{"id":14289,"date":"2012-01-16T00:00:00","date_gmt":"2012-01-15T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/16\/vremeplov-preminuo-jovan-cvijic\/"},"modified":"2012-01-16T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-15T23:00:00","slug":"vremeplov-preminuo-jovan-cvijic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14289","title":{"rendered":"Vremeplov: Preminuo Jovan Cviji\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1927. godine umro je srpski geograf Jovan Cviji\u0107, osniva\u010d antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog dru\u0161tva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, po\u010dasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Veoma su zna\u010dajni njegovi radovi o morfologiji i hidrografiji Dinarskog kr\u0161a i drugih kra\u0161kih predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, \u0160umadiji i Panonskom basenu i o migracijama jugoslovenskih naroda. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpske delegacije na mirovnim pregovorima u Parizu (Versaju) posle Prvog svetskog rata. Dela: „Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije“, „Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva“, „Balkansko poluostrvo i ju\u017enoslovenske zemlje“, „Geomorfologija“, „Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja“, „Geografska karta Jugoslavije“.<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je nedelja, 16. januar, 16. dan 2011. Do kraja godine ima 350 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1547. – Ivan Grozni je u Moskvi krunisan za cara Rusije. On je prvi car u ruskoj istoriji – njeni vladari su do tada nosili titule velikih kne\u017eeva. S ciljem stvaranja jake centralizovane dr\u017eave oja\u010dao je samodr\u017eavlje i suzbijao je samovolju boljara. Reforme je sprovodio svim sredstvima, zbog \u010dega je dobio nadimak „Grozni“ (u zna\u010denju „stra\u0161ni“, „silni“). Podigao je 1553. prvu \u0161tampariju u Rusiji, a 1584. je radi ja\u010danja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio grad Arhangelsk na u\u0161\u0107u Severne Dvine u Belo more. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim putem Volge, a potom je pripojio Sibir.<\/p>\n

\t1581. – Engleski parlament izglasao je stroge mere protiv rimokatolika, u\u010dvr\u0161\u0107uju\u0107i prevlast nacionalne anglikanske crkve.<\/p>\n

\t1749. – Ro\u0111en je italijanski pisac Vitorio Alfijeri, rodoljubivi pesnik i dramski pisac. Zavr\u0161io je Vojnu akademiju u Torinu, i potom je proputovao ve\u0107i deo Evrope, upoznav\u0161i se s delima zna\u010dajnih mislilaca, uklju\u010duju\u0107i Voltera, Rusoa, Monteskjea. Dela: tragedije „Saul“, „Orest“, „Marija Stjuart“, „Filip“, „Kleopatra“, „Antigona“, „Mira“, rasprava „O tiraniji“, autobiografski spis „\u017divot Vitorija Alfijerija“.<\/p>\n

\t1778. – Francuska je priznala nezavisnost SAD. U trenutku priznanja SAD su jo\u0161 vodile rat za oslobo\u0111enje od britanske kolonijalne uprave.<\/p>\n

\t1794. – Umro je engleski istori\u010dar Edvard Gibon, \u010dije je delo „Opadanje i propast Rimskog carstva“, u kojem je obuhvatio istoriju Rima i Vizantije od drugog do 15. veka, jedno od prelomnih u svetskoj istoriografiji.<\/p>\n

\t1864. – U nastojanju da prigrabi \u0160lezvig i Hol\u0161tajn, nema\u010dki kancelar Oto fon Bizmark pridobio je do tada neprijateljski Be\u010d i dve sile su ultimativno zatra\u017eile od Danske da ukine tek izglasani ustav koji je u\u010dvrstio njene veze s tim pokrajinama. U ratu koji je ubrzo izbio Danci su pora\u017eeni, a sporna vojvodstva pripala su Pruskoj.<\/p>\n

\t1891. – Umro je francuski kompozitor Leo Delib, romanti\u010darski stvaralac koji je me\u0111u prvima komponovao simfonijski balet i razvijao ga do pantomime. Komponovao je i opere i operete, lake, dopadljive i elegantne melodike. Ispoljavao je melodijsku fantaziju i smisao za instrumentalne efekte. Dela: baleti „Kopelija“, „Silvija“, opera „Lakme“.<\/p>\n

\t1908. – U Beogradu je otvoren hotel „Moskva“, podignut na Terazijama, na mestu gde se ranije nalazila kafana „Velika Srbija“. Zdanje u stilu secesije, projektovali su srpski arhitekta Jovan Ilki\u0107 i grupa arhitekata iz Petrograda u Rusiji.<\/p>\n

\t1920. – U Parizu je odr\u017ean prvi sastanak Saveta Dru\u0161tva naroda, ali bez u\u010de\u0161\u0107a SAD, \u010diji je predsednik Vudro Vilson odlu\u010duju\u0107e doprineo stvaranju te me\u0111unarodne organizacije. Prethodno je ameri\u010dki senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor sklopljen posle Prvog svetskog rata, \u010dime je Vilson dezavuisan, a SAD su trajno ostale van Dru\u0161tva naroda.<\/p>\n

\t1920. – U SAD je uvedena zabrana proizvodnje i prodaje alkohola, \u0161to je podstaklo lavinu korupcije i kriminala.<\/p>\n

\t1924. – Ro\u0111en je srpski pisac Aleksandar Ti\u0161ma, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije umetnosti u Berlinu. Njegova dela prevo\u0111ena su na dvadesetak jezika, a i sam se bavio prevo\u0111enjem sa ma\u0111arskog i nema\u010dkog. Dela: zbirke pesama „Naseljeni svet“, „Kr\u010dma“, knjige pripovedaka „Krivice“, „Nasilje“, „Povratak miru“, „\u0160kola bezbo\u017eni\u0161tva“, romani „Za plavom devojkom“, „Knjiga o Blamu“, „Upotreba \u010doveka“, „Vere i zavere“, zbirka putopisa „Drugde“.<\/p>\n

\t1933. – Ro\u0111ena je ameri\u010dka knji\u017eevnica Suzan Zontag, autor knji\u017eevnih dela, romana i eseja o savremenoj kulturi, politici i raznim dru\u0161tvenim fenomenima. Dela: romani „Dobrotvor“, „Smrtna oprema“, eseji „Protiv interpretacije“, „Stilovi radikalne volje“, „Izlet u Hanoj“, „Ja, i tako dalje“, „O fotografiji“, „Bolest kao metafora“.<\/p>\n

\t1944. – Ameri\u010dki general Dvajt Ajzenhauer postavljen je u Drugom svetskom ratu za glavnokoman\u0111u\u0107eg zapadnih savezni\u010dkih snaga. Od njega je istovremeno zatra\u017eeno da sa\u010dini plan o otvaranju drugog fronta u zapadnoj Evropi radi borbe protiv nema\u010dkih trupa, s kojima su – uz snage pojedinih pokreta otpora – tada u Evropi prakti\u010dno ratovale jedino sovjetske jedinice.<\/p>\n

\t1945. – U Ardenima je pobedom savezni\u010dkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija, koje su prethodno zahvatile u kle\u0161ta nema\u010dke divizije, nanesen odlu\u010duju\u0107i poraz Nemcima na Zapadnom frontu, \u010dime je pokopan poslednji poku\u0161aj Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1957. – Umro je italijanski dirigent Arturo Toskanini, sna\u017ena umetni\u010dka li\u010dnost, izvanredne memorije i izuzetne sugestivnosti, verovatno najve\u0107i dirigent 20. veka. Dirigovao je u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao i simfonijski orkestar.<\/p>\n

\t1969. – U centru Praga spalio se \u010de\u0161ki student Jan Palah u znak protesta nakon \u0161to su \u010cehoslova\u010dku u avgustu 1968. okupirale snage Var\u0161avskog pakta.<\/p>\n

\t1969. – Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima „Sojuz 4“ i „Sojuz 5“ prvi put u istoriji spojili su dve letilice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.<\/p>\n

\t1979. – \u0160ah (car) Irana Reza Pahlavi napustio je svoju zemlju pod pritiskom islamskih teokrata koji su preuzeli vlast.<\/p>\n

\t1987. – \u0160ef Komunisti\u010dke partije Kine Hu Jaobang podneo je ostavku, prihvativ\u0161i krivicu za politi\u010dke gre\u0161ke koje su izazvale studentske nemire, a funkciju generalnog sekretara preuzeo je D\u017eao Cijang.<\/p>\n

\t1991. – Snage predvo\u0111ene SAD zapo\u010dele su u Zalivskom ratu operaciju „Pustinjska oluja“ masovnim vazdu\u0161nim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 \u010dasova posle isteka ultimatuma UN Bagdadu.<\/p>\n

\t1994. – Radikalni crna\u010dki Panafri\u010dki Kongres odustao je od oru\u017eane borbe tri meseca uo\u010di prvi sverasnih izbora u Ju\u017enoj Africi.<\/p>\n

\t1998. – U eksploziji metana u rudniku „Soko“ u \u010citluku kod Sokobanje poginulo je 29 rudara.<\/p>\n

\t1999. – \u0160ef misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijam Voker optu\u017eio je srpske snage da su masakrirale 45 nenaoru\u017eanih Albanaca u selu Ra\u010dak. Kasnije se ispostavilo da su stradali bili pripadnici teroristi\u010dke takozvane „Oslobodila\u010dke vojske Kosova“.<\/p>\n

\t2002. – U erupciji vulkana Njiragongo u Demokratskoj Republici Kongo razoren je grad Goma i poginulo je najmanje 50 ljudi, a posle tri dana u tom gradu eksplodirala je benzinska pumpa, najverovatnije po\u0161to je u\u017earena lava prodrla u podzemne tankove, \u0161to je usmrtilo jo\u0161 oko 100 ljudi.<\/p>\n

\t2003. – Ameri\u010dki \u0161atl „Kolumbija“ poneo je u svemir prvog izraelskog astronauta, ali se letilica raspala 1. februara pri povratku na Zemlju, \u0161to nije pre\u017eiveo niko od sedam ljudi u njoj.<\/p>\n

\t2004. – Ustavni sud \u0160panije zabranio je baskijsku separatisti\u010dku partiju Batasuna, optu\u017eiv\u0161i je za povezanost s teroristi\u010dkom organizacijom ETA. Batasuna je prva politi\u010dka stranka zabranjena u \u0160paniji od 1975.<\/p>\n

\t2006. – Elen D\u017eonson Serlif polo\u017eila je zakletvu kao novi predsednik Liberije i tako je postala prva \u017eena predsednik dr\u017eave na afri\u010dkom kontinentu.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Rudolf August Etker, „Kralj pudinga“. Od fabrike za pra\u0161ak za pecivo stvorio je giganta koji je zapo\u0161ljavao 23.000 ljudi i ostvarivao ogromne obrte. U svet biznisa Etker je u\u0161ao 1944. godine, kada je nasledio svog o\u010duha. Pro\u0161irio je porodi\u010dni posao i na proizvodnju hrane i piva, zatim bankarstvo i hemijsku industriju, hotelijerstvo, pa i brodarstvo. Etker je bio i strastveni sakuplja\u010d antikviteta i umetni\u010dkih dela. Poklonio je svom rodnom Bilefeldu jednu umetni\u010dku galeriju.<\/p>\n

\t2007. – Vi\u0161e od 100 Ira\u010dana poginulo je a preko 190 ih je ranjeno u nekoliko odvojenih napada u Bagdadu. U eksploziji automobila-bombe na ulazu na univerzitet poginulo je 65 ljudi a 110 je ranjeno, ve\u0107inom studenata. Nekoliko minuta kasnije bomba\u0161-samoubica je sebe digao u vazduh kraj drugog ulaza u univerzitet dok su ljudi be\u017eali od prve eksplozije.<\/p>\n

\t2009. – Umro je Bogdan Tirnani\u0107, jedan od najoriginalnijih autora srpskog novinarstva i publicistike, filmski kriti\u010dar i kolumnista. Ro\u0111en je u Beogradu, novinarstvom je po\u010deo da se bavi \u0161ezdesetih 20. v. Bio je urednik avangardnog omladinskog \u010dasopisa „Susret“, glavni urednik „RTV revije“, urednik kulturne rubrike magazina „NIN“, glavni urednik \u010dasopisa „Nju moment“. Objavljivao je i u „Politici“, „Borbi“, „Dnevnom telegrafu“. Dobitnik je nagrada „Laza Kosti\u0107“, „Jug Grizelj“, „Veselko Ten\u017eera“. U\u017eivao je retku popularnost kod \u0161iroke \u010ditala\u010dke publike. Knjige: „Beograd za po\u010detnike“, „Ogled o Paja Patku“, „Coca-Cola art“, „Crni talas“. Uloge: „Rani radovi“ \u017delimira \u017dilnika („Zlatni medved“ u Berlinu), „Crni bombarder“, „\u017diveti kao sav normalan svet“, „Zbog jedne divne crne \u017eene“, serija „Otpisani“. Koscenarista je filmova „De\u010dko koji obe\u0107ava“, „Poslednji krug u Monci“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 16, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1927. godine umro je srpski geograf Jovan Cviji\u0107, osniva\u010d antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog dru\u0161tva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, po\u010dasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14289","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14289","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14289"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14289\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14289"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14289"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14289"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}