{"id":14386,"date":"2012-01-19T00:00:00","date_gmt":"2012-01-18T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/19\/vremeplov-umro-vojvoda-petar-bojovic\/"},"modified":"2012-01-19T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-18T23:00:00","slug":"vremeplov-umro-vojvoda-petar-bojovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14386","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro vojvoda Petar Bojovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1945. godine umro je srpski vojvoda Petar Bojovi\u0107, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske \u0161kole u\u010destvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885.istakao se hrabro\u0161\u0107u u borbama na Vrab\u010di, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sada\u0161nji Dimitrovgrad).<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao na\u010delnik \u0160taba Prve armije izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio je bugarske polo\u017eaje na Raj\u010danskom ridu, \u0161to je odlu\u010dilo ishod i Bregalni\u010dke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio \u0160abac, a du\u017enost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle mu\u010dkog napada Bugara 1915. sa neuporedivo slabijim snagama spre\u010dio ih je da prodru na Kosovo, \u0161to je omogu\u0107ilo odstupanje Srpske vojske preko Albanije. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao na\u010delnik \u0160taba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmak\u010dalan i Bitolj. Zbog neslaganja sa savezni\u010dkom komandom o \u0161irini fronta dodeljenog Srpskoj vojsci, u aprilu 1918. je smenjen i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i Ov\u010de polje, kod Kumanova razoru\u017eala Bugare, produ\u017eila gonjenje broj\u010dano ja\u010de nema\u010dke Druge armije i razbila je ju\u017eno od Ni\u0161a bez pomo\u0107i saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na \u010delu Prve armije 1. novembra 1918. je oslobodio Beograd. Umro je 1945. u Beogradu i sahranjen je prakti\u010dno ilegalno i bez ikakvih po\u010dasti u gradu kojem je doneo slobodu.<\/p>\n

\n\tDanas je petak, 20. januar, 20. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 346 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1265. – Prvi put je sazvan engleski Parlament – \u010dime je plemstvo uspelo da ograni\u010di vlast monarha. Donji dom koji je sazvao Simon de Monfor – sa\u010dinjavala su dva predstavnika ni\u017eeg plemstva iz svake grofovije i dva gra\u0111anina iz svih ve\u0107ih gradova, a Gornji dom baroni i vi\u0161e sve\u0161tenstvo. De Monfor je sazvao Parlament u ime kralja Henrija III, koga je 1264. zarobio posle pobede nad njegovim snagama.<\/p>\n

\t1327. – Engleskog kralja Edvarda II visoko plemstvo je primoralo da abdicira u korist sina Edvarda III.<\/p>\n

\t1649. – Zarobljeni kralj \u010carls I izveden je na kraju gra\u0111anskog rata monarhista i sledbenika parlamenta u Engleskoj na sud pod optu\u017ebom za izdaju, odnosno tajne pregovore sa \u0160kotima. Ubrzo je osu\u0111en na smrt i pogubljen 10 dana kasnije.<\/p>\n

\t1667. – Posle 13 godina borbi Rusija je porazila Poljsku, u ratu koji je izbio kad su 1654. posle pobede nad poljskom vojskom, pobunjeni kozaci u Ukrajini – kojima je Poljska poku\u0161ala da nametne rimokatoli\u010dku veru – priznali vrhovnu vlast ruskog cara. Mirom u Andrusovu Poljska se odrekla Kijeva, Smolenska i dela Ukrajine na levoj obali reke Dnjepar.<\/p>\n

\t1900. – Umro je engleski pisac i kriti\u010dar D\u017eon Raskin. Smatrao je da samo zdrav narod mo\u017ee da stvara velika umetni\u010dka dela. Zalagao se za obrazovanje naj\u0161irih slojeva naroda i kritikovao je ekonomska i politi\u010dka shvatanja utilitarista. Dela: o umetnosti – „Moderni slikari“, „Kamenje Venecije“, „Dve staze“, o dru\u0161tvenim i ekonomskim problemima „Do poslednjeg“, „Sezam i ljiljani“, „Kro\u0161nja divlje masline“, „Munera Pulveris“.<\/p>\n

\t1916. – Umro je srpski nacionalni revolucionar Nedeljko \u010cabrinovi\u0107, tipografski radnik, jedan od atentatora u Sarajevu 28. juna 1914. Atentat je poslu\u017eio kao izgovor za napad na Srbiju i po\u010detak Prvog svetskog rata. \u010cabrinovi\u0107 je umro od posledica torture u tamnici u Terezinu u \u010ce\u0161koj, oko 60 kilometara severno od Praga. Punoletni atentatori, u\u010ditelji Veljko \u010cubrilovi\u0107 i Danilo Ili\u0107, osu\u0111eni su odmah na smrt i obe\u0161eni, a maloletnici Princip, \u010cabrinovi\u0107 i gimnazijalac Trifko Grabe\u017e osu\u0111eni su na robiju na kojoj su umrli od posledica torture ne do\u010dekav\u0161i poraz i raspad Austro-Ugarske.<\/p>\n

\t1920. – Ro\u0111en je italijanski filmski re\u017eiser Federiko Felini, jedan od najve\u0107ih sineasta 20. veka. Posle Drugog svetskog rata na po\u010detku karijere bio je jedan od najistaknutjih predstavnika neorealisti\u010dkog filmskog pokreta, ali je ubrzo razvio sopstveni stil, stvaraju\u0107i filmove neponovljivog \u0161arma u kojima su ljudi \u010desto prikazani u najbizarnijim situacijama, pa je i izraz „felinijevski“ skovan da opi\u0161e njegov manir stvaranja. Filmovi: „Svetla varijetea“, „Dangube“, „Ulica“ (Oskar), „Probisvet“, „Kabirijine no\u0107i“ (Oskar), „Sladak \u017eivot“ (prva nagrada u Kanu), „Osam i po“ (Oskar), „\u0110ulijeta i duhovi“ (Zlatni globus), „Klovnovi“, „Satirikon“, „Amarkord“, „Kazanova“, „Grad \u017eena“, „Brod plovi“, „D\u017eind\u017eer i Fred“.<\/p>\n

\t1921. – Umro je vojvoda srpske vojske \u017divojin Mi\u0161i\u0107, u\u010desnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovo\u0111a Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje stekao je na Artiljerijskoj \u0161koli u Beogradu i austrijskoj Strelja\u010dkoj \u0161koli, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do 1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. uspe\u0161no je komandovao bataljonom, zatim odredom, istakav\u0161i se izuzetnom hrabro\u0161\u0107u. Bataljonom je komandovao i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski raspolo\u017een prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a. Zbog vojno-politi\u010dke situacije u kojoj se Srbija na\u0161la posle austrougaske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909. na zahtev na\u010delnika Glavnog general\u0161taba vojvode Radomira Putnika i postavljen za njegovog pomo\u0107nika. U Prvom balkanskom ratu iskazao se kao sjajan strateg i jedan je od najzaslu\u017enijih za pobedu nad Turcima 1912. u Kumanovskoj bici. U Balkanskim ratovima i na po\u010detku Prvog svetskog rata bio je pomo\u0107nik na\u010delnika \u0161taba Vrhovne komande. Na sopstvenu molbu 15. novembra 1914, tokom Kolubarske bitke, postavljen je za komandanta Prve armije koja je zapala u veoma te\u0161ku situaciju. Povrativ\u0161i joj poljuljani moral, uspeo je izuzetnim takti\u010dkim potezima da zaposedne Suvoborski greben, a potom energi\u010dnim dejstvima potpuno razbije austrougarske trupe. Kolubarska bitka bila je sukob 300.000 austrougarskih agresorskih vojnika sa 120.000 srpskih vojnika. Za briljantnu strategiju kojom je tada nadmudrio austrougarsku komandu unapre\u0111en je u \u010din vojvode. Prilikom povla\u010denja srpske vojske 1915. operacije Prve armije su znatno pomogle srpskoj Vrhovnoj komandi da osujeti plan opkoljavanja srpske vojske, koji je pripremio nema\u010dki feldmar\u0161al August fon Makenzen. Kao na\u010delnik \u0161taba Vrhovne komande srpske vojske rukovodio je 1918. pripremama za proboj Solunskog fronta i potom nezadr\u017eivom ofanzivom srpske vojske, odlu\u010duju\u0107e doprinev\u0161i odbacivanju zahteva savezni\u010dke komande da Prva armija pod komandom Petra Bojovi\u0107a (kasnijeg vojvode) obustavi napredovanje jer se odvojila od glavnine savezni\u010dkih snaga na rizi\u010dnu udaljenost od 200 kilometara. Proboj Solunskog fronta koji je izvr\u0161ila srpska vojska doveo je do kapitulacije prvo Bugarske i Austro-Ugarske, a zatim i drugih, \u0161to je dovelo do pobede saveznika u Prvom svetskom ratu. Dela: „Strategija“, „Srpsko-turski rat“. Preveo je „Taktiku“ Vilijema Balka. Posthumno je objavljena neka vrsta njegove autobiografije: „Moje uspomene“.<\/p>\n

\t1945. – Demokrata Frenklin Ruzvelt zapo\u010deo je \u010detvrti mandat predsednika SAD, \u0161to je jedinstven slu\u010daj u istoriji te zemlje.<\/p>\n

\t1961. – Demokrata D\u017eon Kenedi inaugurisan je u 43. godini za predsednika SAD kao najmla\u0111i \u0161ef dr\u017eave u njenoj istoriji.<\/p>\n

\t1973. – U Konakriju u Gvineji je ubijen Amilkar Kabral, jedan od vo\u0111a borbe protiv portugalskog kolonijalizma u Africi, osniva\u010d i generalni sekretar Afri\u010dke partije za nezavisnost Gvineje Bisao (Portugalska Gvineja) i Zelenortskih ostrva.<\/p>\n

\t1981. – Republikanac Ronald Regan preuzeo je u 70. godini du\u017enost \u0161efa dr\u017eave, postav\u0161i najstariji predsednik u istoriji SAD.<\/p>\n

\t1981. – Posle 444 dana u zarobljeni\u0161tvu, iz ambasade SAD u Teheranu su oslobo\u0111ena 52 ameri\u010dka taoca.<\/p>\n

\t1984. – Umro je ameri\u010dki sportista i filmski glumac D\u017eoni Vajsmiler, prvi \u010dovek koji je preplivao 100 metara br\u017ee od minuta, tuma\u010d naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Filmovi: „Tarzan u izgnanstvu“, „Tarzanov povratak“, „Tarzan i njegova dru\u017eina“.<\/p>\n

\t1992. – Pad „Erbasa A-230“ u brdima ju\u017eno od francuskog grada Strazbur pre\u017eivelo je samo devet od 96 ljudi u avionu.<\/p>\n

\t1993. – Umrla je ameri\u010dka glumica holandskog porekla Odri Hepbern, ambasador dobre volje UNICEF-a. Filmovi: „Praznik u Rimu“ (Oskar), „Doru\u010dak kod Tifanija“, „Moja draga ledi“, „Sabrina“, „Rat i mir“, „Ljubav popodne“.<\/p>\n

\t1996. – Na izborima u Gazi i na Zapadnoj obali, odr\u017eanim prema sporazumu Izraela i Palestinaca, vo\u0111a PLO Jaser Arafat je postao prvi demokratski izabran lider palestinskog naroda.<\/p>\n

\t2001. – Potpredsednica Filipina Glorija Arojo preuzela je du\u017enost \u0161efa dr\u017eave, po\u0161to je filipinski Vrhovni sud presudio da smenjeni predsednik D\u017eozef Estrada ne mo\u017ee da obavlja tu funkciju.<\/p>\n

\t– Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Jovana. Ovaj praznik kod Srba uobi\u010dajeno se naziva Jovandan i \u010desta je krsna slava kao izraz sasvim posebnog po\u0161tovanja koje u srpskom narodu on u\u017eiva. Sveti Jovan Krstitelj je predskazao dolazak Hristov i krstio Isusa Hrista u reci Jordanu. Za svetog Jovana Prete\u010du, Hristos je rekao da je „najve\u0107i izme\u0111u ro\u0111enih od \u017eene“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 19, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1945. godine umro je srpski vojvoda Petar Bojovi\u0107, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske \u0161kole u\u010destvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885.istakao se hrabro\u0161\u0107u u borbama na Vrab\u010di, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sada\u0161nji Dimitrovgrad).<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14386","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14386","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14386"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14386\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14386"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14386"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14386"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}