{"id":14315,"date":"2012-01-16T00:00:00","date_gmt":"2012-01-15T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/16\/vremeplov-hitler-dao-garancije-stojadinovicu\/"},"modified":"2012-01-16T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-15T23:00:00","slug":"vremeplov-hitler-dao-garancije-stojadinovicu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14315","title":{"rendered":"Vremeplov: Hitler dao garancije Stojadinovi\u0107u"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1938. godine jugoslovenski predsednik vlade Milan Stojadinovi\u0107 sastao se u Berlinu s vo\u0111om nacisti\u010dke Nema\u010dke Adolfom Hitlerom.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Stojadinovi\u0107u je tada obe\u0107ana podr\u0161ka celovitosti njegove zemlje, suprotstavljanje restauraciji Habzburga, savez protiv bolj\u0161evizma i ma\u0111arskog revan\u0161izma, \u0161iroka ekonomska saradnja, kao i da se ne\u0107e stvarati savez s Italijom opasan za Kraljevinu Jugoslaviju.<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je ponedeljak, 17. januar, 17. dan 2011. Do kraja godine ima 349 dana.<\/strong><\/p>\n

\t395. – Umro je vizantijski (rimski) car Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, vladao je od 379. do 392. kad je uspeo da obnovi Carstvo u punom obimu. Do smrti je upravljao Rimom kao poslednji vladar jedinstvene imperije. Konsolidovao je prilike na Balkanu i uspostavio je primirje s Vizigotima, zabranio paganske obrede i proglasio hri\u0161\u0107anstvo jedinom zvani\u010dnom religijom. Posle pregovora s Persijom, mirovnim ugovorom uspeo je da za dug period u\u010dvrsti isto\u010dne granice carstva. Pred kraj vladavine odlu\u010dio je da vlast u Isto\u010dnom rimskom carstvu preda starijem sinu Arkadiju, a u Zapadnom mla\u0111em Flaviju Honoriju. Zapadno carstvo je zbacivanjem poslednjeg rimskog cara Romula Avgustula 476. sru\u0161io germanski vo\u0111a Odoakar, a Isto\u010dno (Vizantija) po\u017eivelo je jo\u0161 1000 godina.<\/p>\n

\t1377. – Papa Grgur XI vratio je sredi\u0161te rimokatoli\u010dkih poglavara u Rim iz Avinjona. U Avinjonu su pape stolovale od 1309. kao posledica poni\u017eavaju\u0107eg poraza pape Bonifacija VIII 1303. u sukobu s francuskim kraljem Filipom IV Lepim, posle poku\u0161aja vatikanske kurije da papskoj vlasti pot\u010dini svetovne vladare.<\/p>\n

\t1601. – \u0160panska prestonica preme\u0161tena je iz Madrida u Valjadolid.<\/p>\n

\t1706. – Ro\u0111en je ameri\u010dki politi\u010dar i fizi\u010dar Bend\u017eamin Frenklin, borac za ameri\u010dku nezavisnost, jedan od tvoraca „Deklaracije o nezavisnosti“. Najpoznatiji je po pronalasku gromobrana. Bio je \u0161tampar, knji\u017ear, novinar, guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu, \u010dlan Kraljevskog dru\u0161tva u Londonu. Osnovao je prvu javnu \u010ditaonicu u Americi, filozofsko dru\u0161tvo Pensilvanije i „Akademiju“ koja je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. U\u010destvovao je u pisanju ustava SAD. Dokazao je postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, prona\u0161ao gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje. Dela: „Novi eksperimenti i opa\u017eanja o elektricitetu“, „\u017divot Bend\u017eamina Frenklina“.<\/p>\n

\t1773. – Engleski moreplovac D\u017eejms Kuk je brodom „Rezolu\u0161n“ prvi pre\u0161ao Antarkti\u010dki krug.<\/p>\n

\t1820. – Ro\u0111ena je engleska knji\u017eevnica irskog porekla Ana Bronte, najmla\u0111a od triju sestara spisateljica. Dela: romani „Agnes Grej“, „Stanarka Vajldfel Hola“.<\/p>\n

\t1834. – U Kragujevcu su iza\u0161le „Novine srbske“, prvi srpski informativni list \u0161tampan u zemlji, ali i slu\u017ebeno glasilo tada\u0161nje Kne\u017eevine Srbije (Knja\u017eestva). Prvi urednik bio je Dimitrije Davidovi\u0107, nacionalni radnik, rodona\u010delnik srpskog novinarstva.<\/p>\n

\t1863. – Ro\u0111en je ruski pozori\u0161ni glumac, teatrolog i re\u017eiser Konstantin Sergejevi\u010d Stanislavski, osniva\u010d Hudo\u017eestvenog teatra u Moskvi 1898. na \u010dijem \u010delu se, kao umetni\u010dki rukovodilac, nalazio do kraja \u017eivota. U re\u017eiji i glumi insistirao je na takozvanom pozori\u0161nom realizmu. Osnovni princip njegove teorije jeste da glumac uvek mora istinski da pro\u017eivljava ulogu. Njegova koncepcija, poznata kao „Sistem Stanislavskog“ – imala je i ima mno\u0161tvo sledbenika. Dela: „Moj \u017eivot u umetnosti“, „Glum\u010dev rad nad sobom“.<\/p>\n

\t1863. – Ro\u0111en je engleski dr\u017eavnik Dejvid Lojd D\u017eord\u017e, nekoliko puta premijer Velike Britanije. Ograni\u010dio je 1911. vlast Gornjeg doma Parlamenta. Pripadao je levom krilu Liberalne partije, kasnije postaje njen \u0161ef. Izme\u0111u 1906. i 1911. utemeljio je englesko radni\u010dko zakonodavstvo: osmo\u010dasovni rad za te\u017ee poslove, sistem penzija, pomo\u0107 u slu\u010daju bolesti, povrede na radu i nezaposlenosti. U spoljnoj politici je odlu\u010dno branio interese britanske imperije i zalagao se za ja\u010de anga\u017eovanje na evropskom kontinentu u Prvom svetskom ratu, uklju\u010duju\u0107i otvaranje savezni\u010dkog fronta na Balkanu. Bio je jedan od glavnih u\u010desnika mirovne konferencije u Versaju i znatno je uticao na prilike u posleratnoj Evropi. Napisao je memoare „Dvadeset pet godina“, u kojima je obuhvatio period od 1892. do 1916.<\/p>\n

\t1876. – Umro je srpski slikar Pavle Simi\u0107, koji je najvi\u0161e oslikavao ikonostase, uglavnom na prostoru dana\u0161nje srpske Vojvodine. Najpoznatija dela: „Majski sabor 1848.“, „Ilija Bir\u010danin predaje hara\u010d“, „Had\u017ei-Ruvim“, „Had\u017ei-\u0110era“, „Nemanjina smrt“, „San sv. Save“, portreti „St. Jovanovi\u0107“, „J. Proboj\u010devi\u0107“, „Milica Stojadinovi\u0107 Srpkinja“, „\u017dena s belim okovratnikom“.<\/p>\n

\t1880. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski re\u017eiser kanadskog porekla Mikal Sinot, poznat kao Mak Senet, jedan od najzna\u010dajnijih autora burlesknih komedija u periodu nemog filma. Promovisao je niz glumaca, uklju\u010duju\u0107i \u010carlija \u010caplina.<\/p>\n

\t1912. – Ekspedicija engleskog istra\u017eiva\u010da, pomorskog kapetana Roberta Skota je stigla na Ju\u017eni pol, mesec dana posle ekspedicije Norve\u017eanina Roalda Amundsena. Skot i preostala \u010detiri \u010dlana njegove ekspedicije su umrli od gladi i hladno\u0107e pri povratku s Ju\u017enog pola.<\/p>\n

\t1919. – Poljski kompozitor Ignac Jan Paderevski, pijanista svetskog glasa, postao je prvi predsednik vlade Poljske, uspostavljene posle zavr\u0161etka Prvog svetskog rata. On je uspeo da ubedi predsednika SAD Vudroa Vilsona da u svoj plan od „14 ta\u010daka“, koji je postao osnov Versajskog mirovnog ugovora, unese odredbu o nezavisnosti Poljske.<\/p>\n

\t1942. – Ro\u0111en je ameri\u010dki bokser afri\u010dkog porekla Kasijus Klej, poznat kao Muhamed Ali, jedini koji je tri puta osvajao titulu prvaka sveta u te\u0161koj kategoriji.<\/p>\n

\t1944. – Savezni\u010dke snage su u Drugom svetskom ratu kod Monte Kasina po\u010dele proboj nema\u010dke „Gustavljeve linije“. U \u017eestokim borbama u Apeninima strada\u0107e i gradi\u0107 Kasino i prastari benediktinski manastir, koji je 529. podigao osniva\u010d tog rimokatoli\u010dkog reda Sveti Benedikt od Nursije. Monte Kasino je bio centar Benediktinskog reda i sredi\u0161te prebogate arhive, biblioteke i riznice. Potpuno je razoren i uni\u0161ten.<\/p>\n

\t1945. – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Var\u0161avu, posle vi\u0161e od pet godina nema\u010dke okupacije.<\/p>\n

\t1959. – Stvaranjem unije republika Senegal i Francuski Sudan doneta je odluka o osnivanju federalne dr\u017eave Mali, koja je stupila na snagu u aprilu 1959. Dana\u0161nji Mali odgovara teritoriji biv\u0161eg Francuskog Sudana po\u0161to se Senegal odvojio ve\u0107 u avgustu 1960.<\/p>\n

\t1961. – Ubijen je kongoanski dr\u017eavnik, pesnik, Patris Lumumba, predsednik vlade Konga, tvorac nezavisnosti te zemlje i heroj „crne Afrike“. Prema nalogu samoprogla\u0161enog predsednika Katange Moiza \u010combea – koji je poku\u0161ao da tu rudama izuzetno bogatu provinciju odvoji od Konga, u dosluhu s vlasnicima velikih zapadnih kompanija. Lumumba je protivustavno smenjen s polo\u017eaja predsednika vlade 5. septembra 1960, a 1. decembra je otet.<\/p>\n

\t1964. – Umro je srpski slikar \u0110or\u0111e Andrejevi\u0107 Kun, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Pre Drugog svetskog rata je najvi\u0161e slikao socijalne motive. Kao u\u010desnik gra\u0111anskog rata u \u0160paniji od 1936. do 1939. i NOP-a od 1941. motive iz rata. Radio je velike kompozicije, portrete, mrtve prirode i figure, crte\u017ee, gravire, grafi\u010dke mape („Krvavo zlato“, „Za slobodu“, „Partizani“).<\/p>\n

\t1966. – Iznad \u0160panije su se sudarili ameri\u010dki bombarder tipa „B-52“ i teretni avion za snabdevanje gorivom, pri \u010demu je poginulo osam ljudi, a bombarder je prinu\u0111en da u Atlantski okean baci hidrogensku bombu, koja nije eksplodirala.<\/p>\n

\t1991. – Vazduhoplovstvo SAD i zapadnih saveznika je u Zalivskom ratu, u operaciji „Pustinjska oluja“, izvelo drugi i tre\u0107i talas masovnog bombardovanja ciljeva u Iraku i Kuvajtu pod okupacijom ira\u010dke armije.<\/p>\n

\t1994. – U zemljotresu u Los An\u0111elesu poginula je 61 osoba.<\/p>\n

\t1995. – U zemljotresu koji je pogodio \u0161ire podru\u010dje japanskog grada Kobe poginulo je vi\u0161e od 6.400 ljudi, a materijalna \u0161teta je procenjena na 85,5 milijardi dolara.<\/p>\n

\t1997. – U Dablinu je sud proglasio prvi razvod braka u istoriji Irske, na osnovu zakona odobrenog na referendumu, \u010demu se \u017eestoko protivila katoli\u010dka crkva.<\/p>\n

\t1998. – Predsednik SAD Bil Klinton prinu\u0111en je da, kao prvi \u0161ef dr\u017eave u ameri\u010dkoj istoriji, svedo\u010di u svoju odbranu povodom optu\u017ebe Pole D\u017eons za seksualno uznemiravanje.<\/p>\n

\t2002. – Umro je \u0161panski pisac Kamilo Hose Sela, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1989. Eksperimenti\u0161u\u0107i jezikom i literarnim tehnikama, napisao je oko 70 knjiga, uklju\u010duju\u0107i romane „Porodica Paskala Duartea“, „Ko\u0161nica“, „Put u Alkariju“ i „Mazurka za dva mrtvaca“, kratke pri\u010de, putopise, eseje, poeziju i „Tajni re\u010dnik“ zabranjenih re\u010di na \u0161panskom jeziku.<\/p>\n

\t2005. – Umro je kineski politi\u010dar D\u017eao Cijang, biv\u0161i generalni sekretar KP Kine, koji je smenjen 1989. godine zbog suprotstavljanja nasilnom gu\u0161enju demonstracija na Trgu Tjenanmen.<\/p>\n

\t2007. – Umro je ameri\u010dki satiri\u010dar Artur – Art Buhvald dobitnik Pulicerove nagrade 1982. Karijeru je izgradio u Parizu, gde je prvu kolumnu pisao za evropsko izdanje lista „Njujork herald tribjun“. Od 1962. pi\u0161e kolumnu za „Va\u0161ington post“, koju je preuzimalo \u010dak 550 listova \u0161irom sveta. „Ako napadate establi\u0161ment dovoljno dugo i dovoljno sna\u017eno, u\u010dini\u0107e vas njihovim \u010dlanom“ – jedna je od njegovih poznatih misli. Objavio je vi\u0161e od 30 knjiga, od kojih jednu na samrtnoj postelji: „Suvi\u0161e rano da se ka\u017ee zbogom“.<\/p>\n

\t2008. – Umro je Bobi Fi\u0161er, \u0161ahovski velemajstor, biv\u0161i prvak sveta u \u0161ahu i jedan od najboljih \u0161ahista u istoriji. Titulu svetskog prvaka osvojio je 1972. u Rejkjaviku, pobedom nad Spaskim, a kruna mu je oduzeta tri godine docnije, po\u0161to je odbio me\u010d protiv izaziva\u010da Karpova. Kada je 1956. kao trinaestogodi\u0161njak, postao juniorski prvak SAD, progla\u0161en je za „\u010dudo od deteta“ a ve\u0107 naredne godine trijumfovao je na Otvorenom prvenstvu SAD. Titulu velemajstora osvojio je sa 15 godina. \u0160ahu se vratio 1992. kada je na Svetom Stefanu i u Beogradu odigrao revan\u0161 protiv Spaskog. Vlada SAD optu\u017eila ga je tada zbog kr\u0161enja sankcija protiv Srbije (SRJ) \u0161to je Fi\u0161er javno ismejao doslovno pljunuv\u0161i na tekst optu\u017ebe. Nakon osmomese\u010dnog pritvora u Japanu, zbog zahteva SAD za deportaciju, 2005. dobio je islandsko dr\u017eavljanstvo, pa je ostatak \u017eivota proveo u Rejkjaviku.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 16, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1938. godine jugoslovenski predsednik vlade Milan Stojadinovi\u0107 sastao se u Berlinu s vo\u0111om nacisti\u010dke Nema\u010dke Adolfom Hitlerom.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14315","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14315","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14315"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14315\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14315"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14315"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14315"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}