{"id":15971,"date":"2012-04-04T00:00:00","date_gmt":"2012-04-03T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/04\/04\/vremeplov-umro-kornelije-stankovic\/"},"modified":"2012-04-04T00:00:00","modified_gmt":"2012-04-03T22:00:00","slug":"vremeplov-umro-kornelije-stankovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=15971","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Kornelije Stankovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1865. godine umro je srpski kompozitor, pijanista i horovo\u0111a Kornelije Stankovi\u0107, osniva\u010d novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tZapisivao je i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Ro\u0111en je u drevnoj porodici budimskih Srba. \u0160kolovao se u Aradu, Segedinu, Pe\u0161ti, a u Be\u010du je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima prou\u010davao je i bele\u017eio usmenom tradicijom sa\u010duvano srpsko crkveno pojanje. Bio je horovo\u0111a Beogradskog peva\u010dkog dru\u0161tva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uklju\u010duju\u0107i \u010cajkovskog („Srpski mar\u0161“, danas poznat kao „Slovenski“) i Nikolaja Rimskog-Korsakova („Fantazija na srpske teme“). Dela: „Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda“, \u0161est svezaka „Srpskih narodnih pesama“, koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir. Njegovi posmrtni ostaci preneti su iz Budimpe\u0161te februara 1949. u Aleju velikana na Novom groblju u Beogradu.
\n\t
\n\tDanas je \u010detvrtak, 5. april, 96. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 270 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1242. – U bici na zale\u0111enom \u010cudskom jezeru, nedaleko od Novgoroda, Rusi su pod komandom kneza Aleksandra Nevskog do nogu potukli nema\u010dke ritere, spre\u010div\u0161i ih da okupiraju severozapadne oblasti Rusije.<\/p>\n

\t1588. – Ro\u0111en je engleski filozof Tomas Hobs, nastavlja\u010d i sistematizator klasi\u010dnog engleskog empirizma. Razradio je teoriju dru\u0161tvenog ugovora. Spojio je principe mehanisti\u010dko-materijalisti\u010dke metafizike sa teorijom saznanja i politi\u010dkom filozofijom prosve\u0107enog apsolutizma. Smatrao je da je \u010dovek po prirodi egoisti\u010dan. U „prirodnom stanju“, koje je prethodilo „gra\u0111anskom stanju“ (civilizacija), ljudi su bili jednaki i otuda su svi imali jednaka prava na sve, pa „prirodno stanje“ neizbe\u017eno vodi op\u0161tem me\u0111usobnom ratu. Iz stanja sveop\u0161teg i neprekidnog rata ljudi izlaze sporazumom – pristankom da „prirodna prava“ prenesu na dr\u017eavu, osnovu reda i mira, napretka i civilizacije. Na osnovu ugovora, nosilac suverene vlasti (vladar ili skup\u0161tina) zastupa volju svih i svi su du\u017eni da se bezuslovno pokoravaju. Dela: „Elementa philosophica“ (ili „O telu“, „O \u010doveku“, „O gra\u0111aninu“), „Levijatan“, „O politi\u010dkom telu“.<\/p>\n

\t1794. – Odrubljena je glava francuskom revolucionaru \u017dor\u017eu \u017daku Dantonu, vo\u0111i radikalne grupe montanjara, koji je 14. jula 1789. predvodio pobunjenike u napadu na parisku tamnicu Bastilju. Kao sve vo\u0111e revolucije bio je principijelni protivnik monarhije, ali se protivio preteranom revolucionarnom teroru, zbog \u010dega se sukobio s vo\u0111om jakobinaca Maksimilijanom Robespjerom. Zalagao se za sporazum s krupnim gra\u0111anstvom (bur\u017eoazijom) i za mir sa Engleskom. Bio je ministar pravde i organizator otpora protiv strane intervencije. U jeku jakobinskog terora Robespjer ga je optu\u017eio za poku\u0161aj obnavljanja monarhije i poslao na giljotinu.<\/p>\n

\t1818. – U bici kod Maipua \u010dileanske i argentinske trupe su porazile \u0161pansku vojsku, \u010dime je obezbe\u0111ena nezavisnost \u010cilea.<\/p>\n

\t1827. – Ro\u0111en je engleski hirurg D\u017eozef Lister, osniva\u010d antisepti\u010dke medicine, koji je 1867. prvi uveo antisepsu u hirurgiju. Kasnije su primenjene usavr\u0161enije metode, ali je u hirurgiji i sada osnovni njegov princip da bakterije ne smeju da dospeju do mesta podvrgnutog operaciji.<\/p>\n

\t1841. – U ni\u0161kom, leskova\u010dkom, pirotskom i vranjskom kraju izbila je buna naroda protiv Turaka, poznata kao „Milojeva i Srndakova buna“, koju su predvodili Miloje Jovanovi\u0107 i Nikola Srndak. Posle borbi kod Prve Kutine i Gornjeg Matejevca 23. aprila 1841. Turci su u krvi ugu\u0161ili bunu, mnoga sela spalili, a Jovanovi\u0107a pogubili.<\/p>\n

\t1881. – Velika Britanija je u Pretoriji zaklju\u010dila mirovni ugovor s Burima i priznala nezavisnost ju\u017enoafri\u010dke dr\u017eave Transval. Priznanje je bilo formalno i kratkoro\u010dno. Ve\u0107 na prelazu u 20. vek, posle Burskih ratova, svaka suverenost burskih (afrikanerskih) dr\u017eava (Transval i Oranje) je uga\u0161ena.<\/p>\n

\t1887. – Kralj Milan Obrenovi\u0107 je naimenovao prvih 16 \u010dlanova Kraljevsko-srbske akademije (to je prvobitni naziv), dana\u0161nje SANU, kao i Josifa Pan\u010di\u0107a za predsednika. Od 1888. akademici su sami birali stalne i dopisne \u010dlanove.<\/p>\n

\t1900. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski glumac Spenser Trejsi, izuzetan tuma\u010d niza karakternih uloga, prvi glumac koji je dve godine uzastopno dobio Oskara – za filmove „Hrabri kapetan“ 1937. i „Grad de\u010daka“ 1938. Ostali filmovi: „Bes“, „Sedmi krst“, „Citadela“, „Starac i more“, „Nirnber\u0161ki proces“, „Pogodi ko dolazi na ve\u010deru“.<\/p>\n

\t1902. – Na stadionu „Ajbroks park“ u Glazgovu poginulo je 20 i povre\u0111eno najmanje 200 ljudi po\u0161to se sru\u0161ila tribina tokom fudbalske utakmice izme\u0111u \u0160kotske i Engleske.<\/p>\n

\t1908. – Ro\u0111en austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najve\u0107ih dirigenata 20. veka, koji je decenijama dominirao svetskom muzi\u010dkom scenom, izvode\u0107i \u017eestokom emotivno\u0161\u0107u i precizno\u0161\u0107u veliki operski i koncertni repertoar. Vrhunski nivo je postigao diriguju\u0107i Berlinskom filharmonijom i orkestrom Be\u010dke dr\u017eavne opere. Po maj\u010dinoj liniji bio je srpskog porekla.<\/p>\n

\t1908. – Ro\u0111ena je ameri\u010dka filmska glumica Rut Elizabet Dejvis, poznata kao Bet Dejvis, koja je snimila vi\u0161e od 80 filmova i ostvarila niz velikih dramskih uloga, uglavnom tuma\u010de\u0107i nesre\u0107ne i zle \u017eene. Filmovi: „Opasna“ (Oskar), „D\u017eezabel“ (Oskar), „Male lisice“, „Elizabeta i Eseks“, „Huarez“, „\u0160ta se dogodilo sa Bebi D\u017eejn“, „Sve o Evi“, „Svadbeni ru\u010dak“.<\/p>\n

\t1916. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski glumac Gregori Pek, najpoznatiji po ulozi liberalnog ju\u017enja\u010dkog advokata u filmu „Ubiti pticu rugalicu“, za koju je nagra\u0111en Oskarom. Ostali filmovi: „Dvoboj na suncu“, „Slu\u010daj Paradin“, „D\u017eentlmenski sporazum“, „Snegovi Kilimand\u017eara“, „Praznik u Rimu“, „Mobi Dik“, „Topovi sa Navarona“, „Arabeska“, „Mesec \u0161unjalica“.<\/p>\n

\t1939. – Svoj nema\u010dkoj deci izme\u0111u 10 i 13 godina nare\u0111eno je da se u\u010dlane u nacisti\u010dku omladinsku organizaciju „Hitlerjugend“.<\/p>\n

\t1941. – Potpisan je jugoslovensko-sovjetski pakt o prijateljstvu. Bio je to akt krajnjeg cinizma, vlada Kraljevine Jugoslavije o\u010dajni\u010dki je tra\u017eila pomo\u0107, na svim stranama, a sovjetska vlada je znala da \u0107e Jugoslavija biti napadnuta ali ni\u010dim nije pomogla i pored gromoglasnih izjava o takozvanoj slovenskoj uzajamnosti.<\/p>\n

\t1942. – U Moskvi su u Drugom svetskom ratu predstavnici Sovjetskog Saveza, Poljske, \u010cehoslova\u010dke, Jugoslavije i Bugarske odr\u017eali sveslovenski kongres s kojeg je svim Slovenima upu\u0107en poziv na borbu protiv nacisti\u010dkog okupatora.<\/p>\n

\t1944. – Britanski i ameri\u010dki bombarderi su tre\u0107i put u Drugom svetskom ratu zasuli Ni\u0161 tepihom bombi, usmrtiv\u0161i najmanje 88 srpskih civila. Na grad je ba\u010dena ve\u0161ta\u010dka magla, a potom je tokom 40 minuta u tri navrata, po\u010dev od 15 \u010dasova, nasumce zasut s 248 bombi te\u017eine izme\u0111u 100 i 500 kilograma. U napadu, kao ni prilikom prvog bombardovanja grada u oktobru 1943. kada je poginulo vi\u0161e od 250 ljudi, i drugog krajem marta 1944. kada je bilo vi\u0161e od 50 \u017ertava – angloameri\u010dka avijacija nije nanela bitniju \u0161tetu nema\u010dkoj vojsci.<\/p>\n

\t1951. – Ameri\u010dki in\u017eenjer D\u017eulijus Rozenberg i njegova supruga Etel osu\u0111eni su u Njujorku na smrt zbog \u0161pijuna\u017ee u korist Sovjetskog Saveza. Optu\u017eeni su da odavali tajne vezane za atomsko naoru\u017eanje SAD.<\/p>\n

\t1955. – Britanski premijer Vinston \u010cer\u010dil je podneo ostavku, okon\u010dav\u0161i dugu politi\u010dku karijeru koja je, uz uspone i padove, trajala od po\u010detka 20. veka. Na polo\u017eaju premijera i \u0161efa Konzervativne stranke nasledio ga je \u0161ef diplomatije Entoni Idn.<\/p>\n

\t1958. – Umrla je srpska knji\u017eevnica Isidora Sekuli\u0107, izuzetan stilista \u0161irokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatra\u010d ljudskih \u017eivota i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. Kada je 1958. umrla jedan knji\u017eevni kriti\u010dar je ocenio da je umro „literarno najkulturniji \u010dovek na\u0161eg tla od \u0106irila i Metodija do ju\u010de, do danas, mo\u017eda do prekosutra“. Zavr\u0161ila je Vi\u0161i pedagogijum u Budimpe\u0161ti i doktorirala u Nema\u010dkoj. Bila je nastavnica i upravnica devoja\u010dke \u0161kole u Pan\u010devu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. Sa velikim uspehom bavila se i prevo\u0111enjenjem. Dela: putopis „Pisma iz Norve\u0161ke“, roman „\u0110akon Bogorodi\u010dine crkve“, pripovetke „Hronika palana\u010dkog groblja“, „Saputnici“, „Gospa Nola“, eseji „Analiti\u010dki trenuci i teme“, „Zapisi o mome narodu“, „Mir i nemir“, „Njego\u0161u – knjiga duboke odanosti“, „Govor i jezik kulturna smotra naroda“.<\/p>\n

\t1964. – Umro je ameri\u010dki general Daglas Makartur, u Drugom svetskom ratu komandant ameri\u010dkih trupa na Dalekom istoku, koji je u ime SAD u septembru 1945. potpisao kapitulaciju Japana. Potom je postavljen za komandanta savezni\u010dkih snaga u Japanu, a u po\u010detku rata u Koreji komandovao je snagama UN, ali je smenjen u aprilu 1951. zbog namere da rat prenese na teritoriju Kine i jo\u0161 vi\u0161e, zato \u0161to je insistirao da SAD upotrebe atomsko oru\u017eje.<\/p>\n

\t1975. – Umro je kineski generalisimus \u010cang Kaj \u0160ek, koji je uz pomo\u0107 Zapada, posebno SAD, 47 godina vladao, najpre Kinom potom Tajvanom, na koji je s pristalicama pobegao kad je pora\u017een od komunista. Posle smrti vo\u0111e Kuomintanga i predsednika Kine Sun Jat Sena 1925, izvr\u0161io je vojni udar u Kantonu u martu 1926. i zapo\u010deo borbu protiv levog krila Kuomintanga i Komunisti\u010dke partije Kine. Uprkos ogromnoj materijalnoj pomo\u0107i SAD, nije uspeo da ugu\u0161i komuniste koje je predvodio Mao Cedung, zato \u0161to je iza komunisti\u010dkog pokreta svim sredstvima stajao Sovjetski Savez. U februaru 1950. sa ostatkom trupa (takozvanim „Nacionalistima“, u stvari nekomunistima) je pre\u0161ao na ostrvo Formoza (Tajvan), na kojem je uspostavio vladu nekomunisti\u010dke Republike Kine kojom je vladao do smrti. Podela kineskog naroda na dve dr\u017eave (u me\u0111uvremenu Peking je pripojio Hong-Kong i Makao, biv\u0161e kolonije), kao posledica tragi\u010dnog gra\u0111anskog rata traje i danas.<\/p>\n

\t1982. – Prvi britanski ratni brodovi isplovili su ka Foklandskim ostrvima u Atlantskom okeanu koja su okupirale argentinske trupe.<\/p>\n

\t1989. – Umro je srpski lekar Vojislav Arnovljevi\u0107, osniva\u010d kardiolo\u0161ke \u0161kole u Srbiji (i Jugoslaviji), profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti. \u0160kolovao se u Beogradu i u Francuskoj u koju je upu\u0107en posle prelaska Albanije sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu. Organizovao je prve kurseve iz kardiologije za lekare iz cele zemlje i objavio je oko 90 studija iz kardiologije i drugih oblasti interne medicine. Od 1932. do 1934. izdavao je „Medicinski godi\u0161njak“, a od 1948. do 1963. ure\u0111ivao je „Lekarski priru\u010dnik“.<\/p>\n

\t1989. – Poljska vlada je legalizovala opozicioni radni\u010dki sindikat „Solidarnost“.<\/p>\n

\t1989. – Vijetnam je saop\u0161tio da \u0107e do 30. septembra 1989. povu\u0107i sve trupe iz Kambod\u017ee.<\/p>\n

\t1995. – Tvrdnju SAD da Irak nastoji da razvije biolo\u0161ko oru\u017eje Bagdad je odbacio kao deo kampanje Va\u0161ingtona da zadr\u017ei sankcije UN nametnute Iraku.<\/p>\n

\t1995. – Izrael je lansirao prvi \u0161pijunski satelit „Ofek 3“.<\/p>\n

\t1997. – Umro je ameri\u010dki pisac Alen Ginzberg. Buntovan duh, sarkastik, izrazito kriti\u010dan prema zvani\u010dnoj kulturi SAD. Njegova poezija, pisana slobodnim stihom, izraz je odbacivanja modernog sveta. Vi\u0161e puta je hap\u0161en tokom raznih antiratnih demonstracija. Njegova zbirka poezije „Urlik i druge pesme“, objavljena 1956. smatra se najzna\u010dajnijim poetskim delom „Bit generacije“ pedesetih godina 20. veka. Ostala dela: „Kadi\u0161“, „Prazno ogledalo“, „Indijski dnevnici“, „Sendvi\u010di stvarnosti“, „Planetarne vesti“, „Pad Amerike“.<\/p>\n

\t1999. – NATO avioni su s tri razorne rakete pogodili centar Aleksinca, od kojeg su najbli\u017ei vojni ciljevi bili udaljeni nekoliko kilometara, usmrtiv\u0161i najmanje 17 civila.<\/p>\n

\t1999. – U napadu na Vranje NATO avijacija je usmrtila dvoje civila.<\/p>\n

\t1999. – Prvi put od po\u010detka agresije NATO na Srbiju ga\u0111an je centar Zemuna i delimi\u010dno je uni\u0161tena ispra\u017enjena zgrada Doma vazduhoplovstva, a na Dunavu je sru\u0161en novi \u017eelezni\u010dki most izme\u0111u Bogojeva i Erduta.<\/p>\n

\t1999. – Tripoli je predao dvojicu Libijica osumnji\u010denih da su u decembru 1988. izazvali eksploziju ameri\u010dkog putni\u010dkog aviona tipa „boing 747“ iznad Lokerbija, u \u0160kotskoj, kada je poginulo 270 ljudi. Odluci Libije prethodile su garancije saudijskog kralja Fahda i ju\u017enoafri\u010dkog predsednika Nelsona Mandele o po\u0161tenom su\u0111enju i osumnji\u010deni su odvedeni u Holandiju radi su\u0111enja.<\/p>\n

\t2005. – Preminuo je ameri\u010dki knji\u017eevnik Sol Belou, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost i jedan od najzna\u010dajnijih ameri\u010dkih pisaca 20. veka. Dela: „Humboltov dar“, „Hercog“, „Henderson, kralj ki\u0161e“, „\u010covek na klackalici“, „Pustolovine Ogija Mar\u010da“, „Ravel\u0161tajn“.<\/p>\n

\t2006. – Umro je Miroslav Pe\u010dujli\u0107, profesor Pravnog fakulteta. Rektor beogradskog univerziteta bio je u dva mandata. Va\u017eio je za izuzetnog predava\u010da, a mnogo je u\u010dinio i na planu empirijskog i teorijskog razvoja sociologije ali i drugih dru\u0161tvenih nauka.<\/p>\n

\t2006. – Umro je ameri\u010dki umetnik ruskog porekla Alen Karpov, koji je ustanovio hepening kao umetni\u010dku formu izra\u017eavanja. Godine 1959. odr\u017eao je u galeriji Rejben u Njujorku prvi hepening pod nazivom „18 hepeninga u 6 delova“.<\/p>\n

\t2007. – U udesu jednog kolumbijskog autobusa, koji je istovremeno prevozio putnike i teret, \u017eivot je izgubilo 27 osoba, me\u0111u kojima \u0161estoro dece. Do nesre\u0107e je do\u0161lo po\u0161to je pukla guma na zadnjem to\u010dku, posle \u010dega se vozilo prevrnulo, pa je eksplodirao rezervoar za gorivo. Autobus se kretao od grada Dibulje 600 kilomretara severno od Bogote, put karipskog turisti\u010dkog centra Santa Marta.<\/p>\n

\t2008. – Umro je ameri\u010dki glumac \u010carls Karter, poznat kao \u010carlton Heston, upam\u0107en po ulogama u holivudskim pseudoistorijskim spektaklima kao i filmovima fantastike. Filmovi: „Deset zapovesti“, „Ben Hur“ (Oskar), „Orkanski visovi“, „Julije Cezar“, „Agonija i ekstaza“, „El Sid“ (Oskar), „Major Dendi“, „Planeta majmuna“, „Zemljotres“. Bio je dru\u0161tveno anga\u017eovan, posebno kao zagovornik prava na no\u0161enje oru\u017eja, \u0161to je specifi\u010dan problem vezan za unutra\u0161nje prilike SAD.<\/p>\n

\t2009. – Severna Koreja je lansirala vi\u0161estepenu raketu koja je preletela Japan i pala u Tihi okean. Vlasti Severne Koreje su pri tom objavile da raketa, \u010dije je lansiranje izazvalo zabrinutost \u0161irom sveta, nosi komunikacioni satelit.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 04, 04, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1865. godine umro je srpski kompozitor, pijanista i horovo\u0111a Kornelije Stankovi\u0107, osniva\u010d novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-15971","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15971","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15971"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15971\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15971"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15971"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15971"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}