{"id":14080,"date":"2010-12-25T00:00:00","date_gmt":"2010-12-24T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/25\/vremeplov-rodjen-predrag-milojevic\/"},"modified":"2010-12-25T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-24T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-predrag-milojevic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14080","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Predrag Milojevi\u0107"},"content":{"rendered":"

1901. – Ro\u0111en je Predrag Milojevi\u0107, srpski novinar, knji\u017eevnik, prevodilac, jedna od najva\u017enijih li\u010dnosti srpskog novinarsta uop\u0161te. Ro\u0111en je u Beogradu u porodici dr\u017eavnog \u010dinovnika. Apsolvirao je Filozofski fakultet u Beogradu 1923. Po\u010deo je da objavljuje 1921. a u me\u0111uratnom periodu je novinar lista „Politika“ i dopisnik iz Berlina i kasnije Londona.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Izvesno vreme nakon Drugog svetskog rata objavljivao je pod pseudonimom po\u0161to je tokom okupacije bio urednik lista Nedi\u0107eve vlade „Novo vreme“. Vremenom ponovo postaje dopisnik „Politike“ a potom i spoljnopoliti\u010dki komentator. Objavio je veliki broj reporta\u017ea, komentara i analiza, pa i intervjue sa \u010cer\u010dilom, Hitlerom, Musolinijem… Prevodio je Fojerbaha („Su\u0161tina religije“), Kafku („Zamak“), Hemingveja („Preko reke i u \u0161umu“), Grina („Begunac“), Selmu Lagerlef („Gesta Berling“), Hamsuna, D\u017eejmsa. Dobitnik je Nagrade za \u017eivotno delo Udru\u017eenja novinara Srbije, nagrade Beograda („Oktobarska“), „Politike“, Ordena Svetog Save, Ordena Jugoslovenske krune. Testamentom je ostavio velika sredstva namenjena za \u0161kolovanje mladih novinara. Dela: „Iz pro\u0161lih dana“, „O ljudima i \u0107udima“, „Bio sam prisutan“, „Ka\u017eem ja sebi – antimemoari“, „Sve godine ovog veka“.<\/p>\n

\n\t
\n\tPredrag Milojevi\u0107 o sebi<\/strong><\/p>\n

\t„Postao sam novinar u devetnaestoj godini \u017eivota i ostao to eto (skoro) i u devedesetoj. Ro\u0111en sam, naime, 1901. godine. Po zavr\u0161etku gimnazije po\u010deo sam da studiram filozofiju kod \u010duvenog profesora Brane Petronijevi\u0107a koji me je jo\u0161 kao studenta uzeo za honorarnog asistenta. Ali, budu\u0107i filozof postao je reporter beogradske „Politike“! To ni tada nisam umeo da objasnim, a priznajem, ne umem ni sada.<\/p>\n

\tSvoju novinarsku karijeru „sa preponama“ (dva puta posle rata bio sam otpu\u0161ten iz „Politike“ kao nepodoban), karijeru du\u017eu od \u0161ezdeset godina, zapo\u010deo sam, u to vreme, vrlo zapa\u017eenom kozeri\u010dkom rubrikom u kojoj sam ka\u017eu, na ironi\u010dan na\u010din izlagao kritici i podsmehu tada\u0161nju unutra\u0161nju politiku zemlje. Me\u0111utim, kada je do\u0161la diktatura kralja Aleksandra 6. januara 1929. godine, moja kozeri\u010dka rubrika se „ugasila“.<\/p>\n

\tPisati „nevezano“ o re\u017eimu zna\u010dilo je \u010desto imati vezane ruke.<\/p>\n

\tValjda i zato \u0161to sam ostao bez rubrike, „Politika“ me je naimenovala za svog dopisnika iz inostranstva. Tu\u0111e re\u017eime bilo je lak\u0161e izvrgavati kritici, pa je na\u0161 izgledao bolji. U svojstvu inostranog dopisnika uspeo sam da budem proteran iz pet zemalja i o kojima sam lepo pisao. („Kad hvali\u0161 narod kao da vre\u0111a\u0161 re\u017eim“.)<\/p>\n

\tKad mi je bilo uskra\u0107ivano da pi\u0161em za novine, bavio sam se prevo\u0111enjem sa nema\u010dkog i engleskog jezika. Me\u0111u dvanaest prevedenih poznatih dela svetske literature nalazi se i studija Ludviga Fojerbaha „Su\u0161tina religije“, romani „Zamak“ (Kafka), „Preko reke i u \u0161umu“ (Hemingvej), „Begunac“ (Grin) i drugi.<\/p>\n

\tU penziji sam od 1. januara 1961. godine. Ali, nastavio sam da sara\u0111ujem u \u201ePolitici“ i njenim izdanjima, potvr\u0111uju\u0107i tako ono Geteovo da je lak\u0161e pisati nego prestati…““<\/p>\n

\n\tPredrag Milojevi\u0107 je umro u dubokoj starosti, septembra 1999. godine.
\n\t
\n\tDanas je subota, 25. decembar, 359. dan 2010. Do kraja godine ima \u0161est dana.
\n\t<\/strong>
\n\t800. – Papa Lav III krunisao je u Rimu frana\u010dkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, \u0161to \u0107e biti titula nema\u010dkih monarha do vremena Napoleona I. <\/p>\n

\t1066. – U Vestminsterskoj katedrali u Londonu za engleskog kralja krunisan je normanski vojvoda Vilijam I Osvaja\u010d, ne\u0161to vi\u0161e od dva meseca po\u0161to su Normani pod njegovom komandom kod Hestingsa potukli vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja Engleske.<\/p>\n

\t1688. – U Francusku je pobegao D\u017eejms II, poslednji engleski kralj iz dinastije Stjuart, zba\u010den zbog apsolutisti\u010dke politike i naturanja rimokatolicizma.<\/p>\n

\t1721. – Ro\u0111en je engleski pisac Vilijam Kolins, jedan od najzna\u010dajnjih engleskih lirskih pesnika 18. veka. Upadljivo je ispoljavao romanti\u010darsko interesovanje za tajanstveno, legendarno i fantasti\u010dno i izvesno demokratsko ose\u0107anje. Dela: ode „Ve\u010de“, „\u0160kotske praznoverice“, „Sloboda“.<\/p>\n

\t1741. – \u0160vedski fizi\u010dar Anders Celzijus izumeo je skalu od 100 stepeni za merenje temperature.<\/p>\n

\t1776. – General D\u017eord\u017e Va\u0161ington prebacio je snage kojima je komandovao preko reke Delaver u Nju D\u017eersiju i izveo iznenadni napad na nema\u010dke pla\u0107enike koji su se u Ameri\u010dkom ratu za nezavisnost borili za ra\u010dun Britanaca.<\/p>\n

\t1868. – Zbog finansijskih te\u0161ko\u0107a, u Beogradu je prestao da izlazi \u010dasopis „Vila“ koji je 1865. pokrenuo srpski istori\u010dar i dr\u017eavnik Stojan Novakovi\u0107.<\/p>\n

\t1870. – Ro\u0111ena je nema\u010dka revolucionarka Roza Luksemburg, jedan od osniva\u010da Socijaldemokratske partije Poljske 1893. i Komunisti\u010dke partije Nema\u010dke 1918. predstavnik levog krila Druge internacionale. U Prvom svetskom ratu je kao dosledni antimilitarista bila protiv ratnih kredita. Te\u017ee\u0107i objedinjenju levice, po\u010detkom rata je s nema\u010dkim revolucionarom Karlom Libknehtom osnovala grupu „Internaconala“, kasnije nazvanu „Spartakov savez“, iz kojeg je nastala Komunisti\u010dka partija. Proganjana je i \u010desto hap\u0161ena, a posle propasti novembarske revolucije u Nema\u010dkoj 1918. streljana s Libknehtom 15. januara 1919. Napisala je vi\u0161e marksisti\u010dkih teorijskih dela, uklju\u010duju\u0107i „Akumulaciju kapitala“.<\/p>\n

\t1876. – Ro\u0111en je pakistanski dr\u017eavnik Mohamed Ali D\u017eina, osniva\u010d i prvi predsednik Pakistana, koji se s Mahatmom Gandijem i D\u017eavaharlalom Nehruom borio za nezavisnost Indije od Velike Britanije. Potom se s njima sukobio, tra\u017ee\u0107i posebnu muslimansku dr\u017eavu. Britanija je 1947. priznala nezavisnost i Indije i muslimanske dr\u017eave nazvane Pakistan.<\/p>\n

\t1899. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski glumac Hemfri Deforest Bogart, dobitnik Oskara 1951. za film „Afri\u010dka kraljica“. Izuzetna popularnost koju je u\u017eivao posebno je porasla nakon njegove smrti 1957. Vremenom on je postao svojevrsna mitska li\u010dnost istorije kinematografije. Ostali filmovi: „Kazablanka“, „Malte\u0161ki soko“, „Duboki san“, „Blago Sijera Madre“, „Rt Largo“, „Imati i nemati“, „Pobuna na Kejnu“, „Bosonoga kontesa“, „\u010casovi o\u010daja“, „Te\u017eak pad“.<\/p>\n

\t1914. – U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo je na snagu legendarno nezvani\u010dno „bo\u017ei\u0107no primirje“ kada je grupa britanskih i nema\u010dkih vojnika obustavila paljbu, iza\u0161la iz rovova i susrela se na ni\u010dijoj zemlji izme\u0111u zara\u0107enih strana.<\/p>\n

\t1918. – Ro\u0111en je egipatski dr\u017eavnik Anvar el Sadat, predsednik Egipta od oktobra 1976. do oktobra 1981. kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili islamski teroristi, ogor\u010deni zbog sklapanja mira sa Izraelom.<\/p>\n

\t1926. – Japanski regent princ Hirohito nasledio je presto Japana posle smrti oca cara (mikado) Jo\u0161ihita.<\/p>\n

\t1938. – Umro je \u010de\u0161ki pisac Karel \u010capek. Izraziti skeptik, kriti\u010dki je tuma\u010dio \u010ditav svet koji ga je okru\u017eivao, posebno se u\u017easavao svake vrste totalitarizma – i desnog i levog. Njegova dela upozoravaju na opasnost koja se pribli\u017eavala. U utopisti\u010dkim romanima „Fabrika apsolutnog“, „Krakatit“ i „Rat ljudi i da\u017edevnjaka“ upozorio je na apsurdnost tehni\u010dke civilizacije, a kao direktna opomena zvu\u010de drame „Bela bolest“ i „Mati“. Ostala dela: zbirke pripovedaka „Raspe\u0107e“, „Mu\u010dne pripovetke“, drame „Rozumovi univerzalni roboti“, „Razbojnik“, romani „Hordubal“, „Meteor“, „Obi\u010dan \u017eivot“, putopisne kozerije „Putopisi iz Italije“, „Putopisi iz Engleske“, eseji i feljtoni „Kritika re\u010di“, „O najbli\u017eim stvarima“, „Za\u0161to nisam komunist“, „Razgovori sa T. G. Masarikom“.<\/p>\n

\t1941. – Japanska armija je u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.<\/p>\n

\t1942. – Streljan je srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vu\u010dkovi\u0107. Zavr\u0161io je konzervatorijum u Pragu, gde je doktorirao muzikologiju. Bio je profesor Muzi\u010dke \u0161kole „Stankovi\u0107“ u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije, saradnik vi\u0161e listova i \u010dasopisa. Izme\u0111u dva svetska rata u\u010destvovao je u komunisti\u010dkom pokretu, organizovao studentske i radni\u010dke horove, pisao muzi\u010dku kritiku. U Drugom svetskom ratu se uklju\u010dio u NOP i u ilegali je nastavio da komponuje, stvoriv\u0161i najzna\u010dajnije delo „Herojski oratorijum“. Komponovao je i simfonijske poeme „Ozareni put“, „Burevesnik“ i balet „\u010covek koji je ukrao sunce“.<\/p>\n

\t1943. – Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije poslalo je u Drugom svetskom ratu premijeru Vinstonu \u010cer\u010dilu telegram u kojem se ka\u017ee: „Na\u0161a politika mora da se osloni na \u010dinjenicu – partizani \u0107e zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas u vojnom pogledu od velike vrednosti i moramo im pru\u017eiti punu podr\u0161ku. Vojni razlozi va\u017eniji su od politi\u010dkih. U najve\u0107oj meri se mo\u017ee sumnjati u ta\u010dnost shvatanja da monarhiju i dalje treba smatrati elementom jedinstva u Jugoslaviji“.<\/p>\n

\t1971. – U po\u017earu u jednom hotelu u prestonici Ju\u017ene Koreje Seulu poginulo je 139 ljudi.<\/p>\n

\t1977. – Umro je britansko-ameri\u010dki filmski glumac, scenarista, re\u017eiser i producent \u010carli \u010caplin, jedan od pionira kinematografije i najve\u0107ih umetnika u istoriji filma. U SAD je oti\u0161ao 1910. i po\u010deo u filmskim burleskama Maka Seneta, ali se brzo osamostalio i stekao svetsku slavu originalnim likom sentimentalnog klovna-skitnice. Njegov izvorni humanizam, izgra\u0111en u vreme te\u0161ke mladosti – izra\u017een je likom dobro\u0107udne skitnice \u010carlija. Bio je opredeljeni komunista, pa ga je godinama dr\u017eao pod prismotrom \u0161ef FBI Edgar Huver, a u vreme antikomunisti\u010dke histerije u SAD postao je \u017ertva ameri\u010dkog republikanskog senatora D\u017eozefa Makartija, otuda je 1952. emigrirao u \u0160vajcarsku, u kojoj je i umro. Snimio je 75 kratkih i dugometra\u017enih filmova, a 1972. dodeljen mu je Oskar za \u017eivotno delo. Filmovi: „Idila u polju“, „Pasji \u017eivot“, „Mirna ulica“, „Hodo\u010dasnik“, „De\u010dak“, „Potera za zlatom“, „Cirkus“, „Svetlosti velegrada“, „Moderna vremena“, „Veliki diktator“, „Gospodin Verdu“, „Jedan kralj u Njujorku“, „Svetlosti pozornice“, „Grofica iz Hongkonga“.<\/p>\n

\t1979. – Sovjetske trupe su u\u0161le u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji Sovjetskog Saveza izvan Var\u0161avskog pakta, \u0161to je zvani\u010dna Moskva objasnila namerom da zaustavi gra\u0111anski rat u toj zemlji.<\/p>\n

\t1983. – Umro je katalonski slikar i vajar Huan Miro, jedan od najve\u0107ih nadrealisti\u010dkih umetnika. Studirao je u rodnoj Barseloni, a od 1919. je \u017eiveo u Parizu. Kratko je stvarao pod uticajem kubizma, ali je od 1924. izgradio neponovljiv li\u010dni stil, zasnovan na krajnje spontanom registrovanju formi i znakova koji evociraju podsvesne predstave primarnih i elementarnih vitalnih stanja.<\/p>\n

\t1989. – Zba\u010deni rumunski diktatorski par Nikolae i Helena \u010cau\u0161ecku streljan je u Trgovi\u0161tu posle tajnog brzog su\u0111enja.<\/p>\n

\t1991. – Ostavku je podneo sovjetski predsednik Mihail Gorba\u010dov, od osnivanja Sovjetskog Saveza 1922. sedmi, i poslednji, lider te dr\u017eave. Njegovi prethodnici bili su Lenjin, Staljin, Hru\u0161\u010dov, Bre\u017enjev, Andropov i \u010cernjenko.<\/p>\n

\t1995. – Umro je ameri\u010dki filmski glumac, peva\u010d i zabavlja\u010d Din Martin, koji je po\u010detnu slavu stekao u tandemu sa komi\u010darem D\u017eerijem Luisom, s kojim je snimio 18 filmova. Igrao je i u mnogim vesternima i kriminalisti\u010dkim filmovima. Filmovi: „Artisti i modeli“, „Holivud ili propast“, „Rio Bravo“, „\u010cetvoro za Teksas“.<\/p>\n

\t1995. – U poplavama na istoku Ju\u017ene Afrike poginule su najmanje 124 osobe.<\/p>\n

\t1997. – Na Kubi je prvi put posle tri decenije javno i sve\u010dano proslavljen Bo\u017ei\u0107. Predsednik Fidel Kastro proglasio je taj dan praznikom u \u010dast pape Jovana Pavla Drugog koji je narednog meseca posetio Kubu.<\/p>\n

\t2000. – U po\u017earu koji je zahvatio centar kineskog grada Luojang \u017eivot je izgubilo najmanje 309 ljudi.<\/p>\n

\t2003. – Prilikom pada putni\u010dkog aviona tipa „Boing 727“ u Atlantski okean ubrzo po poletanju iz Benina ka Libanu poginulo je 138 putnika i \u010dlanova posade, uklju\u010duju\u0107i 15 oficira armije Banglade\u0161a, dok je 22 ljudi pre\u017eivelo nesre\u0107u.<\/p>\n

\t2006. – Umro je D\u017eejms Braun, jedan od najuspe\u0161nijih ameri\u010dkih peva\u010da „soula i bluza“. Tokom svoje 40-godi\u0161nje karijere imao je 98 hitova na listi „Bilbord Top 40“, \u0161to je rekord u kom malo ko mo\u017ee da mu parira. Sedamnaest njegovih hitova je stiglo do broja jedan na top listama, \u0161to su nadma\u0161ili samo Stivi Vonder i Luis D\u017eordan, dok Areta Frenklin ima isti broj hitova. Braun je uz Prislija i Dilana najbitnija pojava muzi\u010dke industrije SAD druge polovine 20 veka.<\/p>\n

\t– Hri\u0161\u0107ani koji se pridr\u017eavaju gregorijanskog kalendara danas slave Bo\u017ei\u0107, ro\u0111endan sina Bo\u017ejeg Isusa Hrista, jedan od najradosnijih hri\u0161\u0107anskih praznika. Ve\u0107ina pravoslavnih hri\u0161\u0107ana Bo\u017ei\u0107 slavi 7. januara (25. decembar prema Julijanskom kalendaru).<\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 25, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1901. – Ro\u0111en je Predrag Milojevi\u0107, srpski novinar, knji\u017eevnik, prevodilac, jedna od najva\u017enijih li\u010dnosti srpskog novinarsta uop\u0161te. Ro\u0111en je u Beogradu u porodici dr\u017eavnog \u010dinovnika. Apsolvirao je Filozofski fakultet u Beogradu 1923. Po\u010deo je da objavljuje 1921. a u me\u0111uratnom periodu je novinar lista „Politika“ i dopisnik iz Berlina i kasnije Londona.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14080","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14080","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14080"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14080\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14080"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14080"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14080"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}