{"id":14243,"date":"2011-01-07T00:00:00","date_gmt":"2011-01-06T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2011\/01\/07\/isidora-zebeljan-muzicka-licnost-decenije\/"},"modified":"2011-01-07T00:00:00","modified_gmt":"2011-01-06T23:00:00","slug":"isidora-zebeljan-muzicka-licnost-decenije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14243","title":{"rendered":"Isidora \u017debeljan muzi\u010dka li\u010dnost decenije"},"content":{"rendered":"

Novogodi\u0161nji broj lista DANAS objavio je listu li\u010dnosti i doga\u0111aja decenije. Me\u0111u njima se iz muzi\u010dkog sveta na\u0161la istaknuta srpska kompozitorka mla\u0111e generacije i dopisni \u010dlan SANU Isidora \u017debeljan.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tIako je ro\u0111ena u Beogradu (27. septembra 1967) Isidora poti\u010de iz banatske porodice \u017debeljan iz Perleza. I danas ima u Perlezu \u017eivih \u017debeljanovih. \u201eOd nekada mnogoljudne porodice u kojoj sam odrastao, u selu su sada samo jo\u0161 moji roditelji. Uskoro \u0107u se i ja tamo vratiti\u201c, ka\u017ee u poslednjoj re\u010denici svoje knjige \u201eJednom u Perlezu\u201c pisac Petar \u017debeljan.<\/p>\n

\n\t
\n\tIsidorini baba i deda imali su porodi\u010dnu ku\u0107u usred Zrenjanina u kojoj je Isidora slu\u0161ala molitvene pesme Bogu koje je visokim glasom (\u201ekao glas Rahele Ferari u filmu Tango Argentino\u201c) pevala njena baka \u2013 Majka. U toj ku\u0107i u detinjstvu na\u0161la je \u201eprastaru plo\u010du \u2013 sa snimcima klavirskih kompozicija Sergeja Prokofjeva, i njegovog III klavirskog koncerta\u201c. U svojoj \u201eskici za biografiju\u201c Isidora se pita: \u201eOtkuda ova plo\u010da na tavanu Majke i dede? Oni su paori i sa klasi\u010dnom muzikom nemaju nikakve veze, osim \u0161to se Majka divi Bahovoj (protestantskoj) religioznosti iskazanoj kroz muziku\u201c.<\/p>\n

\n\t
\n\tBanatska se\u0107anja vezuju Isidoru za slike zime na selu: \u201eDeda je zalo\u017eio svoju \u010duvenu perlesku furunu i ona veselo brek\u0107e. Nana \u010disti \u017eivinu pored \u0161poreta. Dosadno mi je i po\u010dinjem da se glupiram. Metla je gitara i ja urlam \u2019Kakav radostan dan\u2019. Nana se zacenila od smeha\u201c. \u201eOna se mr\u0161ti, ne\u0107e vi\u0161e da u\u010destvuje u igri sa mnom i sa mojom sestrom Milicom. Oko nas je opet ona o\u0161tra seoska ti\u0161ina, koja ba\u017edari sluh da najtananijih detalja\u201c. \u201eNana po\u010dinje tiho, kao da se malo stidi, da peva staru pesmu \u2019Svi \u0161ajka\u0161i\u2019. Odjednom u meni ne\u0161to puca, odlama se, urla, ri\u010de, i ja posmatram sliku ciganskog konja koji se utapa u praslovenskoj mo\u010dvari. Pla\u010de mi se. Uvek mi se pla\u010de kad slu\u0161am staru banatsku muziku\u201c. \u201eJa, kona\u010dno, potpuno razumem i ljubim muziku, znam za\u0161to me je Bog pozvao. Sada znam i otkud ona stara plo\u010da na Majkinom i dedinom tavanu\u201c.
\n\t\u201eLjude u Beogradu, iako sam u njemu ro\u0111ena, nikad nisam dokraja razumela. Njihovo pona\u0161anje grubo je i cini\u010dno \u2013 sve se uvek komentari\u0161e kroz sprdnju. Niko ko je srpske krvi nikada ne mo\u017ee da uradi ni\u0161ta \u0161to bi zavredelo po\u0161tovanje Beogra\u0111ana. Oni su ultimativni etnos za sebe, koji je iznad svakog i iznad svega, svemu uvek mogu da na\u0111u manu i nedostatak.\u201c
\n\tKlju\u010dni doga\u0111aj u njenom \u017eivotu, pi\u0161e Isidora, desio se pre deset godina u prizemlju zgrade Radio Beograda kada je srela gospo\u0111u Donatu Premeru, muzikologa i novinara Stereorame koja joj je dala prijavni obrazac za veliko opersko takmi\u010denje kompozitora u Londonu \u0161to ga organizuje Fondacija D\u017eenezis. Na pomenutom konkursu njena opera Zora D postaje prva opera koju je ova fondacija finansirala i njihova do sada najuspe\u0161nija opera. Opera \u201eZora D\u201c je prva srpska opera koja je premijerno izvedena u inostranstvu, u Amsterdamu 2003. godine. Od tada Isidorina karijera ide samo uzlaznom linijom. Njena muzika izvo\u0111ena je na koncertima i festivalima u Srbiji, biv\u0161oj Jugoslaviji, Velikoj Britaniji, Italiji, Holandiji, Austriji, SAD, Francuskoj\u2026 Muziku Isidore \u017debeljan izvode renomirani svetski ansambli iz Londona, Torina, Amsterdama\u2026<\/p>\n

\n\t
\n\tIsidora \u017debeljan je i jedan od najistaknutijih savremenih srpskih kompozitora pozori\u0161ne i filmske muzike.
\n\tEkskluzivni izdava\u010d muzike Isidore \u017debeljan je izdava\u010dka ku\u0107a BMG Ricordi. U jednom italijanskom zamku boravila je kao stipendista 2005. gde \u201edolazi agent iz Ricordija i ja, simboli\u010dno, gu\u0161\u010dijim perom, u biblioteci zamka potpisujem ekskluzivni ugovor, gde Ricordi prihvata da objavi sve \u0161to napi\u0161em i \u0161to sam do tada napisala\u201c.<\/p>\n

\n\t
\n\tIsidora \u017debeljan zavr\u0161ila je redovne i poslediplomske studije kompozicije na Katedri za kompoziciju i orkestraciju na Fakultetu muzi\u010dkih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Vlastimira Trajkovi\u0107a. Bila je \u010dlan grupe mladih kompozitora \u201eSedam veli\u010danstvenih\u201c. Radila je kao asistent na mati\u010dnoj Katedri a potom i kao docent na istoj katedri. Pisala je kompozicije za razli\u010dite instrumentalne, vokalno-instrumentalne i vokalne ansamble \u2013 od kompozicija za solo instrument do kamernih i simfonijskih kompozicija i opera.<\/p>\n

\n\t
\n\tNajzna\u010dajnije kompozicije: Seli\u0161te, Pep i tup, na Dunavu \u0161ajka, Pikarske scene, Rukoveti, Pesma putnika u no\u0107i, Konji svetog Marka, Skomra\u0161ka igra, Duh iz tikve, Nove Ladine pesme, Igra drvenih \u0161tapova, Latum lilo, Polomka kvartet i opere Zora D, Maratonci tr\u010de po\u010dasni krug i Simeon izabranik.
\n\t(Izvor: Danas)
\n\t\u00a0<\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 07, 01, 2011.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Novogodi\u0161nji broj lista DANAS objavio je listu li\u010dnosti i doga\u0111aja decenije. Me\u0111u njima se iz muzi\u010dkog sveta na\u0161la istaknuta srpska kompozitorka mla\u0111e generacije i dopisni \u010dlan SANU Isidora \u017debeljan.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14243","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14243","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14243"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14243\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14243"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14243"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14243"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}