{"id":15947,"date":"2012-04-01T00:00:00","date_gmt":"2012-03-31T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/04\/01\/vremeplov-poceo-solunski-proces\/"},"modified":"2012-04-01T00:00:00","modified_gmt":"2012-03-31T22:00:00","slug":"vremeplov-poceo-solunski-proces","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=15947","title":{"rendered":"Vremeplov: Po\u010deo Solunski proces"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1917. godine, pred srpskim vojnim sudom za oficire, u Solunu je po\u010deo proces protiv grupe oficira, poznate kao „Crna ruka“, protiv njihovog lidera general\u0161tabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevi\u0107a Apisa.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Bio je to obra\u010dun regenta Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a i prvaka Radikalne stranke Nikole Pa\u0161i\u0107a sa Apisom i oficirima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a i kraljicu Dragu Ma\u0161in i 1911. organizovali tajnu organizaciju „Ujedinjenje ili smrt“. Optu\u017eeni su da su pripremali teroristi\u010dke aktivnosti i ubistvo regenta Aleksandra i predsednika vlade Nikole Pa\u0161i\u0107a. Sud je osudio devet optu\u017eenih na smrt i dvojicu na 15 godina robije. Veliki vojni sud je delimi\u010dno preina\u010dio presudu, ali su Dimitrijevi\u0107, major Ljubomir Vulovi\u0107 i Rade Malobabi\u0107 streljani u Solunskom polju 26. juna 1917. Na temelju sa\u010duvanog Vulovi\u0107evog pisma, 2. juna 1953. obnovljen je proces, i Vrhovni sud Narodne republike Srbije rehabilitovao je Dimitrijevi\u0107a i ostale osu\u0111ene, \u0161to je nesumnjivo bilo motivisano politi\u010dkim razlozima.<\/p>\n

\tDanas je ponedeljak, 2. april, 93. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 273 dana.<\/strong><\/p>\n

\t742. – Ro\u0111en je frana\u010dki car Karlo Veliki, koji je od dolaska na presto 768. do smrti 814. prekrojio kartu Evrope i pro\u0161irio Frana\u010dku dr\u017eavu od Severnog mora do Italije i od Atlantika do \u010ce\u0161ke. Papa Lav III krunisao ga je 800. za rimskog cara, \u0161to je bio \u010din sa trajnim posledicama po istoriju Evrope.<\/p>\n

\t1724. – Ro\u0111en je italijanski avanturista \u0110ovani \u0110akopo Kazanova, sinonim latinskog ljubavnika, jedna od najkoloritnijih li\u010dnosti Evrope 18. veka. Tokom burnog \u017eivota bio je u\u010denik verske \u0161kole, sekretar kardinala, venecijanski pomorski oficir, opat, kockar, alhemi\u010dar, violinista, \u0161pijun, bibliotekar. Njegovi „Memoari“ dragocena su slika evropskog dru\u0161tva epohe u kojoj je \u017eiveo.<\/p>\n

\t1805. – Ro\u0111en je danski pisac Hans Kristijan Andersen, autor malih pripovedaka-bajki koje su mu donele svetsku slavu, tvorac danske realisti\u010dke proze. Napisao je 156 pri\u010da, uklju\u010duju\u0107i „Carevo novo odelo“ i „Ru\u017eno pa\u010de“, koje su zasnovane na motivima danskog folklora, anti\u010dke mitologije i indoevropskih predanja, a za neke od njih inspirisalo ga je sopstveno tegobno detinjstvo obele\u017eeno siroma\u0161tvom. Pisane su izvanrednim stilom. Ostala dela: pesme (sa\u010duvano ih je samo nekoliko), romani „Improvizator“, „O.T.“, „Samo muzi\u010dar“, „Sre\u0107ni Per“, putopisi „Bazar jednog pesnika“, „U \u0160paniji“, pisao je i dramska dela.<\/p>\n

\t1838. – Ro\u0111en je francuski dr\u017eavnik i advokat Leon Mi\u0161el Gambeta, jedan od osniva\u010da Tre\u0107e republike, koji je znatno doprineo uspostavljanju parlamentarne demokratije posle pada cara Napoleona III 1871. U borbi protiv Napoleona III predvodio je republikance, a u vreme Francusko-pruskog rata u, oktobru 1870, kao ministar unutra\u0161njih poslova, iz opsednutog Pariza balonom je odleteo u unutra\u0161njost i organizovao borbu protiv Nemaca. Od 1879. do 1881. bio je predsednik francuske Narodne skup\u0161tine, potom do 1882. predsednik vlade.<\/p>\n

\t1840. – Ro\u0111en je francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalisti\u010dkog romana. Pisao je i pripovetke, drame, knji\u017eevnu i umetni\u010dku kritiku, polemi\u010dke \u010dlanke, politi\u010dku publicistiku. Otvorenim pismom 1898. predsedniku Francuske – pod naslovom „Optu\u017eujem“ u listu „L'oror“, odlu\u010duju\u0107e je doprineo rehabilitaciji kapetana Alfreda Drajfusa, la\u017eno optu\u017eenog za izdavanje Nema\u010dkoj vojnih tajni i osu\u0111enog na do\u017eivotnu robiju. Motivi za osudu Drajfusa su u osnovi bili antisemitski. Snagom talenta i strasnim ube\u0111enjima sna\u017eno je uticao na savremenike, ne samo u Francuskoj. Dela: romani „Nana“, „\u017derminal“, „Slom“, „Trova\u010dica“, „Zver \u010dovek“, „Novac“, „Zemlja“ (iz ciklusa od 20 romana pod zajedni\u010dkim naslovom „Rugon-Makarovi, prirodna i dru\u0161tvena istorija jedne porodice pod Drugim Carstvom“), „Plodnost“, „Rad“, „Istina“ (iz ciklusa „\u010cetiri jevan\u0111elja“), „Tri grada: Lurd, Rim, Pariz“, rasprava „Eksperimentalni roman“.<\/p>\n

\t1861. – U Sremskim Karlovcima je pod predsedni\u0161tvom patrijarha Josifa Raja\u010di\u0107a zapo\u010deo Blagove\u0161tenski sabor, pretposlednji crkveno-narodni sabor Srba u Habzbur\u0161kim zemljama. Na osnovu privilegija dobijenih od Be\u010da, zatra\u017eena je posebna teritorija za Srbe pod nazivom Vojvodina Srpska, s vojvodom na \u010delu i sopstvenom administracijom, ali Ugarski sabor potom nije \u017eeleo ni da razmotri te zahteve. Odr\u017eavanje Sabora odobrio je austrijski car Franc Jozef, ali ga je dvor u Be\u010du iskoristio jedino da zapla\u0161i nelojalni deo ma\u0111arske aristokratije i umanji njihove aspiracije. Sabor je ipak zna\u010dajan za istoriju Srba u Vojvodini, kao i srpskog naroda uop\u0161te, jer je jasno naglasio da se ne sla\u017ee sa ukidanjem – „Vojvodine srbske i tami\u0161kog Banata“ (obrazovane posle revolucije 1848\/9).<\/p>\n

\t1872. – Umro je ameri\u010dki pronalaza\u010d i slikar Semjuel Finli Morze, konstruktor aparata koji elektri\u010dnim impulsom prenosi pisane znake na daljinu. Aparat je patentirao 1837. i nazvao ga telegraf. Sastavio je i azbuku za telegrafisanje od ta\u010daka i crtica, nazvanu njemu u \u010dast Morzeova azbuka.<\/p>\n

\t1905. – Zvani\u010dno je otvoren \u017eelezni\u010dki tunel Simplon ispod Alpa koji je povezao \u0160vajcarsku i Italiju.<\/p>\n

\t1914. – Ro\u0111en je engleski filmski glumac Alek Ginis. Dobitnik je dva Oskara: 1957. za ulogu u filmu „Most na reci Kvaj“ i 1980. za ukupan doprinos filmskoj umetnosti. Ostali filmovi: „Ne\u017eno srce“, „Veliko o\u010dekivanje“, „Oliver Tvist“, „\u010covek u belom odelu“, „Most na reci Kvaj“ (Oskar), „Na\u0161 \u010dovek u Havani“, „Lorens od Arabije“, „Pad Rimskog carstva“, „Hitler: 10 poslednjih dana“, „Doktor \u017divago“, „Rat zvezda“, „Dan Eskima“.<\/p>\n

\t1974. – Umro je francuski dr\u017eavnik \u017dor\u017e Pompidu, predsednik Francuske od 1969. do smrti. \u0160ef dr\u017eave postao je posle ostavke \u0160arla de Gola i uglavnom je sledio ideje slavnog prethodnika. Prethodno je bio profesor u Marselju i Parizu. Sa De Golom je blisko sara\u0111ivao od 1945, u me\u0111uvremenu je bio direktor Rot\u0161ildove banke, \u0161ef De Golovog kabineta i \u010dlan Ustavnog saveta, a od 1962. do 1968. predsednik vlade.<\/p>\n

\t1982. – Vojna hunta Argentine je sa 10.000 vojnika napala britanski posed Folklandska (Malvinska) ostrva u Atlantskom okeanu, oko 500 kilometara jugoisto\u010dno od argentinske obale, na kojima je u tom trenutku bilo 75 britanskih vojnika. Argentinske snage je posle borbi krajem maja i u prvoj polovini juna 1982. porazilo oko 5.000 britanskih vojnika.<\/p>\n

\t1999. – Prvi put od po\u010detka agresije NATO je bombardovao centar Beograda – u prvom vazdu\u0161nom napadu na prestonicu Srbije od Drugog svetskog rata – ispaliv\u0161i krstare\u0107e rakete na ispra\u017enjene zgrade ministarstava unutra\u0161njih poslova SRJ i Srbije, od kojih je jedna pala samo tridesetak metara od Instituta za ginekologiju i aku\u0161erstvo, u kojem je u tom trenutku bilo oko 70 novoro\u0111en\u010dadi s majkama. Vazdu\u0161ni udar izazvan eksplozijama o\u0161tetio je zgradu Instituta, obli\u017enju Neuropsihijatrijsku kliniku „Laza Lazarevi\u0107“, druga bolni\u010dka zdanja i vi\u0161e stambenih zgrada.<\/p>\n

\t1999. – Prilikom dva napada na Kur\u0161umliju, NATO avijacija usmrtila je 13 civila, o\u0161tetiv\u0161i oko 500 zgrada, uklju\u010duju\u0107i manastire Svete Bogorodice i Svetog Nikole iz 12. veka, a u napadu kasetnim bombama na albansko selo Nogavac kod Orahovca ubijena su dva civila.<\/p>\n

\t2005. – Umro je papa Jovan Pavle II, Poljak poreklom, \u010diji je pontifikat, izrazito reakcionaran, trajao 26 godina i bio jedan od najdu\u017eih u istoriji Rimokatoli\u010dke crkve. Karol Vojtila, koji je imenovan za kardinala 1967. godine, postao je papa 16. oktobra 1978. i sa 58 godina bio najmla\u0111i papa do tada.<\/p>\n

\t2006. – Umrla je udovica atentatora na Hitlera, Nina \u0160enk fon \u0160taufenberg, \u010diji je suprug poku\u0161ao da ukloni Adolfa Hitlera u atentatu 1944. godine, posle \u010dega je streljan. Klaus \u0160enk fon \u0160taufenberg, podmetnuo je ta\u0161nu s bombom pod sto, ali je noga stola za\u0161titila Hitlera, 20. jula 1944. Zaverenici su streljani, a rodbina, uklju\u010duju\u0107i groficu \u0160taufenberg, odvedena je u koncentracione logore. U\u010desnici neuspele zavere se slave kao heroji u dana\u0161njoj Nema\u010dkoj. Udovica grofa \u0160taufenberga, ro\u0111ena je kao baronesa Fon Lerhenfeld 1913.<\/p>\n

\t2007. – Umro je \u017darko Petrovi\u0107, svojevremeno jedan od najboljih odbojka\u0161a sveta. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 253 utakmice i osvojio je bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996, na Svetskom kupu u Tokiju 1996, i na evropskom prvenstvu u Atini 1995.<\/p>\n

\t2007. – U sna\u017enom zemljotresu ja\u010dine 8 stepeni po Rihterovoj skali, koji je pogodio oblast Zapadnih Solomonskih ostrva (arhipelag sa 256 ostrva) u Tihom okeanu, \u017eivot je izgubilo najmanje 12 osoba, me\u0111u kojima \u0161estoro dece. Epicentar je bio izme\u0111u ostrva Bugenvil i Nju D\u017eord\u017eija. Zemljotres je izazvao talase visoke 10 metara koji su preplavili 40 kilometara udaljen regionalni centar Gizo, uni\u0161tavaju\u0107i sve pred sobom. Zgrade u blizini obale su sravnjene sa zemljom, dok je voda u visini glave preplavila grad. Bez krova nad glavom je ostalo izme\u0111u 2.000 i 3.000 ljudi.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 01, 04, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1917. godine, pred srpskim vojnim sudom za oficire, u Solunu je po\u010deo proces protiv grupe oficira, poznate kao „Crna ruka“, protiv njihovog lidera general\u0161tabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevi\u0107a Apisa.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-15947","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15947","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15947"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15947\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15947"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15947"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15947"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}