{"id":14742,"date":"2012-02-01T00:00:00","date_gmt":"2012-01-31T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/02\/01\/vremeplov-umro-ruski-hemicar-mendeljejev\/"},"modified":"2012-02-01T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-31T23:00:00","slug":"vremeplov-umro-ruski-hemicar-mendeljejev","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14742","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro ruski hemi\u010dar Mendeljejev"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1907. godine umro je ruski hemi\u010dar Dmitrij Ivanovi\u010d Mendeljejev, otac moderne hemije, koji se me\u0111u najistaknutije nau\u010dnike svih vremena uvrstio otkri\u0107em op\u0161teg zakona o periodi\u010dnosti hemijskih svojstava, prema kojem su svojstva hemijskih elemenata periodi\u010dno zavisna od njihove atomske te\u017eine.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Na osnovu tog zakona formulisao je Periodi\u010dni sistem elemenata koji mu je omogu\u0107io da predvidi svojstva niza kasnije otkrivenih elemenata. Periodi\u010dni sistem elemenata postao je osnova moderne nauke o strukturi materije. Njegova knjiga „Osnovi hemije“ prevedena je na mnoge jezike, a u oko 500 radova obra\u0111ivao je sva podru\u010dja hemije, pitanja fizike, mineralogije, filozofije, pedagogije, \u010dak i slikarstva. Prou\u010davao je razvoj industrije u Rusiji, naro\u010dito uglja, nafte i metala, prvi je preporu\u010dio podzemnu gasifikaciju uglja i hemijsku preradu nafte (sada\u0161nja petrohemija). Bio je \u010dlan Srpske kraljevske akademije.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je \u010detvrtak, 2. februar, 33. dan 2012. Do kraja godine ima 333 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1509. – Portugalci su pod komandom Fransiska de Almeide uni\u0161tili muslimansku flotu u bici u Indijskom okeanu, u blizini grada Diu na severozapadnoj obali Indije, posle \u010dega su uspostavili kontrolu nad vodama oko indijskog potkontinenta.<\/p>\n

\t1536. – \u0160panski istra\u017eiva\u010d Pedro de Mendosa osnovao je na u\u0161\u0107u reke La Plata u Atlantski okean grad Buenos Ajres, od 1880. glavni grad Argentine.<\/p>\n

\t1556. – U jednoj od najve\u0107ih katastrofa u istoriji \u010dove\u010danstva, zemljotres je opusto\u0161io kineske provincije \u0160ansi i Henan – usmrtiv\u0161i vi\u0161e od 850.000 ljudi i zbrisav\u0161i s lica zemlje nekoliko stotina naselja.<\/p>\n

\t1594. – Umro je italijanski kompozitor \u0110ovani Pjerlui\u0111i da Palestrina, jedan od najzna\u010dajnijih predstavnika protivreformacije. Komponovao je dela velike izra\u017eajnosti – vi\u0161e od sto liturgijskih dela, oko 250 drugih duhovnih i svetovnih komada, madrigale. Dela: „Misa pape Marcela“, „Stabat Mater“.<\/p>\n

\t1709. – \u0160kotski mornar Aleksander Selkirk (Selkrejg), izbavljen je s pustog pacifi\u010dkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova \u017eivotna pri\u010da inspirisala je Danijela Defoa da napi\u0161e roman „Robinzon Kruso“.<\/p>\n

\t1801. – Britanski Parlament odr\u017eao je prvu sednicu kojoj su prisustvovali i predstavnici Irske.<\/p>\n

\t1829. – Ro\u0111en je nema\u010dki prirodnjak i zoolog Alfred Edmund Brem, direktor zoolo\u0161kog vrta u Hamburgu i akvarijuma u Berlinu. Iako arhitekta po obrazovanju, postao je prirodnjak i postupno je sakupio ogroman nau\u010dni materijal prilikom brojnih putovanja po Evropi, Africi i Aziji. Istra\u017eivao je i na teritoriji Srbije – na Fru\u0161koj gori, kao i u Baranji, gde je prou\u010davao do tada nepoznatu vrstu – orlove belorepane. Dela: „\u017divotinjsko carstvo“, „\u017divot \u017eivotinja“, „\u017divot ptica“, „\u0160umske \u017eivotinje“.<\/p>\n

\t1834. – Srpski knjaz Milo\u0161 Obrenovi\u0107 je objavio hati\u0161erif turskog sultana Mahmuda II, kojim su – kako je knjaz naglasio u besedi pred postrojenom gardom u Kragujevcu – precizirani odnosi Srbije i Osmanskog carstva. Posle Prvog hati\u0161erifa Porta je poku\u0161avala da ustupke Srbiji svede na minimum, ali je knjaz bio uporan, pa je sultan Drugim hati\u0161erifom priznao nove granice, uklju\u010duju\u0107i sporne krajeve (dodatnih 6 nahija).<\/p>\n

\t1848. – Meksiko i SAD su u gradu Gvadelupe Idalgo sklopili mir posle dvogodi\u0161njeg rata. Pora\u017eeni Meksiko je morao, uz naknadu od 15 miliona dolara, da preda Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju, ukupno vi\u0161e od milion i po kvadratnih kilometara.<\/p>\n

\t1879. – Umro je bugarski pisac i revolucionar Ljuben Stoj\u010dev Karavelov, koji je ostavio trag i u srpskoj literaturi. U Beograd je do\u0161ao 1867. i povezao se sa Ujedinjenom omladinom srpskom i sa Svetozarom Markovi\u0107em. Protivio se sentimentalizmu i romantizmu u knji\u017eevnosti. Pisao je na srpskom, novinske kritike kao i pripovetke iz beogradskog \u017eivota. Zalagao se za stvaranje zajednice Ju\u017enih Slovena. Prikupljao je dobrovoljce i borio se 1876. u Srpsko-turskom ratu. Dela: „Je li kriva sudbina?“, „Kaznio je Bog“, „Gorka sudbina“, „Iz mrtvog doma“, „Soka“, „Bugari starog kova“.<\/p>\n

\t1882. – Ro\u0111en je irski pisac D\u017eejms D\u017eojs, jedan od najve\u0107ih u 20. veku. Po\u010deo je kao buntovnik protiv uskogrudosti irske provincije, ali je glavni grad Irske Dablin, njegovu istoriju, \u017eitelje i topografiju u\u010dinio sredi\u0161njom temom svog dela. U najpoznatijem delu, romanu „Uliks“, na 700 strana opisao je jedan dablinski dan svog junaka, prema jednom knji\u017eevnom kriti\u010daru „na ve\u0161t i katkad neprimetan na\u010din, lica i doga\u0111aji paralelni su onima u Homerovoj 'Odiseji', \u010diji se gotovo svaki detalj mo\u017ee na\u0107i u 'Uliksu'“. Ostala dela: romani „Portret umetnika u mladosti“, „Fineganovo bdenje“, pesme „Kamerna muzika“, pripovetke „Dablinci“, drama „Izgnanici“.<\/p>\n

\t1895. – Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadovi\u0107, \u010dlan Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih knji\u017eevnika u 19. veku sa \u0161irokim evropskim obrazovanjem. Njegovi putopisi znatno prevazilaze uobi\u010dajen literarni nivo tog vremena. Na tradicijama Dositeja Obradovi\u0107a od klasi\u010dnog romanti\u010dara postao je racionalist s verom u mo\u0107 nauke. Dela: putopisi „Pisma iz Italije“, „Pisma iz Nema\u010dke“, „Pisma iz \u0160vajcarske“, „O Crnogorcima“.<\/p>\n

\t1898. – Ro\u0111en je srpski vajar Sreten Stojanovi\u0107, rektor Umetni\u010dke akademije u Beogradu, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti. U mladosti je pripadao srpskoj revolucionarnoj omladini u Bosni. Dela: reljefi „Ogrlice“, „Uteha“, monumentalna skulptura „Rob“, portreti „Moj otac“, „Nikola Vuji\u0107“, „Umetnikova k\u0107i“, spomenici na Fru\u0161koj gori, u Podgorici, Grahovu, rodnom Prijedoru. Knjige: „Biste“, „O umetnosti i umetnicima“.<\/p>\n

\t1901. – Ro\u0111en je ameri\u010dki violinista Ja\u0161a Hajfec, jedan od najve\u0107ih virtuoza tog instrumenta. Prire\u0111ivao je koncerte od detinjstva, a internacionalnu karijeru je po\u010deo 1912. Pisao je kadence za violinske koncerte i transkribovao kompozicije starih i savremenih majstora. Naro\u010dito je cenjen zbog \u010disto\u0107e i tona i visoko razvijene tehnike sviranja.<\/p>\n

\t1904. – Ro\u0111en je ruski pilot Valerij Pavlovi\u010d \u010ckalov, koji se proslavio nizom poduhvata, uklju\u010duju\u0107i preletanje Severnog pola. Ostvario je 1937. prvi let preko najsevernije ta\u010dke Zemlje bez spu\u0161tanja, preletev\u0161i avionom „An-25“ za 64 \u010dasa i 25 minuta razdaljinu od 12.000 kilometara od Moskve do ameri\u010dkog grada Vankuver kod Portlanda, \u0161to je bio svetski rekord. Amerikanci su mu u Vankuveru, u \u010dast tog senzacionalnog leta, podigli spomenik i posvetili muzej. Isprobavaju\u0107i novi tip lova\u010dkog aviona, poginuo je u decembru 1938.<\/p>\n

\t1908. – Umro je srpski pisac Milovan Gli\u0161i\u0107, jedan od za\u010detnika realizma u srpskoj knji\u017eevnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju. Radio je kao novinar i urednik, bavio se i pozori\u0161nom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka ali i dve komedije. Prevodio je s francuskog i ruskog, njegovi prevodi Tolstoja („Rat i mir“) i danas su neprevazi\u0111eni. Opisivao je \u017eivot srpskog sela, nevolje sa seoskim zelena\u0161ima, nezadovoljstvo op\u0161tim dru\u0161tvenim prilikama. Dela: pripovetke „Glava \u0161e\u0107era, „Roga“, „Redak zver“, „\u0160ilo za ognjilo“, „Prva brazda“, pozori\u0161ni komad „Dva cvancika“, komedija „Podvala“.<\/p>\n

\t1924. – Ro\u0111ena je srpska pesnikinja Mira Ale\u010dkovi\u0107 jedna od najplodnijih knji\u017eevnica srpske (i ju\u017enoslovenske) de\u010dje literature. Diplomirala je u Beogradu knji\u017eevost i lingvistiku, a potom Fu\u0161eovu \u0161kolu u Parizu. Autor je preko 50 knjiga za mlade, urednica de\u010djih i omladinskih listova Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac. Dugogodi\u0161nja je predsednica Dru\u0161tva Jugoslavija – Francuska, kao i Udru\u017eenja knji\u017eevnika Srbije. Bila je u\u010desnik NOP-a. Na muziku Nikole Hercigonje ispevala je pesmu „Jugoslavijo“, jednu od sve\u010danih pesama negda\u0161nje SFRJ. Nosilac je niza odlikovanja i priznanja me\u0111u kojima su i dve Legije \u010dasti.<\/p>\n

\t1924. – Umro je srpski pisac Aleksa \u0160anti\u0107, autor antologijskih pesama „Ostajte ov\u0111e“, „Emina“, „Ve\u010de na \u0161kolju“. Pripadao je knji\u017eevnom krugu oko mostarskog lista „Zora“, koji je pokrenuo s Jovanom Du\u010di\u0107em i Svetozarom \u0106orovi\u0107em. U Mostaru je osnovao srpsko peva\u010dko dru\u0161tvo „Gusle“. U vreme Aneksione krize, 1908. godine, izbegao je u Italiju, bio je zatim poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti hapsile su ga kao istaknutog srpskog nacionalistu. U po\u010detku stvarala\u0161tva bio je pod uticajem srpskih pesnika Branka Radi\u010devi\u0107a, Jovana Jovanovi\u0107a Zmaja i Vojislava Ili\u0107a, ali je potom izgradio vlastiti pesni\u010dki izraz karakteristi\u010dan po elegi\u010dnim motivima i rodoljubivim temama. Pisao je i dramske tekstove i prevodio je sa nema\u010dkog i \u010de\u0161kog. Ostala dela: drame „Hasanaginica“, „U magli“, prevod „Lirskog intermeca“ Hajnriha Hajnea.<\/p>\n

\t1943. – Poslednji ostaci nema\u010dkih trupa predali su se u Staljingradu, nakon \u0161to je dva dana ranije Fridrih fon Paulus, nema\u010dki generalfeldmar\u0161al, potpisao je kapitulaciju svojih jedinica. Bio je to kona\u010dni kraj Staljingradske bitke, presudne za ishod Drugog svetskog rata. U bici koja je trajala od juna 1942, u\u010destvovalo je vi\u0161e od dva miliona vojnika obeju strana sa oko 20.000 topova, 2.000 tenkova i 2.000 aviona. Na nema\u010dkoj strani borila se 81 divizija, u \u010dijem su sastavu bili i saveznici Tre\u0107eg Rajha – Italijani, Ma\u0111ari, Rumuni i Hrvati (usta\u0161ka 369. pukovnija, tzv. „Hrvatska legija“ pod komandom Marka Mesi\u0107a). Sredinom novembra 1942. sovjetska armija pre\u0161la je u ofanzivu i okru\u017eila nema\u010dke snage, zarobiv\u0161i 91.000 vojnika, uglavnom iz sastava \u010cetvrte i \u0160este nema\u010dke oklopne armije (Paulusova grupacija), uklju\u010duju\u0107i komandanta Paulusa, 24 generala i 2.500 oficira. U bici kod Staljingrada poginulo je oko 740.000 nema\u010dkih, italijanskih, ma\u0111arskih, rumunskih i hrvatskih vojnika.<\/p>\n

\t1947. – Ro\u0111ena je ameri\u010dka glumica Fara Fosit, jedan od simbola ameri\u010dke kulture sedamdesetih. Seks simbol sedamdesetih, Fositova je najpre studirala umetnost i bavila se manekenstvom. Nagli uspon u karijeri usledio je posle uloge glamurozne D\u017eil Marou u serijalu o tri privatne detektivke – „\u010carlijevi an\u0111eli“.<\/p>\n

\t1951. – Ro\u0111en je srpski glumac Danilo Lazovi\u0107. Glumu je diplomirao 1974. u Beogradu. Igrao je na sceni Ateljea 212, u Zvezdara teatru, u Studentskom kulturnom centru. U Narodnom pozori\u0161tu ostvario je veliki broj uloga, me\u0111u kojima su Aran\u0111el u „Zvonu za na\u0161eg profesora“, Bogoslav („Ruke \u017dane Marije“), Milutin Boji\u0107 u predstavi „Gospo\u0111a Olga“. Igrao je i Vuka u „Stanoju Glava\u0161u“, Julija Cezara u „Vergilijevoj smrti“, Trockog u predstavi „Lenjin, Staljin, Trocki“. Zapa\u017eene su njegove uloge i u predstavama „Kad su cvetale tikve“, „Nastasija Filipovna“. Lazovi\u0107 je poznat i po ulogama u brojnim televizijskim dramama i serijama kao \u0161to su „Vuk Karad\u017ei\u0107“, „Sre\u0107ni ljudi“, „Porodi\u010dno blago“, „Sti\u017eu dolari“. Igrao je u preko 20 filmova: „Savamala“, „Hajka“, „Dvoboj za ju\u017enu prugu“, „Sablazan“, „Igmanski mar\u0161“, „Timo\u010dka buna“, „\u0160est dana juna“, „Najbolji“, „Krvopijci“, „Poslednji krug u Monci“.<\/p>\n

\t1964. – Umro je srpski pisac, kriti\u010dar i prevodilac Milan Bogdanovi\u0107, profesor Beogradskog univerziteta, \u010dlan Srpske akademije nauka. Ure\u0111ivao je list „Republika“ i \u010dasopise „Danas“, „Srpski knji\u017eevni glasnik“, „Knji\u017eevne novine“. Bio je upravnik Srpskog narodnog pozori\u0161ta u Novom Sadu i Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu i predava\u010d na Filozofskom i Fakultetu likovnih umetnosti. Celokupna njegova dela su objavljena u pet knjiga pod nazivom „Stari i novi“.<\/p>\n

\t1969. – Umro je ameri\u010dki filmski glumac engleskog porekla Boris Karlof, koji je igrao u prvim horor filmovima i \u010detiri decenije bio neka vrsta za\u0161titnog znaka tog \u017eanra. Filmovi: „Zakon podzemlja“, „Ludi genije“, „Franke\u0161tajn“, „Lice sa o\u017eiljkom“, „Izgubljena patrola“, „Mumija“, „Maska Fu Man\u010dua“, „Stara mra\u010dna ku\u0107a“, „\u010cudotvorac“, „Crna ma\u010dka“, „Franke\u0161tajnova nevesta“, „Hodaju\u0107a smrt“, „Franke\u0161tajnov sin“, „Teror“, „Mete“.<\/p>\n

\t1970. – Umro je engleski filozof, matemati\u010dar i pisac Bertrand Rasel, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1950. jedan od rodona\u010delnika analiti\u010dke filozofije. Ogledao se u raznovrsnim oblicima filozofskog istra\u017eivanja, matematike, publicistike, politi\u010dkog i moralnog anga\u017eovanja. Posvetio se borbi za mir i u mnogim akcijama iskazao se kao protivnik intervencije SAD u Vijetnamu i nuklearnog naoru\u017eanja. Osnovao je me\u0111unarodnu porotu koja je dobila naziv „Raselov sud“. Dela: „Kriti\u010dko izlaganje Lajbnicove filozofije“, „Istorija zapadne filozofije“, „Logi\u010dki atomizam“, „Analiza materije“, „Skepti\u010dki eseji“, „Na\u0161e saznanje spoljnog sveta“, „Ljudsko znanje“, „Principi socijalne rekonstrukcije“, „Putevi ka slobodi“, „Praksa i teorija bolj\u0161evizma“, „Sloboda i organizacija“, „Osvajanje sre\u0107e“, „Ljudsko dru\u0161tvo u etici i politici“, „Za\u0161to nisam hri\u0161\u0107anin“, „Principi matematike“ – s Alfredom Nortom Vajthedom.<\/p>\n

\t1978. – Dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda „Saljut“ obavila su operaciju dopune goriva u otvorenom svemiru, prvi put u istoriji kosmi\u010dkih letova.<\/p>\n

\t1986. – U kne\u017eevini Lihten\u0161tajn \u017eene su prvi put glasale na parlamentarnim izborima.<\/p>\n

\t1990. – Ju\u017enoafri\u010dki predsednik Ferdinand de Klerk ukinuo je zabranu Afri\u010dkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele.<\/p>\n

\t1995. – Lideri Izraela, Jordana, Egipta i PLO prvi put su se okupili da bi na sastanku u Kairu izna\u0161li mirovno re\u0161enje i podr\u017eali izraelsko-palestinski sporazum.<\/p>\n

\t1996. – Umro je ameri\u010dki filmski glumac, re\u017eiser i baletski igra\u010d D\u017ein Keli, jedna od najzna\u010dajnijih figura u istoriji mjuzikla. Briljantno je spojio klasi\u010dni balet s modernim igra\u010dkim senzibilitetom. Filmovi: „Amerikanac u Parizu“, „Ples na ki\u0161i“, „Gusar“, „U grad!“, „Poziv na igru“, „Hello, Doli!“.<\/p>\n

\t1998. – Pad filipinskog putni\u010dkog aviona tipa „DC-9“ na jugu Filipina nije pre\u017eiveo niko od 104 putnika i \u010dlana posade.<\/p>\n

\t2005. – Umro je nekada\u0161nji \u0161ampion sveta u boksu u te\u0161koj kategoriji Nemac Maks \u0160meling, koji je u istoriju svetskog boksa u\u0161ao 1936. godine kada je u Njujorku, pred 42.000 gledalaca, nokautirao do tada nepora\u017eenog D\u017eoa Luisa.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Srba Mitrovi\u0107, istaknuti srpski pesnik i jedan od najboljih srpskih prevodilaca poezije sa engleskog jezika. Ro\u0111en 1931. kod Svrljiga, gimnaziju i Filolo\u0161ki fakultet zavr\u0161io je u Beogradu. Objavio je sedam pesni\u010dih knjiga i dobitnik je vi\u0161e uglednih knji\u017eevnih nagrada, me\u0111u kojima i nagrade Udru\u017eenja knji\u017eevnika Srbije „Milan Raki\u0107“. Prevodio je i japansku haiku poeziju.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 01, 02, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1907. godine umro je ruski hemi\u010dar Dmitrij Ivanovi\u010d Mendeljejev, otac moderne hemije, koji se me\u0111u najistaknutije nau\u010dnike svih vremena uvrstio otkri\u0107em op\u0161teg zakona o periodi\u010dnosti hemijskih svojstava, prema kojem su svojstva hemijskih elemenata periodi\u010dno zavisna od njihove atomske te\u017eine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14742","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14742","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14742"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14742\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14742"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14742"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14742"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}