{"id":14076,"date":"2010-12-24T00:00:00","date_gmt":"2010-12-23T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/24\/vremeplov-poceo-da-izlazi-madjar-so\/"},"modified":"2010-12-24T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-23T23:00:00","slug":"vremeplov-poceo-da-izlazi-madjar-so","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14076","title":{"rendered":"Vremeplov: Po\u010deo da izlazi "Ma\u0111ar so""},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1944. godine u Novom Sadu je po\u010deo da izlazi dnevnik „Sabad Vajda\u0161ag“, list ma\u0111arske nacionalne manjine u Jugoslaviji, koji je u septembru 1945. preimenovan u „Ma\u0111ar so“.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Danas je petak, 24. decembar, 358. dan 2010. Do kraja godine ima sedam dana.<\/strong><\/p>\n

\t1167. – Ro\u0111en je engleski kralj D\u017eon, mla\u0111i sin Henrija II, poznat kao D\u017eon Bez Zemlje. Tokom vladavine od 1199. kad je na prestolu nasledio brata Ri\u010darda I, obnovio je rat s francuskim kraljem Filipom II Avgustom, koji mu je preoteo nekoliko velikih poseda na kontinentu, uklju\u010duju\u0107i Normandiju 1205. Tako\u0111e se 1208. sukobio s papom Ino\u0107entijem III, osporavaju\u0107i mu izbor kenterberijskog arhiepiskopa, zbog \u010dega ga je Vatikan 1212. ekskomunicirao iz Crkve. U sukobu s plemstvom 1215. morao je da popusti i potpi\u0161e „Magna carta libertatum“ (velika povelja sloboda) kojom je ograni\u010dena vlast kralja i uspostavljena osnova engleske ustavnosti i javnog prava.<\/p>\n

\t1491. – Ro\u0111en je Ignasio de Lojola, osniva\u010d jezuitskog reda (Societas Iesu) 1534. U mladosti je \u017eiveo aktivnim i raspusnim \u017eivotom, bio je profesionalni vojnik i \u017eiveo je stilom \u017eivota kakav ta profesija naj\u010de\u0161\u0107e podrazumeva. Kao \u0161panski oficir ranjen je u borbi, posle \u010dega je preduzeo hodo\u010da\u0161\u0107e u Palestinu i zapo\u010deo studije teologije u Barseloni i na pariskoj Sorboni, gde je postao magistar teologije. Za „generala“ (stare\u0161inu) jezuitskog reda izabran je 1541. i taj polo\u017eaj zauzimao je do smrti. Izradio je ustav jezuitskog reda i priru\u010dnik pod nazivom „Duhovne ve\u017ebe za vladavinu nad samim sobom“. Izgradio je mona\u0161ki red, kao i \u010ditav duhovni sistem koji je imao veliku ulogu u istoriji, u intelektualnim katoli\u010dkim krugovima ga ima i danas.<\/p>\n

\t1524. – Umro je portugalski moreplovac Vasko da Gama, koji je 1498. prona\u0161ao pomorski put u Indiju plove\u0107i oko Afrike, zahvaljuju\u0107i \u010demu su detaljnije upoznati obrisi afri\u010dkog kopna, a Indijski okean uvr\u0161\u0107en u mape. To je doprinelo razvoju trgovine zapada Evrope sa Azijom i ja\u010danju mo\u0107i Portugala. Prilikom drugog putovanja u Indiju 1502. uspostavio je portugalsku kolonijalnu vlast, a tokom tre\u0107eg umro je u Indiji.<\/p>\n

\t1798. – Ro\u0111en je poljski pisac Adam Mickijevi\u010d, najve\u0107i poljski romanti\u010dar, \u010dija dela odlikuje izuzetno bogat i slikovit jezik. U mladosti je zbog u\u010de\u0161\u0107a u ilegalnom omladinskom udru\u017eenju „Filomati“, bliskom masonima, 1823. prognan u unutra\u0161njost Rusije, gde se dru\u017eio s istaknutim ruskim intelektualcima i piscima. Odatle je emigrirao u Nema\u010dku, potom u \u0160vajcarsku i Italiju, a zatim je u Parizu predavao slovensku knji\u017eevnost. Umro je u Turskoj 1855. \u0161to ga je spre\u010dilo u nameri da u vreme Krimskog rata formira legiju Poljaka za borbu protiv Rusije. U idili\u010dnom epu posve\u0107enom rodnom kraju „Pan Tadeu\u0161“, opisao je staru Poljsku koja nestaje. Ostala dela: zbirke pesama „Balade i romanse“, „Krimski soneti“, epovi „Gra\u017eina“, „Konrad Velenrod“, drama „Zadu\u0161nice“, politi\u010dka bro\u0161ura „Knjige poljskog naroda i hodo\u010dasni\u0161tva poljskog“, ciklus predavanja „Slovenske knji\u017eevnosti“.<\/p>\n

\t1818. – Ro\u0111en je engleski fizi\u010dar D\u017eejms Preskot D\u017eul, poznat po zakonu o toploti koji razvija struja u provodniku i po eksperimentalnom odre\u0111ivanju mehani\u010dkog ekvivalenta toplote. Njemu u \u010dast me\u0111unarodna merna jedinica za energiju, rad i koli\u010dinu toplote nazvana je „d\u017eul“ (oznaka J). Termodinami\u010dki proces pretvaranja toplotne energije u mehani\u010dku, na osnovu kojeg rade turbomlazni avioni, nazvan je „D\u017eulov ciklus“.<\/p>\n

\t1838. – Osam godina po\u0161to je hati\u0161erifom priznao Srbiji unutra\u0161nju samoupravu, turski sultan Mahmud II je uz podr\u0161ku Rusije privremeno ograni\u010dio vlast srpskog knjaza Milo\u0161a Obrenovi\u0107a.<\/p>\n

\t1863. – Ro\u0111en je srpski politi\u010dar Ljuba Davidovi\u0107, osniva\u010d i svojevrsni simbol Demokratske stranke. Bio je jedan od prvaka Radikalne partije, da bi se kasnije sa grupom istomi\u0161ljenika izdvojio. Zavr\u0161io je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1901. osnovao je s Ja\u0161om Prodanovi\u0107em Samostalnu radikalnu stranku, za \u010dijeg predsednika je izabran 1912. Prvi put ministar prosvete postao je 1904. na tom polo\u017eaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pa\u0161i\u0107a i tre\u0107i put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine predsednik vlade, a drugi put je vladu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca predvodio 1924.<\/p>\n

\t1863. – Umro je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, o\u0161tar kriti\u010dar dru\u0161tva, posebno obo\u017eavanja novca i polo\u017eaja. Dela: romani „Va\u0161ar ta\u0161tine“, „Henri Ezmond“, „Istorija Pendenisa“, „Njukamovi“, „Vird\u017einijanci“, satira „Knjiga o snobovima“, knji\u017eevne kritike „Engleski humoristi XVIII veka“, istorijsko delo „\u010cetiri D\u017eord\u017ea“.<\/p>\n

\t1865. – U mestu Pulaski u ameri\u010dkoj dr\u017eavi Tenesi osnovana je bela\u010dka rasisti\u010dka organizacija Kju-Kluks-Klan.<\/p>\n

\t1883. – Ro\u0111en je srpski slikar Stojan Aralica, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim ose\u0107anjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je \u0160paniju, severnu Afriku i Italiju i dugo je \u017eiveo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Naj\u010de\u0161\u0107e je slikao predele i mrtvu prirodu, u po\u010detku pod uticajem minhenske \u0161kole i pariske \u0161kole Andre Lota, da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma, stvaraju\u0107i slike koje odlikuje nagla\u0161eno ose\u0107anje za boju i prozra\u010dna atmosfera. U poslednjoj fazi pribli\u017eio se lirskoj apstrakciji.<\/p>\n

\t1914. – Velika Britanija je u Prvom svetskom ratu prvi put u istoriji do\u017eivela napad iz vazduha kad je nema\u010dki avion bacio jednu bombu na Dover.<\/p>\n

\t1921. – Umro je \u0110or\u0111e Stanojevi\u0107, srpski fizi\u010dar, profesor na Velikoj \u0161koli, rektor Beogradskog univerziteta, najzaslu\u017eniji za ranu elektrifikaciju Srbije. Diplomirao je na Velikoj \u0161koli u Beogradu 1881. Zaslu\u017ean je za izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji: U\u017eice na \u0110etinji, Vu\u010dje na Vu\u010djanci, Ni\u0161 na Ni\u0161avi, Veliko Gradi\u0161te na Peku, Vlasotince na Vlasini, Ivanjica na Moravici i Zaje\u010dar na Timoku. Konstruisao je i Beogradsku termocentralu. Zaslu\u017ean je i za prvo demonstriranje radija u Beogradu 1908. kao i za elektri\u010dno osvetljenje Beograda.<\/p>\n

\t1922. – Ro\u0111ena je ameri\u010dka filmska glumica Lusi D\u017eonson, poznata kao Ava Gardner, koja je nesvakida\u0161njom pojavom izmenila tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga tajanstvenih i inteligentnih \u017eena. Filmovi: „Plove\u0107e pozori\u0161te“, „Snegovi Kilimand\u017eara“, „Sunce se ponovo ra\u0111a“, „Usamljena zvezda“, „Naga Maja“, „No\u0107 iguane“, „Pedeset pet dana u Pekingu“, „Sudija za ve\u0161anje“.<\/p>\n

\t1942. – Ubijen je francuski admiral \u017dan Luj Gzavije Fransoa Darlan, komandant severnoafri\u010dkih snaga marionetskog re\u017eima Anrija Petena. Suprotno Petenovoj naredbi, tokom iskrcavanja angloameri\u010dkih trupa u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu olak\u0161ao im je napredovanje, narediv\u0161i prekid vatre. „Slobodni Francuzi“ su ga ipak i dalje smatrali izdajnikom i jedan pristalica generala \u0160arla de Gola izvr\u0161io je u Al\u017eiru atentat na njega.<\/p>\n

\t1942. – Na nema\u010dkom eksperimentalnom poligonu u mestu Pinemunde u Drugom svetskom ratu uspe\u0161no je testirana nova raketa zemlja-zemlja nazvana „FZG76“, koja je kasnije postala poznata kao raketa „Fau 1“.<\/p>\n

\t1943. – Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt saop\u0161tio je da \u0107e savezni\u010dkim trupama u invaziji na Evropu pod nema\u010dkom okupacijom u Drugom svetskom ratu komandovati general Dvajt Ajzenhauer.<\/p>\n

\t1951. – Libija je progla\u0161ena nezavisnom dr\u017eavom pod kraljem Idrizom I iz vladarske porodice Senusi.<\/p>\n

\t1982. – Umro je francuski pisac Luj Aragon, najpre dadaista, potom nadrealista, koji se posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu 1930. opredelio za socrealizam. Komunisti\u010dkoj partiji Francuske pristupio je 1927. u\u010destvovao je u gra\u0111anskom ratu u \u0160paniji i u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu. Dela: zbirke pesama „Vatra radosti“, „Ura Ural“, „Elzine o\u010di“, „O\u010di se\u0107anja“, „Elza“, romani „Seljak iz Pariza“, „Bazelska zvona“, „Gospodske \u010detvrti“, „Orelijen“, „Sveta nedelja“, „Komunisti“, „Blan\u0161a ili zaborav“, eseji „Komunisti\u010dki \u010dovek“, „Sovjetska knji\u017eevnost“, „Za socijalisti\u010dki realizam“, „Rasprava o stilu“, „O Stendalu“.<\/p>\n

\t1989. – Predsednik vlade Paname general Antonio Norijega, biv\u0161i \u0161ti\u0107enik SAD, sklonio se pred ameri\u010dkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavni\u0161tvo Vatikana.<\/p>\n

\t1991. – Mihail Gorba\u010dov predao je Borisu Jeljcinu komandu nad sovjetskim nuklearnim oru\u017ejem.<\/p>\n

\t1992. – Predsednik SAD D\u017eord\u017e Bu\u0161 amnestirao je biv\u0161eg ministra odbrane Kaspara Vajbergera i jo\u0161 pet funkcionera ume\u0161anih u skandal „Irangejt“.<\/p>\n

\t1994. – Islamski teroristi su prilikom otmice u Al\u017eiru francuskog putni\u010dkog aviona ubili dvoje ljudi, uzev\u0161i za taoce 239 ljudi.<\/p>\n

\t1995. – Na parlamentarnim izborima u Turskoj najvi\u0161e glasova osvojila je islamisti\u010dka Partija prosperiteta, \u0161to je bila prva izborna pobeda islamista u 72-godi\u0161njoj istoriji sekularne Turske.<\/p>\n

\t1997. – Islamski teroristi su u dva masakra ubili 59 civila u Al\u017eiru.<\/p>\n

\t1999. – Biv\u0161i komandant armije Obale Slonova\u010de Rober Gei saop\u0161tio je da je zbacio s vlasti izabranog predsednika Anrija Konana Bedija.<\/p>\n

\t2002. – Ukrajinski putni\u010dki avion koji je prevozio ukrajinske vazduhoplovne stru\u010dnjake sru\u0161io se u Iranu, \u0161to nije pre\u017eiveo niko od 46 putnika i \u010dlanova posade.<\/p>\n

\t2006. – Umro je srpski vaterpolista Mirko Sandi\u0107, jedan od najboljih igra\u010da u istoriji tog sporta. Ro\u0111en 1942. Sandi\u0107 je tokom briljantne karijere odigrao 235 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije sa kojom je osvojio zlatnu olimpijsku medalju 1968. i srebrnu 1964. kao i bronzane medalje na prvenstvima Evrope 1966. i 1970. Radio je kao trener u Singapuru, Maleziji i Egiptu, a od srpskih klubova vodio je Go\u010d i Partizan. Bio predsednik Vaterpolo saveza Jugoslavije i predsednik skup\u0161tine Vaterpolo saveza Srbije.<\/p>\n

\t2008. – Predstavnici Srbije i Rusije potpisali su u Moskvi paket sporazuma o energetskoj saradnji, \u0161to izme\u0111u ostalog, podrazumeva prodaju Naftne industrije Srbije i sporazume o izgradnji gasovoda „Ju\u017eni tok“ i skladi\u0161ta gasa „Banatski Dvor“. Predsednici dve dr\u017eave, Boris Tadi\u0107 i Dmitrij Medvedev potpisali su predsedni\u010dku izjavu, kojom se na dr\u017eavnom nivou garantuje sprovo\u0111enje tih dokumenata.<\/p>\n

\t2008. – Umro je Harold Pinter, britanski dramski pisac, nobelovac. Glumu je studirao na londonskoj Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti i Centralnoj \u0161koli za govor i dramu, ali je napustio studije. Od 1973. radi u londonskom Nacionalnom teatru kao re\u017eiser. Zahvaljuju\u0107i specifi\u010dnom stilu kratkih dijaloga i daru da se najekonomi\u010dnijim sredstvima stvori izuzetna napetost (poput upotrebe ti\u0161ine) Pinterovo prezime je 1960-ih u\u0161lo u op\u0161tu upotrebu, a pridev „pinterovski“ ozna\u010dava tipi\u010dno britanski stil, napetost i ambivalentnost. Napisao je 20 knji\u017eevnih dela i 21 scenario i re\u017eirao 27 pozori\u0161nih predstava. Najzna\u010dajnija dela: „Soba“, „Nastojnik“, „Povratak“, „Ni\u010dija zemlja“, „Stara vremena“, „Ro\u0111endan“, „Vreme zabave“, „Mese\u010dina“, „Stanica Viktorija“, „Gor\u0161ta\u010dki jezik“. Bio je poznat po nezavisnim politi\u010dkim stavovima. Tokom bombardovanja Srbije (SRJ) 1999. odlu\u010dno je osu\u0111ivao politiku Zapada. Dobitnik je brojnih priznanja pa i Nobelove nagrade 2005. ali je odbio britansku plemi\u0107ku titulu.<\/p>\n

\t2008. – Umro je Semjuel Hantington, ameri\u010dki politikolog. Harvardski profesor, postao je poznat po teoriji „Sukoba civilizacija“ prvobitno publikovanoj u poznatom \u010dasopisu „Forin afers“ (Foreign afairs) i docnije u istoimenoj knjizi. Iako njegova teorija nije bila ni nova ni originalna predstavljena je kao pravo otkri\u0107e u tada\u0161njim okolnostima. U vreme predsednika Kartera 1977\/8. radio je kao koordinator planiranja za Nacionalni savet bezbednosti SAD.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 24, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1944. godine u Novom Sadu je po\u010deo da izlazi dnevnik „Sabad Vajda\u0161ag“, list ma\u0111arske nacionalne manjine u Jugoslaviji, koji je u septembru 1945. preimenovan u „Ma\u0111ar so“.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14076","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14076","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14076"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14076\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14076"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14076"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14076"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}