{"id":14063,"date":"2010-12-23T00:00:00","date_gmt":"2010-12-22T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/23\/vremeplov-rodjen-inzenjer-dobrivoje-bozic\/"},"modified":"2010-12-23T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-22T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-inzenjer-dobrivoje-bozic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14063","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en in\u017eenjer Dobrivoje Bo\u017ei\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1885.godine, ro\u0111en je srpski in\u017eenjer Dobrivoje Bo\u017ei\u0107, konstruktor najbolje svetske automatske vazdu\u0161ne ko\u010dnice na \u017eeleznicama.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Studirao je Karlsrueu i Drezdenu, u Nema\u010dkoj. Profesor mu je bio i Rudolf Dizel, \u010duveni konstruktor motora. Po okon\u010danju studija 1911. vratio se u Srbiju. „Ko\u010dnica Bo\u017ei\u0107“ je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca usvojena 1922. a kad je Me\u0111unarodna \u017eelezni\u010dka unija proglasila taj ure\u0111aj boljim od svih dotada\u0161njih 1928. usvojena je i u drugim zemljama. Bo\u017ei\u0107eva ko\u010dnica neprevazi\u0111ena je po jednostavnosti konstrukcije, lako\u0107i rukovanja i snazi delovanja. I najsavremenije \u017eelezni\u010dke ko\u010dnice su upravo usavr\u0161ene kopije „Ko\u010dnica Bo\u017ei\u0107“. U Srbiju se in\u017eenjer Bo\u017ei\u0107 vratio 1964. iz emigracije u SAD gde se nalazio od Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\tDanas je \u010detvrtak, 23. decembar. Do kraja godine ima osam dana.<\/strong><\/p>\n

\t1777. – Ro\u0111en je ruski car Aleksandar Prvi Pavlovi\u010d Romanov, koji je po stupanju na presto 1801. otpo\u010deo seriju proliberalnih reformi i za vreme \u010dije je vladavine do smrti 1825. Rusija teritorijalno pro\u0161irena. Zaklju\u010dio je 1807. savez s francuskim carem Napoleonom Prvim – protiv kojeg je prethodno ratovao u savezu s Austrijom, Pruskom i Engleskom. Od \u0160vedske je preuzeo Finsku, koja je 1809. priklju\u010dena Rusiji kao velika kne\u017eevina pod ruskom krunom. Pripojio je i Poljsku (osim dela koji su dr\u017eale Pruska i Austrija), a posle pobede u ratu s Osmanskim carstvom i Besarabiju. Savezni\u0161tvo je raskinuto Napoleonovim pohodom na Rusiju 1812. tokom kojeg je francuska armija pretrpela presudni poraz, a Aleksandar I je trijumfalno u\u0161ao u Pariz. U drugom periodu vladavine napustio je proliberalne tendencije i postao je pravi mistik.<\/p>\n

\t1790. – Ro\u0111en je francuski orijentalista \u017dan Fransoa \u0160ampolion, osniva\u010d egiptologije. Uspeo je da 1822. de\u0161ifruje hijeroglife sa plo\u010de prona\u0111ene 1799. u egipatskom mestu Re\u0161id. \u0160ampolion je primetio da se na prona\u0111enoj plo\u010di nalaze tri identi\u010dna teksta na trima razli\u010ditim jezicima, od kojih je jedan bio gr\u010dki, na taj na\u010din on je prona\u0161ao na\u010din za ulazak u svet staroegipatskih hijeroglifa.<\/p>\n

\t1804. – Ro\u0111en je francuski pisac \u0160arl Ogisten Sent Bev, najistaknutiji predstavnik francuske knji\u017eevne kritike. Po\u010deo je romanti\u010darskim pesmama i romanom „Naslada“, ali se potom posvetio isklju\u010divo knji\u017eevnoj kritici i istoriji. Ostala dela: pesme „\u017divot, poezija i misli \u017dozefa Delorma“, kritike „Knji\u017eevni portreti“, „Por-Roajal“, „Razgovori ponedeljkom“.<\/p>\n

\t1810. – Ro\u0111en je nema\u010dki egiptolog Karl Ri\u010dard Lepsijus, koji se smatra osniva\u010dem moderne arheologije. Njegove „Egipatske hronologije“ utemeljile su nau\u010dno izu\u010davanje rane egipatske istorije.<\/p>\n

\t1832. – Francuska je zauzela Antverpen, primorav\u0161i Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.<\/p>\n

\t1834. – Umro je engleski ekonomista i demograf Tomas Robert Maltus, poznat po „zakonu stanovni\u0161tva“. Prema tom zakonu stanovni\u0161tvo se uve\u0107ava geometrijskom, a proizvodnja hrane aritmeti\u010dkom progresijom.<\/p>\n

\t1861. – Osmansko carstvo primorano je da prihvati ujedinjenje Vla\u0161ke i Moldavije. Tada je formirana Rumunija.<\/p>\n

\t1872. – Umro je francuski pisac Teofil Gotje, majstor re\u010di i oblika, prete\u010da parnasovaca, koji je kultivisao „umetnost radi umetnosti“ (l'art pour l'art). Dela: pesme „Emalji i kameje“, proza „Gospo\u0111ica de Mopen“, „Roman jedne mumije“, „Kapetan Frakas“, kritike „Istorija dramske umetnosti u proteklih 25 godina“, „Istorija romantizma“.<\/p>\n

\t1876. – Ro\u0111en je srpski slikar Stevan Aleksi\u0107, majstor obnove ikonostasa srpskih crkava. Akademiju je zavr\u0161io u Minhenu, a slikarsku radionicu otvorio je u rodnom Aradu, u kojem je renovirao ikone i slike na svodovima lokalne srpske crkve. Obnovio je i ikone i slike u crkvama u Temi\u0161varu, Vukovaru, Novom Sadu, Modo\u0161u (sada\u0161nji Ja\u0161a Tomi\u0107), Bene\u0161evu i drugim mestima. Najzna\u010dajniji i najobimniji rad obavio je u Preobra\u017eenskoj crkvi u Pan\u010devu: 32 ikone velikog formata, tri kompozicije iz istorije srpske crkve i 44 medaljona svetaca.<\/p>\n

\t1884. – Osnovano je „Prvo srpsko velosipedsko dru\u0161tvo“. Prvi predsednik Dru\u0161tva nastalog na inicijativu vi\u0161e uglednih gra\u0111ana Beograda bio je Milorad Terziba\u0161i\u0107, a potpredsednik Mihailo Jovanovi\u0107. Dru\u0161tvo je imalo ukupno 20 \u010dlanova, \u0161to je bila posledica \u010dinjenice da je bicikl u to vreme bio skupa zabava. Jedan od osniva\u010da – zaljubljenika bio je i \u0110or\u0111e Ne\u0161i\u0107, lekar, potonji profesor univerziteta i akademik.<\/p>\n

\t1916. – Ro\u0111en je italijanski re\u017eiser Dino Rizi, jedan od velikana italijanske komedije. Postao je slavan pedesetih 20. veka serijom filmova „Hleb, ljubav i…“. Jedan od njegovih najpoznatijih filmova je „Miris \u017eene“ iz 1974. s Vitoriom Gasmanom u glavnoj ulozi. Na me\u0111unarodnom filmskom festivalu u Veneciji 2002. dobio je Zlatnog lava za \u017eivotno delo.<\/p>\n

\t1918. – Ro\u0111en je nema\u010dki dr\u017eavnik Helmut \u0160mit, jedan od lidera Socijaldemokratske partije, koji je posle povla\u010denja Vilija Branta od 1974. do 1982. bio kancelar Zapadne Nema\u010dke. Prethodno je u Brantovoj vladi od 1969. do 1972. bio ministar odbrane, a do 1974. ministar privrede i finansija.<\/p>\n

\t1920. – Francuska i Velika Britanija odobrile su konvenciju kojom su odre\u0111ene granice Sirije i Palestine.<\/p>\n

\t1925. – Ro\u0111en je francuski politi\u010dar Pjer E\u017een Beregovua, \u0161ef francuske vlade od aprila 1992. do marta 1993, kad je podneo ostavku posle izbornog poraza socijalista na parlamentarnim izborima. Nekoliko sedmica kasnije se ubio, na\u0161av\u0161i se pod sna\u017enim medijskim pritiskom zato \u0161to je navodno svojevremeno dobio povoljan stambeni kredit.<\/p>\n

\t1933. – Ro\u0111en je japanski car (mikado) Akihito, koji je na presto stupio 1990. posle smrti oca, cara Hirohita.<\/p>\n

\t1943. – Vrhovna komanda savezni\u010dkih snaga za Sredozemlje i Nacionalni komitet oslobo\u0111enja Jugoslavije postigli su u Drugom svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica. Dogovoreno je njihovo prebacivanje u severnu Afriku i na Sinaj.<\/p>\n

\t1948. – U Tokiju je izvr\u0161ena smrtna kazna nad sedmoricom japanskih zvani\u010dnika, uklju\u010duju\u0107i biv\u0161eg predsednika vlade Hidekija To\u0111a, koje je Me\u0111unarodni vojni sud osudio na smrt zbog „zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti“ u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n

\t1953. – Streljan je biv\u0161i \u0161ef zloglasne sovjetske politi\u010dke policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentij Pavlovi\u010d Berija, koji je uhap\u0161en sredinom 1953. posle smrti Staljina, pod optu\u017ebom da je kovao zaveru da preuzme vlast u Sovjetskom Savezu. U „velikim \u010distkama“ organizovao je fizi\u010dke likvidacije bolj\u0161evi\u010dkih prvaka i od 1938. rukovodio je aparatom represije kao i sistemom koncentracionih logora u kojima su bili zato\u010deni milioni ljudi. Upam\u0107en je po patolo\u0161kim sklonostima, uklju\u010duju\u0107i otimanje devojaka i mladih \u017eena.<\/p>\n

\t1963. – Na gr\u010dkom putni\u010dkom brodu „Lakonija“, zahva\u0107enom po\u017earom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128 ljudi, a 908 je spaseno pre nego \u0161to je 29. decembra brod potonuo.<\/p>\n

\t1964. – Na Cejlonu (sada\u0161nja \u0160ri Lanka) u ciklonu je poginulo najmanje 2.000 ljudi.<\/p>\n

\t1972. – Umro je ruski konstruktor aviona Andrej Nikolajevi\u010d Tupoljev, koji je rukovodio izradom vi\u0161e od 100 tipova aviona, uklju\u010duju\u0107i bombardere i d\u017einovski ANT-20 „Maksim Gorki“. Posle Drugog svetskog rata konstruisao je putni\u010dke avione, me\u0111u kojima i „TU-144“, prvi supersoni\u010dni avion u svetu.<\/p>\n

\t1972. – U zemljotesu koji je pogodio glavni grad Nikaragve Managvu poginulo je 7.000 ljudi.<\/p>\n

\t1989. – SAD su oja\u010dale okupacione snage u Panami s jo\u0161 2.000 vojnika, tako da je u gu\u0161enju neo\u010dekivano jakog otpora pristalica nekada\u0161njeg \u0161ti\u0107enika Va\u0161ingtona, panamskog lidera generala Manuela Antonija Norijege, u\u010destvovalo 26.000 vojnika. Kasnije je otkriveno da su oni po\u010dinili brojne zlo\u010dine nad panamskim civilima.<\/p>\n

\t1990. – Ve\u0107ina Slovenaca se na referendumu izjasnila za otcepljenje od Jugoslavije.<\/p>\n

\t1994. – U Sarajevu su predstavnici zara\u0107enih strana, posle mirovne misije biv\u0161eg predsednika SAD D\u017eimija Kartera, potpisali \u010detvoromese\u010dno primirje po\u010dev od 1. januara 1995. Nakon svega 40 dana primirje je prekr\u0161eno ofanzivom snaga vlade u Sarajevu (muslimana) na Vla\u0161i\u0107 i Majevicu.<\/p>\n

\t1995. – U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija, po\u017ear je u banketnoj sali u vreme \u0161kolske sve\u010danosti progutao najmanje 538 \u017ertava ve\u0107inom dece izme\u0111u \u010detiri i po i 14 godina.<\/p>\n

\t1996. – Na Jamajci su \u010detiri \u017eene postale sve\u0161tenice Anglikanske crkve. Bio je to bio prvi slu\u010daj te vrste u Centralnoj Americi.<\/p>\n

\t1997. – Umro je japanski glumac To\u0161iro Mifune, koji je svetsku slavu stekao tuma\u010denjem uloga samuraja, posebno u filmovima re\u017eisera Akira Kurosave. Filmovi: „Ra\u0161omon“, „Sedam samuraja“, „Legenda o Musa\u0161iju“, „Ponori ljubavi“, „Krvavi presto“, „Skrivena tvr\u0111ava“, „Jod\u017eimbo“, „Pobuna“, „Admiral Jamamoto“, „Pakao na Pacifiku“, „Crveno sunce“, „Bitka za Midvej“, „\u0160ogun“.<\/p>\n

\t1998. – Vrhovni sud Belgije presudio je da je biv\u0161i generalni sekretar NATO Vili Klas kriv za „pasivnu korupciju“ u skandalu „Agusta-Daso“, odnosno podmi\u0107ivanju prilikom ugovaranja vojnih isporuka.<\/p>\n

\t2002. – Italijanska kraljevska porodica – Savoja, proterana zbog podr\u0161ke Musoliniju tokom Drugog svetskog rata, doputovala je u kratku posetu otad\u017ebini, prvi put posle 56 godina izbegli\u0161tva.<\/p>\n

\t2004. – Umro je biv\u0161i indijski premijer Narasima Rao, autor indijskih ekonomskih reformi sprovo\u0111enih od 1991. do 1996.<\/p>\n

\t2005. – Posle 138 godina u Slova\u010dkoj je ukinuta vojna obaveza.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Oskar Piterson, kanadski d\u017eez pijanista i kompozitor. \u0160kolovao se u rodnom Montrealu, a postao je poznat nakon nastupa u njujor\u0161kom Karnegi Holu 1949. Osvojio je brojne nagrade i priznanja, uklju\u010duju\u0107i i nagradu „Gremi“ za \u017eivotno delo 1997. kao i priznanje Me\u0111unarodne asocijacije za d\u017eez obrazovanje. Nosilac je najvi\u0161eg kanadskog civilnog priznanja – Ordena reda Kanade, i prvi \u017eivi Kana\u0111anin \u010diji je lik dospeo na po\u0161tansku marku. Oskar Piterson bio je jedan od najve\u0107ih muzicara u istoriji d\u017eeza uop\u0161te.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 23, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1885.godine, ro\u0111en je srpski in\u017eenjer Dobrivoje Bo\u017ei\u0107, konstruktor najbolje svetske automatske vazdu\u0161ne ko\u010dnice na \u017eeleznicama.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14063","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14063","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14063"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14063\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14063"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14063"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14063"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}