{"id":14159,"date":"2010-12-28T00:00:00","date_gmt":"2010-12-27T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/28\/vremeplov-ubio-se-sergej-jesenjin\/"},"modified":"2010-12-28T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-27T23:00:00","slug":"vremeplov-ubio-se-sergej-jesenjin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14159","title":{"rendered":"Vremeplov: Ubio se Sergej Jesenjin"},"content":{"rendered":"

Dogodilo se na dana\u0161nji dan 1925. godine ubio se ruski pisac Sergej Aleksandrovi\u010d Jesenjin.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Smatra se jednim od najve\u0107ih i sigurno najomiljenijih pesnika Rusije. Bio je razbaru\u0161en boemski tip i \u017eiveo je veoma intenzivno, samoubistvo je izvr\u0161io u tridesetoj godini. Njegovi stihovi po op\u0161toj oceni najvi\u0161eg su dometa. Veoma je uticao na generacije pesnika, ne samo ruskih. Dela: zbirke pesama „Zadu\u0161nice“, „Ispovest mangupa“, „Triptih“, „Stihovi skandalista“, „Sovjetska Rusija“, „Persijski motivi“, pripovetka „Urvina“, poema „Ana Snjegina“, dramska poema „Puga\u010dov“. Postoje sumnje da je iza njegove smrti stajala sovjetska tajna policija.<\/p>\n

\tSergej Jesenjin<\/p>\n

\tDanas je utorak, 28. decembar, 362. dan 2010. Do kraja godine ima tri dana.<\/strong><\/p>\n

\t1836. – \u0160panija je priznala nezavisnost Meksika, koji je okupirala izme\u0111u 1519. i 1522. Pod \u0161pansku krunu, zvani\u010dno sa statusom vicekraljevine, Meksiko je kona\u010dno potpao 1535. Ustanak protiv kolonijalnih upravlja\u010da izbio je 1810. a nestabilnost u Meksiku iskoristile su SAD, otev\u0161i Teksas 1822. a u krvavom ratu od 1846. do 1848. i Novi Meksiko i Kaliforniju.<\/p>\n

\t1856. – Ro\u0111en je ameri\u010dki dr\u017eavnik Vudro Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, prethodno univerzitetski profesor i rektor kao i guverner Nju D\u017eersija, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919. Dva puta je vojno intervenisao u Meksiku, okupirao je Haiti i Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i 1917. uveo SAD u Prvi svetski rat protiv Centralnih sila. Zalagao se za vojnu intervenciju protiv bolj\u0161evika, od \u010dega je ubrzo odustao. Posle okon\u010danja rata odigrao je zna\u010dajnu ulogu na Versajskoj mirovnoj konferenciji, \u010dije su odluke umnogome bile rezultat njegovog mirovnog plana od „14 ta\u010daka“. U\u010destvovao je u stvaranju Dru\u0161tva naroda, ali je Senat SAD odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor, posle \u010dega su SAD ostale van prve svetske organizacije, prethodnice UN.<\/p>\n

\t1879. – U udesu putni\u010dkog voza na liniji Edinburg – Dandi u \u0160kotskoj, koji se survao u reku po\u0161to je pod njim popustio most, poginulo je 90 ljudi.<\/p>\n

\t1882. – Ro\u0111en je engleski astronom i matemati\u010dar Artur Stenli Edington, direktor Opservatorije u Kembrid\u017eu i predsednik Me\u0111unarodne astronomske unije od 1938. do smrti 1944. Bavio se strukturom unutra\u0161njosti zvezda i njihove atmosfere, pulsacijom zvezda, me\u0111uzvezdanom materijom, kretanjem i rasporedom zvezda u na\u0161oj galaksiji. Organizovao je prvu eksperimentalnu proveru teorije relativiteta Alberta Ajn\u0161tajna za vreme potpunog pomra\u010denja Sunca 1919. i uspeo je da utvrdi teorijski predvi\u0111eno skretanje svetlosnog zraka u gravitacionom polju Sunca.<\/p>\n

\t1885. – U Sarajevu je po\u010deo da izlazi srpski knji\u017eevni list „Bosanska vila“, \u010dasopis „za zabavu, pouku i knji\u017eevnost“, koji je tri decenije sna\u017eno uticao na ja\u010danje nacionalne svesti Srba i otpor austrougarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine. Do 1887. ure\u0111ivao ga je Nikola \u0160umonja, a potom do zabrane 1914. Nikola Ka\u0161ikovi\u0107.<\/p>\n

\t1895. – U pariskom restoranu „Gran kafe“ bra\u0107a Luj i Ogist Limijer organizovali su prvu filmsku projekciju. Prve „pokretne slike“ bili su kratki dokumentarni filmovi o izlasku radnika iz fabrike, \u017eelezni\u010dkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Predstava je odu\u0161evila publiku i smatra se datumom ro\u0111enja kinematografije. Jedan novinar je tada zabele\u017eio da je to „nesumnjivo naj\u010dudniji izum u na\u0161oj epohi“.<\/p>\n

\t1908. – U zemljotresu koji je razorio Mesinu, drugi najve\u0107i grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je vi\u0161e od 82.000 ljudi.<\/p>\n

\t1923. – Umro je francuski in\u017eenjer Aleksandar Gistav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom. Bio je specijalista za \u010deli\u010dne konstrukcije i mostove i me\u0111u prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.<\/p>\n

\t1937. – Umro je francuski kompozitor \u017dozef Moris Ravel, jedan od najistaknutijih predstavnika francuskog impresionizma. Oslanjao se na klasi\u010dno francusko muzi\u010dko nasle\u0111e, ali se inspirisao i \u0161panskom muzikom i d\u017eezom, koriste\u0107i raznoliki ritam, s orkestom punim boje i slobodnim harmonijama. Virtuozni pijanista i dirigent, odr\u017eavao je koncerte \u0161irom Evrope i SAD. Dela: opera „Sat \u0160panije“, balet „Dafne i Kloe“, orkestarska kompozicija „Bolero“, klavirski ciklusi „Ogledala“, „Gaspar no\u0107i“, „Kuprenov grob“, „Sonatina“ za klavir, mno\u0161tvo solo pesama, uglavnom na stihove francuskih simbolista.<\/p>\n

\t1942. – Japanski avioni bombardovali su u Drugom svetskom ratu indijski grad Kalkutu.<\/p>\n

\t1945. – Umro je ameri\u010dki pisac Teodor Drajzer, beskompromisan kriti\u010dar ameri\u010dkog dru\u0161tva. Njegov prvi roman „Sestra Kari“ zabranjen je 1900. i potom je desetak godina bio prinu\u0111en da se izdr\u017eava pisanjem za ilustrovane, zabavne i modne listove. Smatrao je da spasenje sveta le\u017ei u socijalizmu i pred kraj \u017eivota postao je \u010dlan Komunisti\u010dke partije SAD. Ostala dela: romani „D\u017eeni Gerhard“, „Finansijer“, „Titan“, „Stoik“, „Genije“, „Ameri\u010dka tragedija“, „Tragi\u010dna Amerika“, „Vredi li Amerika da se spase“.<\/p>\n

\t1947. – Umro je biv\u0161i italijanski kralj Vitorio Emanuele III, poslednji monarh Italije, na prestolu od 1900. do 1946. Podr\u017eao je fa\u0161isti\u010dki re\u017eim Benita Musolinija. Proglasio se „carem Etiopije“ 1936. posle agresije Italije na Etiopiju, a „kraljem Albanije“ 1939. Pomogao je razbijanje Jugoslavije u \u010demu je bitnu ulogu imala i njegova supruga Jelena, k\u0107erka negda\u0161njeg crnogorskog vladara Nikole Petrovi\u0107a. Formalno je abdicirao posle pobede republikanaca na izborima 1946. \u0161to je bio kraj ku\u0107e Savoja u Italiji.<\/p>\n

\t1948. – U Egiptu je ubijen predsednik vlade Nokra\u0161i Pa\u0161a, na vrhuncu vi\u0161emese\u010dnih nemira i nasilja u toj zemlji.<\/p>\n

\t1949. – U Ma\u0111arskoj je stupio na snagu dekret o nacionalizaciji svih industrijskih i trgovinskih firmi.<\/p>\n

\t1959. – U Vin\u010di kod Beograda pu\u0161ten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji, \u0161to je omogu\u0107ilo doma\u0107u proizvodnju radioizotopa koji se koriste u medicini, industriji, poljoprivredi i istra\u017eiva\u010dkim institucijama.<\/p>\n

\t1962. – U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi, ujedinjenjem triju antikolonijalnih grupa osnovan je Front za oslobo\u0111enje Mozambika – FRELIMO, pod \u010dijim je vo\u0111stvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. ali je dve decenije potom besneo gra\u0111anski rat. Rivalski pokret Renamo su u borbi protiv Frelima podr\u017eavali rasisti\u010dki re\u017eimi Ju\u017ene Rodezije a potom Ju\u017ene Afrike kao i neke zapadne sile. Tek pobeda Nelsona Mandele u Ju\u017enoj Africi po\u010detkom devedesetih godina 20. veka i rasno pomirenje u toj susednoj zemlji, stvorili su uslove za okon\u010danje gra\u0111anskog rata i slobodne izbore koje je dobio Frelimo.<\/p>\n

\t1963. – Umro je nema\u010dki kompozitor Paul Hindemit, stvaralac slobodnog shvatanja tonaliteta. Nakon \u0161to su nacisti 1933. oglasili njegova dela kao dekadentna, odlazi u Ankaru, a od 1939. je profesor na univerzitetima u SAD i \u0160vajcarskoj. Dela: opere „Novosti dana“, „Kardijak“, „Slikar Matis“, „Harmonija sveta“, \u0161est guda\u010dkih kvarteta, „Kamerna muzika op. 36“, koncerti i sonate za razne instrumente, teorijska dela „Tradicionalna harmonija“, „Kompozitorov svet“.<\/p>\n

\t1966. – Kina je izvr\u0161ila petu po redu nuklearnu probu. Ameri\u010dki stru\u010dnjaci su potom utvrdili da se u radioaktivnom oblaku posle eksplozije nalazio uran 235 i 238, \u0161to je ukazivalo da \u0107e Kina ubrzo ovladati bitno ja\u010dim termonuklearnim oru\u017ejem. \u0160est meseci kasnije isprobana je prva kineska hidrogenska bomba.<\/p>\n

\t1968. – U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi su uni\u0161tili 13 arapskih aviona.<\/p>\n

\t1974. – U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskoj planinskoj oblasti Karakom, poginulo je oko 5.200 ljudi.<\/p>\n

\t1984. – Umro je ameri\u010dki filmski re\u017eiser Sem Pekinpo, autor niza vesterna i kriminalisti\u010dkih filmova koje karakteri\u0161u krajnji realizam, savr\u0161enstvo monta\u017ee i stilska perfekcija. Filmovi: „Pucnji popodne“, „Divlja horda“, „Balada o Kejblu Hogu“, „\u0160ampion rodea“, „Psi od slame“, „Beg“, „Biv\u0161i prijatelj Kid“, „Elita ubica“, „Gvozdeni krst“.<\/p>\n

\t1989. – Skup\u0161tina \u010cehoslova\u010dke izabrala je za predsednika Aleksandra Dub\u010deka, vrativ\u0161i ga na politi\u010dku scenu sa koje je uklonjen vojnom intervencijom zemalja Var\u0161avskog pakta u \u010cehoslova\u010dkoj, avgusta 1968.<\/p>\n

\t1994. – Direktor ameri\u010dke obave\u0161tajne agencije CIA D\u017eejms Vulzi podneo je ostavku posle hap\u0161enja visokog slu\u017ebenika CIA Oldri\u010da Ejmsa koji je godinama radio za Moskvu.<\/p>\n

\t1999. – Portugal i Indonezija obnovili su pune diplomatske odnose, posle prekida od \u010detvrt veka, nakon \u0161to je D\u017eakarta pripojila Isto\u010dni Timor, biv\u0161u portugalsku koloniju, koja je etni\u010dki indone\u017eanska ali je verski katoli\u010dka, za razliku od prete\u017eno islamske Indonezije.<\/p>\n

\t2004. – Umrla je ameri\u010dka knji\u017eevnica Suzan Zontag, autor knji\u017eevnih dela, romana i eseja o savremenoj kulturi, politici i raznim dru\u0161tvenim fenomenima. Dela: romani „Dobrotvor“, „Smrtna oprema“, eseji „Protiv interpretacije“, „Stilovi radikalne volje“, „Izlet u Hanoj“, „Ja, i tako dalje“, „O fotografiji“, „Bolest kao metafora“.<\/p>\n

\t2005. – U Zemljinu orbitu lansiran je prvi od 30 satelita evropske satelitske mre\u017ee „Galileo“, budu\u0107eg globalnog navigacionog sistema.<\/p>\n

\t2005. – Umro je srpski glumac i reditelj Stevo \u017digon, umetni\u010dka pojava izuzetne snage i ugleda. Tokom umetni\u010dke karijere ostvario je 59 pozori\u0161nih uloga i 57 pozori\u0161nih re\u017eija. U tv dramama je igrao 30 glavnih uloga, u serijama 13, a u filmovima 17. Napisao je sedam dramatizacija i adaptacija i tri knjige o pozori\u0161tu. Posebno su zapa\u017eene njegove dramatizacije \u0160ekspira i Dostojevskog, ali i Strindberga i \u010cehova. Dobitnik je niza najpresti\u017enijih doma\u0107ih, ali i ruskih priznanja. Njegovo delo „Monolog o pozori\u0161tu“ prevedeno je na ruski jezik i objavio ga je Nacionalni teatar Rusije.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 28, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dogodilo se na dana\u0161nji dan 1925. godine ubio se ruski pisac Sergej Aleksandrovi\u010d Jesenjin.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14159","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14159","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14159"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14159\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14159"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14159"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14159"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}