{"id":14293,"date":"2012-01-22T00:00:00","date_gmt":"2012-01-21T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/22\/vremeplov-rodjen-stendal\/"},"modified":"2012-01-22T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-21T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-stendal","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14293","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Stendal"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1783. godine ro\u0111en je francuski pisac Mari Anri Bejl, poznat kao Stendal, za\u010detnik francuskog realizma, jedan od tvoraca realisti\u010dkog i psiholo\u0161kog romana.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Kao odu\u0161evljeni pristalica Francuske revolucije borio se protiv rojalista, jezuita (i crkve uop\u0161te) i bogatog gra\u0111anstva, kritikuju\u0107i gra\u0111anski moral. Dela: romani „Crveno i crno“, „Parmski kartuzijanski manastir“, „Lisjen Leven“, „Armansa“, studije „Rasin i \u0160ekspir“, „\u017divot Hajdnov“, „Istorija slikarstva u Italiji“, „Rim, Napulj i Firenca“.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je ponedeljak, 23. januar, 23. dan 2012. Do kraja godine ima 343 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1516. – Umro je \u0161panski kralj Ferdinand II i V Katoli\u010dki (kao Ferdinand II vladar Aragonije, a kao Ferdinand V od Kastilje i Leona). Njegov dolazak na presto Aragonije 1479. ozna\u010dio je po\u010detak istorije ujedinjene \u0160panije. Isabela I postala je 1474. kraljica Kastilje, a on je nasledio oca Huana II u Aragonu i tako su sjedinjene dve zemlje od kojih \u0107e vremenom nastati \u0160panija. Utemeljio je 1480. – sud inkvizicije, a 1492. proterao je Jevreje iz \u0160panije kao „nevernike“. Borbe s Mavarima pobedonosno je okon\u010dao 1492. proterav\u0161i ih iz ju\u017ene \u0161panske pokrajine Granade. Iste 1492. opremio je ekspediciju Kristifora Kolumba koja je otkrila Ameriku. Od Francuske je 1503. preoteo Napuljsku kraljevinu (Kraljevina dveju Sicilija).<\/p>\n

\t1719. – Ujedinjenjem Vaduca i \u0160elenberga stvorena je kne\u017eevina Lihten\u0161tajn.<\/p>\n

\t1744. – Umro je italijanski filozof, istoriograf i teoreti\u010dar prava \u0110ovani Batista Viko ili \u0110ambatista, osniva\u010d filozofije istorije i prete\u010da moderne teorije estetike. Ro\u0111en je kao sin siroma\u0161nog knji\u017eara. Na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izu\u010davao Platona i Tacita, jer je prema njegovim re\u010dima prvi „opisivao idealnog \u010doveka, a drugi \u010doveka kakav jeste“. Napuljski kralj Karlo III imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Tvrdio je da je povr\u0161ni ose\u0107aj pravde nagonski i da se izra\u017eava u religijskim oblicima, da u kasnijem razvoju \u010dovek postaje sposoban za apstraktno mi\u0161ljenje i tek potom za filozofska na\u010dela prava. U skladu s tim, delio je rimsko pravo na bo\u017eansku, herojsku i ljudsku fazu, a istoriju je – prema „zakonu istorijskih ciklusa“ – posmatrao kao kru\u017eni tok i smenu tih triju faza. To shvatanje je podloga njegove filozofije istorije, koju je utemeljio kao posebnu nau\u010dnu disciplinu: Istoriju stvara \u010dovek, izvan sveta prirode. Nasuprot kartezijanskom primatu razuma, stvorio je teoriju o trima glavnim fazama duha: ose\u0107ajnoj, fantazijskoj i razumskoj, pri \u010demu umetnost nastaje na drugom stupnju, a filozofija je izraz \u010distog uma. Dela: „Principi nove nauke o zajedni\u010dkoj prirodi nacija“, „Univerzalno pravo“, „Autobiografija“.<\/p>\n

\t1804. – Oborkneza u Valjevskoj Podgorini Iliju Bir\u010danina pogubio je dahija Fo\u010di\u0107 Mehmed aga. Istog dana ubijen je valjevski knez Aleksa Nenadovi\u0107, tako\u0111e jedan od najuglednijih Srba, u sklopu se\u010de knezova na koju su Srbi odgovorili Prvim srpskim ustankom.<\/p>\n

\t1806. – Umro je engleski dr\u017eavnik Vilijam Pit Mla\u0111i, koji je 1783. postao najmla\u0111i premijer u istoriji Velike Britanije. U vreme dok je na polo\u017eaju \u0161efa vlade bio do 1801. i od 1804. do 1806. vodio je ekspanzivnu kolonijalnu politiku, a u Indiji je u\u010dvrstio britansku vlast reformi\u0161u\u0107i administraciju. Kao zakleti neprijatelj Francuske revolucije, bio je glavni organizator evropskih koalicija protiv revolucionarne i Napoleonove Francuske.<\/p>\n

\t1832. – Ro\u0111en je francuski slikar Eduar Mane, jedan od za\u010detnika impresionizma i najzna\u010dajnijih slikara druge polovine 19. veka. Po\u010deo je pod uticajem \u0161panskog slikara Franciska Goje i francuskih realista. Slikao je mahom u ulju i iz tog opusa se izdvajaju portreti Emila Zole, \u017dor\u017ea Klemansoa, Stefana Malarmea, Marsela Prusta. Bio je sjajan kolorista s naro\u010ditim darom da do\u010dara atmosferu, \u0161to je posebno uo\u010dljivo u slikama „Doru\u010dak na travi“, „Bal u Foli-Ber\u017eeru“, „Balkon“, „Olimpija“.<\/p>\n

\t1888. – Umro je francuski pisac E\u017een Martin Labi\u0161, koji je u komedijama i vodviljima duhovito karikirao gra\u0111ansko dru\u0161tvo Francuske u 19. veku. Dela: „Slamni \u0161e\u0161ir“, „Put gospodina Peri\u0161ona“.<\/p>\n

\t1891. – Ro\u0111en je italijanski revolucionar i teoreti\u010dar Antonio Gram\u0161i, osniva\u010d Komunisti\u010dke partije Italije 1921. Ure\u0111ivao je listove „Il grido del popolo“, „Avanti“ i „Ordine nuovo“. Fa\u0161isti su ga uhapsili 1926. i 1928. osu\u0111en je na 20 godina robije. Oslobo\u0111en je 1936. ali je izmu\u010den robijanjem i bole\u0161\u0107u ubrzo umro. Dela: „Istorijski materijalizam i filozofija Benedeta Kro\u010dea“, „Intelektualci i izgradnja kulture“, „Bele\u0161ke o Makijaveliju, politici i modernoj dr\u017eavi“, „Knji\u017eevnost i nacionalni \u017eivot“, „Pro\u0161lost i sada\u0161njost“, „Pisma iz zatvora“.<\/p>\n

\t1916. – U Krfskom kanalu, u Prvom svetskom ratu, po\u010delo je sahranjivanje srpskih vojnika u „Plavu grobnicu“. Posle nat\u010dove\u010danskih napora u gudurama dana\u0161nje Albanije i dodatne golgote od 160 kilometara pe\u0161a\u010denja mo\u010dvarnim primorjem od Skadra do Valone, zbog toga \u0161to se nisu pojavili obe\u0107ani savezni\u010dki brodovi, srpski vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Kako nije bilo dovoljno mesta na Krfu i ostrvcu Vido, na koje su preba\u010deni tifusari, a i zbog opasnosti \u0161irenja epidemije, odlu\u010deno je da ih sahranjuju u moru. Prema zvani\u010dnim ali nepotpunim podacima, jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Postojao je obi\u010daj da svi na\u0161i brodovi koji prolaze Krfskim kanalom zastanu kako bi odali po\u010dast stradalim srpskim ratnicima.<\/p>\n

\t1928. – Ro\u0111ena je francuska filmska glumica \u017dana Moro, koja se proslavila u filmovima francuskog „novog talasa“ posle Drugog svetskog rata. Filmovi: „Lift za gubili\u0161te“, „Ljubavnici“, „Opasne veze“, „Moderato kantabile“, „No\u0107“, „\u017dil i D\u017eim“, „Proces“, „Eva“, „Dnevnik jedne sobarice“, „Viva Marija“, „Falstaf“, „Katarina Velika“. Prema sopstvenom scenariju re\u017eirala je film „Svetlo“.<\/p>\n

\t1931. – Umrla je ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova, najve\u0107a baletska umetnica klasi\u010dnog stila po\u010detkom 20. veka. Karijeru je po\u010dela u Petrogradu igraju\u0107i s \u010duvenim Vaclavom Ni\u017einskim u Ruskom baletu Sergeja \u0110agiljeva. Potom je osnovala sopstvenu grupu sa kojom je s ogromnim uspehom nastupala \u0161irom sveta, posebno odu\u0161evljavaju\u0107i publiku igrom u baletima „Labudova smrt“, „Leptiri“, „\u0160openijana“, „Labudovo jezero“, „\u017dizela“, „Rajmonda“.<\/p>\n

\t1936. – Umro je srpski teoreti\u010dar prava Teodor Taranovski. Bio je \u010dlan Srpske kraljevske akademije i profesor univerziteta u Var\u0161avi, Petrogradu, Harkovu i Beogradu. U Srbiju je do\u0161ao nakon revolucije u Rusiji. Najvi\u0161e se bavio istorijom slovenskih prava. Dela: „Enciklopedija prava“, „Uvod u istoriju slovenskih prava“, „Du\u0161anov zakonik i Du\u0161anovo carstvo“, „Majestas Carolina i Du\u0161anov zakonik, prilog za istoriju stale\u0161ke dr\u017eave u srednjevekovnoj Evropi“.<\/p>\n

\t1937. – Prva grupa od tridesetak gra\u0111ana Kraljevine Jugoslavije oti\u0161la je u \u0160paniju kako bi se borila protiv snaga generala Franka. Ukupno tamo ih je oti\u0161lo oko 1.300, a poginulo je 670.<\/p>\n

\t1943. – Britanska Osma armija potisla je u Drugom svetskom ratu Nemce i zauzela je Tripoli u italijanskoj koloniji Libiji.<\/p>\n

\t1944. – Umro je norve\u0161ki slikar Edvard Munk. Njegove slike karakteristi\u010dne su po ekspresivnim oblicima sa oblom upro\u0161\u0107enom konturom. Najpoznatije njegovo delo „Krik“ donelo mu je ogromnu popularnost.<\/p>\n

\t1945. – Sovjetske trupe su, nezadr\u017eivo nadiru\u0107i u Drugom svetskom ratu ka Berlinu, izbile na reku Odru u Poljskoj.<\/p>\n

\t1956. – Ro\u0111en je Laza Ristovski, muzi\u010dar i kompozitor. Svirao je u grupama „Smak“ i „Bijelo dugme“ i predstavnik je generacije koja je obele\u017eila rok scenu negda\u0161nje Jugoslavije. Svojim zvukom obogatio je albume „Smak“ (1975), „R.M. To\u010dak“ (1976), singl „Ulazak u Harem“ (1975). Godine 1976. s grupom „Bijelo dugme“ snimio je „Eto Ba\u0161 ho\u0107u“, a 1978. sa Ipetom Ivandi\u0107em „Sti\u017eemo“. Posle raspada „Smaka“ 1981. radi kao studijski muzi\u010dar i ubrzo postaje najtra\u017eeniji klavijaturista u zemlji. Sara\u0111ivao je s D\u017eez orkestrom Radio televizije Beograd. Solisti\u010dki je snimio „Tra\u017ei\u0161 opro\u0161taj“ (1982), „Roses for General“ (1984), „Gondola“ (2003). Izdao je i CD klasi\u010dne muzike s Dubravkom Zubovi\u0107. Sa sastavom „Bijelo Dugme“ snimio je i „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo“ i „\u0106iribiribela“. Komponovao je muziku za vi\u0161e filmova: „Lazar“ (1984), „Sveto mesto“ (1990), „Velika frka“ (1990), „Mrav pe\u0161adinac“ (1993), „Paket aran\u017eman“ (1995), „Lepa sela lepo gore“ i „Ne\u010dista krv“ (1996).<\/p>\n

\t1968. – Mornarica Severne Koreje zarobila je u teritorijalnim vodama ameri\u010dki brod „Pueblo“, plove\u0107u \u0161pijunsku stanicu sa ure\u0111ajima za prislu\u0161kivanje i de\u0161ifrovanje.<\/p>\n

\t1989. – Umro je \u0161panski slikar Salvador Dali, ekscentrik visokog stila, jedan od najve\u0107ih slikara 20. veka, koji je uzdrmao temelje slikarstva. Pro\u0161ao je kroz faze futurizma, kubizma i apstraktnog racionalizma, da bi se priklonio nadrealizmu, uvek s crte\u017eom izvedenim do perfekcije. Slikao je iracionalan i fantasti\u010dan svet snova i halucinacija. Tridesetih godina naslikao je dela koja su izazvala \u0161ok („Veliki masturbator“, „Goru\u0107a \u017eirafa“, „Predose\u0107aj gra\u0111anskog rata“). Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima zemljaka Luisa Bunjuela „Andaluzijski pas“ i „Zlatno doba“. Napisao je autobiografsko delo „Tajni \u017eivot Salvadora Dalija“.<\/p>\n

\t1992. – Predsednik vlade Estonije Edgar Savisar podneo je ostavku zbog nesta\u0161ice hrane i energije u novoj dr\u017eavi otcepljenoj od Sovjetskog Saveza.<\/p>\n

\t1998. – Biv\u0161i predsednik Ju\u017ene Afrike Piter Vilhelm Bota izjavio je sudu – gde se pojavio pod optu\u017ebom za opstrukciju rada Komisije za ispitivanje istine o zloupotrebama tokom ere aparthejda – da posle svega ne postoji ni\u0161ta zbog \u010dega bi trebalo da se izvinjava.<\/p>\n

\t2000. – Vi\u0161e od milion ljudi demonstriralo je u centru Madrida protiv obnavljanja kampanje nasilja kojoj je pribegla baskijska teroristi\u010dka organizacija ETA.<\/p>\n

\t2002. – Novinara „Volstrit d\u017eornela“ Danijela Perla oteli su islamski teroristi u Kara\u010diju, u Pakistanu, dok je poku\u0161avao da uspostavi kontakt sa pakistanskim radikalnim islamisti\u010dkim grupama. Otmi\u010dari su ga ubili 22. februara.<\/p>\n

\t2003. – Umro je italijanski industrijalac \u0110ovani Anjeli, koji je porodi\u010dnu automobilsku kompaniju FIAT preobrazio u jednog od najzna\u010dajnijih svetskih proizvo\u0111a\u010da automobila. Anjeli, \u010diji je deda 1899. osnovao kompaniju u Torinu, postao je izvr\u0161ni direktor 1963. a predsednik 1966, ostav\u0161i na tom polo\u017eaju u „Fijatu“ 30 godina.<\/p>\n

\t2004. – Evropski satelit „Mars ekspres“ poslao je snimke leda na ju\u017enom polu Marsa.<\/p>\n

\t2006. – U \u017eelezni\u010dkoj nesre\u0107i nadomak Podgorice poginulo je 46 putnika, a 364 je povre\u0111eno, kada je voz na relaciji Bijelo Polje-Bar isko\u010dio iz \u0161ina i survao se u provaliju duboku vi\u0161e od trideset metara.<\/p>\n

\t2007. – Umro poljski pisac i novinar Ri\u0161ard Kapu\u0161\u0107injski, verovatno najprevo\u0111eniji poljski autor, knjige su mu objavljivane na tridesetak jezika. Ro\u0111en je 1932. u Pinsku (danas Belorusija). Proslavio se reporta\u017eama o Kongu krajem pedesetih. Tokom brojnih boravaka u Africi, Ju\u017enoj Americi i Aziji, bio je svedok vi\u0161e gra\u0111anskih ratova, revolucija i svrgavanja re\u017eima. Vi\u0161e puta bio je kandidat za Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost. Najpoznatije knjige: „Jedan dan \u017eivota“, „Fudbalski rat“, „Car“, „\u0160ahin\u0161ah“, „Bele\u017enica“, „Lapidarijum“, „Imperija“, „Ebonovina“, „Putovanja s Herodotom“.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Hauard Hant, agent CIA, klju\u010dni akter afere „Votergejt“, koja je prouzrokovala ostavku ameri\u010dkog predsednika Ri\u010darda Niksona i postala sinonim za skandal i zloupotrebu vlasti. On je regrutovao osobe koje su provalile u zgradu „Votergejt svisotel“ u Va\u0161ingtonu, gde se nalazilo sredi\u0161te tada opozicione Demokratske stranke tokom predsedni\u010dke kampanje 1972. Aferu su razotkrila dva novinara „Va\u0161ington posta“ Bob Vudvord i Karl Bernstin. Kada je afera razotkrivena do kraja – oni su nagra\u0111eni Pulicerovom nagradom.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 22, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1783. godine ro\u0111en je francuski pisac Mari Anri Bejl, poznat kao Stendal, za\u010detnik francuskog realizma, jedan od tvoraca realisti\u010dkog i psiholo\u0161kog romana.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14293","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14293","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14293"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14293\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14293"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14293"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14293"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}