{"id":15370,"date":"2012-02-29T00:00:00","date_gmt":"2012-02-28T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/02\/29\/vremeplov-rodjen-stanislav-vinaver\/"},"modified":"2012-02-29T00:00:00","modified_gmt":"2012-02-28T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-stanislav-vinaver","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=15370","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Stanislav Vinaver"},"content":{"rendered":"

stanislav vinaverNa dana\u0161nji dan 1891. godine ro\u0111en je srpski pisac i prevodilac Stanislav Vinaver, jedan od najzna\u010dajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a izme\u0111u dva svetska rata je radio kao novinar. U Prvom svetskom ratu je u\u010destvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je proveo u nema\u010dkom zarobljeni\u0161tvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije. Od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac, jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao, dinami\u010dan duh, muzi\u010dki obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske knji\u017eevnosti posle Prvog svetskog rata, istra\u017eiva\u010d i kreator slobodnijeg pesni\u010dkog izraza i knji\u017eevnog jezika. Dela: zbirke pesama „Mje\u0107a“, „Varo\u0161 zlih vol\u0161ebnika“, „\u010cuvari sveta“, „Evropska no\u0107“, „Pantologija novije srpske pelengirike“, „Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike“, proza „Pri\u010de koje su izgubile ravnote\u017eu“, „Godine poni\u017eenja i borbe, \u017eivot u nema\u010dkim 'oflazima'“, „Ratni drugovi“, „\u0160abac i njegove tradicije“, eseji „Go\u010d gori, jedna jugoslovenska simfonija“, „\u017divi okviri“, „Jezik na\u0161 nasu\u0161ni“, „Nadgramatika“, „Zanosi i prkosi Laze Kosti\u0107a“, „Mom\u010dilo Nastasijevi\u0107“, „Gromobran svemira“, „Nema\u010dka u vrenju“.<\/p>\n

\tDanas je \u010detvrtak, 1. mart, 61. dan 2012. Do kraja godine ima 305 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1498. – Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama kao prvi Evropljanin iskrcao se na obale sada\u0161nje afri\u010dke dr\u017eave Mozambik.<\/p>\n

\t1562. – Francuski rimokatolici su, s blagoslovom Vatikana, najbrutalnije pobili oko 1.200 hugenota (francuski protestanti kalvinisti), izazvav\u0161i religiozni rat koji je trajao do 1598.<\/p>\n

\t1643. – Umro je italijanski orgulja\u0161 i kompozitor \u0110irolamo Freskobaldi, najve\u0107i majstor svog vremena na orguljama. Veruje se da su njegova dela, komponovana za orgulje, imala veliki uticaj na Johana Sebastijana Baha. Komponovao je tokate, kancone, fantazije za orgulje, madrigale, motete.<\/p>\n

\t1767. – \u0160panski kralj Karlos III proterao je iz svoje zemlje jezuitski red. Motivi su najverovatnije bili lukrativne prirode, Karlos III, u ovom smislu, nije bio izuzetak me\u0111u evropskim vladarima svog vremena.<\/p>\n

\t1810. – Ro\u0111en je poljski kompozitor i pijanista Frederik \u0160open, nazvan „pesnik klavira“, koji je u vrhunskom romanti\u010darskom maniru komponovao gotovo isklju\u010divo klavirsku muziku. U kompozicijama se obilato koristio elementima poljske narodne muzike. Iz Poljske je 1830. oti\u0161ao u Francusku, ne slute\u0107i da vi\u0161e ne\u0107e videti otad\u017ebinu. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, oko 170 sonata, mno\u0161tvo poloneza, mazurki, valcera.<\/p>\n

\t1815. – Francuski car Napoleon I iskrcao se na obalu Francuske, tri dana po\u0161to je sa grupicom sledbenika napustio mediteransko ostrvo Elba na kojem je bio zato\u010den po\u0161to je primoran da abdicira u aprilu 1814. Ubrzo je trijumfalno u\u0161ao u Pariz i povratio vlast, \u010dime je po\u010dela njegova druga vladavina poznata kao „100 dana“, okon\u010dana u junu 1815. vojnim porazom kod Vaterloa.<\/p>\n

\t1872. – U planinskom podru\u010dju Jelouston u SAD osnovan je prvi nacionalni park u svetu.<\/p>\n

\t1879. – Ro\u0111en je bugarski dr\u017eavnik Aleksandar Stamboliski, vo\u0111a Zemljoradni\u010dkog narodnog saveza i predsednik vlade Bugarske od 1920. do 1923. kad je oboren u profa\u0161isti\u010dkom udaru i zatim ubijen. Kao \u0161ef vlade stekao je izuzetnu popularnost u narodu, jer je sproveo agrarnu i poresku reformu, nacionalizovao neke banke i nastojao da izmeni politiku dinastije Koburg, izme\u0111u ostalog i zala\u017eu\u0107i se za prijateljstvo sa Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca.<\/p>\n

\t1886. – Ro\u0111en je austrijski slikar i pisac Oskar Koko\u0161ka, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionisti\u010dkog slikarstva. U toku Drugog svetskog rata radio je velike kompozicije nagla\u0161eno humanisti\u010dkog sadr\u017eaja. Knji\u017eevna dela: drame „Ubica, mada \u017eena“ i „Trnov \u017ebun u plamenu“, pisane su ekspresionisti\u010dkim stilom i kritika ih nije visoko ocenila.<\/p>\n

\t1896. – Ratnici abisinskog negusa (cara) Menelika II do nogu su potukli italijanske trupe kod Adue, posle \u010dega je Italija morala da prizna nezavisnost Etiopije, koju je godinama poku\u0161avala da pretvori u svoju koloniju. Hiljadugodi\u0161nje etiopsko carstvo uspelo je da se odr\u017ei i izgubilo je suverenost samo u kratkom periodu 1936-1940 kada je bilo sastavni deo Italijanske Isto\u010dne afrike.<\/p>\n

\t1909. – Ro\u0111en je engleski pozori\u0161ni i filmski glumac D\u017eejms Dejvid Grejem Niven, dobitnik Oskara 1958. za film „Odvojeni stolovi“. Elegantnom pojavom ali i glumom oli\u010davao je britanski tip d\u017eentlmena. Po uzoru na oca zavr\u0161io je vojnu \u0161kolu, ali je docnije napustio vojnu karijeru i posvetio se glumi. U Holivud je dospeo tridesetih godina 20. veka, ali je po izbijanju Drugog svetskog rata napustio SAD i priklju\u010dio se britanskoj vojsci i tokom rata bio je komandos. Ostali filmovi: „Put oko sveta za 80 dana“, „Dobar dan tugo“, „Topovi s Navarona“, „Kasino Rojal“, „Papirnati tigar“.<\/p>\n

\t1914. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac afroameri\u010dkog porekla Ralf Valdo Elison, \u010diji je roman „Nevidljivi \u010dovek“ jedan od najimpresivnijih u ameri\u010dkoj knji\u017eevnosti posle Drugog svetskog rata. Osnovna tema njegovog jedinog romana je traganje za sopstvenim identitetom, a glavni junak, crnac, predstavljen je kao arhetipski obrazac \u010doveka koji ostaje nevidljiv zato \u0161to mu dru\u0161tvo uskra\u0107uje pravo na samodefinisanje. Delo je pisano izuzetno sugestivno, s mno\u0161tvom naturalisti\u010dkih detalja. Tako\u0111e je napisao knjigu eseja „Senka i \u010din“.<\/p>\n

\t1919. – U Beogradu se sastalo Privremeno narodno predstavni\u0161tvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem se nalazilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su ve\u0107inom bili iz ranijih saziva narodnih predstavni\u0161tava zemalja koje su u\u0161le u sastav Kraljevine SHS, izabranih pre Prvog svetskog rata.<\/p>\n

\t1922. – Ro\u0111en je izraelski dr\u017eavnik Jicak Rabin, predsednik vlade od 1974. do 1977. i od juna 1992. do 4. novembra 1995. kad ga je, u trenutku dok je napu\u0161tao miting na kojem je govorio, ubio atentator Jigal Amir. Kao \u010dlan ilegalnog jevrejskog pokreta Palmah, od 1940. borio se protiv britanske kolonijalne uprave u Palestini i protiv francuskih vi\u0161ijevskih snaga 1941. u Siriji. Od formiranja Izraela 1948, kad je u ratu protiv Arapa komandovao brigadom, nalazio se u sastavu vojske. General i na\u010delnik general\u0161taba postao je 1964. i imao je istaknutu ulogu u nano\u0161enju te\u0161kog poraza Arapima u ratu 1967, ali je posle ponovnog preuzimanja vlasti postao arhitekta mirovnog procesa na Bliskom istoku i izmirenja Jevreja sa Arapima. To je izazvalo gnev izraelskih nacionalista, posebno politika prepu\u0161tanja Arapima teritorija zauzetih u ratu 1967. (Zapadna obala, pojas Gaze, Golanska visoravan).<\/p>\n

\t1938. – Umro je italijanski pisac i politi\u010dar Gabrijele Danuncio, izraziti esteta. Najdublji trag u literaturi ostavio pesni\u010dkim zbirkama „Rajska poema“ i „Alkiona“. Bio je u politici izraziti predstavnik italijanskog nacionalizma, pa i fa\u0161izma. Direktno je u\u010destvovao u zaposedanju Fiume (danas Rijeka). Tokom Prvog svetskog rata napisao je i jednu poemu posve\u0107enu Srbiji i njenom herojstvu, pod naslovom „Oda narodu srpskom“. Ostala dela: romani „Slast“, „Uljez“, „Oganj“, drame „Mrtvi grad“, „Fran\u010deska da Rimini“, „Joriova k\u0107i“, „\u0110okonda“.<\/p>\n

\t1941. – Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i ve\u0107 2. marta 1941. u nju su preko Rumunije po\u010dele da ulaze nema\u010dke trupe. Revan\u0161isti\u010dka politika Bugarske jo\u0161 vi\u0161e je tada usmerena protiv Jugoslavije, prema kojoj je imala teritorijalne pretenzije.<\/p>\n

\t1942. – U \u010cajni\u010du je formirana Druga proleterska brigada. U njen sastav u\u0161li su tada pripadnici U\u017ei\u010dkog, \u010ca\u010danskog i Drugog \u0161umadijskog odreda, sve zajedno oko 1.000 ljudi. Prvi komandant Druge proleterske brigade bio je Ratko Sofijani\u0107.<\/p>\n

\t1943. – Britansko ratno vazduhoplovstvo po\u010delo je u Drugom svetskom ratu sistematski da bombarduje evropske \u017eelezni\u010dke sisteme na teritorijama pod kontrolom Nema\u010dke.<\/p>\n

\t1946. – Ro\u0111en je srpski general-pukovnik pilot Ljubi\u0161a Veli\u010dkovi\u0107, jedini general koji je poginuo tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ) 1999. Obavljao je sve leta\u010dke i najodgovornije komandne du\u017enosti u Ratnom vazduhoplovstvu i Protivvazdu\u0161noj odbrani JNA i VJ i prvi je Srbin koji je leteo avionom „Mig 29“. Bio je nastavnik letenja, komandant leta\u010dke eskadrile, puka i korpusa, sekretar Savezne direkcije za kontrolu letenja, na\u010delnik General\u0161tabne \u0161kole VJ, na\u010delnik Sektora za RV i PVO General\u0161taba VJ i komandant RV i PVO VJ. U trenutku pogibije prilikom obilaska jedinica na prvoj liniji, obavljao je du\u017enost pomo\u0107nika na\u010delnika \u0160taba Vrhovne komande za RV i PVO VJ.<\/p>\n

\t1954. – SAD su saop\u0161tile da su na pacifi\u010dkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe.<\/p>\n

\t1954. – U glavnom gradu Venecuele Karakasu otvorena je prva konferencija Organizacije ameri\u010dkih dr\u017eava.<\/p>\n

\t1958. – Umro je srpski vajar Toma Rosandi\u0107, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. Kamenoreza\u010dki zanat u\u010dio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Be\u010du. Bio je odli\u010dan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim ose\u0107ajem za njegovu strukturu i materiju. Izradio je vi\u0161e javnih spomenika, uklju\u010duju\u0107i veliku grupu „Igrali se konji vrani“ ispred zdanja doma Skup\u0161tine Srbije u Beogradu kao i skulpturu „Umorni borac“ na Kalemegdanu.<\/p>\n

\t1959. – Arhiepiskop Makarios III vratio se na Kipar iz izgnanstva na Sej\u0161elskim ostrvima, na koja su ga 1956. proterali Britanci. Krajem 1959. Velika Britanija, Gr\u010dka i Turska sporazumele su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 1960. postao prvi predsednik Kiparske republike, \u0161to je ostao do smrti 1977.<\/p>\n

\t1966. – Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska „Venera III“, prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.<\/p>\n

\t1985. – U Urugvaju je preuzeo vlast predsednik Hulio Sangineti, \u010dime je okon\u010dana devetogodi\u0161nja vojna vladavina u toj ju\u017enoameri\u010dkoj zemlji.<\/p>\n

\t1991. – Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska partija rada (komunisti) osvojila je 176 od 250 poslani\u010dkih mesta i zadr\u017eala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija izgubio u svojoj izbornoj jedinici.<\/p>\n

\t1992. – U Sarajevu je, drugog dana referenduma o otcepljenju BiH od Jugoslavije, ispred stare srpske crkve pucano na srpske svatove. Ubijen je otac mlado\u017eenje Nikola Gardovi\u0107 i ranjen sve\u0161tenik Radenko Mikovi\u0107, i spaljena je srpska zastava. Na referendumu se ve\u0107ina muslimana (Bo\u0161njaka) i Hrvata izjasnila za otcepljenje od Jugoslavije. Bio je to uvod u gra\u0111anski rat u toj biv\u0161oj jugoslovenskoj republici.<\/p>\n

\t1992. – U Crnoj Gori se na referendumu ve\u0107ina gra\u0111ana izjasnila za zajedni\u010dku dr\u017eavu sa Srbijom. \u010celnici Demokratske partije socijalista i drugih politi\u010dkih stranaka su tim povodom izjavili da narode Crne Gore i Srbije povezuju etni\u010dke, ekonomske, kulturne, istorijske i druge veze i da ih one upu\u0107uju na zajedni\u010dki interes da \u017eive u jednoj dr\u017eavi.<\/p>\n

\t1993. – Ameri\u010dki vojni transporteri su iznad isto\u010dne Bosne izbacili prve tovare s hranom i lekovima, \u010dime je u Bosni i Hercegovini po\u010dela „Operacija padobran“.<\/p>\n

\t1997. – Albanska vlada Saljija Beri\u0161e podnela je ostavku, posle dvomese\u010dnih krvavih nereda izazvanih krahom \u0161tedionica u kojima je desetine hiljada gra\u0111ana izgubilo \u017eivotnu u\u0161te\u0111evinu.<\/p>\n

\t2005. – Socijalista Tabare Vaskes postao je predsednik Urugvaja. Bio je to prvi levi\u010darski predsednik te ju\u017enoameri\u010dke dr\u017eave, od kada je ona stekla nezavisnost 1828.<\/p>\n

\t2005. – Umro je agent izraelske obave\u0161tajne slu\u017ebe Mosad Piter Malkin, koji je na ulici u Buenos Ajresu 1960. godine uhvatio nacisti\u010dkog zlo\u010dinca Adolfa Ajhmana zadu\u017eenog za ostvarenje Hitlerovog Kona\u010dnog re\u0161enja jevrejskog pitanja.<\/p>\n

\t2006. – Objavljeno je bankrotstvo nekada\u0161njeg giganta sovjetske autoindustrije – fabrike „Moskvi\u010d“. Dugovi „Moskvi\u010da“ od jedne milijarde dolara onemogu\u0107ili su dalju proizvodnju automobila i rezervnih delova. Moskovska fabrika automobila osnovana je 1930. godine kao filijala fabrike „Gorki“, a serijsku proizvodnju prvih modela legendarnih „Moskvi\u010da“ pokrenula je 1947. godine. Krajem osamdesetih godina proizveden je \u010detvrtomilionski „Moskvi\u010d“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 29, 02, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

stanislav vinaverNa dana\u0161nji dan 1891. godine ro\u0111en je srpski pisac i prevodilac Stanislav Vinaver, jedan od najzna\u010dajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-15370","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15370","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15370"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15370\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15370"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15370"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15370"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}