{"id":17082,"date":"2012-06-01T00:00:00","date_gmt":"2012-05-31T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/01\/vremeplov-otvorena-prva-knjizara-u-novom-sadu\/"},"modified":"2012-06-01T00:00:00","modified_gmt":"2012-05-31T22:00:00","slug":"vremeplov-otvorena-prva-knjizara-u-novom-sadu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=17082","title":{"rendered":"Vremeplov: Otvorena prva knji\u017eara u Novom Sadu"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1790. godine u Novom Sadu je otvorena prva knji\u017eara, \u010diji je vlasnik Emanuel Jankovi\u0107 nabavljao u Pragu knjige najzna\u010dajnijih svetskih pisaca – na nema\u010dkom i francuskom jeziku. U svojoj \u0161tampariji u Novom Sadu \u0161tampao je katalog knjiga, prvi te vrste kod Srba.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je subota, 2. jun, 154. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 212 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1624 – Ro\u0111en je poljski kralj Jan III Sobjeski, koji je tokom vladavine od 1674. do smrti 1696. onemogu\u0107io dublji prodor Turaka u Evropu. Prilikom druge opsade Be\u010da 1683. vojska pod njegovom komandom potukla je Turke i oslobodila grad opsade. Njegova pobeda nad Turcima pod Be\u010dom 1683. smatra se presudnim trenutkom u odbrani Evrope, nakon ovog poraza Turci su iz Evrope samo uzmicali sve do vremena Kemala Ataturka.<\/p>\n

\t1740 – Ro\u0111en je francuski pisac Donasjen Alfons Fransoa de Sad, poznat kao Markiz de Sad. Bio je \u010duven po raskala\u0161nom \u017eivotu i raznim nastranostima, pa je od njegovog prezimena skovan termin sadizam. Manje je poznata njegova politi\u010dka uloga, bio je veliki pristalica revolucije i krajnje isklju\u010divi neprijatelj hri\u0161\u0107anstva. Francuski car Napoleon I naredio je da ga zatvore u \u0161arantonsku bolnicu kao du\u0161evno obolelog. Dela: romani „Justina“, „\u017dilijeta“, „120 dana Sodome“.<\/p>\n

\t1771 – Rusija je u vreme vladavine carice Katarine II Velike okon\u010dala zauzimanje crnomorskog poluostrva Krim. Osmansko carstvo je ponovo Ku\u010duk-Kanard\u017eijskim mirom 1774. zakratko povratilo poluostrvo, ustupiv\u0161i Rusiji celu severnu obalu Crnog Mora, osim Krima i dela Ukrajine izme\u0111u Buga i Dnjepra, ali je Katarina 1783. kona\u010dno anektirala Krim.<\/p>\n

\t1831 – U Beograd je dopremljena \u0161tamparija, koju su 1830. u Sankt Peterburgu kupili Avram Petronijevi\u0107 i Cvetko Rajovi\u0107. Prva \u0161tamparija u oslobo\u0111enoj Srbiji po\u010dela je da radi u septembru 1831. i najvi\u0161e je izra\u0111ivala materijale za potrebe administracije. Nazvana je Knja\u017eevsko-srbska pe\u010datnja. Zvani\u010dno ime je docnije vi\u0161e puta menjano.<\/p>\n

\t1832 – Umro je Atanasije Stojkovi\u0107 srpski pisac i nau\u010dnik, \u010dlan ruske Carske akademije nauka, profesor i rektor univerziteta u Harkovu. Jedan je od u\u010denih Srba koje je carska Rusija pozvala da budu profesori na tom univerzitetu, uz Gligorija Trlaji\u0107a, Savu Petrovi\u0107a, \u0110or\u0111a Koritara. Bio je i rektor i osniva\u010d harkovskog U\u010denog dru\u0161tva. Jedan je od nosilaca prosvetiteljstva kod Srba, uz Dositeja i Pavla Solari\u0107a, i bio je me\u0111u najve\u0107im protivnicima jezi\u010dke reforme Vuka Karad\u017ei\u0107a. U Budimu je 1801\/3 (na podsticaj Dositeja Obradovi\u0107a) objavio trotomno delo: „Fisika, prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbskij“. Autor je i prvog originalnog srpskog romana: „Aristid i Natalija“ na tradicijama tzv. sentimentalnih romana 18. v. iako se za\u010decima beletristike kod Srba, smatra prerada Marmontelovog „Velizarija“ Pavla Julinca (1730-1785). Po uzoru na Volterov „Kandid“ napisao je: „Kandor ili otkrivanje egipetskih tain“, filozofsko pou\u010dno delo. Autor je i dela: „O vazdu\u0161nom kamenju i njihovom poreklu“ – \u0161to je prva knjiga o meteoritima uop\u0161te na svetu. U Isto\u010dnom Sibiru, gde je 30. juna 1908. godine pao meteorit i izazvao ogromna razaranja, postoji brdo visine 150 metara koje je nazvano „Stojkovi\u0107evo brdo“ upravo po ovom srpskom nau\u010dniku.<\/p>\n

\t1840 – Ro\u0111en je engleski pisac Tomas Hardi, slikar sela i provincijske varo\u0161ice, koji je prvi u engleskoj literaturi stvorio tzv. pokrajinski roman i pripovetku. Dela: romani „Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak uro\u0111enika“, „Tesa od D'Arbervilovih“, „Neznani D\u017eud“, zbirke pripovedaka „Pri\u010de iz Vaseksa“, „\u017divotne male ironije“, „Plemenite gospe“, „Promenjeni \u010dovek“, epska drama „Dinasti“, vi\u0161e zbirki pesama.<\/p>\n

\t1857 – Ro\u0111en je engleski kompozitor i violinista Edvard Vilijam Elgar, stvarao je u kasnoromanti\u010darskom maniru. Dela: oratorijum „Gerontijusov san“, koncertne uvertire „Cockaigne“, „Na jugu“, „Enigma varijacije“, „Falstaf“, dve simfonije, koncerti za violinu i violon\u010delo.<\/p>\n

\t1882 – Umro je italijanski revolucionar \u0110uzepe Garibaldi, vo\u0111a pokreta za ujedinjenje Italije. Pristupio je 1831. tajnom dru\u0161tvu „Mlada Italija“ \u0110uzepa Macinija, a posle propasti ustanka u Savoji 1834. emigrirao je u Ju\u017enu Ameriku, gde se borio u Brazilu i Urugvaju. Vratio se u otad\u017ebinu 1848. i u\u010destvovao je u borbama protiv Austrije, 1849. u borbi za Rimsku republiku, posle \u010dijeg pada je po\u0161ao u pomo\u0107 Veneciji sa 4.000 dobrovoljaca, ali su ga monarhisti uhapsili i oterali u progonstvo u kojem je ostao do 1854. Kada je 1859. izbio rat izme\u0111u Francuske i Pijemonta (Savoje) ponovo je okupio dobrovoljce. Izveo je 1860. legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu „crvenoko\u0161ulja\u0161a“ zauzeo je ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno je u\u0161ao u Napulj (\u010dime je svrgnuta lokalna dinastija Burbona i Napuljsko kraljevstvo je prestalo da postoji). Poku\u0161ao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim papske vlasti, ali je oba puta uhap\u0161en. U\u010destvovao je sa svojim dobrovoljcima 1870. na strani Francuza u Francusko-pruskom ratu. Kasnije se povukao iz politike, nezadovoljan razvojem doga\u0111aja u Italiji posle ujedinjenja. Dru\u0161tvo Srpske slovesnosti, prete\u010da Srpske kraljevske akademije (danas SANU) izabralo ga je za \u010dlana 1864.<\/p>\n

\t1904 – Ro\u0111en je ameri\u010dki sportista i filmski glumac D\u017eoni Vajsmiler, prvi \u010dovek koji je preplivao 100 metara br\u017ee od minuta, tuma\u010d naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Filmovi: „Tarzan u izgnanstvu“, „Tarzanov povratak“, „Tarzan i njegova dru\u017eina“, „Tarzan i njegov sin“.<\/p>\n

\t1924 – Ameri\u010dki Kongres priznao je dr\u017eavljanstvo svim preostalim Indijancima, starosedeocima na teritoriji na kojoj su stvorene SAD.<\/p>\n

\t1940 – Ro\u0111en je gr\u010dki kralj Kostantin II, poslednji monarh Gr\u010dke, koji je vladao od 1964. do 1967, kada je nekoliko meseci posle vojnog udara zbog sukoba s vojnom vladom primoran da ode u izgnanstvo. U Gr\u010dkoj je vojni re\u017eim formalno ukinuo monarhiju 1973.<\/p>\n

\t1946 – Italijani su se na referendumu izjasnili za republikansko ure\u0111enje, odbaciv\u0161i monarhiju. Savojska dinastija je prethodno izgubila popularnost po\u0161to je decenijama podr\u017eavala Musolinijev re\u017eim, a time i poraz Italije u ratu i kao posledicu gubitak kolonijalnog carstva.<\/p>\n

\t1949 – Arapska bliskoisto\u010dna dr\u017eava Transjordanija promenila je ime u Ha\u0161emitska kraljevina Jordan.<\/p>\n

\t1953 – Britanska kraljica Elizabeta II krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu i to je bila prva takva ceremonija u istoriji koju je prenosila televizija.<\/p>\n

\t1955 – Jugoslovenski i sovjetski lideri Josip Broz i Nikita Hru\u0161\u010dov potpisali su Beogradsku deklaraciju kojom su normalizovani odnosi Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, naru\u0161eni rezolucijom Informbiroa iz 1948. Dve zemlje su izrazile privr\u017eenost principima miroljubive koegzistencije i razvijanju svestrane saradnje na ravnopravnim osnovama.<\/p>\n

\t1965 – U eksploziji mine u japanskom rudniku uglja blizu Fukuoke poginulo je 200 rudara.<\/p>\n

\t1968 – U Beogradu su kasno uve\u010de zapo\u010deli nemiri koji su se su narednog dana pretvorili u masovne studentske demonstracije, najve\u0107e u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji od Drugog svetskog rata. Uzrok nezadovoljstva je bio u velikom raskoraku izme\u0111u – sve ve\u0107eg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala – i zvani\u010dne propagande o „socijalnoj pravdi i vode\u0107oj ulozi radni\u010dke klase“. Demonstracije na tragu velikih studentskih protesta odr\u017eavanih tada \u0161irom Evrope, na ulicama Beograda rasturene su silom, a zatim su nastavljene unutar univerzitetskih zgrada, najvi\u0161e na Filozofskom fakultetu (Kapetan Mi\u0161ino zdanje). Sedmog dana protesta predsednik Josip Broz Tito obratio se javnosti podr\u017eav\u0161i, deklarativno, ve\u0107inu studentskih zahteva, \u0161to je za posledicu imalo prestanak nemira. U narednom periodu nekolicina nastavnika Filozofskog fakulteta, za koje se verovalo da su inspiratori, odstranjeni su iz nastave.<\/p>\n

\t1969 – U sudaru australijskog nosa\u010da aviona „Melburn“ i ameri\u010dkog razara\u010da „Frenk E. Evans“ u Ju\u017enokineskom moru poginula su 74 ameri\u010dka mornara.<\/p>\n

\t1974 – Krunisan je kralj Butana \u0110ig Singi Vang\u010duk (18). Ovim \u010dinom on je postao najmla\u0111i monarh u svetu.<\/p>\n

\t1983 – Sovjetski Savez je sa satelita u orbiti Zemlje lansirao novu vasionsku sondu za istra\u017eivanje planete Venere.<\/p>\n

\t1987 – Umro je \u0161panski gitarista Andres Segovija, najve\u0107i majstor tog instrumenta u 20. veku. Ve\u0107 sa sedam godina po\u010deo je da prire\u0111uje koncerte \u0161irom sveta, izvanredno tuma\u010de\u0107i dela klasi\u010dnih majstora, \u010dime je gitaru uvrstio u koncertne instrumente ozbiljne muzike. Transkribovao je za gitaru niz kompozicija Johana Sebastijana Baha. Mnogi kompozitori posvetili su mu dela koja su komponovali za gitaru.<\/p>\n

\t1993 – Na prvim slobodnim izborima u Burundiju izaziva\u010d Melhior Ndadaje pobedio je vojnog predsednika Pjera Bujoju, \u010dime je u toj afri\u010dkoj zemlji prvi put \u0161ef dr\u017eave postao pripadnik ve\u0107inskog plemena Hutu.<\/p>\n

\t1994 – U \u0160kotskoj se sru\u0161io britanski vojni helikopter, \u0161to nije pre\u017eiveo niko od 29 ljudi u njemu.<\/p>\n

\t1995 – Protivvazdu\u0161na odbrana Vojske Republike Srpske oborila je u severozapadnoj Bosni ameri\u010dki lovac F-16, \u010diji se pilot Skot O'Grejdi spasao katapultiranjem.<\/p>\n

\t1997 – Sud je prihvatio sve ta\u010dke optu\u017enice protiv ameri\u010dkog ratnog veterana Timotija Mekveja, optu\u017eenog za podmetanje eksploziva 1995. u federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju, kad je poginulo 168 ljudi. Mekvej je 11 dana docnije osu\u0111en na smrt.<\/p>\n

\t2001 – Kolumbijska vlada i pobunjeni\u010dki pokret FARC potpisali su sporazum kojim je posle 37 godina gra\u0111anskog rata u toj zemlji prvi put omogu\u0107ena razmena zarobljenika.<\/p>\n

\t2006 – Preminuo je ruski vajar Vja\u010deslav Klikov. Narodni umetnik Rusije Klikov je autor \u010duvenih radova me\u0111u kojima je spomenik mar\u0161alu \u017dukovu na Manje\u017eu u Moskvi, \u0106irilu i Metodiju na Slovenskom trgu u ruskoj prestonici i Vasiliju \u0160uk\u0161inu u jednom altajskom selu. Klikov je jedan od inicijatora i organizatora Dana slovenske pismenosti i kulture, a bio je i predsednik Me\u0111unarodnog fonda slovenske pismenosti i kulture.<\/p>\n

\t2007 – Brod koji je prelazio reku Helmand, u istoimenoj ju\u017enoj avganistanskoj provinciji, potonuo je i tom prilikom udavilo se 60 ljudi.<\/p>\n

\t2008 – Umro je ameri\u010dki muzi\u010dar Bo Didli, gitarista, jedan od pionira rokenrola. Autor niza nezaboravnih pesama, me\u0111u kojima su „Say Man“, „Shave and a Haircut“, Uncle John“, „Who Do You Love?“. Bio je pionir elektri\u010dne gitare i bitno je uticao na pojedine velike muzi\u010dare poput Badi Holija, Rolingstounsa, grupe „Who“, Brusa Springstina ili Elvisa Kostela. Godine 1999. dobio je nagradu „Gremi“ za \u017eivotno delo.<\/p>\n

\t2008 – Umro je ameri\u010dki glumac re\u017eiser i producent Mel Ferer. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima „Rat i mir“, „Lili“ i „Sunce se ponovo ra\u0111a“. Re\u017eirao je i producirao filmove u kojima je glumila njegova supruga Odri Hepbern, kao \u0161to je triler „Sama u tami“ iz 1967.<\/p>\n

\t– Danas je Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan, veliki hri\u0161\u0107anski praznik kojim se obele\u017eava dan kada se Gospod Isus Hristos uzneo na nebo \u010detrdesetog dana nakon Vaskrsenja. Spasovdan je Slava grada Beograda. Zna se da je Spasovdan bio Slava Beograda od 1403. kada ga je despot Stefan Lazarevi\u0107 u\u010dinio prestonicom Srbije. Na Spasovdan se redovno odr\u017eava velika litija ulicama Beograda ustaljenom trasom.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 01, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1790. godine u Novom Sadu je otvorena prva knji\u017eara, \u010diji je vlasnik Emanuel Jankovi\u0107 nabavljao u Pragu knjige najzna\u010dajnijih svetskih pisaca – na nema\u010dkom i francuskom jeziku. U svojoj \u0161tampariji u Novom Sadu \u0161tampao je katalog knjiga, prvi te vrste kod Srba.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-17082","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17082","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17082"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17082\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17082"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17082"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17082"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}