{"id":17146,"date":"2011-05-28T00:00:00","date_gmt":"2011-05-27T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2011\/05\/28\/sterija-u-pozoristu-vojvodjanskih-slovaka\/"},"modified":"2011-05-28T00:00:00","modified_gmt":"2011-05-27T22:00:00","slug":"sterija-u-pozoristu-vojvodjanskih-slovaka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17146","title":{"rendered":"Sterija u pozori\u0161tu vojvo\u0111anskih Slovaka"},"content":{"rendered":"

Zakasneli prevodi Sterije na slova\u010dki jezik<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tU svojoj monografiji \u201eSrpska drama u Slova\u010dkoj\u201c koja je pro\u0161le godine objavljena u izdanju Sterijinog pozorja (prevodilac: Mihal Harpanj), \u010duveni prevodilac sa srpskog jezika i istori\u010dar knji\u017eevnosti pisane na srpskom i hrvatskom jeziku, Jan Jankovi\u010d, skoro \u017ealostivo konstatuje kako Trifkovi\u0107eva Izbira\u010dica, kao ni Sterijine drame koje su vojvo\u0111anski Slovaci izme\u0111u dva rata igrali na srpskom, u me\u0111uratnu Slova\u010dku nisu dospele. Bez dugog dvoumljenja ovaj slova\u010dki lingvista i istori\u010dar, knji\u017eevni kriti\u010dar i kulturolog naj\u0161ireg dijapazona intelektualne radoznalosti koji ne krije da je za\u010daran komediografskim opusom Du\u0161ana Kova\u010devi\u0107a, a posebno Balkanskim \u0161pijunom i Maratoncima, obja\u0161njava da je glavni razlog apstinencije slova\u010dkog glumi\u0161ta glede Sterijinih istorijskih drama i veselih pozorja taj \u0161to nije bilo \u0161tampanih prevoda. (36. s . monografije). Kako na profesionalnoj sceni, tako i na amaterskoj, jer istra\u017eivanja uva\u017eenog pana Jankovi\u010da dokazuju da je slova\u010dko amatersko pozori\u0161te u potpunosti kopiralo repertoar profesionalnih teatara, u kojemu je, to se zna, u me\u0111uratnom periodu gospodario neizbe\u017eni i sveprisutni Nu\u0161i\u0107.<\/p>\n

\tJedan paradoks percepcije srpske drame u Slova\u010dkoj<\/strong><\/p>\n

\tJedan od paradoksa percepcije srpske drame u Slova\u010dkoj, kako navodi pan Jankovi\u010d, jeste taj \u0161to su osniva\u010di novije srpske drame bili tesno povezani sa Slova\u010dkom, ali njihove drame nisu prevo\u0111ene na slova\u010dki niti su igrane.\u201c
\n\tDa bi se isklju\u010dila svaka nedoumica koga je autor monografije imao u vidu i koji su razlozi tom paradoksu, podse\u0107a nas da je otac srpske drame Joakim Vuji\u0107(1722-1847) poha\u0111ao licej i studije prava u Bratislavi, jedan od 1200 srpskih \u0111aka koji su ga poha\u0111ali, a u tom slova\u010dkom gradu su tada uz ostale zanimacije i monta\u017ee atrakcije igrane i sentimentalne Kocebuove komedije.
\n\tA otac srpske komedije (u na\u0161oj dramskoj litaraturi sve neki o\u010devi i oci) \u201esaziva\u010d ovog sobranija\u201c, kir Sterija, (1806-1856) studirao je pravo u Ke\u017emarku, \u201etrgu sira\u201c na krajnjem severu Slova\u010dke, (danas: Ke\u017emarok), a kroz tu veliku \u0161kolu ne be\u0161e sam od srpskog roda i plemena nego je pre i posle njega bilo ukupno 350 \u0161kolaraca u ovoj nevelikoj varo\u0161i, a po \u0161koli svojoj na dobru glasu.<\/p>\n

\tBez Voj\u010dana se ne mo\u017ee ni u dalekom Ke\u017emarku, \u201etrgu sira\u201c<\/strong><\/p>\n

\tPo\u0161to smo dolaze\u0107i na ovaj skup pre\u0161li preko Prolaza Milo\u0161a Had\u017ei\u0107a, Voj\u010danina po ro\u0111enju, mada su ga, ka\u017eu, u ovo pitomo sremsko selo doneli u kolevci, ljubezno od nas bi bilo kad bi smo spomenuli najznamenitijeg Voj\u010danina, pesnika i romanopisaca Vladislava \u010ciko\u0161a. I to ne zato \u0161to je punih 6 godina (od 1827. do 1833.) bio jedan od najplodnijih saradnika \u201eSerbske letopisi\u201c ni zbog romana mu \u201eStoimira i Ljubisave\u201c, romanti\u010darske povesti na \u201ebazi zbog ljubavi pomirenija kojekavog\u201c, pa \u010dak ni radi ode na \u201eSrpsku letopis\u201c, ali ne, nikako ne, ni radi one druge, od celih 16 strofa, \u201eOde Lukijanu Mu\u0161ickome\u201c, nego jednostavno zato \u0161to Voj\u010danin Vladislav \u010ciko\u0161, sin Jovana zastavnika iz Slankamena, slu\u0161atelj prava be\u0161e zajedno sa na\u0161im Sterijom, i cimeri behu, istog su se dana na licej upisali, dne 20. septembra 1828., a godinu dana kasnije, po kazivanju za\u0161ti\u0107enog svedoka istorije knji\u017eevnosti \u017divana Milisavca, kao najbolji i nerazdvojni \u0161kolski drugovi u Ke\u017emarku cele 1829. (a za dalje , ne zna se) behu jedini ptenumeranti Vukove \u201eDanice\u201c.<\/p>\n

\tVoja\u010dke veze sa Slova\u010dkom od praiskona<\/strong><\/p>\n

\tA da je Vojka od praiskona imala neke tajne veze sa Slova\u010dkom, dokaz je \u0161to pored Srema koji od 15. veka jo\u0161 podi\u017ee i neguje svoju Vojku koja mu je ne jednom u istoriji obraz osvetlala, pa se njome s razlogom vi\u0161e uvek iznova di\u010di i ponosi, prona\u0111ena jo\u0161 samo jedna jedina Vojka u ostatku sveta i to ba\u0161 u Slova\u010dkoj, Vojka na Dunavu, kod Dunajske Strede. Tako je zavi\u010daj Sterijinog cimera, Voj\u010danina Vladislava \u010ciko\u0161a, u\u0161ao u Evropu znatno pre od njegovih Vr\u0161\u010dana pozori\u0161\u010dana sa svekolikim im Kir Janjama, Kir Dimama, vinogorjima, vinarijama, lekovima i ljekarnama, Ru\u017ei\u010di\u0107ima i Femama.<\/p>\n

\tSve sami o\u010devi i oci srpske drame, tako\u0111e same<\/strong><\/p>\n

\tNjima dajemo spomen ovu, a mi se ponovo vra\u0107amo razlozima koje na\u0161 Jan Jankovi\u010d navodi zbog \u010dega o\u010devi i oci srpskog pozori\u0161ta, iako slova\u010dki \u0161ti\u0107enici (dok su bili \u0111aci) nisu prevo\u0111eni na slova\u010dki jezik. Razloga je bilo, svakako vi\u0161e, a me\u0111u njima treba posebno navesti bar tri: prvi \u0161to se u prvoj polovini 19. veka uop\u0161te malo \u0161ta i prevodilo na slova\u010dki jezik iz knji\u017eevnosti ju\u017enih Slovena, drugo, \u0161to je ne samo u nihovim dramama nego i u komedijama bilo mnogo specifi\u010dnosti koju slova\u010dki \u010ditaoci ili pozori\u0161ni gledaoci, svejedno, ne bi najbolje razumeli, a tre\u0107i razlog \u0161to su i srpski i slova\u010dki pisci imali iste knji\u017eevne uzore. I ruku na srce: Joakim Vuji\u0107 je ubrzo zaboravljen i u srpskom pozori\u0161tu, a Sterijine drame sa tematikom iz srpske istorije nisu bile prihva\u0107ene ni u razu\u0111enijoj pozori\u0161noj sredini \u010de\u0161kog govornog jezika.
\n\t
\n\tPrvi prevodi Sterije na slova\u010dki u \u010dasopisu Novi \u017eivot
\n\t<\/strong>
\n\tU drugoj polovini pro\u0161log veka uvek aktivni i sa neposustalom intelektualnom radoznalo\u0161\u0107u vojvo\u0111anski Slovaci objavljuju u \u010dasopisu za knji\u017eevnost, jezik i kulturu Novi \u017eivot koji je izlazio u Ba\u010dkom Petrovcu prevod Pokondirene tikve \u201eKed se ba\u010dkor opapu\u010di\u201c (Kad se tikva pokondiri). Bilo je to 1956, a prevodilac je bio Jan Labat (Jan Labath). Godine 1981. objavljen je prevod Pokondirane tikve kao \u201ePopan\u0161tena tekvica\u201c, a prevodilac je bila Mirjana \u0160i\u0161olakova, k\u0107erka vojvo\u0111anskog Slovaka Andreja Vrbackog. Prevod je imao pozitivan odziv, ali samo kod amatera, iako je pozitivnom recenzijom objavljenom u \u010dasopisu Javisko recenznt Ladislav Obuh svesrdno preporu\u010dio za uvr\u0161atavanje na repertoar.<\/p>\n

\tBa\u010dkor i kotrba na scenama slova\u010dkih pozori\u0161nih trupa u Vojvodini <\/strong><\/p>\n

\tNa sceni amaterskog pozori\u0161ta u Kova\u010dici izvedena je na slova\u010dkom jeziku Pokondirena tikva (Ked se ba\u010dkor opapu\u010di) 1951. godine, \u010dak pet godina pre nego \u0161to je prevod ove i kod Slovaka naj\u010de\u0161\u0107e izvo\u0111ene Sterijine komedije objavljen u Novom \u017eivotu (1956.), \u0161to svedo\u010di da su prevedena Sterijina dela dospevala na repertoar amaterskih trupa znatno pre \u0161tampanja. Kako navodi Toma\u0161 Hrije\u0161ik, jedan od nasvestranijih pozori\u0161nih stvaralaca kod vojvo\u0111anskih Slovaka, na\u017ealost tragi\u010dno nastradao u naponu stvarala\u010dke snage, u svom istra\u017eiva\u010dkom projektu o repertoaru Pozori\u0161ta u Kova\u010dici od 1945. do 1980., u tom periodu od 129 izvedenih pozori\u0161nih komada, 5 su Sterijine komedije. Pored komedije \u201eKed sa ba\u010dkor opapu\u010di\u201c (Pokondirana tikva) koja je izvedena dva puta 1951. i 4 godine kasnije, 1957. igrana je \u201eZla \u017eena\u201c. Osim toga, jo\u0161 dve sezone igrana je u Kova\u010dici i Pokondirena tikva na srpskom jeziku, oba puta u izvo\u0111enju gimnazijske dramske sekcije (1970. i 1973.). Zanimljivo je da je i u Gimnaziji u Ba\u010dkom Petrovcu izme\u0111u dva svetska rata profesor Mihal Filip pripremao sa svojom gimnazijskom dramskom sekcijom Sterijine komedije koje su izvo\u0111ene na srpskom jeziku.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n

\tPokondirena tikva u dru\u0161tvu sa Zlom \u017eenom u Kisa\u010du<\/strong><\/p>\n

\tPozori\u0161na trupa iz Kisa\u010da na svom repertoaru imala je dve Sterijine komedije: Zlu \u017eenu (1957.) i Pokondirenu tikvu, godinu dana kasnije, obe u re\u017eiji poznate glumice i rediteljke omiljene me\u0111u ovda\u0161njom pozori\u0161nom publikom Zuzane Kardelisove.
\n\tDramski amateri iz Aradca me\u0111u kojima je bilo najvi\u0161e studenata u posleratnom periodu obnove materijalnog, dru\u0161tvenog i kulturnog \u017eivota rado su pored Molijera i \u010cehova igrali ne samo Nu\u0161i\u0107a i Trifkovi\u0107a, nego i Steriju, tvrdi u svojoj monografiji o pozori\u0161nim tradicijama o tamo\u0161njeg slova\u010dkog stanovni\u0161tva Pavel Litavski, ne navode\u0107i nazive dela pripremljenih za scensko o\u017eivotvorenje.
\n\tNabrajaju\u0107i dvadesetak dramskih pisaca i njihovih komada koji su svoj scenski \u017eivot na slova\u010dkom jeziku pro\u017eiveli u drugoj polovini minulog nam, (i nama i njima), veka, na pozornici u pitoresknoj varo\u0161ici Iloku, Vlatko Miksad pominje i Sterijinu Pokondirenu tikvu (Popan\u0161tena kotrba).
\n\t
\n\tMajera i Benka kao reditelji Pokondirene tikve
\n\t<\/strong>
\n\t\"\"Dva najpoznatija reditelja vojvo\u0111anskih Slovaka, Ljuboslav Majera i Miroslav Benka re\u017eirali su Sterijine komedije u profesionalnim pozori\u0161tima, a svoje prve kreativne susrete sa delima velikog Vr\u0161\u010danina do\u017eiveli su na amaterskoj sceni. Obojica su poku\u0161ala da \u201eposlova\u010de\u201c feminizirana vunena vremena sa prevodom koji ima nov naziv komedije, Popan\u0161tena kotrba. Ljuboslav Majera, prvi reditelj od vojvo\u0111anskih Slovaka sa zavr\u0161enom pozori\u0161nom akademijom je u svom (tada\u0161njem) doma\u0107em pozori\u0161tu kao stalni reditelj u doma\u0107em pozori\u0161tu u Ba\u010dkom Petrovcu 1981. godine je na maloj sceni priredio prijem za Femu, Saru, i njeno raznoliko u duhovnom smislu tranziciono dru\u0161tvo u specijalno dizajniranom salonu, a umesto u fotelje gosti su izvoljevali sedeti na WC \u0161oljama kupljenim na tek odr\u017eanom sajmu pozori\u0161nog name\u0161taja u na\u0161em glavnom gradu. Ova antologijska predstava prikazna je na nekada avangardnom festivalu malih i eksperimentalnih scena u Pan\u010devu koja je bila na\u0161 brend u traganju ka novim pozori\u0161nim izrazima i formama, pre Bitefa, a Miodrag Kujund\u017ei\u0107, za koga se ne bi moglo re\u0107i da je bio ba\u0161 milosrdan kriti\u010dar, rekao je za Sterijine dobitnike tranzicije koje je Majera primio na wc \u0161oljama i u znatnoj meri ih poslova\u010dio, da bi ovo scensko ostvarenje, da ga je kojim slu\u010dajem igralo profesionalno pozori\u0161te po kvalitetu izvo\u0111enja i rediteljskoj originalnoj ideji i ma\u0161tovitosti pribli\u017eilo Mija\u010devoj predstavi Pokondirene tikve.<\/p>\n

\tBenkina Kotrba iz Erdevika<\/strong><\/p>\n

\tMiroslav Benka je deceniju nakon Majere scenski o\u017eiveo \u201ePopan\u0161tenu kotrbu\u201c na sceni Slova\u010dkog kulturno prosvetnog dru\u0161tva u Erdeviku i sa njom nastupio na 32. Susretu APDV 1991. sa kojeg je kao tre\u0107eplasirana bila poslata na Republi\u010dki festival u Kulu.
\n\tOvaj susret, pretposlednji koji je odr\u017ean u Kikindi je po mnogo \u010demu zna\u010dajan za pozori\u0161ni amaterizam u Vojvodini, pored ostalog i sa aspekta na\u0161e teme.<\/p>\n

\tDve Sterijine komedije na jednom festivalu<\/strong><\/p>\n

\tOd 44. smotre najuspe\u0161nijih amaterskih pozori\u0161nih trupa na\u0161e pokrajine, 32. Susret je bio jedini na kome su igrana dva Sterijina dela. Pored Kotrbe iz Erdevika, Narodno amatersko pozori\u0161te iz grada doma\u0107ina opra\u0161taju\u0107i se, nadamo se jednom za svagda, od amaterizma i prelaskom u profesionalce \u201evi\u0161i rang takmi\u010denja\u201c igralo je Rodoljupce u re\u017eiji drugog zna\u010dajnog, ve\u0107 pominjanog slova\u010dkog reditelja, Ljiboslava Majere. Zanimljivo je da se prvi put na ovom Susretu desilo (1991.), a ponovilo se samo proletos na 44. Susretu u Staroj Pazovi (2006.) da su vi\u0161e od polovine festivalskog repertoara bile predstave na jezicima nacionalnih manjina: 4 od 7 predstava u zvani\u010dnoj konkurenciji (po jedna slova\u010dka i rusinska i \u010dak dve rumunske).
\n\t
\n\tSusret protekao u dominaciji slova\u010dkih reditelja
\n\t<\/strong>
\n\tOvaj Susret je protekao u dominaciji, moglo bi se \u010dak re\u0107i i trijumfu slova\u010dkih reditelja i njihovih predstava. Pored ve\u0107 pomenuta dva barda slova\u010dkog pozori\u0161ta, Majere i Benke, na ovom festivalu je u\u010destvovao i tre\u0107i daroviti i \u0161kolovani slova\u010dki re\u017eiser: Ivan Hansman Jasenski je potpisao re\u017eiju predstave \u201eDrugi \u017eivot kralja Osvalda\u201c koju je izvelo AP \u201eStevan Sremac\u201c iz Crvenke, a Ljuboslav Majera je re\u017eirao jo\u0161 jednu predstavu: \u201eSre\u0107no kraljevstvo Petera Gregora\u201c u izvo\u0111enju Amaterskog rusinskog teatra \u201e\u0110a\u0111a\u201c iz Ruskog Krstura.
\n\tAli to nije bilo sve: amateri uvek daju vi\u0161e. Kao gostuju\u0107a predstava na tom, 32. Susretu, pretposlednjem pre privremenog ga\u0161enja ove vi\u0161edecenijske pozori\u0161ne manifestacije (obnovljene 1996. od kad se redovno odr\u017eava u Staroj Pazovi), izvedena je koreo drama Miroslava Benke S. O. S. (spasite na\u0161e du\u0161e) pripremljena sa amaterskim ansamblom pozori\u0161ta VHV iz Stare Pazove. To je bilo najuspe\u0161nije pozori\u0161no ostvarenje dramskih amatera koje je ikad na ovim prostorima izvedeno, a sa kojim je Benkin ansambl natupao ne samo na Bitefu i Mesu nego i na me\u0111unarodnim festivalima u Oslu, Helsinkiju…<\/p>\n

\tSusreti amaterskih pozori\u0161nih dru\u0161tava Vojvodine (APDV)<\/strong><\/p>\n

\tOd 1960. godine, kad je odr\u017ean tek ustanovljeni prvi Susret amaterskih pozori\u0161nih dru\u0161tava Vojvodine (APDV), pa do 49., koji se uprvo odr\u017eava ovih dana (od 21. do 29. maja 2011.), koji se zbiva u drugom prestonom gradu pozori\u0161nih amatera na\u0161e pokrajine, u Staroj Pazovi, ukupno je u zvani\u010dnoj konkurenciji izvdena 451 predstava, od kojih 281 na srpskom jeziku, dok je 170 igrano na jezicima nacionalnih manjina: na ma\u0111arskom 63 (na slova\u010dkom 56, na rusinskom 31 i 20 na rumunskom jeziku.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Branko Rako\u010devi\u0107
\nDatum:<\/strong> 28, 05, 2011.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zakasneli prevodi Sterije na slova\u010dki jezik<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17146","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17146","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17146"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17146\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17146"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17146"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17146"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}