{"id":14355,"date":"2012-01-19T00:00:00","date_gmt":"2012-01-18T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/19\/vremeplov-rodjen-milovan-glisic\/"},"modified":"2012-01-19T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-18T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-milovan-glisic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14355","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Milovan Gli\u0161i\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1847. godine ro\u0111en je srpski pisac Milovan Gli\u0161i\u0107, jedan od za\u010detnika realizma u srpskoj knji\u017eevnosti.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju. Radio je kao novinar i urednik, bavio se i pozori\u0161nom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka ali i dve komedije. Prevodio je s francuskog i ruskog, njegovi prevodi Tolstoja („Rat i mir“) i danas su neprevazi\u0111eni. Opisivao je \u017eivot srpskog sela, nevolje sa seoskim zelena\u0161ima, nezadovoljstvo op\u0161tim dru\u0161tvenim prilikama. Dela: pripovetke „Glava \u0161e\u0107era, „Roga“, „Redak zver“, „\u0160ilo za ognjilo“, „Prva brazda“, pozori\u0161ni komad „Dva cvancika“, komedija „Podvala“.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je sreda, 19. januar, 19. dan 2012. Do kraja godine ima 347 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1419. – U Stogodi\u0161njem ratu izme\u0111u Francuske i Engleske, branioci francuskog grada Ruana predali su se vojsci engleskog kralja Henrija V, koji je tako okon\u010dao osvajanje Normandije.<\/p>\n

\t1736. – Ro\u0111en je \u0161kotski in\u017eenjer i fizi\u010dar D\u017eejms Vat, pronalaza\u010d parne ma\u0161ine 1765, \u0161to je omogu\u0107ilo industrijsku revoluciju. Blizu Birmingema osnovao je prvu fabriku za izradu parnih ma\u0161ina. Unapredio je nizom otkri\u0107a nauku o toploti. Njemu u \u010dast merna jedinica za snagu nazvana je vat (oznaka W), a instrument za merenje elektri\u010dne snage vatmetar.<\/p>\n

\t1747. – Ro\u0111en je nema\u010dki astronom Johan Elert Bode, koji je pomo\u0107u niza brojeva (Bodeov niz) vrlo pribli\u017eno ustanovio srednju udaljenost prvih sedam planeta od Sunca. Bio je direktor Berlinske opservatorije i osnovao je 1774. „Berlinski astronomski godi\u0161njak“ koji je izlazio do 1957.<\/p>\n

\t1785. – Umro je srpski pisac Zaharija Stefanovi\u0107 Orfelin, jedan od najprosve\u0107enijih Srba 18. veka. Bio je istori\u010dar, bogoslov, izdava\u010d, prevodilac, kaligraf i bakrorezac, leksikograf, \u010dak botani\u010dar i farmaceut. Ro\u0111en je 1726. u Vukovaru, \u0161kolovao se u Budimu, Be\u010du i Veneciji gde je i radio kao korektor srpskih knjiga. Pisao je poeziju (najpoznatija poema „Pla\u010d Serbiji“), najzna\u010dajnije njegovo knji\u017eevno istoriografsko delo je „\u017divot Petra Velikog“. Jedan je od prvih srpskih kaligrafa i kartografa. Izradio je niz prelepih baroknih bakroreza, s duhovno nacionalnom tematikom. Radio je i grbovnike, likovna re\u0161enja za knjige, portrete, pejza\u017ee i alegorijske figure, \u0161to je delimi\u010dno publikovano 1778. u delu „Kaligrafija“ – nakon \u010dega postaje \u010dlan be\u010dke Umetni\u010dke akademije. Autor je jednog „Ve\u010dnog kalendara“ u kojem se prvi put u Srba pominje astronomija kao nauka. Pisac je i prve poznate srpske knjige o vinima „Iskusni podrumar“ u kojoj je opisana tehnika spravljanja vina i podrumarstva. Posedovao je, za svoje vreme, ogromnu li\u010dnu biblioteku od vi\u0161e hiljada naslova. Zna\u010daj ukupnog Orfelinovog dela za srpsku kulturu je nemerljiv.<\/p>\n

\t1798. – Ro\u0111en je francuski filozof i matemati\u010dar Ogist Kont, jedan od osniva\u010da filozofije pozitivizma i osniva\u010d sociologije. Dela: „Kurs pozitivne filozofije“, „Rasprava o celini pozitivizma“, „Sistem pozitivne politike“, „Pozitivisti\u010dki katehizam“.<\/p>\n

\t1809. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac Edgar Alan Po, \u010diju poeziju karakteri\u0161u dubok pesimizam kao i neobi\u010dna muzikalnost. Tvorac je kratke pripovetke strave iz koje je nastala moderna kriminalisti\u010dka i detektivska pri\u010da. Dela: poezija „Gavran“, „Anabel Li“, „Pobednik crv“, „Zvona“, „Pesme“; proza „Crna ma\u010dka“, „Pri\u010de tajanstva i ma\u0161te“, „Avanture Gordona Pima“, „Filozofija kompozicije“.<\/p>\n

\t1813. – Ro\u0111en je engleski in\u017eenjer Henri Besemer, koji je 1855. prona\u0161ao postupak prerade sirovog gvo\u017e\u0111a u \u010delik, nazvan „Besemerov postupak“. \u010celi\u010dana koju je 1859. podigao u \u0160efildu i sada proizvodi \u010delik.<\/p>\n

\t1839. – Ro\u0111en je francuski slikar Pol Sezan, \u010dije je izrazito revolucionarno shvatanje umetnosti preobrazilo slikarstvo, ali i podstaklo ogor\u010den otpor konzervativaca. Bio je u mladosti pod uticajem baroka, romantizma i impresionizma, ali je uspeo da prona\u0111e sopstveni put nakon povla\u010denja u rodni Eks-an-Provans. Nastojao je da prirodu ne analizira i reprodukuje, ve\u0107 da stvori sintezu oblika u prirodi i izrazi \u0161ta pred njom ose\u0107a. Naslikao je vi\u0161e stotina slika (predeli, mrtve prirode, portreti, kompozicije), uklju\u010duju\u0107i remek rela poput „Ku\u0107e obe\u0161enog“, „Plave vaze“, „Karta\u0161a“, „Autoportreta“, „Planine Sent-Viktoar“, „Kupa\u010dica“.<\/p>\n

\t1865. – Umro je francuski ekonomista i politi\u010dki filozof Pjer \u017dozef Prudon, \u010dija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhisti\u010dkih teorija. Rukovo\u0111en geslom – svojina to je kra\u0111a, u delu „\u0160ta je svojina“ zalagao se za ukidanje svojine. Tako\u0111e je smatrao da komunizam gu\u0161i nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao „tre\u0107oj formi dru\u0161tva“, \u0161to je teorijski razradio u delu „Sistem ekonomskih protivre\u010dnosti ili filozofija bede“. Njegova dela poslu\u017ei\u0107e kao predlo\u017eak za razli\u010dite radikalne politi\u010dke koncepcije i na levici i na desnici.<\/p>\n

\t1902. – Ro\u0111en je srpski vizantolog ruskog porekla Georgije Ostrogorski, profesor Filozofskog fakulteta, \u010dlan Srpske akademije nauka i direktor njenog Vizantolo\u0161kog instituta. U\u017eivao je ogroman ugled u svetu i smatra se jednim od najve\u0107ih vizantologa uop\u0161te. Najvi\u0161e je izu\u010davao ekonomsku i socijalnu istoriju Vizantije i vizantijsko-srpske odnose. Ure\u0111ivao je zbirku „Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije“ i „Zbornik radova Vizantolo\u0161kog instituta“. Napisao je vi\u0161e od 170 radova. Dela: „Istorija Vizantije“, „Serska oblast posle Du\u0161anove smrti“, „Seoska poreska op\u0161tina u Vizantijskom carstvu X veka“, „Studije iz istorije borbe oko ikona u Vizantiji“, „Avtokrator i samodr\u017eac“, „Vizantijske katastarske knjige“, „Pronija“, „Problemi iz istorije vizantijskog selja\u0161tva“, „O istoriji imuniteta u Vizantiji“, „O vizantijskoj aristokratiji“.<\/p>\n

\t1916. – Na gr\u010dko ostrvo Krf u Jonskom moru po\u010dele su da sti\u017eu jedinice srpske vojske posle povla\u010denja preko vrleti dana\u0161nje Albanije. Nakon mesec dana pe\u0161a\u010denja po\u010detkom januara 1916. dospeli su do Skadra, gde je trebalo da ih prihvate savezni\u010dki brodovi. Savezni\u010dka flota se nije pojavila i pe\u0161a\u010denje je nastavljeno ka 160 kilometara udaljenoj Valoni, du\u017e mo\u010dvarnog primorja pri \u010demu su mnogi poumirali slomljeni bole\u0161\u0107u i premorom. Do aprila na Krf je preba\u010deno oko 140.000 srpskih vojnika.<\/p>\n

\t1918. – Bolj\u0161evici su u Petrogradu (Sankt Peterburg) raspustili Ustavotvornu skup\u0161tinu Rusije – izabranu na demokratskim izborima. Nakon \u010dega je uvedena diktatura bolj\u0161evi\u010dke partije.<\/p>\n

\t1919. – Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca zamenila je, u Srbiji, Julijanski kalendar Gregorijanskim. U biv\u0161im Austrougarskim krajevima (dana\u0161nja srpska Vojvodina) i ranije je Gregorijanski kalendar bio zvani\u010dan. Jedino je Srpska pravoslavna crkva zadr\u017eala Julijanski kalendar. Do Prvog svetskog rata pravoslavne zemlje koristile su Julijanski kalendar kao dr\u017eavni.<\/p>\n

\t1920. – Ro\u0111en je peruanski diplomata Havijer Peres de Kueljar, koji je 1982. izabran za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Proveo je 10 godina na tom polo\u017eaju.<\/p>\n

\t1922. – Ro\u0111ena je Irena Grickat-Radulovi\u0107, srpski filolog, leksikograf, istori\u010dar jezika, \u010dlan SANU. Bila je nau\u010dni savetnik Instituta za srpski jezik i na\u010delnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije. <\/p>\n

\t1923. – Ro\u0111en je Markus Volf „Mi\u0161a“, dugogodi\u0161nji \u0161ef \u0160TAZI – tajne slu\u017ebe Ministarstva za dr\u017eavnu sigurnost nekada\u0161nje Isto\u010dne Nema\u010dke. Volf je va\u017eio za klju\u010dnu figuru Hladnog rata, a posle nema\u010dkog ujedinjenja, za sivu eminenciju sveta \u0161pijna\u017ee i osobu sa vrha liste protiv kojih se vodila istraga. Bio je 30 godina \u0161ef isto\u010dno-nema\u010dke obave\u0161tajne mre\u017ee u inostranstvu. Zahvaljuju\u0107i njemu nema\u010dki kancelar Vili Brant bio je primoran da podnese ostavku. Bio je poznat kao „\u010dovek bez lica“, po\u0161to je samo jednom fotografisan i to 1978. u Stokholmu, do tada su ga njegovi neprijatelji znali samo preko jedne fotografije iz 1959. Ro\u0111en je 1923. kao sin jevrejskog lekara i dramaturga. Prve godine \u017eivota je proveo u \u0160tutgartu, a detinjstvo u \u0160vajcarskoj i Sovjetskom Savezu. Izvesno vreme je radio i kao novinar.<\/p>\n

\t1938. – Umro je srpski pisac Branislav Nu\u0161i\u0107, veliki komediograf, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Pri\u0161tini. Bio je dramaturg i upravnik pozori\u0161ta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osu\u0111en je 1887. na dve godine zatvora zbog satiri\u010dne pesme „Dva raba“. U\u010destvovao je kao dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a u Prvom svetskom ratu pro\u0161ao je \u010ditavu golgotu srpske vojske, preko planinskih vrleti do Jadrana. Darovit portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozori\u0161nu scenu i njene zakone, o\u0161tro je zapa\u017eao negativne pojave i s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao – od op\u0161tinskog pisara do poslanika i ministra. Dela: komedije „Sumnjivo lice“, „Gospo\u0111a ministarka“, „Narodni poslanik“, „Protekcija“, „O\u017ealo\u0161\u0107ena porodica“, „Pokojnik“, „Put oko sveta“, „Dr“, „Svet“, „Uje\u017e“, „Mister dolar“, pripovetke i romani „Pripovetke jednog kaplara“, „Ramazanske ve\u010deri“, „Op\u0161tinsko dete“, „Ben-Akiba“, „Autobiografija“, tragedije „Knez Ivo od Semberije“, „Had\u017ei-Loja“, „Nahod“, drame „Tako je moralo biti“, „Jesenja ki\u0161a“, „Pu\u010dina“, „Iza Bo\u017ejih le\u0111a“. Golgotu Srbije 1915. godine opisao je vrlo realisti\u010dno u obimnom, potresnom delu „1915.“.<\/p>\n

\t1938. – U \u0160panskom gra\u0111anskom ratu vazduhoplovstvo generala Franciska Franka, kasnije diktatora \u0160panije, bombardovalo je Barselonu i Valensiju i usmrtilo najmanje 700 ljudi.<\/p>\n

\t1945. – Sovjetska armija je oslobodila Krakov.<\/p>\n

\t1949. – Britanski sindikati su istupili iz svetske sindikalne federacije, \u0161to su ubrzo u\u010dinili i sindikati drugih zapadnih zemalja. Iste godine je osnovana „Me\u0111unarodna konfederacija slobodnih radni\u010dkih sindikata“, pa je na osnovu blokovske podele sveta nastao rascep i u me\u0111unarodnom sindikalnom pokretu.<\/p>\n

\t1960. – SAD i Japan potpisali su sporazum o me\u0111usobnoj bezbednosti.<\/p>\n

\t1966. – Indira Gandi je izabrana prvi put za \u0161efa vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura \u0160astrija.<\/p>\n

\t1974. – Iz Kine je pod optu\u017ebom za \u0161pijuna\u017eu proterano pet sovjetskih gra\u0111ana, uklju\u010duju\u0107i jednog diplomatu i dva \u010dlana osoblja ambasade u Pekingu.<\/p>\n

\t1975. – Britanske vlasti i Irska republikanska armija obelodanili su da se odr\u017eavaju prvi direktni me\u0111usobni pregovori, pet godina nakon po\u010detka sukoba u Severnoj Irskoj.<\/p>\n

\t1983. – Umro je srpski nau\u010dnik Aleksandar Kosti\u0107, lekar profesor histologije i embriologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Autor je medicinskog re\u010dnika, prevedenog na vi\u0161e jezika. Preveo je „Polno pitanje“ \u0161vajcarskog psihijatra i entomologa Ogista Anrija Forela. Ostala dela: „Polni \u017eivot \u010doveka“, „\u017dena-pol, \u017eena-\u010dovek“, „Seksualno u srpskoj narodnoj poeziji“, „Higijena braka“, trilogija „Polno saznanje“ i ud\u017ebenici „Osnovi normalne histologije“, „Embriologija“, „Osnovi histolo\u0161ke tehnike“.<\/p>\n

\t1983. – U Boliviji je uhap\u0161en nema\u010dki ratni zlo\u010dinac Klaus Barbi, zloglasni SS \u0161ef Liona u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n

\t1989. – Sovjetski Savez je saop\u0161tio da \u0107e jednostrano povu\u0107i iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.<\/p>\n

\t1993. – Posle kraha vojne intervencije SAD u Somaliji, prve ameri\u010dke jedinice napustile su tu afri\u010dku zemlju.<\/p>\n

\t1996. – U blizini Istanbula predali su se \u010de\u010denski islamski teroristi, koji su \u010detiri dana pre toga na Crnom moru oteli jedan ruski feribot, prete\u0107i da \u0107e pobiti vi\u0161e od 240 talaca.<\/p>\n

\t1998. – Potpisivanjem sporazuma u Tegusigalpi, Honduras i Salvador su formalno okon\u010dali pograni\u010dni spor zbog kojeg su svojevremeno i ratovali.<\/p>\n

\t2000. – Nema\u010dki list „Frankfurter rund\u0161au“ razobli\u010dio je obmanu komandanta NATO u Evropi generala Veslija Klarka posle bombardovanja putni\u010dkog voza na mostu preko Ju\u017ene Morave u Grdeli\u010dkoj klisuri u aprilu 1999 – kada je ubijeno 55 civila. Zlo\u010din se dogodio tokom dana i pri vedrom vremenu. Klark je na osnovu video-snimka ube\u0111ivao novinare da pilot nikako nije mogao da izbegne voz koji se „iznenada pojavio“. Nema\u010dki list je tada anga\u017eovao eksperte koji su nepobitno dokazali da je „Klarkov snimak“ ubrzan 4,7 puta i da je pilot prvog aviona, koji je pogodio voz, imao najmanje 40 sekundi da obavesti pilota druge letilice da \u0107e pogoditi voz. Prema Klarkovoj verziji, u pitanju je bio samo jedan avion koji je ispalio dva projektila, a pilot je morao da reaguje za manje od sekunde.<\/p>\n

\t2000. – Umro je biv\u0161i italijanski premijer Betino Kraksi. Od 1994. Kraksi je \u017eiveo u izbegli\u0161tvu u Tunisu, zbog optu\u017ebe za korupciju.<\/p>\n

\t2002. – Izraelska vojska digla je u vazduh zgradu radio-stanice Glas Palestine u Ramali, na Zapadnoj obali.<\/p>\n

\t2006. – Umro je ameri\u010dki soul peva\u010d Vilson Piket, koji se 60-ih godina proslavio hitovima kao \u0161to su „Mustang Sally“ i „In The Midnight Hour“.<\/p>\n

\t2006. – Ameri\u010dka agencija za svemirska istra\u017eivanja (NASA) lansirala je svoju prvu sondu na Pluton.<\/p>\n

\t2006. – U udesu slova\u010dkog vojnog aviona, koji se sru\u0161io na severoistoku Ma\u0111arske, poginula su 34 slova\u010dka vojnika iz sastava me\u0111unarodnih Kosovskih snaga (KFOR), kao i osam \u010dlanova posade.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Deni Doerti, \u010dlan popularne muzi\u010dke grupe 60-ih, „The Mamas and the Papas“, poznate po hitovima kao \u0161to su „California dreamin“ i „Monday, monday“.<\/p>\n

\t2008. – Umro je srpski germanista Tomislav Beki\u0107. Bio je \u0161ef Katedre za nema\u010dki jezik pri Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dekan tog fakulteta i urednik Zbornika Matice srpske za jezik i knji\u017eevnost. Najvi\u0161e se bavio delima Tomasa Mana, preveo je njegovo kapitalno delo „Josif i njegova bra\u0107a“. Istra\u017eivao je i srpsko-nema\u010dke kulturne veze. Autor je studije: „Tomas Man nema\u010dkim slu\u0161aocima“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 19, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1847. godine ro\u0111en je srpski pisac Milovan Gli\u0161i\u0107, jedan od za\u010detnika realizma u srpskoj knji\u017eevnosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14355","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14355","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14355"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14355\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14355"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14355"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14355"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}