{"id":14033,"date":"2010-12-20T00:00:00","date_gmt":"2010-12-19T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/20\/vremeplov-slobodan-milosevic-izabran-za-predsednika-srj\/"},"modified":"2010-12-20T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-19T23:00:00","slug":"vremeplov-slobodan-milosevic-izabran-za-predsednika-srj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14033","title":{"rendered":"Vremeplov: Slobodan Milo\u0161evi\u0107 izabran za predsednika SRJ"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1992. godine na prvim vi\u0161estrana\u010dkim izborima u SRJ, za predsednika Srbije izabran je Slobodan Milo\u0161evi\u0107, a u Crnoj Gori najvi\u0161e glasova dobili su Momir Bulatovi\u0107 i Branko Kosti\u0107, da bi u drugom krugu pobedio Bulatovi\u0107.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Danas je ponedeljak, 20. decembar, 354. dan 2010. Do kraja godine ima 11 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1355 – Umro je srpski car Stefan Du\u0161an, sin kralja Stefana De\u010danskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kada je u Skoplju krunisan za cara Srba i Grka. Uz kralja Milutina najve\u0107i vladar dinastije Nemanji\u0107. Pobedom nad Bugarima u bici kod Velbu\u017eda (danas \u0106ustendil) 1330. obezbedio je premo\u0107 Srbije na Jugoistoku Evrope. Godinu dana kasnije uz pomo\u0107 vlastele zbacio je oca i krunisao se za kralja. Te\u017eio je stvaranju dr\u017eave koja bi zamenila Vizantiju. Osvojio je celu Makedoniju (osim Soluna) dana\u0161nju Albaniju, Tesaliju, Epir, Akarnaniju. Prerana smrt spre\u010dila ga je da stvori \u010dvr\u0161\u0107u politi\u010dku celinu. U Skoplju je 1349. objavljen prvi deo „Du\u0161anovog zakonika“, dopunjen 1354. na Saboru u Seru – va\u017ean pravni dokument srednjovekovne Srbije ali i srednjovekovne Evrope.<\/p>\n

\t1582 – U Francuskoj je prihva\u0107en Gregorijanski kalendar.<\/p>\n

\t1699 – Ruski car Petar Veliki modernizovao je ruski kalendar, saop\u0161tiv\u0161i da \u0107e Nova godina po\u010dinjati 1. januara a ne 1. septembra kao do tada. Petar je tada odbacio vizantijski kalendar i poveo se za evropskim uzorima.<\/p>\n

\t1806 – Srbi su se u Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova neopa\u017eeno prebacili na Veliko ratno ostrvo na Dunavu, odakle su po\u010deli da tuku tursko utvr\u0111enje Donji grad u Beogradu. Komandant turskog garnizona Alija Gu\u0161anac u bezizlaznoj situaciji ponudio je predaju, ali je vezir Sulejman pa\u0161a to odbio. Po\u010detkom januara 1807. ipak se predao, uz uslov da bez oru\u017eja ostane u Donjem gradu, a dva meseca kasnije prinu\u0111en je da preda i to poslednje tursko upori\u0161te. Beograd je bio slobodan sve do ponovne turske okupacije 1813.<\/p>\n

\t1830 – Na Londonskoj konferenciji Velika Britanija, Rusija, Francuska, Austrija i Pruska konstatovale su da se Holandija u granicama odre\u0111enim Be\u010dkim kongresom raspala, te da je Belgija postala suverena dr\u017eava. Do Napoleonovih ratova Belgija se nalazila pod Habzburzima. Od Be\u010dkog kongresa 1815. do 1830. ona je (kao i Luksemburg) sastavni deo Holandije (Nizozemske). Belgijanci su izraziti katolici, za razliku od protestantske Holandije, pa je u pozadini pobune iz 1830. bila i suprotnost te vrste.<\/p>\n

\t1860 – Ju\u017ena Karolina se prva od 11 ju\u017enih robovlasni\u010dkih dr\u017eava otcepila od SAD, \u0161to je bio uvod u \u010detvorogodi\u0161nji Ameri\u010dki gra\u0111anski rat zapo\u010det 1861.<\/p>\n

\t1863 – Ro\u0111en je srpski matemati\u010dar Bogdan Gavrilovi\u0107, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti matematike kao i univerzitetskih ud\u017ebenika „Analiti\u010dka geometrija“ i „Teorija determinanata“.<\/p>\n

\t1894 – Ro\u0111en je australijski dr\u017eavnik Gordon Menzis, premijer Australije s najdu\u017eim sta\u017eom, \u0161ef vlade kao lider Ujedinjene australijske partije od 1939. do 1941, a potom kao vo\u0111a Liberalne partije od 1949. do 1966. Znatno je doprineo ja\u010danju uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju u Vijetnamski rat na ameri\u010dkoj strani.<\/p>\n

\t1912 – U Londonu je po\u010dela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobeda balkanskih saveznika koji su osvojili gotovo sve turske evropske posede. Za uspeh Srbije, Gr\u010dke i Bugarske bile su presudne pobede Prve srpske armije pod komandom prestolonaslednika Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a u Kumanovskoj bici 23. i 24. oktobra i u Bitoljskoj bici od 16. do 19. novembra 1912. nad turskom Vardarskom armijom. Na konferenciji se Turska odrekla svih izgubljenih teritorija, ne pristaju\u0107i jedino da preda jo\u0161 neosvojeni grad Jedrene. Zbog toga je Prvi balkanski rat nastavljen po\u010detkom februara 1913. i posle novih turskih poraza i pada Jedrena – za \u0161ta je dobrim delom bila zaslu\u017ena Druga srpska armija vojvode Stepe Stepanovi\u0107a (tada generala) mirovni ugovor s Turskom sklopljen je 30. maja 1913. u Londonu.<\/p>\n

\t1937 – Umro je nema\u010dki general i vojni pisac Erih Fridrih Vilhelm Ludendorf, jedan od klju\u010dnih nema\u010dkih komandanata u Prvom svetskom ratu. U po\u010detku rata uspe\u0161no je rukovodio operacijama na Isto\u010dnom frontu, a 1916. postavljen je za prvog pomo\u0107nika \u0161taba Vrhovne komande. Na tom polo\u017eaju prakti\u010dno samostalno je rukovodio vojnim operacijama, ali je smenjen u oktobru 1918. posle neuspelih ofanziva u prole\u0107e i leto te godine. Jedan je od ideologa kasnije nacisti\u010dke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata. Dela: „Totalni rat“, „Moje ratne uspomene 1914-1918.“.<\/p>\n

\t1944 – Objavljen je prvi broj lista „Jedinstvo“ namenjen \u010ditaocima Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Od 1945. list izlazi u Pri\u0161tini, najpre jednom sedmi\u010dno, a kasnije je postao dnevnik. Nakon okupacije tog dela Srbije 1999. izme\u0161ten je iz Pri\u0161tine.<\/p>\n

\t1960 – Osnovan je Front nacionalnog oslobo\u0111enja Ju\u017enog Vijetnama, poznat kao Vijetkong, antiameri\u010dki gerilski pokret koji je u sadejstvu s armijom Severnog Vijetnama 1975. izvojevao pobedu nad vojskom SAD i snagama ju\u017enovijetnamske vlade.<\/p>\n

\t1970 – Pod pritiskom radni\u010dkih nemira, ostavku je podneo \u0161ef vladaju\u0107e Poljske ujedinjene radni\u010dke partije (komunisti) Vladislav Gomulka, koga je nasledio Edvard Gjerek.<\/p>\n

\t1971 – Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan podneo je ostavku posle poraza trupa njegove zemlje od indijske armije u Isto\u010dnom Pakistanu (sada\u0161nji Banglade\u0161) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu.<\/p>\n

\t1973 – Od eksplozije razorne bombe postavljene ispod puta i aktivirane nakon nailaska njegovog slu\u017ebenog automobila, u Madridu je ubijen \u0161panski predsednik vlade admiral Luis Karero Blanko. Eksplozija je bila tako razorna da je blindirani automobil preleteo susednu zgradu. Blanko je bio predvi\u0111en da nasledi Franciska Franka na \u010delu \u0160panije.<\/p>\n

\t1982 – Umro je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur Rubin\u0161tajn, \u010dije se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom emocija i \u017eestokim temperamentom. Nenadma\u0161no je tuma\u010dio Frederika \u0160opena, Ludviga van Betovena, Roberta \u0160umana i savremene \u0161panske kompozitore. Napisao je memoarsko delo „Godine moje mladosti“.<\/p>\n

\t1987 – U najgoroj mirnodopskoj nesre\u0107i na moru, sudar filipinskog feribota „Dona Paz“ i jednog tankera pre\u017eivelo je samo 11 od 4.397 putnika i \u010dlanova posade feribota. „Dona Paz“ je bio registrovan za prevoz najvi\u0161e 1.500 ljudi.<\/p>\n

\t1989 – SAD su otpo\u010dele invaziju Paname s 12.000 vojnika, kojima se pridru\u017eilo jo\u0161 toliko ameri\u010dkih vojnika stacioniranih u toj zemlji Srednje Amerike, radi zbacivanja biv\u0161eg ameri\u010dkog \u0161ti\u0107enika predsednika vlade Manuela Antonija Norijege.<\/p>\n

\t1990 – \u0160ef sovjetske diplomatije Eduard \u0160evardnadze iznenada je podneo ostavku, upozoriv\u0161i parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.<\/p>\n

\t1995 – Me\u0111unarodne snage pod nazivom Ifor, u kojima su dominirale trupe NATO, preuzele su misiju sprovo\u0111enja mira u Bosni i Hercegovini od snaga Ujedinjenih nacija, u skladu s mirovnim sporazumom potpisanim u Parizu \u0161est dana ranije.<\/p>\n

\t1998 – Amerikanka nigerijskog porekla Nkem \u010cukvu je rodila osmorke, \u0161to je bio prvi takav poznat slu\u010daj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.<\/p>\n

\t1999 – Britanski vojnici iz sastava Sfora uhapsili su, na osnovu tajne optu\u017enice Ha\u0161kog tribunala, generala Stanislava Gali\u0107a, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Prilikom hap\u0161enja Gali\u0107 je pretu\u010den.<\/p>\n

\t1999 – Simboli\u010dnim ulaskom jedinice kineske armije, portugalska enklava Makao je posle \u010detiri i po veka postala deo Kine. Taj lu\u010dki grad Portugalci su po\u010deli da grade 1557. a ugovorom Lisabona i Pekinga grad i podru\u010dje oko njega 1887. zvani\u010dno su postali portugalska kolonija.<\/p>\n

\t2000 – SRJ je postala \u010dlan Me\u0111unarodnog monetarnog fonda i Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).<\/p>\n

\t2001 – Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o slanju me\u0111unarodnih snaga u Avganistan pod komandom Velike Britanije.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 20, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1992. godine na prvim vi\u0161estrana\u010dkim izborima u SRJ, za predsednika Srbije izabran je Slobodan Milo\u0161evi\u0107, a u Crnoj Gori najvi\u0161e glasova dobili su Momir Bulatovi\u0107 i Branko Kosti\u0107, da bi u drugom krugu pobedio Bulatovi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14033","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14033","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14033"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14033\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14033"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14033"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14033"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}