{"id":15345,"date":"2012-02-27T00:00:00","date_gmt":"2012-02-26T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/02\/27\/vremeplov-rodjen-milan-kujundzic-aberdar\/"},"modified":"2012-02-27T00:00:00","modified_gmt":"2012-02-26T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-milan-kujundzic-aberdar","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=15345","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Milan Kujund\u017ei\u0107 Aberdar"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1842. godine ro\u0111en je srpski filozof, pisac i politi\u010dar Milan Kujund\u017ei\u0107 Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj \u0160koli, \u010dlan Srpske kraljevske akademije, predsednik skup\u0161tine Srbije i ministar prosvete.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Studirao je u Be\u010du, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. U mladosti je bio jedan od vo\u0111a Ujedinjene omladine srpske i urednik njenog glasila „Mlada Srbadija“. Stihovi tog izrazito romanti\u010darskog pesnika pozivali su na borbu za oslobo\u0111enje i ujedinjenje porobljene bra\u0107e. Dela: „Kratki pregled harmonije u svetu“, „Ide li svet na bolje ili na gore“, „Filozofija u Srba“, „\u0160ta je i koliko u nas ura\u0111eno na lo\u0111ici“, spev „Srpski patrijarh“, balada „Nevesta hajdukova“.<\/p>\n

\tDanas je utorak, 28. februar, 59. dan 2012. Do kraja godine ima 307 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1525. – Poslednjeg aste\u010dkog cara Kuautemoka posle mu\u010denja je pogubio \u0161panski osvaja\u010d Ernan Kortes.<\/p>\n

\t1533. – Ro\u0111en je francuski pisac i filozof Mi\u0161el de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodne misli u 17. i 18. veku. Smatrao je da je ljudski razum nemo\u0107an u tra\u017eenju istine i pravde, ali da je svaki \u010dovek du\u017ean da na\u0111e izvesne norme u privatnom i javnom \u017eivotu kako bi \u017eiveo razumno, svestan svojih op\u0161teljudskih odgovornosti. Dela: „Eseji“, „Dnevnik putovanja“.<\/p>\n

\t1825. – Potpisan je ugovor Rusije i Velike Britanije, kojim je odre\u0111ena granica izme\u0111u Aljaske i Kanade, tada teritorija pod kontrolom Moskve, odnosno Londona.<\/p>\n

\t1832. – U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije. Dimitrije Davidovi\u0107 tog dana prosledo je pismo Knjazu Milo\u0161u o ustrojstvu Biblioteke, novembra iste godine Knjaz Milo\u0161 odredio je da se po jedan obavezni primerak dostavlja novoosnovanoj biblioteci. Prva zgrada Narodne biblioteke nalazila se uz samu portu Saborne crkve, u tom zdanju bila je sme\u0161tena samo godinu dana 1832\/33, zatim je preseljena u zgradu Dr\u017eavne tipografije nasuprot knji\u017eare Gligorija Vozarovi\u0107a. Izvesno vreme biblioteka je u sastavu Dr\u017eavne \u0161tamparije (Knja\u017eevsko tipografijska biblioteka), zatim Ministarstva prosvete, a 1870. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslu\u017eniji su \u0110ura Dani\u010di\u0107, Janko \u0160afarik, Stojan Novakovi\u0107, Jovan Tomi\u0107, Milorad Pani\u0107 Surep. U nema\u010dkom bombardovanju Beograda aprila 1941. potpuno je uni\u0161tena zgrada Biblioteke na Kosan\u010di\u0107evom vencu pri \u010demu je izgorelo oko 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu. Tokom i posle rata obnavljani su fondovi i ve\u0107 1958. imala je 335.000 knjiga. Narodna biblioteka Srbije od aprila 1973. nalazi se u namenski gra\u0111enom zdanju na Svetosavskom platou u Beogradu.<\/p>\n

\t1844. – Tokom prikazivanja nove fregate „Prinston“, koje je na reci Potomak priredila ameri\u010dka mornarica, na brodu je eksplodirao jedan od topova, usmrtiv\u0161i dr\u017eavnog sekretara, zapovednika mornarice i jo\u0161 nekoliko funkcionera vlade SAD.<\/p>\n

\t1862. – U Srbiji je zakonom uvedena advokatura, po\u0161to je usvojen Zakon o javnim pravozastupnicima. Dono\u0161enjem Zakona pravna pomo\u0107 poverena je samo \u0161kolovanim pravnicima, i bilo je neophodno da ih u ovo zvanje upi\u0161e Ministarstvo pravde. Ranije su stranke pred sudom zastupali pismeniji ljudi, mahom \u010dinovnici. Smatra se da je inicijator Zakona o javnim pravozastupnicima bio Ilija Gara\u0161anin, u vreme njegovog dono\u0161enja predsednik Saveta ministara (vlade) tada\u0161nje Kne\u017eevine Srbije.<\/p>\n

\t1869. – Umro je francuski pisac i diplomata Alfons de Lamartin, \u010dlan Francuske akademije. Bio je aktivan u politici od 1834. do dr\u017eavnog udara Napoleona III 1851. Nakon Februarske revolucije 1848. postao je \u0161ef diplomatije. Potisnut iz politi\u010dkog \u017eivota, posvetio se knji\u017eevnosti. Slavu mu je donela ve\u0107 prva zbirka pesama „Pesni\u010dke meditacije“. Sna\u017eno je uticao na razvoj romantizma u Francuskoj. Ostala dela: zbirka pesama „Pesni\u010dke i religiozne harmonije“, poeme „\u017doslen“, „Pad jednog an\u0111ela“ (s motivima srpskih narodnih pesama), prozna dela „Put na istok“ (u poglavlju „Bele\u0161ke o Srbiji“ sa simpatijama je pisao o Srbiji, veli\u010daju\u0107i borbu Srba za slobodu), „Istorija \u017eirondinaca“.<\/p>\n

\t1890. – Ro\u0111en je ruski baletski igra\u010d i koreograf Vladimir Fomi\u010d Ni\u017einski, mo\u017eda najve\u0107i u istoriji baleta, iako je njegova igra\u010dka karijera trajala samo \u010detiri godine, jer je 1917. oboleo od neizle\u010dive du\u0161evne bolesti. Njegove kreacije nisu nadma\u0161ene a skokovi u baletu „San o ru\u017ei“ su, zbog neuobi\u010dajene visine i lepote, u\u0161li u legendu kao nedosegnut ideal.<\/p>\n

\t1901. – Ro\u0111en je ameri\u010dki hemi\u010dar Linus Karl Pauling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1954. i Nobelove nagrade za mir 1962. Prvu je dobio za primenu kvantne mehanike u istra\u017eivanju strukture molekula, a drugu za uporno nastojanje da se uspostavi me\u0111unarodna kontrola nuklearnog oru\u017eja kao i zabrana proba.<\/p>\n

\t1909. – Ro\u0111en je engleski pisac Stiven Harold Spender. Po\u010deo je da pi\u0161e poeziju pod uticajem \u0160panskog gra\u0111anskog rata u kojem se borio na strani republikanaca. Docnije se odrekao ultralevih uverenja i priklonio se idejama liberalizma, a lirika mu je postala ne\u017enija i romanti\u010dnija. Dela: zbirke pesama „Nepokretno sredi\u0161te“, „Ru\u0161evine i vizije“, „Rub bi\u0107a“, „Plemeniti dani“, roman „Zaostali sin“, zbirka pri\u010da „Zapaljeni kaktus“, eseji „Razorni element“, „Stvarala\u010dki element“, „Borba modernih“, „Tridesete i posle“, autobiografski spis „Svet u svetu“.<\/p>\n

\t1910. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski re\u017eiser italijanskog porekla Vinsente Mineli, koji je 1958. dobio Oskara za film „\u017di\u017ei“. Ostali filmovi: „Madam Bovari“, „Amerikanac u Parizu“, „\u017de\u0111 za \u017eivotom“, „\u010caj i simpatija“, „Kismet“, „Ku\u0107a na brdu“, „Zvona zvone“, „Grad iluzija“, „Neki su dotr\u010dali“, „Di\u017ei zavesu“.<\/p>\n

\t1916. – Umro je ameri\u010dki pisac Henri D\u017eejms, tanan i prodoran psiholog, koji je u realisti\u010dnom maniru precizno analizirao obi\u010daje, postupke i navike ameri\u010dkog i evropskog dru\u0161tva, uvek u potrazi za moralnim vrednostima. Bri\u017eljivo je gradio kompoziciju dela, te\u017ee\u0107i umetni\u010dkom savr\u0161enstvu. Pred kraj \u017eivota 1915. postao je britanski dr\u017eavljanin. Dela: romani „Roderik Hadson“, „Amerikanac“, „Dejzi Miler“, „Portret jedne ledi“, „Tragi\u010dna muza“, „Bostonci“, „Golubija krila“, „Ambasadori“, „Zlatna zdela“.<\/p>\n

\t1921. – Po\u010dela je pobuna mornara ruske Balti\u010dke flote i radnika u pomorskoj bazi u Kron\u0161tatu na ostrvu Kotlin u Finskom zalivu protiv bolj\u0161evi\u010dke vlasti. Kron\u0161tatski mornari i radnici u bazi zapadno od Petrograda – koji su sna\u017eno podr\u017eali bolj\u0161evike 1917. i bili jedan od oslonaca Oktobarske revolucije – tra\u017eili su ekonomske reforme i okon\u010danje bolj\u0161evi\u010dke politi\u010dke dominacije, ali su bolj\u0161evici 20 dana docnije vojskom krvavo ugu\u0161ili pobunu u Kron\u0161tatu.<\/p>\n

\t1922. – Velika Britanija je formalno proglasila nezavisnost Egipta, ali je zadr\u017eala kontrolu nad Sueckim kanalom i poslovima odbrane zemlje.<\/p>\n

\t1933. – Dan po\u0161to su nacisti zapalili u Berlinu zgradu Rajhstaga (skup\u0161tina), optu\u017eiv\u0161i za to komuniste, vo\u0111a nacista Adolf Hitler ubedio je ostarelog predsednika Nema\u010dke Paula fon Hindenburga da potpi\u0161e dekrete o suspendovanju li\u010dnih sloboda, slobode govora, slobode \u0161tampe i prava na okupljanje.<\/p>\n

\t1939. – Iza\u0161ao je prvi broj „Politikinog Zabavnika“. Ubrzo je do\u017eiveo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske de\u010dje \u0161tampe i to je ostao do danas. Bio je poznat po redovnoj produkciji vrhunskog stripa, i doma\u0107eg i stranog. Prestao je da izlazi 1941. a obnovljen je 1952. Poput lista „Politika“ uz njega su odrasle brojne generacije srpske omladine.<\/p>\n

\t1943. – Na nema\u010dkim postrojenjima za proizvodnju te\u0161ke vode u blizini Rjukana, u okupiranoj Norve\u0161koj u Drugom svetskom ratu, sabota\u017eu je izvelo devet norve\u0161kih komandosa.<\/p>\n

\t1944. – Ro\u0111en je srpski knji\u017eevnik Moma Dimi\u0107. Ro\u0111en je u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu. Imao je samo 22 godine kada je napisao roman o Tolu Manojlovi\u0107u, koji je do\u017eiveo stotine izvo\u0111enja pa i TV adaptaciju. Autor je scenarija za film „Kako sam sistematski uni\u0161ten od idiota“. Objavio je oko 40 knjiga, a sa \u0161vedskog je preveo desetak naslova. Prevodio je i sa engleskog. Bio je dugogodi\u0161nji umetni\u010dki direktor Beogradskih me\u0111unarodnih susreta pisaca.<\/p>\n

\t1948. – Poslednje britanske vojne jedinice su napustile Indiju.<\/p>\n

\t1953. – Potpisan je „Balkanski pakt“ u Ankari. Jugoslavija, Gr\u010dka i Turska potpisale su tada sporazum o politi\u010dkoj, privrednoj i vojnoj saradnji.<\/p>\n

\t1974. – SAD i Egipat su posle sedam godina prekida obnovili diplomatske odnose.<\/p>\n

\t1975. – U najgoroj podzemnoj \u017eelezni\u010dkoj nesre\u0107i u Velikoj Britaniji, 42 putnika su poginula kad je voz u punoj brzini udario u odbojnike u stanici „Murgejt“ londonskog metroa.<\/p>\n

\t1986. – \u0160vedski dr\u017eavnik Ulof Palme ubijen je u Stokholmu prilikom povratka iz pozori\u0161ta. Ubica, uprkos obimne policijske istrage, nije otkriven. U politiku je u\u0161ao kao studentski vo\u0111a, a u 42. godini postao je \u0161ef stranke i predsednik vlade (od 1969. do 1976. i od 1982. do februara 1986, kada je ubijen). Odlu\u010dno se protivio vojnoj intervenciji SAD u Vijetnamu. Od 1980. vodio je nezavisnu me\u0111unarodnu komisiju za unapre\u0111enje procesa razoru\u017eanja. Kao lider Socijalisti\u010dke internacionale vi\u0161e puta je rukovodio mirovnim misijama UN, poput re\u0161enja sukoba Irana i Iraka, ili Radne grupe o Ju\u017enoj Africi.<\/p>\n

\t1992. – Savet bezbednosti UN odobrio je upu\u0107ivanje 22.000 „plavih \u0161lemova“ u Kambod\u017eu.<\/p>\n

\t1995. – Raul Salinas, brat biv\u0161eg predsednika Meksika Karlosa Salinasa, uhap\u0161en je pod optu\u017ebom da je ume\u0161an u ubistvo predsedni\u010dkog kandidata vladaju\u0107e Revolucionarne institucionalne partije Luisa Donalda Kolosija na predizbornom mitingu u Tihuani u martu 1994.<\/p>\n

\t1996. – Britanska princeza Dajana pristala je na razvod od princa prestolonaslednika \u010carlsa.<\/p>\n

\t1997. – U Iranu je zemljotres razorio vi\u0161e od 20 sela, usmrtiv\u0161i oko 1.000 ljudi.<\/p>\n

\t1998. – Teroristi takozvane OVK su na Kosovu i Metohiji u napadima iz zasede kod Glogovca i Srbice ubili \u010detiri pripadnika MUP-a Srbije, a u odgovoru na napade policija je uhvatila devet i likvidirala 16 terorista.<\/p>\n

\t2004. – Afri\u010dki lideri postigli su dogovor o formiranju afri\u010dkih vi\u0161enacionalnih snaga, zadu\u017eenih za intervencije u Africi radi gu\u0161enja gra\u0111anskih ratova i spre\u010davanja genocida.<\/p>\n

\t2005. – U samoubila\u010dkom bomba\u0161kom napadu u ira\u010dkom gradu Hili, ispred jedne bolnice, poginulo je 125 ljudi, a 200 je ranjeno.<\/p>\n

\t2006. – Od eksplozije bombe, koju su maoisti\u010dki pobunjenici postavili ispod kamiona u centralnoj saveznoj indijskoj dr\u017eavi \u010catisgar, \u017eivot je izgubilo 55 ljudi, a te\u0161ko je povre\u0111eno 20.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Artur \u0160lezinger, ameri\u010dki istori\u010dar i publicista. Dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade i dobitnik ameri\u010dke Nacionalne knji\u017eevne nagrade, imao je pristup de\u0161avanjima u Beloj ku\u0107i u vreme Kenedija, a prou\u010davao je i zaostav\u0161tine – Frenklina Ruzvelta, Endrijua D\u017eeksona, D\u017eona i Roberta Kenedija. Za hroniku Kenedijeve administracije „Hiljadu dana: D\u017eon F. Kenedi u Beloj ku\u0107i“ dobio je Pulicerovu nagradu i Nacionalnu knji\u017eevnu nagradu 1966. Autor je vi\u0161e od 20 dela.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 27, 02, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1842. godine ro\u0111en je srpski filozof, pisac i politi\u010dar Milan Kujund\u017ei\u0107 Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj \u0160koli, \u010dlan Srpske kraljevske akademije, predsednik skup\u0161tine Srbije i ministar prosvete.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-15345","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15345","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15345"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15345\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15345"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15345"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15345"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}