{"id":14121,"date":"2010-12-25T00:00:00","date_gmt":"2010-12-24T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/25\/dva-usura-za-kuma\/"},"modified":"2010-12-25T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-24T23:00:00","slug":"dva-usura-za-kuma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14121","title":{"rendered":"Dva u\u0161ura za kuma"},"content":{"rendered":"

Uzbudljivu i neobi\u010dnu istoriju \u010civutskog mlina u Titelu pri\u010da Metodije Hajduk, \u010dovek koji je u njemu ostavio deo svoje mladosti.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Titel danas ima veliki dru\u0161tveni mlin, ali izme\u0111u dva svetska rata imao je \u010dak tri, u privatnom vlasni\u0161tvu. Vlasnik ovog dana\u0161njeg bio je Nemac Fridrih Pfajfer, drugi je pripadao Ja\u0161i Dilu, tako\u0111e Nemcu i nalazio se kod Gornje stanice, ali naj\u010duveniji je, svakako, \u010civutski mlin, koji le\u017ea\u0161e na kraju Ulice \u017darka Zrenjanina [danas Kni\u0107aninova \u2013 prim. D.K.], izme\u0111u trafo-stanice i mosta.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0O zanimljivoj istoriji \u010civutskog mlina pri\u010da nam Metodije Hajduk (1911), jedan od retkih \u017eivih svedoka njegove slave. \u010cika Mi\u0161a je Slavonac (iz Donjih Andrijevaca), a u Titel je stigao 1929. godine. Na ledini gde je sad skladi\u0161te drva zatekao je \u010ditavu industriju: pilanu, solanu i mlin. Sva tri pogona pokretala je velika parna ma\u0161ina, a vlasnici svega bili su \u010civuti (Jevreji) Binder i Polgar. Otud ime \u010civutski mlin!
\n\t\"\"\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u010cinila su ga \u010detiri dupla valjka i \u201ejedan jednostavan\u201c (poluautomatski). Za ono vreme to je bilo \u201ejako lepo i moderno\u201c. Te, 1929. mlin od \u010civuta otkupi Filip Vajtman, Nemac iz Vukovara, ali staro ime ostade. Doveo novi vlasnik i Metodija Hajduka, ve\u0107 oprobanog mlinara (zanat nau\u010dio kod Jozefa Vitnera u Toma\u0161evcima). Tu je Mi\u0161a radio \u010detiri godine, a posle je bio u drugim, obli\u017enjim mlinovima. Argatovala u mlinu i tri Vajtmanova sina i \u0161urak, pa Mi\u0161a Bo\u0161njak i \u017diva Bo\u0161njak iz Titela.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Bila su i tri \u0161egrta: Jo\u0161ka Mesaro\u0161, Lajo\u0161 Kalapati i \u0160andor Bozoki (svi Titeljani). Bra\u0161no iz \u010civutskog mlina be\u0161e \u010duveno po kvalitetu. Zato navaljivahu mu\u0161terije iz \u0160ajka\u0161a i Loka, Gardinovaca i Mo\u0161orina, Kni\u0107anina i Perleza, pa \u010dak i od Farka\u017edina i Orlovata. Seljaci su dovozili \u017eito konjskom zapregom, a posebna atrakcija bio je kirajd\u017eija Imre Kalapati koji je prezao naj\u010dudniju trojku na svetu: kobilu, kravu i magarca.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Mlelo se i crno i belo bra\u0161no, po volji mu\u0161terija. Pomeljari nisu no\u0107ivali u mlinu (Eh, nezaboravne no\u0107i u moravskim vodenicama iz pesama!), ve\u0107 zamene \u017eito za bra\u0161no, pa odu. A mlinar Mi\u0161a pamti kako je na plehu i \u017earu osvanjivala vru\u0107a lepinja, prste da poli\u017ee\u0161! Nadaleko \u010duven mlin i jo\u0161 bolje bra\u0161no, pa nije ni \u010dudo \u0161to je na \u0161lepove ukrcavano da bi Beograd hranilo. Posao te\u017eak, teret se di\u017ee na \u201eoooruuuk\u201c (danas sve pneumatika), pa se i na d\u017eaku zadrema. No, mlinar mlad i stasit, pa sve izdr\u017ei. Doga\u0111alo se da se sna\u0161e zagledaju u nao\u010ditog mlinara, pa posle brzo odu u \u0161umicu, na Tisu, \u201eda operu noge\u201c. Ina\u010de, \u010civutski mlin je mleo sve \u0161to bi narod dopremio: kukuruz, je\u010dam, zob, p\u0161enicu… A kvalitet nije zavisio ni od valjka, ni od kamena, ve\u0107 od majstora. Mlin je imao i svoju dinamu, pa je bio osvetljen. Nekad se kidao kai\u0161, ali ve\u0107e muke zadavale su gladne godine, kad se glavni\u010davo \u017eito prvo ispiralo u Tisi. Sre\u0107om, obijanja mlina i kra\u0111e bra\u0161na nikad nije bilo. I jo\u0161 ne\u0161to: imao je gazda svog ko\u010dija\u0161a koji je razvozio bra\u0161no pekarima i du\u0107anima. \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Za ovaj mlin vezana je i jedna anegdota:
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Do\u0161ao kum u mlin da melje. Dok je \u0161egrt mleo, gazda ga pita: \u201eJesi li uzeo u\u0161ur?\u201c \u201eJesam\u201c, veli. \u201eA je l' kum video?\u201c. \u201eNije!\u201c \u201eE, onda uzmi, da vidi!\u201c
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Menjao se vremenom \u010civutski mlin i vlasnike je menjao. Binderovu i Polgarovu parnu ma\u0161inu Vajtman je bio zamenio dizela\u0161em, pa posle je do\u0161la struja, koja je, zbog skupo\u0107e, bila zamenjena jevtinijim saugasom (plinom). A pred rat Vajtman proda mlin Francu Mihalju iz Baje i nekom Bekeru iz Drezdena, ortacima, a on se preseli u Kupinovo. Ne zna se ratna sudbina \u010civuta Bindera i Polgara, a Vajtmanovi su, uglavnom, bili \u201efolksdoj\u010deri\u201c. Jedino Filipov sin Fabijan plati glavom, jer odbi da sara\u0111uje s Hitlerovom soldateskom.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0U vremenu posleratnom \u010civutski mlin be\u0161e nacionalizovan, pa i pretvoren u ma\u0161insku stanicu za izradu drvene vate i, najzad, sru\u0161en. Ne ostade ni izbledela fotografija, ali ostade uspomena.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t
\n\tTomislav \u0110oki\u0107 (\u201eDnevnik\u201c, 26. avgusta 1990) <\/p>\n

\tP.S. Ako je mlin zaista poru\u0161en, preostale su pomo\u0107ne mlinske zgrade, i uz njih su dogra\u0111eni nekakvi drugi objekti u koje se posle \u201estanice za izradu drvene vate\u201c uselilo dru\u0161tveno gra\u0111evinsko preduze\u0107e \u201eSloga\u201c, koje je danas privatizovano. Dilov mlin kod gornje \u017eelezni\u010dke stanice je nacionalizovan i predat na upotrebu kasnijem PIK-u \u201eTitel\u201c, tzv. Ma\u0161inska radionica, a danas pripada privatizovanom preuze\u0107u \u201eTitel-Agro\u201c DOO. Deo zgrada nekadanjeg mlina i danas su ostale u prvobitnom stanju. Jo\u0161 uvek slu\u017ei svojoj prvobitnoj nameni mlin Fridriha Pfajfera, koji je nacionalizovan i nazvan \u201eBudu\u0107nost\u201c. Bra\u0161no ovog mlina bilo je, tako\u0111e, nadaleko \u010duveno. Danas mlin radi pod imenom \u201eBudu\u0107nost-TRIO\u201c, ali u titelskim prodavnicama na\u0107i \u0107ete neka druga bra\u0161na.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Dragan Kolak
\nDatum:<\/strong> 25, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uzbudljivu i neobi\u010dnu istoriju \u010civutskog mlina u Titelu pri\u010da Metodije Hajduk, \u010dovek koji je u njemu ostavio deo svoje mladosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14121","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14121","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14121"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14121\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14121"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14121"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14121"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}