{"id":14174,"date":"2010-12-29T00:00:00","date_gmt":"2010-12-28T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/29\/vremeplov-umro-filip-visnjic\/"},"modified":"2010-12-29T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-28T23:00:00","slug":"vremeplov-umro-filip-visnjic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14174","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Filip Vi\u0161nji\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1835. godine umro je srpski guslar i pesnik Filip Vi\u0161nji\u0107, „Homer srpske epske knji\u017eevnosti“.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Rodom Srbin iz Bosne, slep od osme godine, krstario je srpskim zemljama od Temi\u0161vara do Skadra, od Banja Luke do Smedereva, i pevao o borbama protiv Turaka. Priklju\u010dio se 1809. Prvom srpskom ustanku i postao „pesnik bune“. Posle sloma ustanka 1813. pre\u0161ao je u Srem i nastanio se u selu Grk (sada\u0161nje Vi\u0161nji\u0107evo) u kojem je ostao do smrti. U Sremu je 1815. upoznao Vuka Karad\u017ei\u0107a, koji je zapisao mnoge njegove pesme, kao \u0161to su „Po\u010detak bune na dahije“, „Boj na Mi\u0161aru“, „Knez Ivo od Semberije“, „Smrt Marka Kraljevi\u0107a“.<\/p>\n

\tFilip Vi\u0161nji\u0107
\n\t
\n\tDanas je sreda, 29. decembar, 363. dan 2010. Do kraja godine ima dva dana.<\/strong><\/p>\n

\t1170. – Kenterberijski nadbiskup Tomas Beket pogubljen je u katedrali (sabornoj crkvi) u Kenterberiju prema nalogu engleskog kralja Henrija II. Ranije blizak kraljev prijatelj i njegov kancelar do izbora za arhiepiskopa 1162. usprotivio se nameri Henrija II da ograni\u010di autoritet crkve, posebno njeno sudstvo, pa je 1164. emigrirao u Francusku. Po povratku je 1170. odbio da polo\u017ei zakletvu na kraljeva „Klarendonska pravila“ o odnosima crkve i dr\u017eave. Za svetitelja je progla\u0161en 1173. i njegov grob u Kenterberijskoj katedrali postao je jedno od privla\u010dnih mesta za hodo\u010dasnike u srednjovekovnoj Evropi.<\/p>\n

\t1721. – Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.<\/p>\n

\t1721. – Ro\u0111ena je \u017dana Antoaneta Poason, poznata kao madam de Pompadur, izuzetno uticajna ljubavnica francuskog kralja Luja XV. Od 1754. je imala sna\u017ean uticaj na dr\u017eavnu politiku i navela je kralja da u\u0111e u Sedmogodi\u0161nji rat u kojem je Francuska izgubila kolonijalno carstvo, ali je doprinela usponu francuske kulture, poma\u017eu\u0107i enciklopediste, filozofe i umetnike. Pre nego \u0161to je umrla 1764. uticala je na kralja da u Francuskoj ukine rimokatoli\u010dki jezuitski red.<\/p>\n

\t1753. – U Petrovaradinu je otvorena prva po\u0161ta. U to vreme na prostorima monarhije Habzburga bilo je oko 50 po\u0161tanskih stanica. Petrovaradinska po\u0161ta opslu\u017eivala je obe obale Dunava, dakle i Novi Sad. Garnizon u Petrovaradinu bio je tada jedan od najve\u0107ih u Habzbur\u0161kum zemljama.<\/p>\n

\t1800. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pronalaza\u010d \u010carls Gu\u0111er, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kau\u010duka. Njegov izum dorineo je brzom razvoju industrije gume, posebno proizvodnji automobilskih guma.<\/p>\n

\t1809. – Ro\u0111en je engleski dr\u017eavnik Vilijam Juert Gledston, koji je kao vo\u0111a liberala izme\u0111u 1868. i 1894. \u010detiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radni\u010dke sindikate i 1884. izvr\u0161io tzv. tre\u0107u parlamentarnu reformu. Poku\u0161ao je da re\u0161i irsko pitanje na osnovu irske samouprave, ali su ga u tome omeli liberali-unionisti i konzervativci. Protivio se nadiranju Austro-Ugarske na Balkan i zalagao se za nacionalna prava Srba pod Osmanskim carstvom. Nastavljaju\u0107i osvaja\u010dku politiku konzervativaca, 1882. zauzeo je Egipat.<\/p>\n

\t1825. – Umro je francuski slikar \u017dak Luj David, osniva\u010d i glavni predstavnik klasicizma, \u010dlan Konventa (skup\u0161tine) i dvorski slikar Napoleona I. Radio je istorijske kompozicije i portrete. Vaspitavan na anti\u010dkim uzorima, negovao je virtuozan crte\u017e, a portretima je postigao vanrednu neposrednost izraza. Dela: „Zakletva Horacija“, „Napoleonovo krunisanje“, „Porodica \u017derar“, „Ubijeni Mara“, „Gospo\u0111a Rekamje“.<\/p>\n

\t1859. – Ro\u0111en je meksi\u010dki dr\u017eavnik Venustijano Karansa, koji je 1917. postao prvi predsednik Meksika na osnovu ustava donesenog te godine, posle vi\u0161egodi\u0161njeg gra\u0111anskog rata. Tokom trogodi\u0161nje vladavine bio je u stalnom konfliktu sa SAD, dok 1920. nije ubijen u vojnom udaru.<\/p>\n

\t1876. – Ro\u0111en je \u0161panski (katalonski) violon\u010delista Pablo Kazals, dirigent, kompozitor i muzi\u010dki pedagog. Bio je profesor Konzervatorijuma u Barseloni i potom u Parizu, po\u0161to je od 1938. kao protivnik Frankovog re\u017eima u \u0160paniji, \u017eiveo van otad\u017ebine.<\/p>\n

\t1890. – Vojska SAD je kod „Ranjenog kolena“ u Ju\u017enoj Dakoti masakrirala vi\u0161e od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, me\u0111u njima mno\u0161tvo dece i \u017eena.<\/p>\n

\t1911. – Revolucionarna privremena skup\u0161tina izabrala je za prvog predsednika Kine Sun Jat Sena, \u010dime je posle vi\u0161e od tri milenijuma ukinuta monarhija.<\/p>\n

\t1914. – Po\u010dela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu u kojoj je ruska vojska, iako broj\u010dano slabija, nanela te\u017eak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.<\/p>\n

\t1920. – Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca zabranila je Obznanom Komunisti\u010dku partiju Jugoslavije, prokomunisti\u010dke sindikate i Savez komunisti\u010dke omladine Jugoslavije – zbog kori\u0161\u0107enja teroristi\u010dkih metoda i nepriznavanja dr\u017eave SHS.<\/p>\n

\t1921. – Ro\u0111en je srpski pisac Dobrica \u0106osi\u0107, \u010dlan SANU, prvi predsednik SRJ, u\u010desnik NOP-a od 1941. Iz politi\u010dkog \u017eivota izop\u0161ten je u maju 1968. zbog otvaranja pitanja te\u0161kog polo\u017eaja Srba na Kosovu i Metohiji. Predsednik SRJ je od 15. juna 1992. a Savezna skup\u0161tina izjasnila se protiv njega 2. juna 1993. uz obrazlo\u017eenje da je prekr\u0161io ustav. Kao literata postao je poznat romanom „Koreni“ svojevrsnim, psiholo\u0161kim prikazom srpskog sela u vreme poznih Obrenovi\u0107a. U romanu „Deobe“ prikazao je dramu Srbije u Drugom svetskom ratu, sukobe komunista i monarhista, koji su prolazili ne samo kroz porodice nego i kroz pojedine li\u010dnosti. Roman „Vreme smrti“, prikaz je Srbije uo\u010di i tokom Prvog svetskog rata. Ostala dela: romani „Daleko je sunce“, trilogija „Vreme zla“ („Gre\u0161nik“, „Otpadnik“, „Vernik“), „Vreme vlasti“, knjiga \u010dlanaka „Sedam dana u Budimpe\u0161ti“, eseji „Akcija“, „Mo\u0107 i strepnje“, „Odgovornosti“, „Stvarno i mogu\u0107e“, „Kosovo“.<\/p>\n

\t1921. – SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i Japan potpisali su Va\u0161ingtonski sporazum o ograni\u010denju mornari\u010dkog naoru\u017eanja, ali je Japan izabrao isti dan 1934. da odustane od sporazuma.<\/p>\n

\t1926. – Umro je austrijski pisac Rajner Marija Rilke, jedan od najve\u0107ih liri\u010dara na nema\u010dkom jeziku. Studirao je istoriju umetnosti, knji\u017eevnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu, a zatim ga je istra\u017eiva\u010dki duh odveo na putovanja \u0161irom Evrope i Afrike. Povu\u010den u sebe i preosetljiv, postao je izraz jednog vremena i sveta na razme\u0111u Istoka i Zapada, me\u0161avine slovenskog i germanskog. Dela: zbirke „Nove pesme“, „Devinske elegije“, „Soneti Orfeju“, „Melodija o ljubavi i smrti“, „Knjiga \u010dasova“, „Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea“, „Knjiga slika“, „\u010caslovac“, roman „Zapisi Maltea Lauridsa Brigea“.<\/p>\n

\t1940. – Nema\u010dko vazduhoplovstvo izvelo je najte\u017ee bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najve\u0107a razaranja od „velikog po\u017eara“ 1666. kada su uni\u0161tene \u010detiri petine grada.<\/p>\n

\t1972. – Prilikom pada putni\u010dkog aviona tipa „Lokid L-1011“ ameri\u010dke kompanije „Istern Erlajnz“ u mo\u010dvaru Everglejds na Floridi poginulo je 99 ljudi.<\/p>\n

\t1973. – Filipinski diktator Ferdinand Markos, \u0161ti\u0107enik SAD, nastavio je da vlada i po okon\u010danju drugog predsedni\u010dkog mandata, iako ustav Filipina nije dozvoljavao tre\u0107i mandat. Kao izgovor poslu\u017eilo mu je vanredno stanje koje je zaveo 1972. Vladao je dekretima sve dok u pobuni nije zba\u010den s vlasti 1986.<\/p>\n

\t1984. – Umro je pisac Gvido Tartalja, kojeg su pojedini knji\u017eevni kriti\u010dari nazvali „Zmajem savremene srpske knji\u017eevnosti za decu“. Objavio je vi\u0161e od 30 knjiga a na mnoge njegove pesme komponovana je muzika za de\u010dje horove. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dela: zbirke pesama „Pesma i grad“, „Lirika“, „Za\u010darani krug“, „Srmena u gradu ptica“, „Pesme“, pesme za decu „O\u017eivela crtanka“, „\u0160ta meseci pri\u010daju“, „Od oblaka do masla\u010dka“, „Dedin \u0161e\u0161ir i vetar“, „Gusarska dru\u017eina“, „Prvi let“.<\/p>\n

\t1986. – Umro je engleski dr\u017eavnik i publicista Moris Harold Makmilan, premijer Velike Britanije od 1957. do 1963. Prethodno je u kabinetima konzervativaca bio dr\u017eavni podsekretar, ministar avijacije, stambenih pitanja, odbrane, finansija i inostranih poslova. Dela: politi\u010dki spisi „Srednji put“, „Ekonomski aspekti odbrane“, memoari o Drugom svetskom ratu „Vetrovi promene“, „Izbijanje rata“, „Plima sre\u0107e“, „Jahanje oluje“.<\/p>\n

\t1989. – Skup\u0161tina \u010cehoslova\u010dke izabrala je za \u0161efa dr\u017eave \u010de\u0161kog pisca Vaclava Havela, dugogodi\u0161njeg disidenta pod komunisti\u010dkim re\u017eimom, koji je kao „dr\u017eavni neprijatelj“ proveo pet godina u zatvoru. On je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.<\/p>\n

\t1992. – Skup\u0161tina SRJ izglasala je nepoverenje prvoj vladi Milana Pani\u0107a, koja je zapala u krizu mesec dana ranije, kad je iz nje istupilo troje ministara iz Srbije. Za vr\u0161ioca du\u017enosti imenovan je zatim potpredsednik vlade Radoje Konti\u0107.<\/p>\n

\t1993. – Vatikan i Izrael su, posle 2000 godina uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoli\u010dke crkve i Jevreja, usvojili dokument o me\u0111usobnom priznanju Svete stolice i jevrejske dr\u017eave.<\/p>\n

\t1994. – U udesu turskog putni\u010dkog aviona, koji se sru\u0161io na istoku Turske, poginulo je 53 od 76 putnika i \u010dlanova posade.<\/p>\n

\t1996. – Vlada Gvatemale i vo\u0111e gerilskog pokreta potpisali su sporazum kojim je posle 36 godina zvani\u010dno okon\u010dan poslednji i najdu\u017ei gra\u0111anski rat u Centralnoj Americi.<\/p>\n

\t2001. – U po\u017earu koji je izbio u prodavnici pirotehni\u010dkih naprava u tr\u017enom centru u Limi, prestonici Perua, poginulo je oko 300 ljudu.<\/p>\n

\t2006. – Stotine ljudi nastradalo je kada je izme\u0111u indone\u017eanskih ostrva Borneo i Java u oluji potonuo trajekt sa 638 putnika i \u010dlanova posade, dok su spasila\u010dke ekipe izvukle 59 ljudi. Trajekt je naj\u010de\u0161\u0107e prevozno sredstvo u Indoneziji, zemlji koja se prostire na preko 16.000 ostrva.<\/p>\n

\t2008. – Umro je Vladislav Lalicki, srpski scenograf i kostimograf. Kao scenograf zapo\u010deo je 1958. u \u0161aba\u010dkom Narodnom pozori\u0161tu, a od 1961. radio je u Ateljeu 212 gde je izradio scenografiju za vi\u0161e kultnih predstava: „Dragi moj la\u017eljiv\u010de“, „Kartoteka“, „Arsenik i stare \u010dipke“, „Kralj Ibi“, „Kafanica, sudnica, ludnica“, „Kosa“, „Purpurno ostrvo“, „\u010cudo u \u0160arganu“. Lalicki je bio scenograf i kostimograf za preko 500 pozori\u0161nih predstava, 200 filmova i serija i ilustrator vi\u0161e od 500 knjiga. Od 1984. do 2002. godine \u017eiveo je u Johanesburgu, gde je tako\u0111e imao zapa\u017eenu karijeru.<\/p>\n

\t2008. – Umro je francuski modni kreator Ted Lapidus. Proslavio se \u0161ezdesetih i sedamdesetih 20. v. uniseks modom i safari stilom. Edmond Ted Lapidus ro\u0111en 1929. godine u Parizu, kao sin ruskog emigranta kroja\u010da, svoju modnu ku\u0107u osnovao je 1958. Obla\u010dio je brojne poznate li\u010dnosti, me\u0111u kojima su i Bri\u017eit Bardo i Alen Delon.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 29, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1835. godine umro je srpski guslar i pesnik Filip Vi\u0161nji\u0107, „Homer srpske epske knji\u017eevnosti“.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14174","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14174","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14174"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14174\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14174"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14174"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14174"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}