{"id":14387,"date":"2012-01-20T00:00:00","date_gmt":"2012-01-19T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/20\/vremeplov-umro-pisac-vojislav-ilic\/"},"modified":"2012-01-20T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-19T23:00:00","slug":"vremeplov-umro-pisac-vojislav-ilic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14387","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro pisac Vojislav Ili\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1894. godine umro je srpski pisac Vojislav Ili\u0107, osniva\u010d moderne srpske lirike i tvorac veristi\u010dkog izraza u srpskoj poeziji.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Njegova lirika ozna\u010dila je raskid s romanti\u010darskom poezijom i obele\u017eena je misaonim skepticizmom. Pisao je elegi\u010dne, setne pesme u kojima preovla\u0111uju motivi pro\u0161losti i samo\u0107e („Zimska idila“, „Jesen“, „Ja ni\u0161ta vi\u0161e ne verujem“, „Tamara“, „Istok“). Radio je kao korektor Dr\u017eavne \u0161tamparije u Beogradu, pisar ministarstva unutra\u0161njih poslova, u\u010ditelj u Turn Severinu i diplomatski \u010dinovnik u Pri\u0161tini i Solunu. Dela: dva izdanja „Pesama“ objavljena za \u017eivota i sabrana dela posthumno.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je subota, 21. januar, 21. dan 2012. Do kraja godine ima 345 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1793. – Francuskom kralju Luju XVI – kojeg je u septembru 1792. revolucionarni Konvent svrgao s prestola, a zatim zbog „veleizdaje“ osudio na smrt – u Parizu je na giljotini odrubljena glava. Na presto je stupio 1774. a ostao je na tronu jo\u0161 tri godine po izbijanju Francuske revolucije.<\/p>\n

\t1861. – Ro\u0111en je srpski vajar \u0110or\u0111e Jovanovi\u0107, \u010dlan Srpske kraljevske akademije, profesor i direktor Umetni\u010dke \u0161kole u Beogradu. Arhitekturu je studirao na Velikoj \u0161koli u Beogradu, a vajarstvo u Be\u010du, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i medalje mnogih dr\u017eavnika, vojskovo\u0111a, nau\u010dnika i umetnika i vi\u0161e javnih spomenika: Kosovskim junacima u Kru\u0161evcu, Milo\u0161u Obrenovi\u0107u u Po\u017earevcu, Josifu Pan\u010di\u0107u i vojvodi \u017divojinu Mi\u0161i\u0107u u Beogradu, Branku Radi\u010devi\u0107u u Sremskim Karlovcima.<\/p>\n

\t1892. – Umro je engleski astronom i matemati\u010dar D\u017eon Kau\u010d Adams, profesor Univerziteta u Kembrid\u017eu, koji je 1845, na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i pribli\u017ean polo\u017eaj do tada nepoznate planete Neptun. Otkri\u0107e nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkri\u0107e Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu \u017dan \u017dozefu Leverjeu.<\/p>\n

\t1905. – Ro\u0111en je francuski modni kreator Kristijan Dior, jedan od najve\u0107ih „modnih diktatora“ u svetu posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1919. – U Dablinu je Kongres partije „\u0160in fejn“ usvojio rezoluciju o nezavisnosti Irske. Velika Britanija je ignorisala taj dokument i dala Irskoj status dominiona 1921. a tek 1949. priznala joj je samostalnost, ali bez ve\u0107eg dela Alstera (Severna Irska).<\/p>\n

\t1924. – Umro je Vladimir Ilji\u010d Lenjin, vo\u0111a bolj\u0161evika i predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, prvi sovjetski lider i tvorac tog politi\u010dkog sistema. Poreklom je iz \u010dinovni\u010dke sitno plemi\u0107ke porodice. Opredelio se za revolucionarnu delatnost nakon \u0161to je njegov brat streljan od strane vlasti zbog teroristi\u010dke aktivnosti. Dela: „\u0160ta su 'prijatelji naroda' i kako se oni bore protiv socijaldemokrata?“, „Razvitak kapitalizma u Rusiji“, „Zadaci ruskih socijaldemokrata“, „\u0160ta da se radi?“, „Korak napred, dva koraka nazad“, „Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji“, „Agrarni program ruske socijaldemokratske radni\u010dke partije“, „Materijalizam i empiriokriticizam“, „Socijalizam i rat“ (s Grigorijem Zinovjevom), „Imperijalizam kao najvi\u0161i stadijum kapitalizma“, „Aprilske teze“, „Dr\u017eava i revolucija“, „Proleterska revolucija i renegat Kaucki“, „De\u010dja bolest 'levi\u010darstva' u komunizmu“.<\/p>\n

\t1928. – Umro je ameri\u010dki vojni in\u017eenjer D\u017eord\u017e Va\u0161ington Getals, koji je dovr\u0161io izgra\u0111u Panamskog kanala, prvi guverner zone Kanala.<\/p>\n

\t1933. – Umro je engleski pisac irskog porekla D\u017eord\u017e Ogastas Mur, autor realisti\u010dkih i naturalisti\u010dkih romana. Dela: romani „Moderni ljubavnik“, „Glum\u010deva \u017eena“, „Ester Voters“, „Ave“, „Ispovesti mladi\u0107a“, „Uspomene iz mrtvog \u017eivota“, „Salve“, „Vale“.<\/p>\n

\t1936. – Na presto Engleske stupio je kralj Edvard VIII, dan posle smrti njegovog oca D\u017eord\u017ea V, ali je na prestolu ostao samo do decembra 1936. kad je prinu\u0111en da abdicira zbog \u017eenidbe sa Amerikankom Volis Simpson.<\/p>\n

\t1938. – Umro je francuski filmski re\u017eiser \u017dor\u017e Melijes, pionir svetskog filma. Domi\u0161ljat i tehni\u010dki obrazovan, preneo je na film pozori\u0161nu podelu na \u010dinove, scenografiju, kostimografiju, na\u010din glume i maskiranje. Prona\u0161ao je sistem kori\u0161\u0107enja filmskih trikova \u0161to mu je omogu\u0107ilo da u studiju (ateljeu) snima filmove fantastike. Snimio je oko 500 filmova, uklju\u010duju\u0107i „Put na Mesec“, prete\u010du svemirskih filmskih avantura. Umro je u krajnjoj bedi, u vreme komercijalnog procvata filma. Ostali filmovi: „San astronoma“, „Put u nemogu\u0107e“, „Guliverova putovanja“,“Halucinacije barona Minhauzena“, „Osvajanje Severnog pola“.<\/p>\n

\t1948. – Umro je italijanski kompozitor nema\u010dkog porekla Ermano Volf-Ferari, obnovitelj italijanske komi\u010dne opere, koji je komponovao uglavnom prema komedijama italijanskog pisca Karla Goldonija. Dela: opere „\u010cetiri grubijana“, „Radoznale \u017eene“, „\u0160kola za o\u010deve“, „Suzanina tajna“, kantate, instrumentalne kompozicije.<\/p>\n

\t1950. – Umro je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao D\u017eord\u017e Orvel. Najpoznatiji je po delima koje su vizija mogu\u0107ne totalitarne budu\u0107nosti sveta, ali i satira modernih totalitarizama. Ostatak njegovog knji\u017eevnog stvarala\u0161tva je nepravedno zapostavljen. Dela: romani „1984“, „\u017divotinjska farma“, „Burmanski dani“, „Niko i ni\u0161ta u Parizu i Londonu“ eseji „U kitu“, „Kriti\u010dki eseji“, „Lov na slona“, „Engleska, va\u0161a Engleska“, knjiga o \u0160panskom gra\u0111anskom ratu „Kataloniji s ljubavlju“.<\/p>\n

\t1954. – SAD su porinule prvu podmornicu na atomski pogon „Nautilus“.<\/p>\n

\t1957. – Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzi\u010dki pedagog Petar Krsti\u0107, koji je prete\u017eno komponovao na osnovama srpske narodne muzike. Zavr\u0161io je Konzervatorijum u Be\u010du, bio direktor muzi\u010dkih \u0161kola „Stankovi\u0107“ i „Mokranjac“ u Beogradu, kapelnik Narodnog pozori\u0161ta, \u0161ef muzi\u010dkog odeljenja Radio Beograda, urednik „Muzi\u010dkog glasnika“. Dela: muzika za komade „Aj\u0161a“, „Ko\u0161tana“, „Dor\u0107olska posla“, „Kosovska tragedija“, opera „Zulum\u0107ar“, „\u017denidba Jankovi\u0107 Stojana“ (nedovr\u0161ena), orkestarski „Skerco d-mol“.<\/p>\n

\t1959. – Umro je ameri\u010dki filmski re\u017eiser i producent Sesil Blaunt de Mil, autor mnogih vesterna, melodrama, komedija i pseudoistorijskih grandioznih filmova s desetinama hiljada statista, obavezno prema nekom biblijskom motivu. Filmovi: „Vird\u017einijanac“, „Devojka za zlatnog zapada“, „Karmen“, „Mala Amerikanka“, „Ne menjaj svog mu\u017ea“, „Deset zapovesti“, „Trijumf“, „Burlaci sa Volge“, „Kralj kraljeva“, „\u010cikago“, „Bo\u017eanske devojke“, „Dinamit“, „U znaku krsta“, „Kleopatra“, „Avanture Bufalo Bila“, „Pacifik ekspres“, „Samson i Dalila“, „Najve\u0107a predstava na svetu“.<\/p>\n

\t1976. – Prodaja zapadnih listova, uklju\u010duju\u0107i „Njujork tajms“ i „Fajnen\u0161enel tajms“, prvi put je dozvoljena u Sovjetskom Savezu.<\/p>\n

\t1986. – U isto\u010dnom Bejrutu blizu sredi\u0161ta hri\u0161\u0107anske „Falange“, partije predsednika Libana Amina D\u017eemaila, islamski teroristi su eksplozijom automobila-bombe ubili 22 ljudi.<\/p>\n

\t1997. – Kancelar Nema\u010dke Helmut Kol i predsednik vlade \u010ce\u0161ke Vaclav Klaus potpisali su deklaraciju o pomirenju dve susedne zemlje, \u010dime je formalno stavljena ta\u010dka na istorijske sporove, odnosno nacisti\u010dku okupaciju \u010cehoslova\u010dke u Drugom svetskom ratu i proterivanje Nemaca posle zavr\u0161etka rata.<\/p>\n

\t1998. – Na poziv kubanskog predsednika Fidela Kastra, papa Jovan Pavle II je po\u010deo petodnevnu posetu toj karipskoj zemlji, koju su svetski mediji ocenili kao istorijsku.<\/p>\n

\t1999. – Raul Salinas de Gortari, brat biv\u0161eg meksi\u010dkog predsednika Karlosa Salinasa, osu\u0111en je na 50 godina zatvora zbog organizovanja ubistva politi\u010dkog protivnika.<\/p>\n

\t2006. – Umro je Ibrahim Rugova, lider kosmetskih Albanaca i takozvani predsednik Kosova.<\/p>\n

\t2009. – Izraelska vojska zvani\u010dno je saop\u0161tila da je povukla sve svoje vojnike iz pojasa Gaze. Izraelska ofanziva je bila odgovor na raketiranje juga te zemlje iz oblasti Gaze. Tokom tronedeljne ofanzive Izraela stradalo je oko 1.300 Palestinaca, pribli\u017eno 4.000 ku\u0107a je potpuno razru\u0161eno, a vi\u0161e od 17.000 je o\u0161te\u0107eno.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 20, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1894. godine umro je srpski pisac Vojislav Ili\u0107, osniva\u010d moderne srpske lirike i tvorac veristi\u010dkog izraza u srpskoj poeziji.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14387","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14387","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14387"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14387\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14387"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14387"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14387"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}