{"id":15994,"date":"2012-04-05T00:00:00","date_gmt":"2012-04-04T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/04\/05\/vremeplov-umro-dimitrije-davidovic\/"},"modified":"2012-04-05T00:00:00","modified_gmt":"2012-04-04T22:00:00","slug":"vremeplov-umro-dimitrije-davidovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=15994","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Dimitrije Davidovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1838. godine umro je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidovi\u0107, otac srpskog novinarstva.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Napustio je studije medicine zapo\u010dete u Pe\u0161ti i Be\u010du i posvetio se novinarstvu. U Be\u010du je 1813. pokrenuo „Novine serbske“ u kojima je bio glavni autor. U Kne\u017eevinu Srbiju preselio se 1821. Do 1829. bio je sekretar knjaza Milo\u0161a Obrenovi\u0107a. Pokrenuo je prve dnevne novine u tada\u0161njoj Kne\u017eevini Srbiji „Novine srbske“ 1834. u Kragujevcu. Bio je na kratko i ministar unutra\u0161njih poslova i prosvete i diplomata. Po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio je ustav za Srbiju, nazvan kasnije „Sretenjski“ (neobi\u010dno liberalan za tada\u0161nje prilike u Evropi), usvojen u februaru 1835. Pod pritiskom velikih sila, Austrije, Turske i Rusije, ustav je suspendovan. Knjaz ga je povukao ve\u0107 u martu 1835. a Davidovi\u0107 je pao u nemilost. Osim novinarstva bavio se i publicistikom i prevo\u0111enjem. Sahranjen je u Smederevu gde je i umro. Dela: „Istorija naroda srbskog“, „Djejanija k istoriji srbskoga naroda“, „Opisanije \u017di\u010de“.<\/p>\n

\tDanas je petak, 6. april, 97. dan 2012. Do kraja godine ima 269 dana.<\/strong><\/p>\n

\t885. – Umro je slovenski prosvetitelj Metodije, Grk iz Soluna, stariji brat Konstantina, u mona\u0161tvu \u0106irila, sa kojim je sastavio prvu slovensku azbuku, glagoljicu. Konstantin je bio u\u010ditelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi Svete Sofije, a Metodije visoki dr\u017eavni \u010dinovnik. Na molbu moravskog kneza Rastislava, vizantijski car Mihailo III poslao je dvojicu u\u010denih Grka u Rastislavovu Moravsku, da propovedaju hri\u0161\u0107anstvo me\u0111u tamo\u0161njim Slovenima. Namera je bila da se Moravska oslobodi uticaja Salcbur\u0161ke nadbiskupije (arhiepiskopije) i uop\u0161te bavarskog (nema\u010dkog) uticaja. Oni su prethodno na slovenski jezik (najverovatnije Slovena iz okoline Soluna), preveli bogoslu\u017ebene knjige. Tako je nastao prvi slovenski knji\u017eevni jezik. Tokom boravka u Rimu, gde su morali da odu kako bi se opravdali pred papom, zbog optu\u017ebi od strane bavarskog sve\u0161tenstva, \u0106irilo umire, a papa je Metodija postavio za arhiepiskopa moravskog i panonskog. Posle Metodijeve smrti njegovi u\u010denici su prognani iz Moravske i ve\u0107ina je oti\u0161la na jug – me\u0111u Bugare, Srbe i druge balkanske Slovene.<\/p>\n

\t1199. – Umro je engleski kralj Ri\u010dard I Plantagenet, nazvan „Lavlje srce“, jedan od vo\u0111a u Tre\u0107em krsta\u0161kom ratu. Tokom vladavine od 1189. do smrti prilikom opsade francuskog zamka \u0160ali u blizini Limo\u017ea, u Engleskoj je boravio samo \u0161est meseci. Proslavio se hrabro\u0161\u0107u, posebno tokom krsta\u0161kog rata, u koji se uklju\u010dio 1189. Pre dolaska u Svetu zemlju zauzeo je lu\u010dki grad Mesinu na Siciliji i mediteransko ostrvo Kipar. Prilikom povratka u otad\u017ebinu zarobljen je 1193. i nema\u010dki car Henrik VI ga je oslobodio 1194. naplativ\u0161i ogroman otkup. Ubrzo je ponovo napustio zemlju i predvodio je vojni pohod u Francuskoj.<\/p>\n

\t1483. – Ro\u0111en je italijanski slikar Rafaelo Santi, poznat kao Rafael, najpotpuniji predstavnik renesanse u slikarstvu. Njegova dela, crtana i komponovana s nenadma\u0161nim darom, odlikuju se klasi\u010dnom vedrinom i uzvi\u0161eno\u0161\u0107u. Slikao je portrete, religiozne i mitolo\u0161ke kompozicije, freskama je u Vatikanu oslikao tri velike sale, a kao arhitekta jedno vreme je rukovodio gradnjom crkve Svetog Petra u Rimu. Umro je na svoj ro\u0111endan 1520. Dela: slike „Tri gracije“, „Madona dela Grandu\u010da“, „Madona u polju“, „Madona s \u010de\u0161ljugarom“, „Sikstinska madona“, „Lepa povrtarka“, „Portret mladog \u010doveka“, „Portret pape Julija II“, „Baltazar Kastiljon“, „Kardinal Alidozi“, freske „Atinska \u0161kola“, „Parnas“, „Oslobo\u0111enje Sv. Petra“, „Izgnanje Heliodora“.<\/p>\n

\t1490. – Umro je ma\u0111arski kralj Matija Hunjadi, kod Srba poznat kao Matija Korvin. Tokom vladavine od 1458. uspe\u0161no je ratovao protiv Turaka i Habzburga, zauzev\u0161i 1486. i Be\u010d (gde je i umro). Obnovio je ma\u0111arsku dr\u017eavu posle decenija anarhi\u010dnog stanja. Uspe\u0161no je reorganizovao zemlju – finansije, vojsku, pravosu\u0111e i administraciju. U periodu njegove vlade zna\u010dajan procenat pripadnika vojnih formacija pod njegovom komandom, \u010dinili su Srbi. Pomagao je razvoj gradova, u Po\u017eunu (sada Bratislava) 1465. osnovao je univerzitet a 1472. i prvu \u0161tampariju. Korvin je od latinskog „Corvus“ – gavran, po\u0161to se predstava gavrana nalazila na njegovom li\u010dnom grbu. Posedovao je jednu od najve\u0107ih privatnih biblioteka svoga doba.<\/p>\n

\t1528. – Umro je nema\u010dki slikar Albreht Direr, jedan od najve\u0107ih renesansnih majstora. Po interesovanju za prirodu, kao i za humanisti\u010dke teme blizak je Leonardu da Vin\u010diju. Neobi\u010dno inventivan duh; Realno i misti\u010dno pojavljuju se u njegovim delima paralelno. Izradio je portrete velike umetni\u010dke i dokumentarne vrednosti i mno\u0161tvo fascinantnih gravira u drvetu i bakru, u kojima je posebno nagla\u0161en precizan crte\u017e („Apokalipsa“, „Velika muka“, „Bogorodi\u010din \u017eivot“). Rado je prikazivao motive iz prirode, a radio je i akvarele. Postoji \u010ditav niz Ex-librisa koje je on izradio. Putovao je po Italiji i Holandiji, ali je najvi\u0161e \u017eiveo u Nirnbergu, gde je stvorio najzna\u010dajnija dela, uklju\u010duju\u0107i „\u010cetiri apostola“, „Svetu Trojica“, „Bogorodicu u ru\u017ei\u010dnjaku“, „Portret Holc\u0161uera“.<\/p>\n

\t1667. – U zemljotresu je poginulo tri \u010detvrtine stanovnika Dubrovnika, a ve\u0107i deo grada je uni\u0161ten. Posle ove tragedije Dubrova\u010dka republika nikada vi\u0161e nije uspela da povrati staru slavu po\u0161to obim trgova\u010dkih poslova koje je Dubrovnik tada imao nikada vi\u0161e nije ostvaren.<\/p>\n

\t1789. – D\u017eord\u017e Va\u0161ington je izabran za prvog predsednika SAD.<\/p>\n

\t1793. – U Francuskoj je uspostavljen Komitet javne bezbednosti, s neograni\u010denim ovla\u0161\u0107enjima, u kojem je dominirao \u017dor\u017e \u017dak Danton, vo\u0111a radikalne grupe montanjara u Francuskoj revoluciji.<\/p>\n

\t1867. – Srpska vojska je u\u0161la u Smederevsku tvr\u0111avu i smenila turski garnizon. U ime knjaza Mihaila Obrenovi\u0107a klju\u010deve tvr\u0111ave primio je major Ljubomir Uzun-Mirkovi\u0107.<\/p>\n

\t1874. – Ro\u0111en je ameri\u010dki ma\u0111ioni\u010dar poreklom ma\u0111arski Jevrejin Erih Vajs, poznat kao Hari Hudini, najpoznatiji ma\u0111ioni\u010dar 20. veka. Ime je promenio u \u010dast francuskog ma\u0111ioni\u010dara \u017dana E\u017eena Robera Hudina.<\/p>\n

\t1875. – Ro\u0111en je srpski filozof, matemati\u010dar i paleontolog Branislav Petronijevi\u0107, profesor Velike \u0161kole, potom Beogradskog univerziteta, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. U Prvom svetskom ratu pro\u0161ao je sa srpskom vojskom povla\u010denje preko Albanije. Doktorirao je filozofiju u Lajpcigu. Stvorio je originalni filozofski sistem, u koji je uz metafiziku uklju\u010dio teoriju saznanja i filozofiju prirode. Pisao je na nema\u010dkom i francuskom. Dela: „Principi metafizike“ , „Istorija novije filozofije“, „Univerzalna evolucija“, „\u010clanci i studije“, „Empirijska psihologija“, „O vrednosti \u017eivota“ (sa kratkom autobiografijom, objavljeno posthumno).<\/p>\n

\t1890. – Ro\u0111en je holandski vazduhoplovni in\u017eenjer Entoni Herman \u017derar Foker, osniva\u010d vazduhoplovne industrije „Foker“. U Johani\u0161talu kod Berlina podigao je 1912. prvu fabriku aviona, tako da mu je ime vezano i za nema\u010dku ratnu avijaciju u Prvom svetskom ratu. Posle rata podigao je fabriku u Amsterdamu i potom razgranao delatnost u SAD i \u0160paniji.<\/p>\n

\t1896. – U Atini su po\u010dele prve moderne Olimpijske igre, \u010diji je idejni tvorac i organizator bio Francuz Pjer de Kuberten, predsednik Me\u0111unarodnog olimpijskog komiteta od 1896. do 1925. Na Igrama zavr\u0161enim 14. aprila u\u010destvovala su 484 takmi\u010dara, isklju\u010divo mu\u0161karci, u duhu tradicije anti\u010dkih Olimpijskih igara. Srpski kralj Aleksandar Obrenovi\u0107 bio je jedini \u0161ef dr\u017eave po\u010dasni gost organizatora Igara. Kad se \u010detvrtog dana pojavio na Olimpijskom stadionu u dru\u0161tvu gr\u010dkog kralja Jorgosa i u pratnji a\u0111utanta \u017divojina Mi\u0161i\u0107a, takmi\u010denje je prekinuto, intorine su gr\u010dka himna i srpska himna „Bo\u017ee pravde“, a u \u010dast srpskog kralja jo\u0161 jednom se za\u010dula olimpijska himna. U gr\u010dkoj \u0161tampi sutradan su sva sportska takmi\u010denja bila u senci tog doga\u0111aja.<\/p>\n

\t1909. – Ekspedicija ameri\u010dkog polarnog istra\u017eiva\u010da, admirala Roberta Pirija pre\u0161la je na sankama 1.600 kilometara i prva u istoriji dospela do Severnog pola.<\/p>\n

\t1917. – SAD su u Prvom svetskom ratu, posle vanrednog zasedanja Kongresa, objavile rat Nema\u010dkoj.<\/p>\n

\t1941. – Nema\u010dka je u Drugom svetskom ratu bez objave rata napala Kraljevinu Jugoslaviju. Beograd, koji je tri dana ranije progla\u0161en otvorenim gradom, u 6.30 \u010dasova napala su 234 bombardera i 120 lovaca. Bilo je to uskr\u0161nje jutro te 1941. U bombardovanju nastavljenom i naredna dva dana poginulo je oko 2.500 ljudi. Uni\u0161teno je vi\u0161e stotina zgrada, me\u0111u njima i zdanje Narodne biblioteke Srbije – ustanove osnovane 1832 – sa oko 300.000 knjiga, uklju\u010duju\u0107i srednjovekovne rukopise i druga dela od neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu.<\/p>\n

\t1945. – Oslobo\u0111eno je Sarajevo u Drugom svetskom ratu. Prilikom borbi za oslobo\u0111enje grada, u poku\u0161aju da sa\u010duva elektri\u010dnu centralu koju su nema\u010dki saveznici hrvatske usta\u0161e htele da uni\u0161te, poginuo je Vladimir Peri\u0107- Valter, \u010duveni partizanski obave\u0161tajac i narodni heroj. Peri\u0107 je tokom rata ilegalno delao na teritoriji Sarajeva, u Zenici i u Tuzli, gde je organizovao obave\u0161tajnu mre\u017eu.<\/p>\n

\t1965. – Prvi svetski komercijalni satelit lansiran je sa kosmodroma Kejp Kenedi.<\/p>\n

\t1971. – Umro je ruski kompozitor Igor Fjodorovi\u010d Stravinski, jedan od najuniverzalnijih muzi\u010dkih stvaralaca 20. veka. Odlikovao se velikom raznovrsno\u0161\u0107u muzi\u010dkog izraza i stila – u prvoj fazi bio je nadahnut ruskom narodnom muzikom, u drugoj ekspresionista s povremenim oslanjanjem na d\u017eez, u tre\u0107oj se okrenuo neoklasi\u010dnom stilu. Od 1910. \u017eiveo je u Francuskoj, a od 1937. u SAD. Dela: baleti „\u017dar ptica“, „Petru\u0161ka“, „Posve\u0107enje prole\u0107a“, scenska kantata „Svadba“, melodrame „Pri\u010da o vojniku“, „Persefona“, opera- oratorijum „Kralj Edip“, opera „\u017divot razvratnika“, kantata „Simfonija psalama“, orkestarska dela – tri simfonije, koncerti za klavir, koncerti za violinu, koncerti za kamerni orkestar, „Koncert za 16 instrumenata“, „Regtajm“, autobiografski radovi „Hronika moga \u017eivota“, „Muzi\u010dka poetika“.<\/p>\n

\t1973. – U Beogradu je otvorena nova zgrada Narodne biblioteke Srbije. Stara zgrada izgorela je do temelja u po\u017earu, istog datuma 1941. prilikom nema\u010dkog bombardovanja Beograda. Fondovi biblioteke obnavljani su strpljivo i postupno jo\u0161 tokom rata, da bi se taj posao postupno nastavio decenijama kasnije.<\/p>\n

\t1985. – Udarom bez prolivanja krvi vojska je u Sudanu sru\u0161ila predsednika D\u017eafera Muhameda Nimeirija, koji je vladao od 1969. kad je, tako\u0111e vojnim udarom, prigrabio vlast. U trenutku udara bio je u poseti SAD, a \u0161ef novog re\u017eima postao je ministar odbrane i komandant armije general Abdel- Rahman Suer el Dahab.<\/p>\n

\t1990. – Nepalski vojnici i policajci otvorili su vatru na demonstrante u blizini palate kralja Birendre u Katmanduu, usmrtiv\u0161i najmanje 50 ljudi.<\/p>\n

\t1992. – Ministarski savet Evropske zajednice (sada\u0161nja Evropska unija) odlu\u010dio je da njene \u010dlanice priznaju biv\u0161u jugoslovensku republiku Bosnu i Hercegovinu kao samostalnu dr\u017eavu. Istog dana izbili su sukobi u Sarajevu i taj preuranjeni \u010din jo\u0161 vi\u0161e je razbuktao gra\u0111anski rat. Usledilo je progla\u0161enje nezavisnosti Republike Srpske i Hrvatske Republike Herceg-Bosne. Vlada Srbije je saop\u0161tila da jedino sporazum tri konstitutivna naroda u BiH mo\u017ee da donese mir.<\/p>\n

\t1992. – Umro je ameri\u010dki pisac i profesor biohemije ruskog porekla Isak Asimov, pisac nau\u010dno-fantasti\u010dne proze. Nau\u010dno-popularna dela: „Hemikalije \u017eivota“, „Zvezde i njihovi putevi“, „Unutar atoma“, „Svet nitrogena“, „Ljudski mozak“, „Nauka, brojevi i ja“. Knji\u017eevna dela: „Ja, robot“, „\u010celi\u010dne pe\u0107ine“, „Golo sunce“, „Vasionske struje“, „Zadu\u017ebina“, „Druga Zadu\u017ebina“, „Zadu\u017ebina i carstvo“, „Kraj ve\u010dnosti“.<\/p>\n

\t1994. – Usred gra\u0111anskog rata u Ruandi izme\u0111u plemena Hutu i Tutsi, u Ruandi je raketom oboren avion u kojem su bili predsednici Ruande i susednog Burundija, \u017duvenal Habjarimana i Siprijen Ntarjamira, \u0161to je delovalo kao signal za nemilosrdno me\u0111usobno istrebljivanje Hutua i Tutsija. U obra\u010dunima narednih meseci poginulo je najmanje milion ljudi, uglavnom civila.<\/p>\n

\t1996. – Umrla je ameri\u010dka filmska glumica irskog porekla Grir Garson, najpoznatija po ulogama inteligentnih \u017eena visokih moralnih principa, koja je dobila Oskar za film „Gospo\u0111a Miniver“ snimljen 1942. Ostvarila je zapa\u017eenu karijeru i u ranoj epohi televizije. Ostali filmovi: „Zbogom, mister \u010cips“, „Ponos i predrasuda“, „Madam Kiri“, „Julije Cezar“, „Izlazak sunca u Kampobelu“.<\/p>\n

\t1999. – U bombardovanju centra Pri\u0161tine, tokom kojeg su koristili i zabranjene kasetne bombe, avioni NATO usmrtili su najmanje 10 civila. U napadu je sa zemljom sravnjeno staro gradsko jezgro a na pravoslavnom groblju uni\u0161teno je najmanje 50 grobnica.<\/p>\n

\t1999. – Zvani\u010dnici NATO priznali su bombardovanje Aleksinca, gde je prethodnog dana ubijeno najmanje 17 civila, izgovaraju\u0107i se „tehni\u010dkom gre\u0161kom“, a kanadski general Luis Mekenzi je, po obilasku ru\u0161evina, izjavio: „Zlo\u010din je po\u010dinjen nad civilnim stanovni\u0161tvom, nad mirnim gra\u0111anima, u njihovim porodi\u010dnim domovima, na prostorima gde nema apsolutno nijednog vojnog objekta.“<\/p>\n

\t2000. – Umro je biv\u0161i predsednik Tunisa Habib Ben Ali Burgiba, vo\u0111a borbe za nezavisnost i prvi predsednik te zemlje od 1957. Progla\u0161en je 1975. do\u017eivotnim predsednikom, ali je 1987. zba\u010den s vlasti dr\u017eavnim udarom bez prolivanja krvi.<\/p>\n

\t2000. – Biv\u0161i predsednik vlade Pakistana Navaz \u0160arif osu\u0111en je, \u0161est meseci po\u0161to je vojnim udarom zba\u010den sa vlasti, na do\u017eivotnu robiju.<\/p>\n

\t2004. – Predsednika Litvanije Rolandasa Paksasa smenila je skup\u0161tina zbog njegovih veza sa ruskim poslovnim i obave\u0161tajnim krugovima.<\/p>\n

\t2005. – Umro je princ Renije Tre\u0107i, koji je vladao Kne\u017eevinom Monako od 1949. godine, \u0161to je najdu\u017ei period koji je jedan evropski monarh proveo na tronu u dvadesetom veku. Porodica Grimaldi najstarija je vladarska porodica u Evropi.<\/p>\n

\t2005. – Ira\u010dka skup\u0161tina izabrala je kurdskog lidera D\u017ealala Talabanija za novog privremenog predsednika Iraka, a za potpredsednike su imenivani predstavnici \u0161iita Adel Abdul Mahdi i sunita Arab Gazi Javar.<\/p>\n

\t2006. – U blizini luke u D\u017eibutiju nastradalo je 109 ljudi kada je potonuo preoptere\u0107eni brod koji je trebalo da 250 putnika odveze na godi\u0161nju versku sve\u010danost. Brod je plovio iz luke D\u017eibuti ka gradu Ta\u0111ure 35 kilometara severoisto\u010dno, i primio je tri puta vi\u0161e putnika nego \u0161to je predvi\u0111eno.<\/p>\n

\t2007. – Umro je italijanski re\u017eiser Lui\u0111i Komen\u010dini, osniva\u010d Italijanske kinoteke. Zapo\u010deo je karijeru kao filmski kriti\u010dar a debi na velikom platnu je imao s dokumentarnim filmom „Deca u gradu“ (1946.). Smatran je „de\u010djim re\u017eiserom“ – autor je televizijskog filma „Pinokijevi do\u017eivljaji“ (1972.) ali je poznat i po delima poput filma „Hleb, ljubav i fantazija“ u kojem su igrali \u0110ina Lolobri\u0111ida i Vitorio De Sika.<\/p>\n

\t2007. – Najmanje 40 ljudi je poginulo, dok je vi\u0161e od 70 povre\u0111eno u sukobima sunita i \u0161iita ispred d\u017eamije u gradu Para\u010dinaru, oko 250 kilometara jugozapadno od Pe\u0161avarana, na severozapadu Pakistana.<\/p>\n

\t2008. – Naoru\u017eani napada\u010di oteli su 42 ira\u010dka studenta u blizini grada Mosula na severu Iraka. Otmi\u010dari su zaustavili dva autobusa u jednom selu nedaleko od tog grada, jedan od autobusa uspeo je da pobegne, pri \u010demu su tri studenta iz autobusa koji je pobegao ranjena, dok je drugi zadr\u017ean i tom prilikom su oteta 42 studenta. Otmicu je najverovatnije izveo sunitski ogranak Al Kaide.<\/p>\n

\t2009. – U razornom zemljotresu koji je pogodio centralni deo Italije, ja\u010dine oko 6,3 stepena po Rihterovoj skali, sa epicentrom u gradi\u0107u Akvila, oko 100 kilometara isto\u010dno od Rima, poginulo je blizu 300 ljudi, a oko 65.000 je ostalo bez krova nad glavom. U zemljotresu su ozbiljno o\u0161te\u0107eni i brojni spomenici kulture kojima je ta oblast posebno bogata.<\/p>\n

\t2010. – Umro je Aleksandar Mladenovi\u0107, filolog, istori\u010dar jezika, \u010dlan SANU i Matice srpske. Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i \u0161ef Katedre za ju\u017enoslovenske jezike, kao i na\u010delnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 05, 04, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1838. godine umro je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidovi\u0107, otac srpskog novinarstva.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-15994","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15994","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15994"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15994\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15994"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15994"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15994"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}