiji disident komunisti\u010dkog sveta posle Drugog svetskog rata“. Od 1937. do 1954. bio je \u010dlan naju\u017eeg rukovodstva KPJ i jedan od najbli\u017eih saradnika Josipa Broza, posle rata i predsednik Skup\u0161tine Jugoslavije.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Odlukom Plenuma Centralnog komiteta KPJ u januaru 1954. posle serije \u010dlanaka objavljenih u „Borbi“ ozna\u010den je kao „revizionista“ i smenjen sa svih funkcija. Ocenjeno je da je u spornim tekstovima ispoljio stavove „koji sadr\u017ee tendenciju likvidiranja Komunisti\u010dke partije kao idejno-politi\u010dki vode\u0107e klasne politi\u010dke organizacije“ i pokazao da se „sve vi\u0161e udaljuje od revolucionarnih pozicija i pribli\u017eava pozicijama gra\u0111anskog liberalizma“. Njegovo najpoznatije delo: „Nova klasa“ imalo je ogromne tira\u017ee u zapadnim zemljama u periodu bipolarne podele sveta.
\n\t
\n\tDanas je ponedeljak, 4. jun, 156. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 210 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1783 – Francuski pronalaza\u010di bra\u0107a Etjen i \u017dozef Mongolfje prvi put su javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom.<\/p>\n

\t1798 – Umro je italijanski avanturista \u0110akomo \u0110irolamo Kazanova de Seingal, sinonim latinskog ljubavnika, jedna od najslikovitijih li\u010dnosti Evrope 18. veka. Tokom burnog \u017eivota bio je u\u010denik verske \u0161kole, sekretar kardinala, venecijanski pomorski oficir, opat, kockar, alhemi\u010dar, violinista, \u0161pijun, bibliotekar. Njegovi „Memoari“ su dragocena slika evropskog dru\u0161tva epohe u kojoj je \u017eiveo.<\/p>\n

\t1831 – Ro\u0111en je (Ripanj kod Beograda) Milan Mili\u0107evi\u0107, srpski knji\u017eevnik, predsednik Srpske kraljevske akademije, istori\u010dar, etnograf, folklorista, pedagog, prevodilac. Bio je \u010dlan Srpske kraljevske akademije od njenog osnivanja i njen predsednik od 1896. do 1899. Po osnovnom obrazovanju bogoslov, decenijama je bio visoki \u010dinovnik Ministarstva prosvete, bibliotekar Narodne biblioteke i dr\u017eavni savetnik. Napisao je niz etnografsko-geografsko-istorijskih radova. Glavna dela: „Kne\u017eevina Srbija“, „Kraljevina Srbija“, „Knez Milo\u0161 u pri\u010dama“, „Kara\u0111or\u0111e u govoru i tvoru“, „Pomenik znamenitih ljudi srpskog naroda novijega doba“, „\u017divot Srba seljaka“, „Uspomene“. Literarna dela: „Zimnje ve\u010deri“, „Letnje ve\u010deri“, „Me\u0111udnevnica“.<\/p>\n

\t1867 – Ro\u0111en je finski mar\u0161al i dr\u017eavnik Karl Gustav Emil fon Manerhajm, predsednik Finske od 1944. do 1946. Kao konji\u010dki oficir ruske vojske u\u010destvovao je u Rusko-japanskom ratu i u Prvom svetskom ratu, od 1917. predvodio je kotrarevolucionarne snage u Finskoj i bio regent Finske 1918. i 1919. Tokom Drugog svetskog rata bio je vrhovni komandant finske armije. Odbrambena utvr\u0111ena linija prema Sovjetskom Savezu, izgra\u0111ena pre Drugog svetskog rata na Karelijskoj prevlaci prema njegovoj zamisli, nazvana je „Manerhajmova linija“.<\/p>\n

\t1878 – Velika Britanija je sa Osmanskim carstvom sklopila tajni sporazum protiv Rusije, na osnovu kojeg je Britanija okupirala Kipar, a zauzvrat se obavezala da pomogne Turcima u slu\u010daju ruskog napada.<\/p>\n

\t1884 – Ro\u0111en je srpski pisac Milutin Uskokovi\u0107, autor u \u010dijim su delima prisutni i romantizam i moderno shvatanje sveta. Zavr\u0161io je prava u Beogradu i doktorirao u \u017denevi. Prilikom povla\u010denja srpske vojske tokom Prvog svetskog rata 1915. izvr\u0161io je samoubistvo. Poku\u0161ao je da stvori beogradski dru\u0161tveni roman, ulaze\u0107i u dramati\u010dne sudare li\u010dnosti s gradskom sredinom, ali je vi\u0161e prikazivao unutra\u0161nje dileme intelektualaca nego kompleksnu sliku vremena. Dela: romani „Do\u0161ljaci“, „\u010cedomir Ili\u0107“, zbirka pripovedaka „Kad ru\u017ee cvetaju“, crtice „Pod \u017eivotom“, „Vitae fragmenta“.<\/p>\n

\t1916 – Kod Lvova (tada Lemberg) je u tokom Prvog svetskog rata po\u010dela ruska ofanziva protiv austrougarske armije, nazvana „Brusilovljeva ofanziva“ prema komandantu Jugozapadnog fronta generalu Alekseju Brusilovu, koja je olak\u0161ala polo\u017eaj saveznika na zapadnom frontu i u Italiji. Austrijanci su izgubili oko 250.000 vojnika i nisu se oporavili do kraja rata. Kad su Rusi stigli do Karpata, Rumunija je u\u0161la u rat na strani sila Antante.<\/p>\n

\t1920 – U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor s pora\u017eenom Ma\u0111arskom i oduzele joj neke teritorije koje su se u okvirima Austro-Ugarske nalazile u sastavu Ugarske. \u010cehoslova\u010dkoj su pripale Slova\u010dka (Gornja Ugarska) i prikarpatska Ukrajina, Rumuniji Transilvanija (Erdelj) i isto\u010dni Banat kao i neke druge teritorije, a Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca – Slavonija, Srem, Hrvatska, Me\u0111umurje, Prekmurje, delovi Baranje, Banata i ve\u0107i deo Ba\u010dke. Oko 3 miliona Ma\u0111ara ostalo je van mati\u010dne zemlje, najvi\u0161e u Rumuniji (preko 2 miliona), a desetak miliona dotadasnjih gra\u0111ana Ugarske – nema\u0111ara, vi\u0161e se nije nalazilo pod ma\u0111arskom vla\u0161\u0107u.<\/p>\n

\t1939 – Umro je srpski knji\u017eevni istori\u010dar i kriti\u010dar Pavle Popovi\u0107, profesor Beogradskog univerziteta, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. Objavio je niz knji\u017eevno-istorijskih studija i vi\u0161e istorija knji\u017eevnosti. Dela: „Jugoslovenska knji\u017eevnost“, „Pregled srpske knji\u017eevnosti“, „Iz knji\u017eevnosti“ (\u010detiri knjige eseja i studija), „O Gorskom vijencu“, „Srpska drama u XIX veku“, „Francuski moralisti“.<\/p>\n

\t1941 – Nacisti\u010dka Nema\u010dka i takozvana Nezavisna Dr\u017eava Hrvatska su se na sastanku u Zagrebu tokom Drugog svetskog rata, dogovorile o iseljavanju u Srbiju oko 200.000 Srba, u duhu rasisti\u010dke te\u017enje da prekr\u0161tavanjem i prisilnim iseljavanjem Srba i fizi\u010dkom likvidacijom Srba, Jevreja i Roma od NDH bude stvorena, „rasno \u010dista“ Hrvatska.<\/p>\n

\t1941 – Umro je biv\u0161i nema\u010dki car i pruski kralj Fridrih Vilhelm II Viktor Albert, tvorac politike prodora na istok i izaziva\u010d niza vojno-diplomatskih kriza, uklju\u010duju\u0107i objavu rata Srbiji 1914, \u010dime je zapo\u010deo Prvi svetski rat. Na presto Nema\u010dkog carstva stupio je 1888, a 1918. je, posle poraza Nema\u010dke, primoran da abdicira. Pobegao je u Holandiju, koja je odbila da ga izru\u010di saveznicima radi su\u0111enja za ratne zlo\u010dine.<\/p>\n

\t1942 – Po\u010dela je \u010detvorodnevna bitka za pacifi\u010dka ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi ozbiljan poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n

\t1943 – Vojska je zbacila s vlasti predsednika Argentine Ramona Kastilja.<\/p>\n

\t1944 – Osma britanska i Peta ameri\u010dka armija u\u0161le su u Rim u Drugom svetskom ratu. Nema\u010dki komandant u Italiji feldmar\u0161al Albert Keserling odustao je od odbrane Rima, ali savezni\u010dke armije nisu iskoristile trenutak da nastave napredovanje i zadaju odlu\u010duju\u0107i udarac nema\u010dkim trupama.<\/p>\n

\t1946 – General Huan Peron izabran je prvi put za predsednika Argentine.<\/p>\n

\t1970 – Pacifi\u010dka kraljevina Tonga, do tada britanski protektorat, postala je nezavisna dr\u017eava, uz zadr\u017eano \u010dlanstvo u Komonveltu.<\/p>\n

\t1971 – Umro je ma\u0111arski filozof \u0110er\u0111 Luka\u010d, protagonista „zapadnog marksizma“. U mladosti je u „nemarksisti\u010dkom periodu“ napisao „Istoriju razvoja moderne drame“ i eseje „Du\u0161a i oblici“. \u010clan Komunisti\u010dke partije Ma\u0111arske postao je 1918, a u vreme Sovjetske Republike Ma\u0111arske 1919. komesar za prosvetu. Iz tog perioda poti\u010du ogledi sabrani pod naslovom „Istorija i klasna svest“, koji su znatno uticali na obnovu marksisti\u010dke misli u zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata. Posle poraza ma\u0111arske revolucije emigrirao je u Austriju, a 1929. u Sovjetski Savez, gde je do 1931. radio u Institutu Marks-Engels. Do 1933. u Nema\u010dkoj je predvodio knji\u017eevnu grupu pisaca-komunista, posle \u010dega je do 1945. ponovo bio u Moskvi, gde je napisao studiju „Mladi Hegel“. Po povratku u otad\u017ebinu bio je profesor Budimpe\u0161tanskog univerziteta, a 1956. ministar u vladi Imre Na\u0111a, posle \u010dijeg pada je li\u0161en profesije, uklonjen iz Akademije nauka i interniran. Od 1957. do smrti 1971. povukao se iz javnog \u017eivota. Ostala dela: „Teorija romana“, „Razaranje uma“, „Egzistencijalizam ili marksizam“, „Estetika“, „Ontologija dru\u0161tvenog bi\u0107a“.<\/p>\n

\t1989 – Gasovod pored Tran\u0161ibirske pruge je eksplodirao i zapalio dva putni\u010dka voza, u kojima je poginulo 575 ljudi.<\/p>\n

\t1993 – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija proglasio je rezolucijom Sarajevo, Gora\u017ede, Tuzlu, Biha\u0107, Srebrenicu i \u017depu za – za\u0161ti\u0107ene zone – u Bosni i Hercegovini. Snage UN su ovla\u0161\u0107ene da upotrebe silu radi njihove odbrane. Za\u0161ti\u0107ene zone su u stvarnosti neretko slu\u017eile muslimanskim snagama kao baze za napade na Srbe.<\/p>\n

\t1996 – Evropska raketa „Arijana 5“ eksplodirala je 40 sekundi posle lansiranja.<\/p>\n

\t2000 – U zemljotresu na indone\u017eanskom ostrvu Sumatra poginulo je vi\u0161e od 100 ljudi.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 03, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1911. godine Ro\u0111en je Milovan \u0110ilas, politi\u010dar i publicista, „najpoznatiji disident komunisti\u010dkog sveta posle Drugog svetskog rata“. Od 1937. do 1954. bio je \u010dlan naju\u017eeg rukovodstva KPJ i jedan od najbli\u017eih saradnika Josipa Broza, posle rata i predsednik Skup\u0161tine Jugoslavije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17272","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17272","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17272"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17272\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17272"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17272"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17272"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}