{"id":15958,"date":"2012-04-02T00:00:00","date_gmt":"2012-04-01T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/04\/02\/vremeplov-umrla-nadezda-petrovic\/"},"modified":"2012-04-02T00:00:00","modified_gmt":"2012-04-01T22:00:00","slug":"vremeplov-umrla-nadezda-petrovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=15958","title":{"rendered":"Vremeplov: Umrla Nade\u017eda Petrovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1915. godine umrla je srpska slikarka Nade\u017eda Petrovi\u0107, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i saosniva\u010d „Kola srpskih sestara“ (s Branislavom Nu\u0161i\u0107em), \u010dije slike se odlikuju sna\u017enim, originalnim izrazom i izvanrednim bogatstvom boja.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tUmrla je od tifusa kojim je zara\u017eena dok je kao bolni\u010darka negovala ranjene srpske vojnike u Prvom svetskom ratu u valjevskoj bolnici. Slikarstvo je studirala u Minhenu i Parizu, a prvu samostalnu izlo\u017ebu priredila je 1900. Sa\u010duvano je oko 200 njenih dela, od kojih su pojedina u vrhu srpskog slikarstva i ravna su evropskim majstorima tog vremena, poput slika „Resnik“, „Notr Dam“, „Autoportret“, „Bulonjska \u0161uma“. U Srbiji svog doba najsna\u017enije se vezala za modernu umetnost i anticipirala je njen dalji razvoj. Ro\u0111ena je u porodici u kojoj su dve sestre postale slikarke, jedna muzi\u010dar, a najmla\u0111i brat Rastko Petrovi\u0107 pisac.<\/p>\n

\n\tDanas je utorak, 3. april, 94. dan 2012. Do kraja godine ima 272 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1367. – Ro\u0111en je engleski kralj Henri, poznat kao Henri IV, osniva\u010d Lankasterske dinastije. Presto je prigrabio 1399, zbaciv\u0161i brata od strica Ri\u010darda II, koji je 1400. pod misterioznim okolnostima umro u zato\u010deni\u0161tvu u zamku Pontefrakt. Tokom vladavine do smrti 1413, ugu\u0161io je pobune Vel\u0161ana i Ri\u010dardovih pristalica, ali je cena tih ratova bilo te\u0161ko oporezivanje podanika i iscrpljuju\u0107a borba s parlamentom za kontrolu kraljevske blagajne. Poslednje godine vladavine obele\u017eila je njegova te\u0161ka bolest i o\u0161tri sukobi u vrhu vlasti.<\/p>\n

\t1512. – Turski sultan Bajazit II abdicirao je u korist sina Selima I.<\/p>\n

\t1682. – Umro je \u0161panski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo. Najvi\u0161e je radio religiozne barokne kompozicije, ali i realisti\u010dne prizore sa sentimentalnim podtekstom iz \u017eivota uli\u010dne dece, poput slika „Mali prosjak“, „Deca jedu dinju“.<\/p>\n

\t1807. – U selu Voganj kod Rume po\u010dela je Ticanova buna, nazvana tako prema njenom vo\u0111i Teodoru Avramovi\u0107u Ticanu. Podstaknuti pobedama srpskih ustanika nad Turcima i nezadovoljni te\u0161kim nametima, seljaci s vlastelinstva grofa Karla Peja\u010devi\u0107a podigli su bunu i javili srpskom vojvodi Luki Lazarevi\u0107u da se Srem digao na ustanak i da \u017eeli pripajanje Srbiji. Austrijska vojska u ja\u010dini gotovo jedne armije, za 10 dana je ugu\u0161ila bunu u kojoj je u\u010destvovalo oko 15.000 seljaka iz 45 sela rumskog i ilo\u010dkog vlastelinstva. Tican je uhva\u0107en i streljan krajem 1807.<\/p>\n

\t1849. – Umro je poljski pisac Juliu\u0161 Slovacki, tvorac poljskog romanti\u010darskog pozori\u0161ta, majstor jezika i forme. Dela: zbirke pesama „Poezija“, poeme „Anhelli“, „U \u0160vajcarskoj“, „Benjovski“, „\u010cas misli“, „Kralj-Duh“, drame „Kordijan“, „Fantazi“, „Mazepa“, „Mindove“, „Marija Stjuart“, „Hor\u0161tinjski“, „Salomejin srebrni san“, tragedije „Baladina“, „Lila Veneda“.<\/p>\n

\t1893. – Ro\u0111en je engleski pozori\u0161ni i filmski glumac i re\u017eiser Lesli Hauard, poznat po izuzetno suptilnoj glumi. Poginuo je 1943. tokom Drugog svetskog rata, kao dvojnik britanskog premijera Vinstona \u010cer\u010dila. Nemci su iznad Biskajskog zaliva oborili avion, koji se kretao od Lisabona ka Irskoj, u kojem se Hauard nalazio, uvereni da se \u010cer\u010dil nalazi u letilici. Filmovi: „Romeo i Julija“, „Pigmalion“, „Prohujalo sa vihorom“, „Intermeco“.<\/p>\n

\t1897. – Umro je nema\u010dki kompozitor Johanes Brams, istaknuti kasni romanti\u010dar. Kao pobornik o\u017eivljavanja oblika klasi\u010dne i pretklasi\u010dne muzike komponovao je u tradiciji Johana Sebastijana Baha, Ludviga van Betovena i ranih romanti\u010dara. Sintetizovao je principe klasike i romantike, pa su ga njegovi sledbenici nazvali osniva\u010dem nema\u010dke novoklasi\u010dne \u0161kole. Dela: \u010detiri simfonije, kamerna muzika, violinske i klavirske sonate, balade, dva klavirska i jedan violinski koncert, vokalne kompozicije („Nema\u010dki rekvijem“), solo pesme, horovi.<\/p>\n

\t1903. – Ro\u0111en je srpski filolog Mihailo Stevanovi\u0107, profesor Beogradskog univerziteta, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je vi\u0161e od 600 radova. Ure\u0111ivao je „Srpski dijalektolo\u0161ki zbornik, „Ju\u017enoslovenski filolog“, „Na\u0161 jezik“, „Re\u010dnik srpskohrvatskog knji\u017eevnog i narodnog jezika SANU“, „Re\u010dnik srpskohrvatskog knji\u017eevnog jezika Matice srpske“. Dela: „Savremeni srpskohrvatski jezik“, „\u0110akova\u010dki govor“, „Funkcije i zna\u010denja glagolskih vremena“, „Gramatika srpskohrvatskog jezika“.<\/p>\n

\t1920. – Umro je srpski politi\u010dar i istori\u010dar Dragoljub-Dra\u017ea Pavlovi\u0107, profesor Beogradskog univerziteta, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. Godine 1919. izabran je za predsednika Narodne skup\u0161tine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Dela: „Li\u010dnost u istoriji“, „Istorizam i racionalizam“, „Ujedinjenje Nema\u010dke“, „Po\u017eareva\u010dki mir 1718“, „Srbija za vreme poslednjeg Austro-turskog rata 1788-1791“.<\/p>\n

\t1922. – Novi Centralni komitet je za generalnog sekretara Komunisti\u010dke partije Rusije postavio Staljina.<\/p>\n

\t1924. – Ro\u0111en je ameri\u010dki glumac Marlon Brando, koji je karijeru po\u010deo u pozori\u0161tima na Brodveju, ali su mu svetsku slavu donele filmske uloge „mladih gnevnih ljudi“ pedesetih godina 20. veka. Nagra\u0111en je Oskarom za glavnu ulogu u filmu „Na dokovima Njujorka“, ali je 1973. odbio da primi Oskara za glavnu ulogu u filmu „Kum“, protestuju\u0107i tako protiv politike vlade SAD prema Indijancima. Umesto da ode na ceremoniju dodele nagrade, poslao je jednu indijansku glumicu da opi\u0161e patnje ameri\u010dkih Indijanaca. Ostali filmovi: „Tramvaj zvani \u017eelja“, „Viva Zapata!“, „Julije Cezar“, „Mladi lavovi“, „Jednoooki D\u017eek“, „Pobuna na brodu Baunti“, „Grofica iz Hongkonga“, „Odsjaj u zlatnom oku“, „Poslednji tango u Parizu“, „Apokalipsa sada“.<\/p>\n

\t1930. – Ras Tafari je postao car (Negus) Abisinije (Etiopija), pod imenom Haile Selasije I.<\/p>\n

\t1930. – Ro\u0111en je nema\u010dki dr\u017eavnik Helmut Kol, kancelar Zapadne Nema\u010dke od 1982. i kancelar Nema\u010dke posle ujedinjenja Zapadne i Isto\u010dne Nema\u010dke 1990.<\/p>\n

\t1936. – Pogubljen je Bruno Hauptman, otmi\u010dar i ubica sina ameri\u010dkog pilota \u010carlsa Lindberga, prvog \u010doveka koji je sam preleteo Atlantski okean. Otmica i ubistvo su toliko ogor\u010dili javnost SAD da je donesen poseban Zakon o otmici, prema kojem je za taj zlo\u010din uvedena smrtna kazna, a Huptman je osu\u0111en iako je bilo ozbiljnih argumenata protiv njegove krivice.<\/p>\n

\t1943. – Ro\u0111en je Ranko Muniti\u0107, publicista, kriti\u010dar, filmski poslenik. \u0160kolovao se na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Od rane mladosti bavio se filmskom kritikom, istorijom i teorijom filma, publicistikom, dramaturgijom, radio je kao scenarista, a oprobao se i u filmskoj re\u017eiji. \u0160ira publika pamti ga kao autora i voditelja serijala „Ve\u010de sa zvezdama“ koji je emitovan na TV Beograd tokom 90-ih. Priredio je vi\u0161e monografija o srpskim glumcima, me\u0111u kojima o Miodragu Petrovi\u0107u \u010ckalji, Pavlu Vuisi\u0107u, Bori Todorovi\u0107u. Iz oblasti teorije zna\u010dajne su njegove knjige „Fantastika na ekranu“, „Alisa na putu kroz podzemlje i kroz svemir“, „Te slatke filmske la\u017ee“, „Jugoslovenski filmski slu\u010daj“, „Zagreba\u010dki krug crtanog filma“, „Uvod u estetiku kinematografske animacije“, „Pola veka filmske animacije u Srbiji“.<\/p>\n

\t1945. – Eduard Bene\u0161 je obrazovao vladu Narodnog fronta \u010cehoslova\u010dke, prvu posle oslobo\u0111enja zemlje od Nema\u010dke okupacije u Drugom svetskom ratu. Po\u0161to se uverio da se njegova zemlja nezaustavljivo kre\u0107e ka uvo\u0111enju komunisti\u010dkog sistema a bez ikakvih mogu\u0107nosti da spre\u010di takav razvoj doga\u0111aja, 1948. je podneo ostavku, a ubrzo je i umro.<\/p>\n

\t1948. – Predsednik SAD Hari Truman potpisao je „Mar\u0161alov plan“, odrediv\u0161i \u0161est milijardi dolara za pomo\u0107 pojedinim, mahom evropskim, zemljama razorenim u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n

\t1948. – Premijerom drame Ivana Cankara „Kralj Betajnove“ u re\u017eiji Bojana Stupice, sve\u010dano je po\u010delo s radom Jugoslovensko dramsko pozori\u0161te u Beogradu. Temelje repertoarske orijentacije JDP-a kao teatra visokog nivoa postavili su Bojan Stupica i Eli Finci. Od 2003. Jugoslovensko dramsko pozori\u0161te nalazi se u novom rekonstrisanom zdanju, po\u0161to je staro stradalo u po\u017earu.<\/p>\n

\t1971. – U Beogradu je prigodnom akademijom sve\u010dano otvoren SKC. Vremenom, Studentski kulturni centar postao je kultno mesto raznih alternativnih umetni\u010dkih tendencija, posebno je zna\u010dajna njegova uloga 80-ih kada je iz njegovog okrilja izrastao beogradski „Novi talas“. Zdanje u kojem je Studentski kulturni centar sme\u0161ten, delo arhitekte Jovana Ilki\u0107a, sagra\u0111eno je 1895. kao Oficirski dom.<\/p>\n

\t1975. – Ruski velemajstor Anatolij Karpov postao je 12. svetski prvak u \u0161ahu, po\u0161to je dotada\u0161nji prvak, ameri\u010dki velemajstor Bobi Fi\u0161er demonstrativno odbio uslove Me\u0111unarodne \u0161ahovske organizacije za novi me\u010d za svetsku titulu. Fi\u0161er je potom napustio \u0161ahovsku scenu i privremeno se vratio tek 1992. kad je u nezvani\u010dnom me\u010du za svetsku titulu u Beogradu i na Svetom Stefanu pobedio ruskog velemajstora Borisa Spaskog, kojem je 1972. u me\u010du u Rejkjaviku oduzeo titulu.<\/p>\n

\t1991. – Savet bezbednosti UN izglasao je rezoluciju o prekidu vatre u Zalivskom ratu, nalo\u017eio razme\u0161taj mirovnih snaga u regionu i zatra\u017eio od Iraka da uni\u0161ti oru\u017eje za masovno razaranje.<\/p>\n

\t1991. – Umro je engleski pisac Grejem Grin, suptilan analiti\u010dar psihe. Dela: romani „Brajtonska stena“, „Mo\u0107 i slava“, „Su\u0161tina stvari“, „Kraj ljubavi“, „Gubave du\u0161e“, „Komedija\u0161i“, „Monsinjor Kihot“, „Doktor Fi\u0161er iz \u017deneve“, „Ministarstvo straha“, „Tre\u0107i \u010dovek“, memoari „Neka vrsta \u017eivota“, „Na\u010dini bekstva“, drame, eseji, putopisi.<\/p>\n

\t1995. – Najmanje 150 pripadnika plemena Hutu, mahom \u017eena i dece, masakrirano je u jednom selu na severoistoku Burundija.<\/p>\n

\t1996. – U avionskom udesu kod aerodroma „\u0106ilipi“ poginuo je ministar trgovine SAD Ronald Braun. Pad aviona „T-43“ (vojna verzija „boinga-737“), koji je leteo na liniji Tuzla-Dubrovnik, na jedno brdo nedaleko od Cavtata, nije pre\u017eiveo niko od 35 \u010dlanova posade i putnika, me\u0111u kojima je bilo 12 slu\u017ebenika vlade SAD, 12 ameri\u010dkih biznismena, funkcioner Evropske banke za razvoj, urednik „Njujork Tajmsa“, hrvatski prevodilac i fotoreporter.<\/p>\n

\t1999. – NATO avijacija je sru\u0161ila novosadski „Most slobode“ koji je, preko Dunava, povezivao Novi Sad sa Sremskom Kamenicom.<\/p>\n

\t2003. – Dr\u017eavna zajednica Srbija i Crna Gora postala je \u010dlanica Saveta Evrope. U okviru ceremonije prijema, predsednik SCG Svetozar Marovi\u0107 predao je dokumenta o prihvatanju Statuta Saveta Evrope, a \u0161ef diplomatije Goran Svilanovi\u0107 potpisao je izjavu o prihvatanju Evropske konvencije o ljudskim pravima.<\/p>\n

\t2007. – Vladine trupe ubile su 23 tamilska pobunjenika tokom o\u0161trih borbi na istoku \u0160ri Linke u selu Uni\u0107a\u0107ai, u isto\u010dnom distriktu Batikaloa, u oblasti u kojoj pobunjeni Tamilski tigrovi imaju jaka upori\u0161ta.<\/p>\n

\t2008. – Kiparski Grci i Turci uklonilii su barikade i otvorili ulicu Ledra u Nikoziji, koja je decenijama odvajala dve etni\u010dke zajednice i bila simbol vi\u0161edecenijske podeljenosti Kipra. Ceremoniji otvaranja 80 metara duga\u010dke ulice prisustvovali su predstavnici Ujedinjenih nacija na Kipru, lideri kiparskih Grka i Turaka. Kipar je podeljen 1974. nakon invazije turske vojske na sever ostrva, s ciljem spre\u010davanja prisajedinjenja Kipra Gr\u010dkoj.<\/p>\n

\t2008. – Ha\u0161ki tribunal oslobodio je optu\u017ebi za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti i kr\u0161enje zakona i obi\u010daja rata, Ramu\u0161a Haradinaja, jednog od komandanata teroristi\u010dke takozvane OVK. Sudsko ve\u0107e je ocenilo da Haradinaj nije kriv ni po jednoj ta\u010dki optu\u017enice za progone na politi\u010dkoj, verskoj i rasnoj osnovi, uni\u0161tavanje imovine, okrutno postupanje, silovanja i ubistva, i pored brojnih svedo\u010denja kosovskometohijskih Srba i drugih nealbanaca.<\/p>\n

\t2010. – Umro je srpski kompozitor Du\u0161an Radi\u0107, \u010dlan SANU, jedan od najzna\u010dajnijih na\u0161ih kompozitora 20. veka sa impozantanim opusom. Njegova muzika imala je vode\u0107u ulogu u raskidu sa estetskom doktrinom socrealizma. Prvi je na\u0161 avangardni kompozitor posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 02, 04, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1915. godine umrla je srpska slikarka Nade\u017eda Petrovi\u0107, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i saosniva\u010d „Kola srpskih sestara“ (s Branislavom Nu\u0161i\u0107em), \u010dije slike se odlikuju sna\u017enim, originalnim izrazom i izvanrednim bogatstvom boja.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-15958","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15958","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15958"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15958\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15958"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15958"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15958"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}