{"id":14122,"date":"2010-12-25T00:00:00","date_gmt":"2010-12-24T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/25\/vremeplov-u-novom-sadu-izasao-prvi-srpski-teatarski-list\/"},"modified":"2010-12-25T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-24T23:00:00","slug":"vremeplov-u-novom-sadu-izasao-prvi-srpski-teatarski-list","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14122","title":{"rendered":"Vremeplov: U Novom Sadu iza\u0161ao prvi srpski teatarski list"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1871. godine iza\u0161ao je prvi srpski teatarski list „Pozori\u0161te“, pokrenut od strane Srpskog narodnog pozori\u0161ta u Novom Sadu (osnovano 1861.). List je, s povremenim prekidima, izlazio do 1908.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tDanas je nedelja, 26. decembar, 360. dan 2010. Do kraja godine ima pet dana.<\/strong><\/p>\n

\t1716 – Ro\u0111en je engleski pisac Tomas Grej, pesnik klasicisti\u010dke \u0161kole, kojeg ljubav prema prirodi, dubina ose\u0107anja i simpatije za obi\u010dnog \u010doveka \u010dine prete\u010dom romantizma. Napisao je malo pesama, ali zauzima visoko mesto u engleskoj literaturi zahvaljuju\u0107i savr\u0161enoj formi stihova, a „Elegija napisana na seoskom groblju“ se smatra jednom od najlep\u0161ih pesama napisanih na engleskom jeziku. Njegovu romanti\u010dnu pesmu „Bard“ na srpski jezik prepevao je Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj.<\/p>\n

\t1734 – Ro\u0111en je engleski slikar D\u017eord\u017e Romni, jedan od najve\u0107ih evropskih portretista 18. veka. Slikao je i istorijske kompozicije.<\/p>\n

\t1792 – Ro\u0111en je engleski pronalaza\u010d i matemati\u010dar \u010carls Bebid\u017e, „otac“ kompjutera. U nastojanju da stvori preciznije matemati\u010dke tabele, sinula mu je ideja o mehani\u010dkom ra\u010dunaru koji bi mogao da memori\u0161e informacije, ali nije uspeo da okon\u010da izradu ra\u010dunske ma\u0161ine. Bio je otvoreni kriti\u010dar Kraljevskog dru\u0161tva (akademija nauka), koje je optu\u017eivao za konformizam, kao i britanske matemati\u010dke nauke, smatraju\u0107i da je u senci negda\u0161njih ostvarenja Isaka Njutna.<\/p>\n

\t1805 – U Po\u017eunu (danas Bratislava) Francuska i Austrija sklopile su mir, posle pobede vojske francuskog cara Napoleona I u bici kod Austerlica nad austrijskim i ruskim trupama. Francuska je dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i stvorila Rajnsku konfederaciju, dr\u017eavu-satelit Francuske, \u010dime je smanjen zna\u010daj nema\u010dkih dr\u017eava. Odredbe tog mira su poni\u0161tene 1814. na Be\u010dkom kongresu.<\/p>\n

\t1825 – U Sankt Peterburgu su se na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I pobunili neki pukovi i zatra\u017eili dono\u0161enje ustava, ali je pobuna, poznata kao Dekabristi\u010dki ustanak, odmah ugu\u0161ena.<\/p>\n

\t1883 – Ro\u0111en je francuski slikar Moris Utrilo. Bio je samouk, izuzimaju\u0107i poduke od strane majke, slikarke Suzan Valadon. Slikanjem se bavio kao terapijom izme\u0111u \u010destih boravaka na klinikama, gde je le\u010den od nervnog rastrojstva. Mimo svih slikarskih struja, izgradio je osoben stil. Prava snaga njegove umetnosti je u tome \u0161to nije slikao ono \u0161to vidi, nego je, kao prete\u010da modernizma, prikazivao ose\u0107anja. Naj\u010de\u0161\u0107i njegovi motivi su pejza\u017ei gradova.<\/p>\n

\t1890 – Umro je nema\u010dki arheolog Hajnrih \u0160liman, koji je 1868. otkrio Troju, koriste\u0107i se podacima iz Homerovih spevova „Ilijada“ i „Odiseja“. Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Itaku, utro\u0161iv\u0161i na arheolo\u0161ka iskopavanja svoje celokupno milionsko bogatstvo.<\/p>\n

\t1891 – Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac Henri Miler. Zabranjivana kao pornografska i opscena, njegova dela sadr\u017ee stranice vrhunske lepote i lucidne esejisti\u010dke i filozofske digresije. Bavio se i slikarstvom. Dela: romani „Crno prole\u0107e“, „Jar\u010deva obratnica“, „Rakova obratnica“, „Mirni dani u Kli\u0161iju“, trilogija „Ru\u017ei\u010dasto raspe\u0107e“ („Pleksus“, „Neksus“, „Seksus“), putopis „Kolos iz Marusija“, meditativno-kriti\u010dka proza „Kosmolo\u0161ko oko“, „Mudrost srca“, „Nedelja posle rata“, „Knjige o mom \u017eivotu“.<\/p>\n

\t1893 – Ro\u0111en je kineski revolucionar i dr\u017eavnik Mao Cetung, jedan od osniva\u010da Komunisti\u010dke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu. Prve jedinice Crvene armije stvorio je s \u010cu Deom 1931. a \u0161ef partije postao je 1935. U oktobru 1934. s \u010cuom je otpo\u010deo „Dugi mar\u0161“ svojih jedinica, \u0161to se pokazalo odlu\u010duju\u0107im u gra\u0111anskom ratu protiv pristalica \u010cang Kaj \u0160eka i u borbama s japanskom okupacionom armijom. Suo\u010den s unutra\u0161njim te\u0161ko\u0107ama, krajem pedesetih godina 20. veka priklonio se diktatorskim metodama vladavine \u0161to je kulminiralo u tzv. Kulturnoj revoluciji 1960-ih.<\/p>\n

\t1898 – Pjer i Marija Kiri otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum, prema kojem je i pojava radioaktivnosti dobila ime.<\/p>\n

\t1908 – Amerikanac afri\u010dkog porekla D\u017eek D\u017eonson je pobedom nad Kana\u0111aninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u te\u0161koj kategoriji.<\/p>\n

\t1914 – Ro\u0111en je ameri\u010dki glumac Ri\u010dard Vidmark. Upam\u0107en je po brojnim karakternim ulogama, po pravilu negativnih filmskih likova, naj\u010de\u0161\u0107e u vesternima. Filmovi: „\u017duto nebo“, „Panika na ulicama“, „Vrt zla“, „Alamo“, „Dva jaha\u010da“. Nominovan je za Oskara, za ulogu ubice psihopate, u filmu „Poljubac smrti“ 1947.<\/p>\n

\t1924 – Dr\u017eavnim udarom, uz pomo\u0107 grani\u010dnih jedinica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, vlast u Albaniji preuzeo je Ahmed Zogu, zbaciv\u0161i vladu Fana Nolija. Zogu je do tada bio emigrant u Kraljevini SHS, primao je pomo\u0107 vlade i va\u017eio za eksponenta Beograda, ali je kao predsednik republike 1926. s Italijom zaklju\u010dio Tiranski pakt kojim je priznao italijanski protektorat nad Albanijom. Za kralja Albanije Zogu se proglasio 1928. a kada je 1939. fa\u0161isti\u010dka Italija napala njegovu zemlju pobegao je i 1961. umro u izgnanstvu.<\/p>\n

\t1941 – Suo\u010den s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, ameri\u010dki general Daglas Makartur proglasio je filipinsku prestonicu „otvorenim gradom“, Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vo\u0111ene te\u0161ke borbe ameri\u010dkih i japanskih jedinica, tokom kojih je grad umnogome razoren.<\/p>\n

\t1943 – Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila „\u0160arnhorst“, poslednji veliki nema\u010dki bojni brod.<\/p>\n

\t1971 – Izra\u017eavaju\u0107i ogor\u010denje ameri\u010dkom avanturom u Vijetnamu, 16 ameri\u010dkih veterana iz rata u toj zemlji na jugoistoku Azije, okupiralo je Statuu slobode u njujor\u0161koj luci.<\/p>\n

\t1972 – Umro je biv\u0161i predsednik SAD Hari Truman, koji je posle smrti Frenklina Ruzvelta u aprilu 1945. postao \u0161ef dr\u017eave i ostao na tom polo\u017eaju do 1953. U Drugom svetskom ratu u avgustu 1945. naredio je bacanje atomskih bombi na japanske gradove Hiro\u0161imu i Nagasaki, koje su usmrtile vi\u0161e od 150.000 civila. Objavio je 1947. doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomo\u0107i zemljama „ugro\u017eenim komunisti\u010dkim pokretima“ i tako podstakao „hladni rat“. Uveo je SAD 1950. u korejski sukob i po\u010deo je program izgradnje vojnih baza i remilitarizacije Zapadne Nema\u010dke. Vlada SAD je 1951. od „Mar\u0161alovog plana“ i „Trumanove doktrine“ sa\u010dinila plan ekspanzije Zapada i osnivanja vojnih paktova. Tada su doneti i propisi koji su u SAD onemogu\u0107ili sindikalno organizovanje radnika, a njegovu vladavinu obele\u017eila je i desni\u010darska kampanja predvo\u0111ena republikanskim senatorom D\u017eozefom Makartijem.<\/p>\n

\t1975 – Letom na liniji Moskva-Alma Ata, avion tipa „TU-144“ je postao prvi supersoni\u010dni avion u svetu u redovnom saobra\u0107aju.<\/p>\n

\t1989 – Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom na \u010delu, dan posle streljanja Nikolae \u010cau\u0161eskua.<\/p>\n

\t1994 – Napadom komandosa na oteti francuski putni\u010dki avion na aerodromu u Marselju oslobo\u0111eno je 239 putnika i \u010dlanova posade koje su al\u017eirski islamski teroristi dr\u017eali kao taoce posle otmice 24. decembra u Al\u017eiru. Komandosi su ubili svu \u010detvoricu terorista.<\/p>\n

\t1998 – Vladi Kambod\u017ee predale su se vo\u0111e maoisti\u010dkog pokreta „Crvenih Kmera“ Kije Sampan i Nun \u010cea. Oni su bili me\u0111u arhitektima re\u017eima koji je u Kambod\u017ei pobio izme\u0111u milion i dva miliona ljudi.<\/p>\n

\t2001 – Vrhovni savet Ruske Federacije i Belorusije doneo je odluku u Moskvi, da od 2005. ruska rublja bude zajedni\u010dka valuta u obe zemlje.<\/p>\n

\t2003 – U zemljotresu ja\u010dine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio jugoistok Irana poginulo je 26.271 lice, vi\u0161e hiljada je povre\u0111eno, a kao nestalo vodi se 525 osoba. Epicentar zemljotresa bio je u blizini turisti\u010dkog mesta Bama, u kome je poru\u0161eno oko 70 odsto zgrada.<\/p>\n

\t2003 – Umro je ameri\u010dki slikar i vajar bit generacije Voli Hedrik, koji je kroz svoja dela, u kojima preovla\u0111uju politi\u010dke teme, izra\u017eavao protivljenje ratovima u Koreji i Vijetnamu.<\/p>\n

\t2004 – D\u017einovski morski talas – cunami, izazvan zemljotresom ja\u010dine 8,9 stepeni Rihterove skale u blizini indone\u017eanskog ostva Sumatra, zapljusnuo je obale Indonezije, \u0160ri Lanke, Indije, Tajlanda, Maldiva i Malezije, usmrtiv\u0161i vi\u0161e od 280.000 ljudi.<\/p>\n

\t2005 – Umro je ameri\u010dki glumac Vin\u0107ente Skjaveli, koji je snimio 98 filmova, me\u0111u kojima „Let iznad kukavi\u010djeg gnezda“, „Duh“, „Amadeus“, „Blejd Raner“,“Valmon“, „Narod protiv Larija Flinta“. Igrao je i u TV serijama, kao \u0161to su „Poroci Majamija“ i „Starski i Ha\u010d“.<\/p>\n

\t2006 – U eksploziji naftovoda u predgra\u0111u Lagosa poginulo je vi\u0161e od 850 ljudi, a oko 60 je te\u0161ko povre\u0111eno. Nigerija, najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d nafte u Africi, poznata je po kriminalnim grupama koje o\u0161te\u0107uju naftovode radi plja\u010dke, pri \u010demu neretko dolazi do nesre\u0107a. Prilikom eksplozije izgorelo je vi\u0161e od 60 obli\u017enjih ku\u0107a kao i 52 vozila.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 25, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1871. godine iza\u0161ao je prvi srpski teatarski list „Pozori\u0161te“, pokrenut od strane Srpskog narodnog pozori\u0161ta u Novom Sadu (osnovano 1861.). List je, s povremenim prekidima, izlazio do 1908.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14122","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14122","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14122"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14122\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14122"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14122"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14122"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}