{"id":14384,"date":"2012-01-21T00:00:00","date_gmt":"2012-01-20T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/21\/vremeplov-rodjen-sava-sumanovic\/"},"modified":"2012-01-21T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-20T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-sava-sumanovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14384","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Sava \u0160umanovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1896. Godine ro\u0111en je srpski slikar Sava \u0160umanovi\u0107, majstor pejza\u017ea, aktova i mrtve prirode, osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Na njegovim slikama dominiraju svetli tonovi, uz izra\u017een ose\u0107aj za osvetljenje. Dugo je \u017eiveo u Parizu, a poslednje godine \u017eivota boravio je u rodnom \u0160idu, gde su ga 1942. ubile hrvatske usta\u0161e. \u0160umanovi\u0107eve velike kompozicije „Doru\u010dak na travi“ i „Pijana la\u0111a“ me\u0111u najzna\u010dajnijim su delima srpskog modernog slikarstva. Najbolja njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, u zbirci Pavla Beljanskog i u galeriji „Sava \u0160umanovi\u0107“ u \u0160idu.<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je nedelja, 22. januar, 22. dan 2012. Do kraja godine ima 344 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1440 – Ro\u0111en je veliki moskovski knez Ivan III Vasiljevi\u010d, nazvan Ivan Veliki. Oslobodio je Rusiju vazalstva odbiv\u0161i da Mongolima pla\u0107a danak, oja\u010dao monarhiju i okon\u010dao „prikupljanje ruskih zemalja“. Posle dolaska na vlast 1462. priklju\u010dio je Rusiji vi\u0161e kne\u017eevina, uklju\u010duju\u0107i Tver, Rostov i Novgorod, a 1480. oslobodio je mongolske vlasti. Nastojao je da oja\u010da centralnu vlast i 1497. izdao je jedinstven „Sudbenik“ za celu Rusiju. Zapo\u010deo je zidanje moskovskih kremaljskih palata i utvr\u0111enja kakve danas poznajemo.<\/p>\n

\t1506 – Ustanovljena je papska \u0160vajcarska garda, posebna vojna organizacija zadu\u017eena za li\u010dnu bezbednost poglavara rimokatoli\u010dke crkve i papske dr\u017eave (danas Vatikan). Ustanovio ju je papa Julije II (1503-1513). \u0160vajcarska garda i danas postoji u Vatikanu, a tokom istorije niz evropskih dvorova imao je \u0160vajcarske gardiste, poput burbonske Francuske, Savoje (Sardinije), Toskane, Napulja, Saksonije, Holandije, izvesno vreme i Austrije.<\/p>\n

\t1517 – Vojska turskog sultana Selima I potukla je u bici kod Rajdanije, blizu Kaira, memelu\u010dke snage i sedam dana potom u\u0161la u Kairo, priklju\u010div\u0161i Egipat Osmanskom carstvu.<\/p>\n

\t1561 – Ro\u0111en je engleski filozof i dr\u017eavnik Frensis Bekon, jedan od osniva\u010da modernog materijalizma u filozofiji. Suprotstavljaju\u0107i se neplodnosti sholasti\u010dkog mi\u0161ljenja, izgradio je op\u0161ti plan za obnovu nauke (Instauratio Magna). Uticao je na francuske enciklopediste 18. veka i njemu je posve\u0107ena velika „Francuska enciklopedija“. Njegova klasifikacija i kritika idola (zabluda) smatra se prvom kritikom ideologije. Formulisao je dva principa zna\u010dajna za shvatanje svrhe i zadatka modernih nauka: pravo znanje je znanje uzroka i unapre\u0111ivanje znanja je ja\u010danje \u010dovekove mo\u0107i nad prirodom. Ozna\u010dio je eksperiment kao najvi\u0161i princip nau\u010dnog mi\u0161ljenja i razradio induktivnu metodu otkrivanja istine. Prema njegovim na\u010delima, u Engleskoj je 1662. osnovano „U\u010deno dru\u0161tvo“, \u010dime je promovisana Bekonova zamisao da se ljudski napredak i blagostanje mogu ostvariti, ne samo reformom dru\u0161tva, ve\u0107 i napretkom nauke. U vreme vladavine kralja D\u017eejmsa I, bio je lord kancelar od 1618. do 1621. Dela: „Unapre\u0111enje nauke“, „Novi organon“, „Nova atlantida“, „Eseji ili saveti eti\u010dki i politi\u010dki“.<\/p>\n

\t1666 – Umro je indijski car \u0160ah D\u017eehan iz dinastije Mogula, poznat i kao princ Haram, koji je najve\u0107i deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio izgradnji mauzoleja Tad\u017e Mahal u svojoj prestonici Agri na severu Indije. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. posvetio je uspomeni na caricu Mumtaz Mahal i sam je posle smrti tako\u0111e sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad \u0160ahd\u017eehanabad.<\/p>\n

\t1729 – Ro\u0111en je nema\u010dki pisac, kriti\u010dar i teoreti\u010dar umetnosti Gothold Efraim Lesing, odu\u0161evljeni pristalica prosvetiteljstva, utemeljitelj savremene nema\u010dke knji\u017eevnosti i estetike. Odlu\u010duju\u0107e je doprineo osloba\u0111anju nema\u010dke drame od uticaja klasi\u010dnih i francuskih modela. Dela: drame „Mis Sara Sampson“, „Emilija Galoti“, „Mudri Natan“, komedija „Mina od Barnhelma“, kritike „Pisma o najnovijoj knji\u017eevnosti“, „Hambur\u0161ka dramaturgija“, „Laokoon“, polemi\u010dka satira „Vaspitanje ljudskog roda“, „Anti-Gece“.<\/p>\n

\t1771 – \u0160panija je sklopila konvenciju s Velikom Britanijom o ustupanju Folklandskih ostrva u Atlantskom okeanu. Od sticanja nezavisnosti 1816. Argentina pola\u017ee pravo na njih. Vojna hunta Argentine je u aprilu 1982. poku\u0161ala da okupira ostrva iskrcavanjem 10.000 vojnika. Dva meseca kasnije britanske trupe su ponovo zauzele taj arhipelag poraziv\u0161i prethodno Argentince.<\/p>\n

\t1775 – Ro\u0111en je francuski fizi\u010dar i matemati\u010dar Andre Mari Amper, osniva\u010d elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i prona\u0161ao i prou\u010dio uzajamno dejstvo elektri\u010dnih struja. Napisao je vi\u0161e dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u \u010dast jedinica za ja\u010dinu struje nazvana je amper (skra\u0107eno A), jedinica za naelektrisanje (koli\u010dinu elektriciteta) ampersekunda (skra\u0107eno As) i amper\u010das (skra\u0107eno Ah), a instrument za merenje ja\u010dine struje ampermetar.<\/p>\n

\t1788 – Ro\u0111en je engleski pisac D\u017eordz Gordon Bajron, jedan od rodona\u010delnika evropskog romantizma. Njegova poezija oli\u010davala je slobodarski duh suprotstavljen dru\u0161tvenim normama. Bio je zaljubljen u anti\u010dku kulturu. Veliku Britaniju napustio je razo\u010daran 1816. i u Italiji je stvorio najve\u0107a dela: „\u010cajld Herold“, „Kain“, „Manfred“, „Don \u017duan“. Zaputio se 1823. sa ciljem da pomogne borbu Grka za oslobo\u0111enje od Turaka, ali je ubrzo oboleo od malarije i umro je u aprilu 1824, ne ostvariv\u0161i ideal da se bori za slobodu gr\u010dkog naroda.<\/p>\n

\t1849 – Ro\u0111en je \u0161vedski pisac Johan August Strindberg, najkontroverznija li\u010dnost \u0161vedske knji\u017eevnosti. Bio je istovremeno naturalisti\u010dki psiholog i folklorista, istori\u010dar i mistik. Razbio je stare dramske forme, prete\u010da je mnogih savremenih strujanja. \u017denu je smatrao prirodnim neprijateljem mu\u0161karca, a protivljenje emancipaciji \u017eena, o \u010demu je pisao u novelama „Brakovi I“ i „Brakovi II“, antihri\u0161\u0107anstvo i naturalisti\u010dki stil, doneli su mu mnogo glavobolja i sukoba. Ostala dela: romani „Slu\u017eavkin sin“, „Crvena soba“, „Stanovnici Hamsea“, „Odbrana jednog ludaka“, „Gotske sobe“, „Pri\u010de nadzornika karantina“, „Pakao“, „Na ostrvima“, „Legende“, „Crne zastave“, drame „Majstor Uluf“, „Otac“, „Gospo\u0111ica Julija“, „Plja\u010dka\u0161i“, „Zajmodavac“, „Put u Damask I-III“, „Ples smrti“, „Igra snova“, „Oluja“ , „Sablasna soneta“, novele „Novo carstvo“.<\/p>\n

\t1863 – U delu Poljske koji je na osnovu odluke Be\u010dkog kongresa 1814. i 1815. priklju\u010den Rusiji izbio je ustanak pod vo\u0111stvom „stranke crvenih“ Jaroslava Dombrovskog, ali su ga ruske trupe ugu\u0161ile posle nekoliko meseci. Godine 1864. Poljska, koja je do tada imala znatnu autonomiju, kao posebna krunska zemlja u okviru ruskog carstva, dobila je status koji se nije mnogo razlikovao od tipi\u010dne ruske gubernije.<\/p>\n

\t1871 – U Parizu su izbile demonstracije radnika koje su pod vo\u0111stvom francuskog revolucionara Luja Ogista Blankija prerasle u ustanak protiv vlasti, koja je pripremala predaju grada pruskim trupama. Vlasti su odbacile zahtev ustanika da stvore Komunu radi otpora pruskoj vojsci i na pobunjenike su poslale dva bataljona mobilne garde koji su ispred gradske ve\u0107nice otvorili vatru i u krvi ugu\u0161ili ustanak. Vlada je potom proglasila opsadno stanje i zabranila sve skupove, a ministar inostranih poslova \u017dil Favr potpisao je u njeno ime 28. januara akt o kapitulaciji.<\/p>\n

\t1875 – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski re\u017eiser Dejvid Levelin Vork Grifit, jedan od najzna\u010dajnijih stvaralaca u epohi nemog filma. Zaslu\u017ean je za ve\u0107inu fundamentalnih otkri\u0107a filmskog izraza, uklju\u010duju\u0107i krupni plan, ritmi\u010dku prirodu monta\u017ee i kreativnu upotrebu ve\u0161ta\u010dkog svetla. Filmovi: „Netrpeljivost“, „Bekstvo“, „Dome, slatki dome“, „Ra\u0111anje jedne nacije“, „Srca sveta“, „Velika ljubav“, „Slomljeni pupoljci“, „Pad Vavilona“, „Dve sirotice“, „Amerika“, „Ejbraham Linkoln“.<\/p>\n

\t1878 – Ro\u0111en je srpski vajar Toma Rosandi\u0107, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. Kamenoreza\u010dki zanat u\u010dio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Be\u010du. Bio je odli\u010dan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim ose\u0107ajem za njegovu strukturu i materiju. Izradio je vi\u0161e javnih spomenika, uklju\u010duju\u0107i veliku grupu „Igrali se konji vrani“ ispred zdanja doma Skup\u0161tine Srbije u Beogradu kao i skulpturu „Umorni borac“ na Kalemegdanu.<\/p>\n

\t1898 – Ro\u0111en je ruski filmski re\u017eiser Sergej Mihajlovi\u010d Ejzen\u0161tajn, jedan od najve\u0107ih teoreti\u010dara i stilista svetskog filma. Bio je arhitekta po profesiji i u po\u010detku je crtao plakate, radio kao scenograf i pozori\u0161ni re\u017eiser, unose\u0107i novine te\u017eio je \u010distim realisti\u010dkim elementima i u teatru. Na filmu je po\u010deo kao monta\u017eer 1923. Tvorac je teorije o horizontalnoj i vertikalnoj monta\u017ei i teorije asinhroniteta. Filmovima i teorijskim postavkama dao je neprocenjiv doprinos oblikovanju filmskog izra\u017eajnog jezika i izvr\u0161io ogroman uticaj na razvoj filma. Dela: filmovi „\u0160trajk“, „Oklopnja\u010da Potemkin“, „Oktobar“, „Staro i novo“, „Sentimentalna romansa“ (snimljen u Francuskoj), „Da \u017eivi Meksiko“, „Aleksandar Nevski“, „Ivan Grozni“, knjige „Filmsko ose\u0107anje“, „Filmski oblik“.<\/p>\n

\t1901 – Umrla je britanska kraljica Aleksandrina Viktorija. Na prestolu se nalazila od 1837. do 1901. Tokom njene vladavine u Velikoj Britaniji je izvedena industrijska revolucija, kapitalisti\u010dka privreda se naglo razvila, a britansko kolonijalno carstvo se ra\u0161irilo po \u010ditavoj planeti. Kada je umrla jedna tre\u0107ina povr\u0161ine planete nalazila se u ovoj ili onoj formi pod britanskim suverenitetom. Period njene vladavine je period najve\u0107e mo\u0107i i ugleda Engleske u istoriji i naj\u010de\u0161\u0107e se naziva „viktorijanskom epohom“.<\/p>\n

\t1905 – Ruske trupe su u Petrogradu otvorile vatru na demonstrante, koji su krenuli na carski Zimski dvorac, zahtevaju\u0107i demokratizaciju, kraj rata s Japanom i uspostavljanje ustavotvorne skup\u0161tine. Ubijeno je vi\u0161e od hiljadu i ranjeno oko 5.000 ljudi – u pokolju nazvanom kasnije „Krvava nedelja“.<\/p>\n

\t1908 – Ro\u0111en je ruski teorijski fizi\u010dar Lav Davidovi\u010d Landau, jedan od najve\u0107ih fizi\u010dara 20. veka, otac sovjetske \u0161kole teorijske fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1962. Do\u017eiveo je 1962. te\u0161ku saobra\u0107ajnu nesre\u0107u, posle koje je vi\u0161e puta progla\u0161avan klini\u010dki mrtvim. \u017divot mu je ipak spasen, ali ni vrhunski lekari nisu uspeli da mu povrate kreativnu sposobnost. Zasnovao je termodinami\u010dku teoriju faznih prelaza u \u010dvrstom telu, teoriju te\u010dnog helijuma blizu apsolutne nule, teoriju kombinovane inverzije, teoriju dveju neutrinskih komponenata, predvideo pojavu drugog zvuka, znatno obogatio teoriju superprovodljivosti, otkrio nove zakonitosti u pona\u0161anju provodnika, unapredio kvantnu teoriju polja i fiziku elementarnih \u010destica i kosmi\u010dkih zraka. Zajedno s ruskim teorijskim fizi\u010darem Iljom Lif\u0161icom, objavio je kapitalno delo u vi\u0161e tomova „Kurs teorijske fizike“. Ostala dela: „Elektroprovodljivost metala“, „Teorija polja“ (s Lif\u0161icom), „Kvantna mehanika“ (s Lif\u0161icom), „Statisti\u010dka fizika“ (s Lif\u0161icom).<\/p>\n

\t1909 – Ro\u0111en je burmanski diplomata U Tant, generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1962. do 1971. Kongoanska, berlinska i kubanska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat Indije i Pakistana bili su dramati\u010dni doga\u0111aji s kojima se suo\u010davao tokom mandata.<\/p>\n

\t1917 – Umro je srpski arhitekta Jovan Ilki\u0107, koji je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u prvoj polovini 20. veka. Bio je 30 godina glavni projektant Ministarstva gra\u0111evina i projektovao je mnoga zna\u010dajna zdanja u Beogradu: Dom Skup\u0161tine Srbije, hotel „Moskva“, „Oficirski dom“ (sada Studentski kulturni centar), palatu Krsmanovi\u0107a na Terazijama (zgrada „Protokola“).<\/p>\n

\t1924 – Remzi Mekdonald je kao prvi laburisti\u010dki premijer Velike Britanije preuzeo polo\u017eaj od Stenlija Boldvina.<\/p>\n

\t1924 – Ro\u0111ena je Mira Trailovi\u0107, pozori\u0161ni re\u017eiser, godinama jedna od najdominantnijih li\u010dnosti srpskog, ali i teatra uop\u0161te. Osnovala je 1956. pozori\u0161te „Atelje 212“, a potom i BITEF – Beogradski internacionalni teatarski festival, \u010diji je umetni\u010dki direktor bila od 1967. do smrti. Bila je i umetni\u010dki direktor Me\u0111unarodnog pozori\u0161nog festivala u francuskom gradu Nansi 1983. i 1984. Kao re\u017eiser predstavila je beogradskoj publici najzna\u010dajnija imena svetske pozori\u0161ne avangarde poput E\u017eena Joneska, \u017dana Pola Sartra, Edvarda Olbija, Tomasa Sternsa Eliota, Stanjislava Ignacija Vitkjevi\u010da, na scenu je postavila i mjuzikl „Kosa“.<\/p>\n

\t1941 – Italijanske snage su u Drugom svetskom ratu kapitulirale u Tobruku, u Libiji, pred britanskom Osmom armijom posle 11 dana opsade.<\/p>\n

\t1944 – Po\u010delo je savezni\u010dko iskrcavanje kod Ancija u Italiji u Drugom svetskom ratu, \u010dime se nema\u010dka odbrana na\u0161la u bezizlaznoj situaciji, ali je oklevanje ameri\u010dke komande omogu\u0107ilo Nemcima da se pregrupi\u0161u i \u010detiri meseca kod Kasina zadr\u017eavaju savezni\u010dke snage, nanev\u0161i im velike gubitke.<\/p>\n

\t1964 – Kenet Dejvid Kaunda postao je prvi predsednik vlade u Severnoj Rodeziji (sada\u0161nja Zambija).<\/p>\n

\t1973 – Umro je predsednik SAD Lindon Bejnz D\u017eonson. Nastavio je Vijetnamski rat, koji su zapo\u010deli njegovi prethodnici, okon\u010dan 1975. poni\u017eavaju\u0107im porazom SAD. Bio je potpredsednik od 1960. za vreme mandata D\u017eona Kenedija. Kad je Kenedi ubijen u Dalasu 1963. postao je predsednik, \u0161to je ostao do 1969, posle pobede na izborima 1964.<\/p>\n

\t1973 – U udesu jordanskog „Boinga 707“ s muslimanskim hodo\u010dasnicima na povratku iz Meke, koji se sru\u0161io u plamenu na aerodromu u nigerijskom gradu Kano, poginulo je 176 ljudi.<\/p>\n

\t1986 – Trojica Sika, optu\u017eena da su 1984. ubila premijera Indije Indiru Gandi, osu\u0111ena su na smrt.<\/p>\n

\t1993 – Hrvatska je napala ju\u017eni deo Republike Srpske Krajine, a snage UN koje su je \u0161titile u skladu s Vensovim planom, napustile su polo\u017eaje pri \u010demu je vi\u0161e stotina srpskih civila ubijeno. Namera napada\u010da je bila zauzimanje Masleni\u010dkog mosta, aerodroma Zemunik i brane Peru\u0107a.<\/p>\n

\t1995 – U samoubila\u010dkoj bomba\u0161koj akciji palestinskog islamskog teroriste, u Izraelu je poginulo 19 i ranjeno oko 60 ljudi, ve\u0107inom izraelskih vojnika koji su se na\u0161li u tom trenutku na autobuskoj stanici.<\/p>\n

\t1998 – Amerikanac Teodor Ka\u010dinski je priznanjem da je „unabomber“ – kako su ga prozvali mediji, prihvatio do\u017eivotnu zatvorsku kaznu kako bi izbegao izricanje smrtne presude. Tokom „antitehnolo\u0161ke“ bomba\u0161ke kampanje, duge 18 godina, on je „uterivao strah u kosti“ ameri\u010dkim gra\u0111anima postavljaju\u0107i ru\u010dno izra\u0111ene bombe po univerzitetima i aviokompanijama, sprovode\u0107i, po njegovim re\u010dima, „revoluciju protiv tehnologije“ pri \u010demu je usmrtio troje ljudi, a 29 je povredio ili osakatio.<\/p>\n

\t2000 – Jorgos Papandreu je otputovao iz Turske na kraju prve posete Ankari jednog \u0161efa gr\u010dke diplomatije posle 38 godina.<\/p>\n

\t2004 – Vaseljenski patrijarh Vartolomej doputovao je na Kubu gde je potom osve\u0161tao prvu crkvu izgra\u0111enu posle revolucije 1958\/9.<\/p>\n

\t2005 – Umrla je meksi\u010dka kompozitorka i tekstopisac Konsuela Velaskes, autor evergrin balade „Besame mu\u0107o“.<\/p>\n

\t2007 – Umro je Abe Pjer, sve\u0161tenik koji je svoj \u017eivot posvetio pomaganju besku\u0107nicima. „\u010covek koji je oli\u010davao dobrotu“ najve\u0107i deo svog \u017eivota proveo je poma\u017eu\u0107i ljudima gurnutim na margine dru\u0161tva. Malo poznat izvan Francuske, u toj zemlji smatran je \u017eivim svetiteljem. Ro\u0111en u bogatoj porodici, odrekao se lagodnog \u017eivota da bi pomagao drugima. „Abe“ je tradicionalni naziv za sve\u0161tenike u Francuskoj. Tokom Drugog svetskog rata radio je u Pokretu otpora, izra\u0111uju\u0107i dokumenta ljudima koji su be\u017eali od nacizma. Lanac hostela za besku\u0107nike koje od organizovao od 1949. zastupljen je u 41 zemlji. Na izboru „najve\u0107eg Francuza svih vremena“ dodeljeno mu je tre\u0107e mesto iza \u0160arla de Gola i Luja Pastera.<\/p>\n

\t2008 – Umro je srpski glumac Milenko Zabla\u0107anski. Karijeru je zapo\u010deo u pozori\u0161tu „Bo\u0161ko Buha“, da bi pre\u0161ao u Pozori\u0161te na Terazijama, gde je ostvario zapa\u017eene uloge u predstavama „Trajkovi\u0107i“, „Heroji“, „Kabare“, „Svetlosti pozornice“, „Lutka sa naslovne strane“, „Svadba u kupatilu“. Diplomirao je na beogradskom FDU, u klasi profesorke Ognjenke Mili\u0107evi\u0107. \u0160iru popularnost stekao je serijama Sini\u0161e Pavi\u0107a „Sre\u0107ni ljudi“, „Porodi\u010dno blago“, „Sti\u017eu dolari“ i „Bela la\u0111a“. U \u0160otrinom filmu „Gde cveta limun \u017eut“ tuma\u010dio je lik D\u017eona Rida. Dobitnik je niza nagrada: za ulogu \u017dana u predstavi „Gospo\u0111ica Julija“, nagrade Zlatni vitez u Moskvi, na jagodinskom festivalu Dani komedije, kao i na kragujeva\u010dkom Joakimfestu. Dobitnik je i Godi\u0161nje nagrade Pozori\u0161ta na Terazijama.<\/p>\n

\t2008 – Umro je srpski knji\u017eevnik \u0110or\u0111e Oci\u0107. Ro\u0111en je u Dalju, \u0161kolovao se u Vukovaru i Oseku, a diplomirao je filozofiju na beogradskom univerzitetu. Predavao je u gimnazijama u Vrbasu i Be\u010deju, a od 1963. do 1991. godine bio je gimnazijski profesor u Beogradu. Za prvi roman „Istraga“, dobio je Nagradu „Milo\u0161 Crnjanski“, a za dramu „Flora i fauna“ osvojio je nagradu na Konkursu za komediju u Jagodini. Za drugu dramu „Avgust“, dobio je Specijalnu nagradu TV Beograd. Ostala dela: „I Srbi su Crnogorci“, „Kosovo i srpsko pitanje“, „Kad bi bio Slobodan“, „Dijalo\u0161ki ogled o vo\u017edu i narodu“, „Srbi i Hrvati na posmatranju“.<\/p>\n

\t2008 – Umro je Berni Boston, ameri\u010dki fotoreporter, poznat po fotografiji „Flower power“ koja simbolizuje suprotstavljanje ratu u Vijetnamu. Radio je za „Los Anjeles tajms“, „Va\u0161ington star“ i „Dejton dejli njuz“. Dugo se nalazio na \u010delu Udru\u017eenja fotoreportera Bele ku\u0107e. Na njegovoj \u010duvenoj fotografiji, koja mu je donela svetsku slavu, snimljenoj 21. oktobra 1967. godine tokom mirovnih demonstracija u Va\u0161ingtonu, dok je besneo rat u Vijetnamu, vidi se mladi demonstrant kako u pu\u0161\u010dane cevi ubacuje cve\u0107e.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 21, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1896. Godine ro\u0111en je srpski slikar Sava \u0160umanovi\u0107, majstor pejza\u017ea, aktova i mrtve prirode, osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14384","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14384","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14384"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14384\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14384"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14384"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14384"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}