{"id":14021,"date":"2010-12-21T00:00:00","date_gmt":"2010-12-20T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/21\/vremeplov-osnovano-srpsko-novinarsko-drustvo\/"},"modified":"2010-12-21T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-20T23:00:00","slug":"vremeplov-osnovano-srpsko-novinarsko-drustvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=14021","title":{"rendered":"Vremeplov: Osnovano Srpsko novinarsko dru\u0161tvo"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1881. godine u Beogradu je osnovano Srpsko novinarsko dru\u0161tvo. Kao strukovno udru\u017eenje, Srpsko novinarsko dru\u0161tvo je jedno od najstarijih u svetu.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U prestonici tada\u0161nje Kraljevine Srbije izlazila su u to vreme 22 lista i \u010dasopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Dru\u0161tva (1881\/2) bio je pisac Laza Kosti\u0107, tada urednik „Srpske nezavisnosti“. Dana\u0161nje Udru\u017eenje novinara Srbije nastavlja\u010d je tradicija Srpskog novinarskog dru\u0161tva. Od samog osnivanja, Dru\u0161tvu su pripadala mnoga velika imena srpske kulture, gotovo da nema zna\u010dajnog srpskog knji\u017eevnika koji se nije izvesno vreme bavio i novinarstvom.<\/p>\n

\n\tLaza Kosti\u0107 (Kovilj,1842 \u2013 Be\u010d, 1910), poznati srpski pesnik i dramski pisac, prvi predsednik Srpskog novinarskog dru\u0161tva (1882\u20131883).<\/p>\n

\tDanas je utorak, 21. decembar, 355. dan 2010. Do kraja godine ima 10 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1118. – Ro\u0111en je kenterberijski nadbiskup Tomas Beket, koji je 1170. pogubljen zbog protivljenja politici engleskog kralja Henrija II. Prethodno je bio blizak kraljev prijatelj i njegov kancelar do izbora za nadbiskupa 1162. Protive\u0107i se ograni\u010davanju crkvene vlasti, posebno njenog sudstva, 1164. emigrirao je u Francusku. Po povratku je odbio da polo\u017ei zakletvu na kraljeva „Klarendonska pravila“ o odnosima crkve i dr\u017eave i odlukom Henrija II pogubljen je u Kenterberijskoj katedrali. Progla\u0161en je 1173. za sveca i njegov grob u toj katedrali postao je jedno od privla\u010dnih mesta za hodo\u010dasnike u srednjovekovnoj Evropi.<\/p>\n

\t1375. – Umro je italijanski pisac \u0110ovani Boka\u010do, autor zbirke od 100 novela – „Dekameron“, remek dela italijanske proze. Na to delo, u osnovi antiklerikalno, oslanjali su se kasnije Molijer, \u0160ekspir, pa i Dr\u017ei\u0107. Napisao je i niz knji\u017eevnih dela u duhu tradicije srednjevekovnog vite\u0161kog romana i vi\u0161e mitolo\u0161ko-alegorijskih radova, poput „Filostrato“, „Filokolo“, „Fiametasa“, „Tezeida“, „Ljubavnih vizija“. Napisao je i „Danteov \u017eivot“.<\/p>\n

\t1781. – „Patent o toleranciji“ koji je izdao austrijski car Josif II, izjedna\u010dio je sve veroispovesti u Monarhiji. Tada je omogu\u0107eno i zapo\u0161ljavanje inovernih u dr\u017eavnoj slu\u017ebi, \u0161to je do tada bila privilegija isklju\u010divo rimokatolika.<\/p>\n

\t1795. – Ro\u0111en je nema\u010dki istori\u010dar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta, \u010dlan Pruske akademije nauka, koji se uglavnom bavio istorijom germanskih i romanskih naroda, ali je pisao i o narodima centralne i jugoisto\u010dne Evrope. Studirao je teologiju i filologiju i doktorirao filozofiju. Za po\u010dasnog \u010dlana Dru\u0161tva srpske slovesnosti izabran je 1849. Kao rezultat saradnje s Vukom Karad\u017ei\u0107em, 1829. objavio je delo „Srpska revolucija“, jednu od najboljih knjiga o srpskim ustancima 1804. i 1815. – kojom je skrenuo pa\u017enju evropske javnosti na borbu srpskog naroda za oslobo\u0111enje. Ostala dela: „Istorija Francuske“, „Istorija Engleske“, „Rimske pape“, „Nema\u010dka istorija za vreme Reformacije“.<\/p>\n

\t1804. – Ro\u0111en je engleski dr\u017eavnik i pisac Bend\u017eamin Dizraeli, osniva\u010d i vo\u0111a konzervativaca, ranije torijevaca, dva puta premijer – 1868. i od 1874. do 1880. Bio je jedan od glavnih protagonista ekspanzionisti\u010dke politike Velike Britanije u drugoj polovini 19. veka. Zapo\u010deo je osvaja\u010dki rat protiv Bura 1877. Ratovao je protiv Avganistana i stavio ga pod britanski protektorat, osvojio Kipar 1878. Bio je protivnik Rusije i Francuske, a podr\u017eavao je Austro-Ugarsku i Tursku. Njegova nagla\u0161ena podr\u0161ka Turskoj imala je te\u0161ke posledice po polo\u017eaj Srbije.<\/p>\n

\t1817. – Guverner Laklan Mekvori formalno je prihvatio naziv „Australija“ za britansku koloniju.<\/p>\n

\t1842. – Ro\u0111en je ruski revolucionar, Petar Aleksejevi\u010d Kropotkin. Iako plemi\u0107kog porekla, bio je teoreti\u010dar anarhizma. Nau\u010dni rad napustio je 1871. i od tada je ve\u0107i deo \u017eivota proveo u zapadnoj Evropi, gde je tako\u0111e proganjan. Dela: „Uzajamna pomo\u0107“, „Velika Francuska revolucija“, „Zapisi revolucionara“.<\/p>\n

\t1879. – Ro\u0111en je sovjetski lider Staljin, pravo ime bilo mu je Josif Visarionovi\u010d D\u017euga\u0161vili. Upravljao je Sovjetskim Savezom 29 godina. Kao u\u010denik bogoslovije pristupio je socijaldemokratama, potom bolj\u0161evicima. Pre Oktobarske revolucije 1917. u\u0161ao je u Politbiro i Vojno-revolucionarni komitet u oktobru te godine. Od aprila 1922. do smrti u martu 1953. bio je generalni sekretar partije. Vremenom je ustrojio razra\u0111en sistem terora sa ogromnom mre\u017eom zatvora i koncentracionih logora u koje su slati milioni ljudi. Masovne \u010distke je zapo\u010deo 1934. i likvidirao je brojne stare bolj\u0161evike, partijske, dr\u017eavne i armijske rukovodioce, prvake Kominterne i \u010ditava rukovodstva stranih komunisti\u010dkih partija. U ratu protiv Nema\u010dke i njenih saveznika od 1941. do 1945. bio je vrhovni komandant oru\u017eanih snaga, u\u010destvovao je na me\u0111unarodnim konferencijama u Teheranu, Jalti i u Potsdamu, prihvatio je podelu interesnih sfera posle Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji. Stvorio je 1947. Informacioni biro komunisti\u010dkih partija, pomo\u0107u kojeg je nastojao da obezbedi uticaj u komunisti\u010dkom svetu. Godine 1948. poku\u0161ao je da se obra\u010duna s rukovodstvom KPJ. Ipak period njegove vlade bio je obele\u017een ogromnim industrijskim napretkom. Sovjetska dr\u017eava razvila je nuklearni potencijal, u vojne i u mirnodopske svrhe, kao i uspe\u0161an svemirski program.<\/p>\n

\t1892. – Ro\u0111ena je engleska knji\u017eevnica Rebeka Vest. Pravo ime bilo joj je Sesilija Izabela Ferfild. Posle boravka u Kraljevini Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala je opse\u017eno putopisno-istorijsko delo „Crno jagnje i sivi soko“. Junaci njenih dela su izuzetne li\u010dnosti koje se suprotstavljaju destruktivnim nagonima. Bavila se i novinarstvom i posebno su poznati njeni izve\u0161taji s Nirnber\u0161kog procesa nema\u010dkim i austrijskim ratnim zlo\u010dincima posle Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani „Vojnikov povratak“, „Sudija“, „Harijet Hjum“, „Opori glas“, „Trska koja misli“, studije o veleizdaji „Zna\u010denje izdaje“, „Voz baruta“.<\/p>\n

\t1917. – Ro\u0111en je nema\u010dki pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1972. majstor kratke pri\u010de i do\u010daravanja atmosfere, likova i situacija u nekoliko re\u010denica. Ogroman uspeh njegovih dela (najprevo\u0111eniji je nema\u010dki pisac posle Drugog svetskog rata) zasnovan je na kombinaciji aktuelnosti tema s tradicionalnim na\u010dinom pripovedanja i psiholo\u0161ki uverljivim portretima „malih ljudi“, podesnim za identifikaciju. Dela: romani „I ne re\u010de ni re\u010di“, „Ku\u0107a bez \u010duvara“, „Bilijar u pola deset“, „Mi\u0161ljenja jednog klovna“, „Grupna slika s damom“, zbirke pripovedaka „Putni\u010de, nai\u0111e\u0161 li u Spa…“, „Sabrano \u0107utanje doktora Murkea“, pripovetke „Voz je bio ta\u010dan“, „Na kraju slu\u017ebenog puta“, „Izgubljena \u010dast Katarine Blum“.<\/p>\n

\t1918. – Ro\u0111en je austrijski politi\u010dar Kurt Valdhajm. Od 1972. do 1981. bio je generalni sekretar UN. Kao oficir nema\u010dke vojske tokom Drugog svetskog rata nalazio se na teritoriji Jugoslavije i Gr\u010dke i postoje ozbiljne indicije da je tada po\u010dinio ratne zlo\u010dine. Od 1985. do 1992. bio je predsednik Austrije.<\/p>\n

\t1937. – Ro\u0111ena je ameri\u010dka filmska glumica D\u017eejn Fonda, k\u0107erka tako\u0111e filmske zvezde Henrija Fonde. Bila je i dru\u0161tveno anga\u017eovana, posebno protiv u\u010de\u0161\u0107a SAD u Vijetnamskom ratu, ali i na drugim poljima – protiv rasizma, kao borac za prava \u017eena. Filmovi: „Barbarela“, „Konje ubijaju, zar ne?“ (Oskar), „Klut“ (Oskar), „Povratak ratnika“ (Oskar), „Julija“, „Na zlatnom jezeru“, „Kineski sindrom“.<\/p>\n

\t1937. – U Holivudu je odr\u017eana premijera filma Volta Diznija „Sne\u017eana i sedam patuljaka“, prvog celove\u010dernjeg crtanog filma u filmskoj istoriji.<\/p>\n

\t1940. – Umro je ameri\u010dki pisac Frensis Skot Ki Ficd\u017eerald, predstavnik „izgubljene generacije“ i „doba d\u017eeza“ posle Prvog svetskog rata. Slikao je mladu i dokonu „nov\u010danu aristokratiju“. Dela: romani „Veliki Getsbi“, „Blaga je no\u0107“, zbirka pesama, eseja i bele\u017eaka „Prskanje“, zbirka pri\u010da „Pri\u010de iz doba d\u017eeza“.<\/p>\n

\t1941. – Osnovana je Prva proleterska brigada NOV i POJ. Brigada je zvani\u010dno oformljena 21. decembra da bi se na taj na\u010din obele\u017eio Staljinov ro\u0111endan, nakon 1948. i sukoba sa Staljinom zvani\u010dno je kao datum osnivanja uziman 22.12. kao dan prve borbe – otuda i dan JNA. Bila je sastavljena od boraca iz Srbije (manjim delom i Crne Gore). Prvi komandant bio je Ko\u010da Popovi\u0107, a politi\u010dki komesar Filip Kljaji\u0107.<\/p>\n

\t1945. – Umro je ameri\u010dki general D\u017eord\u017e Smit Paton, od posledica saobra\u0107ajne nesre\u0107e u Nema\u010dkoj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao energi\u010dan i ve\u0161t komandant oklopnih jedinica. Napisao je memoare „Rat kako sam ga ja video“.<\/p>\n

\t1953. – Biv\u0161i iranski predsednik vlade Muhamed Mosadik, zba\u010den vojnim udarom u avgustu 1953. osu\u0111en je na tri godine zatvora zbog navodnog poku\u0161aja pobune protiv \u0161aha Reze Pahlavija. Od 1944. vodio je borbu protiv stranih petrolejskih kompanija, ali je avgusta 1953. oboren sa mesta predsednika vlade.<\/p>\n

\t1958. – General \u0160arl de Gol izabran je za prvog predsednika Pete republike, dobiv\u0161i novim ustavom ovla\u0161\u0107enja kakva do tada nije imao ni jedan predsednik Francuske.<\/p>\n

\t1967. – Luis Va\u0161kanski, prvi \u010dovek kojem je presa\u0111eno tu\u0111e srce, umro je u ju\u017enoafri\u010dkom gradu Kejptaun 18 dana posle operacije.<\/p>\n

\t1988. – Avion ameri\u010dke kompanije „Pan Am“ na liniji London-Njujork eksplodirao je iznad \u0161kotskog mesta Lokerbi i u nesre\u0107i je poginulo svih 259 ljudi u „Boingu 747“ i 11 na zemlji. Libija je kasnije optu\u017eena da je odgovorna za taj teroristi\u010dki akt.<\/p>\n

\t1989. – Predsednik Rumunije Nikolae \u010cau\u0161esku proglasio je vanredno stanje u \u017eupaniji Timi\u0161, u \u010dijem su glavnom gradu Temi\u0161varu dva dana pre toga izbile masovne demonstracije protiv njegovog re\u017eima. Nemiri su se ubrzo preneli u Bukure\u0161t i celu zemlju, pa je posle vi\u0161ednevnih demonstracija i sukoba, po\u0161to je vojska stala na stranu pobunjenika, svrgnut njegov re\u017eim. Nakon ubrzanog su\u0111enja on je sa suprugom Elenom streljan u dvori\u0161tu kasarne u Trgovi\u0161tu.<\/p>\n

\t1993. – Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je Ministarstvo bezbednosti, naslednika mo\u0107ne tajne policije KGB, rekav\u0161i da je to u\u010dinio jer je ono propustilo da ga blagovremeno upozori na opasan razvoj doga\u0111aja i zato \u0161to te snage, koje su decenijama zastra\u0161ivale ruske gra\u0111ane, nije mogu\u0107e reformisati.<\/p>\n

\t1995. – U gradu Badra\u0161in, 28 kilometara ju\u017eno od Kaira, poginulo je 75 ljudi kada je putni\u010dki voz udario u drugi voz u gustoj magli.<\/p>\n

\t1997. – U drugom krugu predsedni\u010dkih izbora u Srbiji protivkandidata lidera radikala Vojislava \u0160e\u0161elja pobedio je Milan Milutinovi\u0107, kandidat Socijalisti\u010dke partije Srbije, JUL-a i Nove demokratije.<\/p>\n

\t2001. – Ameri\u010dki avioni usmrtili su 65 ljudi prilikom bombardovanja konvoja vozila u kojem su avganistanske plemenske vo\u0111e putovale u Kabul da bi prisustvovale progla\u0161enju nove vlade.<\/p>\n

\t2004. – Skup\u0161tina Srbije zakonom je u svim pravima izjedna\u010dila pripadnike Ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu s pripadnicima Partizanskog pokreta. Ustanovljena je i „Ravnogorska spomenica 1941“, poput „Partizanske spomenice 1941“.<\/p>\n

\t2004. – U napadu bomba\u0161a samoubice na ameri\u010dku bazu u ira\u010dkom gradu Mosulu poginule su 24 osobe, od kojih 20 ameri\u010dkih vojnika, a ranjeno je 66 lica, od kojih 42 ameri\u010dka vojnika i 10 ameri\u010dkih civila.<\/p>\n

\t2006. – Otkriveni su zemni ostaci Despota Stefana Lazarevi\u0107a u jugozapadnom uglu naosa crkve Manastira Manasija. Autenti\u010dnost je potvr\u0111ena DNK analizom. Stefan Lazarevi\u0107 (1378 – 1427) jedna je od najbitnijih li\u010dnosti srednjovekovne Srbije i posebno srpske kulture. Sin Kneza Lazara, kosovskog mu\u010denika, vladar i ratnik, autor je i nekoliko va\u017enih literarnih dela,me\u0111u kojima je nesumnjivo najbitnije „Slovo Ljubve“ – delo velike literarne vrednosti. Despot Stefan zapam\u0107en je i kao izuzetno hrabar ratnik, kako su to posvedo\u010dili i njegovi ratni suparnici, poput Tamerlana nakon Bitke kod Angore.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 21, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1881. godine u Beogradu je osnovano Srpsko novinarsko dru\u0161tvo. Kao strukovno udru\u017eenje, Srpsko novinarsko dru\u0161tvo je jedno od najstarijih u svetu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-14021","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14021","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14021"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14021\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14021"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14021"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14021"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}