{"id":15962,"date":"2012-04-03T00:00:00","date_gmt":"2012-04-02T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/04\/03\/vremeplov-rodjen-djura-danicic\/"},"modified":"2012-04-03T00:00:00","modified_gmt":"2012-04-02T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-djura-danicic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=15962","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en \u0110ura Dani\u010di\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan1825. ro\u0111en je srpski filolog \u0110ura Dani\u010di\u0107 (kr\u0161teno ime bilo mu je \u0110or\u0111e J. Popovi\u0107), saradnik Vuka Karad\u017ei\u0107a u borbi za reformu srpskog pravopisa i jezika.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Nakon \u0161kolovanja u rodnom Novom Sadu, studija u Po\u017eunu (sada\u0161nja Bratislava), Pe\u0161ti i Be\u010du radio je kao bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, sekretar Dru\u0161tva srpske slovesnosti i profesor Liceja i Velike \u0161kole. U prvom radu „Rat za srpski jezik i pravopis“ 1847. kojim je doprineo pobedi Vukovih ideja, potpisao se prezimenom Dani\u010di\u0107, umesto porodi\u010dnim Popovi\u0107. Vukove i sopstvene poglede na jezik dosledno je sproveo u prevodima sa latinskog „Psaltira Davidovog“ i „Starog zavjeta“. Objavio je vi\u0161e dela iz stare srpske knji\u017eevnosti („\u017ditije sv. Save“ od Teodosija, „\u017ditije sv. Simeona i sv. Save“ od Domentijana, „\u017divoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih“ od Danila, „Nikoljsko jevan\u0111elje“). Izradio je „Rje\u010dnik iz knji\u017eevnih starina srpskih“ i zapo\u010deo veliki istorijski „Rje\u010dnik hrvatskoga ili srpskoga jezika“. Pomogao je Vuku u prevodu „Novog zaveta“. Ostala dela: „Mala srpska gramatika“, „Srpska sintaksa“, „Oblici srpskog jezika“, „Istorija oblika“, „Osnove srpskoga ili hrvatskoga jezika“, „Korijeni“, „Srpski akcenti“.
\n\t
\n\tDanas je sreda, 4. april, 95. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 271 dan.<\/strong><\/p>\n

\n\t188 – Ro\u0111en je rimski car Karakala, Marko Aurelije, jedan od najbrutalnijih vladara u rimskoj istoriji. Sa ocem Septimijem Severom vladao je od 198. do 211. a potom sam, krajnje surovo, pogubiv\u0161i \u010dak i brata, dok i sam nije ubijen 217. Da bi ubla\u017eio nezadovoljstvo, posebno u provincijama, 212. je podario puno gra\u0111ansko pravo svim stanovnicima Rimskog Carstva koji su ro\u0111eni kao slobodni (Constitutio Antoniniana).<\/p>\n

\t1284 – Umro je kastiljanski kralj Alfonso X U\u010deni, utemeljitelj zakonodavstva, pokrovitelj nauke i zanatstva. Tokom vladavine Kastiljom i Leonom od 1252. do smrti, njegov dvor u Toledu pretvorio je u svojevrstan centar i uto\u010di\u0161te za brojne u\u010dene ljude, uklju\u010duju\u0107i i Jevreje, Mavare (Arape). Njegovim zalaganjem prevedeni su Sveto pismo, Talmud i Kuran i napisan je niz zna\u010dajnih dela: „Kraljevski zakon“, „Astrolo\u0161ka znanja“, „Mineralogija“, a 1270. je zapo\u010deto pisanje „Velike i op\u0161te istorije“. Zauzeo je 1262. luku Kadis na obali Atlantskog okeana, okon\u010dav\u0161i petovekovnu mavarsku okupaciju grada.<\/p>\n

\t1581 – Engleska kraljica Elizabeta I proglasila je vitezom Frensisa Drejka, gusara, potom admirala, prvog Engleza koji je oplovio svet, \u010diji su gusarski napadi na \u0161panske brodove doprineli \u0161irenju engleske kolonijalne imperije.<\/p>\n

\t1617 – Umro je \u0161kotski matemati\u010dar D\u017eon Neper, koji je prona\u0161ao logaritme i objavio principe izra\u010dunavanja logaritama.<\/p>\n

\t1896 – Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac Robert Emet \u0160ervud. U dramama pisanim posle Prvog svetskog rata prikazivao je, sa stanovi\u0161ta uverenog pacifiste, poratno razo\u010darenje i zalagao se za mir u svetu. Docnije je, suo\u010den s nadiranjem nacizma, postao ube\u0111eni pristalica rata kao jedinog na\u010dina da se svet oslobodi nacizma. Dela: drame „Okamenjena \u0161uma“, „Idiotova radost“, „Ne\u0107e biti no\u0107i“, scenariji za filmove „Duh putuje na zapad“, „Najbolje godine na\u0161eg \u017eivota“.<\/p>\n

\t1905 – U zemljotresu u oblasti grada Lahore (danas pakistanski deo Pend\u017eaba), tada delu Britanske Indije, poginulo je 19.000 ljudi.<\/p>\n

\t1933 – Ameri\u010dki mornari\u010dki diri\u017eabl „Akron“ sru\u0161io se zbog oluje u Atlantski okean ispred obala Nju D\u017eersija, usmrtiv\u0161i 73 osobe u letilici.<\/p>\n

\t1936 – Prvog dana prokomunisti\u010dkog generalnog \u0161trajka studenata Beograda, Zagreba, Ljubljane, Skoplja i Subotice protiv vlade Milana Stojadinovi\u0107a (optu\u017eivan je za koketiranje sa fa\u0161izmom) – smrtno je stradao student prava \u017darko Marinovi\u0107. U znak se\u0107anja na taj doga\u0111aj, nakon Drugog svetskog rata, 4. april je progla\u0161en za – Dan studenata Beogradskog univerziteta.<\/p>\n

\t1945 – Drugi svetski rat zavr\u0161en je na teritoriji Ma\u0111arske, iz koje su sovjetske trupe, u naletu ka Berlinu, isterale nema\u010dku vojsku.<\/p>\n

\t1949 – U Va\u0161ingtonu su Ugovor o stvaranju NATO potpisali \u0161efovi diplomatija Belgije, Velike Britanije, Danske, Italije, Islanda, Kanade, Luksemburga, Norve\u0161ke, Portugala, SAD, Francuske i Holandije. Prethodni akt na kom je utemeljen \u010ditav idejni koncept budu\u0107eg pakta bila je „Atlantska povelja“, potpisana tokom Drugog svetskog rata, sapotpisnik bila je i Kraljevina Jugoslavija (proklamovano je savezni\u0161tvo utemeljeno na principima za\u0161tite demokratije i li\u010dnih sloboda). NATO je osniva\u010dkim aktom definisan kao odbrambeni savez, da bi pola veka kasnije, 24. marta 1999, protivno Povelji Ujedinjenih nacija, mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz Helsinkija koje su njene \u010dlanice potpisale, pogaziv\u0161i sopstveni osniva\u010dki akt, \u010dak i ustave pojedinih dr\u017eava \u010dlanica, pod vo\u0111stvom SAD otpo\u010deo agresiju na Srbiju (SRJ).<\/p>\n

\t1968 – Ameri\u010dki baptisti\u010dki sve\u0161tenik afroameri\u010dkog porekla Martin Luter King, vo\u0111a pokreta protiv rasnog ugnjetavanja i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1964, ubijen je u Memfisu u ameri\u010dkoj dr\u017eavi Tenesi. Zbog toga \u0161to je njegov uticaj stalno rastao me\u0111u afroameri\u010dkim stanovni\u0161tvom i ostalim ugnjetenim Amerikancima, na osnovu naloga \u0161efa Federalnog istra\u017enog biroa Edgara Huvera, osam godina pre ubistva pra\u0107en je doslovno svaki korak tog borca za gra\u0111anska prava i protiv rasne segregacije. Prema oceni FBI, bio je „opasnost po ameri\u010dko dru\u0161tvo“. Posle istrage, za ubistvo je optu\u017een D\u017eejms Erl Rej i u martu 1969. osu\u0111en na 99 godina robije. Docnije je nezavisna istraga pokazala da je verodostojnost „dokaza“ FBI nepouzdana.<\/p>\n

\t1969 – U Hjustonu je prvi put ugra\u0111eno ve\u0161ta\u010dko srce u ljudski organizam, ali je 47-godi\u0161nji pacijent umro posle \u010detiri dana.<\/p>\n

\t1972 – Sovjetski Savez je odbio da izda vizu sekretaru \u0160vedske akademije koji je trebalo da uru\u010di Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost ruskom piscu Aleksandru Sol\u017eenjicinu.<\/p>\n

\t1975 – Prilikom pada ameri\u010dkog vojnog transportnog aviona posle poletanja iz Sajgona, poginulo je 155 vijetnamske dece, ratne siro\u010dadi.<\/p>\n

\t1979 – U Pakistanu je obe\u0161en biv\u0161i predsednik vlade Zulfikar Ali Buto, oboren s vlasti u julu 1977. vojnim udarom generala Mohameda Zije ul Haka. Sud re\u017eima Zije osudio ga je na smrt pod optu\u017ebom da je nare\u0111ivao ubistva politi\u010dkih protivnika.<\/p>\n

\t1983 – Umrla je ameri\u010dka pozori\u0161na i filmska glumica Glorija D\u017eozefina Mej Svanson, koja se proslavila u vreme nemog filma, ali i zvu\u010dnim filmom „Bulevar sumraka“, snimljenim 1950. Ostali filmovi: „Mu\u0161ko i \u017eensko“, „Kraljica Keli“, „Zaza“, „Gospo\u0111a San-\u017den“.<\/p>\n

\t1986 – Izrael je zatra\u017eio uvid u dokumentaciju komisije UN za ratne zlo\u010dine o biv\u0161em generalnom sekretaru UN Kurtu Valdhajmu.<\/p>\n

\t1991 – Umro je \u0161vajcarski pisac Maks Rudolf Fri\u0161, liberalni intelektualac, skeptik koji je analizirao duhovne tendencije i protivre\u010dnosti savremenog sveta, ne opredeljuju\u0107i se za doktrine koje se nude kao univerzalne istine. Dela: romani „\u0160tiler“, „Homo faber“, „Neka mi ime bude Gantenbajn“, pripovetka „Montok“, drame „Kineski zid“, „Grof Ederland“, „Don Huan ili Ljubav prema geometriji“, „Biderman i paliku\u0107e“, „Andora“, „Biografija“, knjige dnevnika „Dnevnici 1946-1949“, „Dnevnici 1966-1971“.<\/p>\n

\t1994 – Dve sedmice posle ofanzive muslimanskih snaga iz Gora\u017eda – koje nikada nije demilitarizovano, kao ni ostalih pet „za\u0161ti\u0107enih zona“ u BiH uspostavljenih odlukom Saveta bezbednosti UN – Vojska Republike Srpske uzvratila je kontraofanzivom, \u0161to je zaustavljeno polovinom aprila vazdu\u0161nim napadima NATO na srpske polo\u017eaje.<\/p>\n

\t1996 – Sudija italijanskog vojnog suda nalo\u017eio je da biv\u0161em nema\u010dkom \u0160 kapetanu Erihu Pribkeu, koji se branio frazom da je „samo izvr\u0161avao nare\u0111enja“, mora da bude su\u0111eno zbog odgovornosti za masakr 335 italijanskih civila u Drugom svetskom ratu 1944. u Ardeatinskim pe\u0107inama blizu Rima.<\/p>\n

\t1997 – Umro je ruski pisac Vladimir Aleksejevi\u010d Solouhin, koji je u pesni\u010dkim i proznim delima dosledno zastupao ideju o potrebi promi\u0161ljenog odnosa prema prirodi. Bio je protivnik op\u0161teg tehnicizma, pa i nauke uop\u0161te. Dela: zbirke pesama „Kako ispiti sunce“, „\u010covek sa cve\u0107em u rukama“, „\u017diveti na zemlji“, „\u010cetrdeset zvonkih kapi“, „Argument“, „Lirika“, „Sonetni venac“, „Sedina“, proza „Vladimirske staze“, „Kap rose“, „Pisma iz Ruskog muzeja“, „Vreme za skupljanje kamenja“, „Med na hlebu“, „Nastavak vremena“.<\/p>\n

\t1998 – U eksploziji metana u ukrajinskom rudniku uglja Ska\u010dinsko u oblasti Donjeck poginula su 63 rudara.<\/p>\n

\t1999 – NATO avioni su razornim projektilima uni\u0161tili rezervoare za gorivo centralne beogradske gradske toplane u Novom Beogradu, usmrtiv\u0161i \u010duvara toplane Slobodana Tri\u0161ovi\u0107a. Gotovo u isto vreme ga\u0111ana je Policijska akademija na Banjici, pri \u010demu je o\u0161te\u0107ena zgrada obli\u017enje Vojno-medicinske akademije, prepuna bolesnika, uklju\u010duju\u0107i 22 ranjenika od napada NATO.<\/p>\n

\t2002 – Umro je srpski arheolog Milutin Gara\u0161anin, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti i dopisni \u010dlan Bavarske akademije nauka kao i Akademije nauka i umjetnosti BiH. Objavio je niz radova, uklju\u010duju\u0107i „Iskopavanja u Ptuju“, „Jedan osvrt na prvobitnu istoriju na\u0161e zemlje“, „Iz prvobitne istorije Kosova i Metohije“, „Naselje i stan prvobitnog \u010doveka neolitskog doba u Srbiji“.<\/p>\n

\t2007 – U \u017eestokim borbama lokalnih plemenskih vo\u0111a i stranih boraca povezanih sa Al Kaidom, u pakistanskom regionu Ju\u017eni Vaziristan, poginulo je oko 60 ekstremista, uglavnom Uzbeka, a oko 40 se predalo.<\/p>\n

\t2007 – Poginuo je Robert Klark, ameri\u010dki filmski re\u017eiser, poznat po filmu „Bo\u017ei\u0107na pri\u010da“. Klark je stradao u saobra\u0107ajnaom udesu na autoputu na zapadnoj obali SAD, u blizini Los An\u0111elesa. „Bo\u017ei\u0107na pri\u010da“ (1983) je film koji se u SAD redovno prikazuje u vreme bo\u017ei\u0107nih praznika, neka vrsta filmskog klasika. Karijeru je zapo\u010deo horor filmovima, re\u017eirao je i filmove „Kod Porkija“, „Uhvati zvezdu padalicu“ i „April za pam\u0107enje“.<\/p>\n

\t2010 – Senegal je preuzeo, 50 godina po sticanju nezavisnosti, poslednje vojne baze koje je Francuska, negda\u0161nja metropola, dr\u017eala na teritoriji te zapadnoafri\u010dke zemlje.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 03, 04, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan1825. ro\u0111en je srpski filolog \u0110ura Dani\u010di\u0107 (kr\u0161teno ime bilo mu je \u0110or\u0111e J. Popovi\u0107), saradnik Vuka Karad\u017ei\u0107a u borbi za reformu srpskog pravopisa i jezika.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-15962","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15962","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15962"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15962\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15962"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15962"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15962"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}