{"id":14123,"date":"2010-12-26T00:00:00","date_gmt":"2010-12-25T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/26\/vremeplov-rodjena-marlen-ditrih\/"},"modified":"2010-12-26T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-25T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjena-marlen-ditrih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14123","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111ena Marlen Ditrih"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1904. godine ro\u0111ena je ameri\u010dka filmska glumica nema\u010dkog porekla Marija Magdalena fon Lo\u0161, poznata kao Marlen Ditrih, koja je snimila vi\u0161e od 50 filmova i va\u017eila za najtipi\u010dniji primer vamp glumice.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Najve\u0107i deo \u017eivota provela je u SAD, gde je pobegla od re\u017eima Adolfa Hitlera, odbiv\u0161i 1937. sjajnu umetni\u010dku karijeru u Nema\u010dkoj, koju joj je nudio nacisti\u010dki re\u017eim. Filmovi: „Plavi an\u0111eo“, „\u017dudnja“, „Maroko“, „\u0160angaj-ekspres“, „Kismet“, „Obe\u0161\u010da\u0161\u0107ena“, „Svedok optu\u017ebe“, „Su\u0111enje u Nirnbergu“.<\/p>\n

\tDanas je ponedeljak, 27. decembar, 361. dan 2010. Do kraja godine ima \u010detiri dana.<\/strong><\/p>\n

\t1571. – Ro\u0111en je nema\u010dki astronom, matemati\u010dar i fizi\u010dar Johan Kepler, tvorac tri zakona o kretanju planeta kojima je utvrdio valjanost heliocentri\u010dnog sistema i udario temelje nove astronomije. Izra\u010dunao je i povr\u0161inu i zapreminu geometrijskih tela koja do tada nisu prou\u010davana.<\/p>\n

\t1822. – Ro\u0111en je francuski hemi\u010dar i biolog Luj Paster, \u010dlan Francuske akademije, pronalaza\u010d vakcine protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Dokazao je da bakterije izazivaju truljenje i otkrio da se hrana mo\u017ee konzervisati zagrevanjem, naj\u010de\u0161\u0107e u trajanju od 30 minuta, do odre\u0111ene temperature, \u0161to spre\u010dava razmno\u017eavanje bakterija (pasterizacija). Osnovao je mikrobiologiju i stereohemiju. Organizovao je \u010duveni institut u Parizu, nazvan njegovim imenom.<\/p>\n

\t1831. – Engleski prirodnjak \u010carls Darvin isplovio je brodom „Bigl“ iz Plimuta, zapo\u010dev\u0161i petogodi\u0161nju ekspediciju tokom koje je sakupio ogroman materijal na osnovu kojeg je napisao epohalno delo „Postanak vrsta“. Na obalama Ju\u017ene Amerike i ostrvima u Tihom okeanu prou\u010davao je geolo\u0161ke formacije, biljke i \u017eivotinje. Zaklju\u010dio je da su se \u017eivi organizmi postepeno menjali i zasnovao je nau\u010dnu teoriju o evoluciji \u017eivih bi\u0107a, nazvanu prema njemu – darvinizam. Njegovo delo „Postanak vrsta“ iz korena je izmenilo biologiju ali je izazvalo i \u017eestoka osporavanja od strane crkvenih krugova.<\/p>\n

\t1927. – Odlukom Staljina, sovjetski revolucionar, biv\u0161i rukovodilac Crvene armije i prvi \u0161ef sovjetske diplomatije Lav Trocki (Lav Davidovi\u010d Bron\u0161tajn) isklju\u010den je iz Komunisti\u010dke partije. Dve godine kasnije proteran je iz Sovjetskog Saveza. Trocki je Ubijen u Meksiku 1940. po Staljinovom nalogu.<\/p>\n

\t1931. – Ro\u0111en je Tomi (Josef) Lapid, izraelski ministar pravde i novinar. Ro\u0111en je u Srbiji, u Novom Sadu, kao Tomislav Lampel. Bio je novinar u tira\u017enom „Maarivu“, a docnije postaje direktor nacionalne izraelske RTV, od 1979. do 1984. Lapid je bio ministar pravde u vladi Arijela \u0160arona, ali je njegova partija napustila vladaju\u0107u koaliciju 2004. zbog protivljenja preteranom finansiranju verskih institucija. Predsedavao je bordom direktora Memorijalnog centra „Jad Va\u0161em“. Pisao je i literarna i dramska dela, pa i kuvare i vodi\u010de za turiste.<\/p>\n

\t1941. – Sporazumom da bugarska fa\u0161isti\u010dka armija okupira delove Nedi\u0107eve Srbije, u Sofiji su u Drugom svetskom ratu zavr\u0161eni nema\u010dko-bugarski pregovori. Bugarske okupatorske trupe su na osnovu tog sporazuma ubrzo zaposele ni\u0161ki, moravski, kru\u0161eva\u010dki i zaje\u010darski okrug kako bi pomogle nema\u010dkim okupacionim trupama.<\/p>\n

\t1944. – Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu zavr\u0161ila opkoljavanje Budimpe\u0161te, koju su \u010dvrsto dr\u017eale nema\u010dke trupe.<\/p>\n

\t1948. – Ma\u0111arske vlasti su uhapsile rimokatoli\u010dkog kardinala Jo\u017eefa Mindsentija, izrazitog protivnika komunista. U vreme nemira u Budimpe\u0161ti 1956. on je iza\u0161ao iz zatvora i dobio je azil u ambasadi SAD u glavnom gradu Ma\u0111arske, gde se nalazio do 1971. kada mu je odobreno da otputuje u Rim.<\/p>\n

\t1949. – Holandska kraljica Julijana potpisala je dokument kojim je Indonezija (Holandska Isto\u010dna Indija) dobila suverenitet (osima Zapadnog Irijana) posle vi\u0161e od tri veka holandske kolonijalne uprave. Za prvog predsednika Indonezije izabran je Ahmed Sukarno, vo\u0111a nacionalnooslobodila\u010dkog pokreta.<\/p>\n

\t1956. – Flota Ujedinjenih nacija po\u010dela je \u010di\u0161\u0107enje Sueckog kanala posle Sueckog rata, odnosno vojnog pohoda Velike Britanije, Francuske i Izraela na Egipat, zaustavljenog intervencijom Saveta bezbednosti UN.<\/p>\n

\t1969. – Libija, Sudan i Ujedinjena Arapska Republika (unija Egipta i Sirije) postigli su dogovor da stvore vojni, politi\u010dki i ekonomski savez.<\/p>\n

\t1972. – Umro je kanadski dr\u017eavnik Lester Bouls Pirson, \u0161ef diplomatije od 1948. do 1957. i premijer Kanade od 1963. do 1968, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1957. Zalagao se za mirno re\u0161enje korejskog problema i istakao naporima za o\u010duvanje mira tokom Suecke krize.<\/p>\n

\t1972. – Australija je obustavila vojnu pomo\u0107 Ju\u017enom Vijetnamu, okon\u010dav\u0161i u\u010de\u0161\u0107e u Vijetnamskom ratu na strani SAD.<\/p>\n

\t1972. – Belgija je, kao prva zemlja NATO, uspostavila diplomatske odnose sa Isto\u010dnom Nema\u010dkom.<\/p>\n

\t1975. – Vi\u0161e od 400 rudara poginulo je posle eksplozije u rudniku uglja u \u010casnali u indijskoj dr\u017eavi Bihar.<\/p>\n

\t1978. – Umro je al\u017eirski dr\u017eavnik Huari Bumedijen, koji je predsednik Al\u017eira postao u junu 1965, kad je udarom bez prolivanja krvi oborio s vlasti Ahmeda Ben Belu.<\/p>\n

\t1979. – Avganistanski predsednik Hafizula Amin pogubljen je posle dr\u017eavnog udara koji su podr\u017eale sovjetske jedinice, u\u0161av\u0161i dva dana ranije u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji Sovjetskog Saveza izvan zemalja Var\u0161avskog pakta.<\/p>\n

\t1985. – U istovremenim napadima palestinskih islamskih terorista na putnike ispred \u0161altera izraelske aviokompanije „El Al“ na aerodromima u Rimu i Be\u010du ubijeno je 16 ljudi, najvi\u0161e Amerikanaca, \u0161to je bio jedan od povoda za kasnije ameri\u010dko bombardovanje Tripolija, po\u0161to je Libija tada osumnji\u010dena da pru\u017ea uto\u010di\u0161te teroristima.<\/p>\n

\t1989. – Egipat i Sirija su posle 12 godina obnovili pune diplomatske odnose.<\/p>\n

\t1992. – Ameri\u010dki lovci su oborili ira\u010dki vojni avion iznad ju\u017enog Iraka zato \u0161to su navodno dve ira\u010dke borbene letilice nameravale da napadnu ameri\u010dke avione tipa „F-16“.<\/p>\n

\t1994. – Islamski teroristi ubili su u Al\u017eiru \u010detiri rimokatoli\u010dka sve\u0161tenika.<\/p>\n

\t1995. – Izraelski vojnici napustili su Ramalu, okon\u010dav\u0161i time povla\u010denje iz svih \u0161est gradova na Zapadnoj obali, predatih na upravu Palestincima na osnovu sporazuma Izraela i PLO.<\/p>\n

\t1998. – Irak je saop\u0161tio da ne priznaje zone zabranjenog leta koje je posle Zalivskog rata 1991. Zapad uspostavio iznad severa i juga te zemlje.<\/p>\n

\t2002. – U napadu dvojice bomba\u0161a-samoubica na zgradu \u010de\u010denske vlade u Groznom poginule su najmanje 83 osobe.<\/p>\n

\t2002. – Na predsedni\u010dkim i skup\u0161tinskim izborima u Keniji pobedila je opozicija, ubedljivo poraziv\u0161i posle 40 godina vladaju\u0107u Kenijsku afri\u010dku nacionalnu uniju. \u0160ef dr\u017eave postao je Mvai Kibaki, kandidat Nacionalne koalicije koja je osvojila apsolutnu ve\u0107inu.<\/p>\n

\t2003. – Kalisto Tanci, osniva\u010d i biv\u0161i rukovodilac „Parmalata“, gigantske italijanske prehrambene kompanije, uhap\u0161en je u Milanu pod sumnjom da je inscenirao bankrotstvo i da je odgovoran za falsifikovanje ra\u010dunovodstvenih knjiga u kojima je otkrivena „rupa“ od sedam milijardi evra.<\/p>\n

\t2005. – U Kairu je odr\u017ean osniva\u010dki skup skup\u0161tine Arapske lige. Svaka od 22 \u010dlanice Lige imenovala je po \u010detiri poslanika.<\/p>\n

\t2006. – Umro je D\u017eerald Ford, biv\u0161i predsednik SAD. Nadimak „slu\u010dajni“ dobio je po\u0161to je na mestu \u0161efa Bele ku\u0107e neo\u010dekivano zamenio Ri\u010darda Niksona, koji se povukao nakon afere „Votergejt“. Bio je jedini predsednik SAD koji nikada nije na izborima biran na tu funkciju. Na izborima 1976. godine Forda je porazio demokrata D\u017eimi Karter.<\/p>\n

\t2007. – Ubijena je Benazir Buto, biv\u0161i premijer Pakistana i lider opozicije u toj zemlji. Atentat je izvr\u0161io bomba\u0161 samoubica tokom mitinga njene Pakistanske narodne partije, a Buto je preminula potom u bolnici u Ravalpindiju, od posledica pogotka u glavu. Bomba\u0161 samoubica pucao je na Buto dok je napu\u0161tala park u kom je odr\u017eavan miting, a zatim je sebe digao u vazduh. Prilikom eksplozije poginulo je jo\u0161 15 ljudi.<\/p>\n

\t2008. – Izrael je zapo\u010deo masivan oru\u017eani napad na pojas Gaze u znak odmazde zbog Hamasovog raketiranja teritorije izraelske dr\u017eave, pre svega jevrejskih naselja u ju\u017enom delu Izraela.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 26, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1904. godine ro\u0111ena je ameri\u010dka filmska glumica nema\u010dkog porekla Marija Magdalena fon Lo\u0161, poznata kao Marlen Ditrih, koja je snimila vi\u0161e od 50 filmova i va\u017eila za najtipi\u010dniji primer vamp glumice.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14123","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14123","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14123"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14123\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14123"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14123"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14123"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}