{"id":13965,"date":"2010-12-18T00:00:00","date_gmt":"2010-12-17T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/18\/vremeplov-preminuo-johan-herder\/"},"modified":"2010-12-18T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-17T23:00:00","slug":"vremeplov-preminuo-johan-herder","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=13965","title":{"rendered":"Vremeplov: Preminuo Johan Herder"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1803. godine umro je nema\u010dki pisac, istori\u010dar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je delom „Ideje o filozofiji istorije \u010dove\u010danstva“ znatno uticao na mladog Johana Volfganga Getea, knji\u017eevni pokret „\u0160turm und drang“ i \u010ditav nema\u010dki romantizam.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kao filozof poku\u0161ao je da izmiri materijalizam Baruha Spinoze sa idealizmom Vilhelma Lajbnica i bio je protivnik formalizma Imanuela Kanta. Jedno od njegovih glavnih dela je zbirka narodnih pesama „Glasovi naroda u pesmama“ u kojoj su i \u010detiri srpske pesme, uklju\u010duju\u0107i „Hasanaginicu“ u Geteovom prevodu. Bitno je doprineo popularisanju Srba (i Slovena uop\u0161te) u intelektualnim krugovima na Zapadu.<\/p>\n

\tDanas je subota, 18. decembar, 352. dan 2010. Do kraja godine ima 13 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1398. – Mongolsko-turanski vojskovo\u0111a Tamerlan (Timur Lenk) zauzeo je indijski grad Delhi.<\/p>\n

\t1626. – Ro\u0111ena je \u0161vedska kraljica Kristina Augusta, koja je 1644. okon\u010dala rat s Danskom i 1648. Tridesetogodi\u0161nji rat, u\u010diniv\u0161i \u0160vedsku velikom silom, a Baltik „\u0161vedskim morem“. Kraljica je postala 1632, u osmoj godini \u017eivota, a krunisana je 12 godina kasnije. Na dvoru je okupljala u\u010dene ljude i bila je mecena nekolicini nau\u010dnika i umetnika, me\u0111u kojima se nalazio i Rene Dekart. Prinu\u0111ena je da abdicira 1654. zbog tajnog prelaska u rimokatolicizam. Ostatak \u017eivota provela je putuju\u0107i po Evropi, da bi se na kraju nastanila u Rimu, gde je i umrla.<\/p>\n

\t1709. – Ro\u0111ena je ruska carica Jelisaveta Petrovna Romanov, \u0107erka Petra Velikog. Njena vladavina, od 1741. do 1762. nije obele\u017eena teritorijalnim \u0161irenjem Rusije kakvo je bilo karakteristi\u010dne za njenog oca, kao i za Katarinu Veliku, koja je na presto do\u0161la svega nekoliko meseci nakon Jelisavetine smrti.<\/p>\n

\t1737. – Umro je italijanski majstor Antonio Stradivari, najpoznatiji svetski graditelj violina i drugih guda\u010dkih instrumenata, koji je napravio oko 1.100 violina, viola i gitara. S njegovim potpisom sa\u010duvano je oko 500 violina, 12 viola i 50 violon\u010dela. Stru\u010dnjaci nisu pronikli u tajnu savr\u0161enstva rezonance njegovih violina. Zna se da je drvo kupovao u Dalmaciji, uglavnom jelovo i vrbovo, ali se ne zna hemijski sastav laka – od svetlo crvene do tamno crvene – kojim je premazivao instrumente.<\/p>\n

\t1856. – Ro\u0111en je engleski fizi\u010dar D\u017eozef D\u017eon Tomson, predsednik Kraljevskog dru\u0161tva u Londonu, profesor Univerziteta u Kembrid\u017eu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je 1897. elektron, tako\u0111e atomisti\u010dku strukturu elektriciteta i dao nau\u010dni osnov provo\u0111enja elektriciteta kroz gasove.<\/p>\n

\t1863. – Ro\u0111en je austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand, \u010dije je ubistvo u Sarajevu 1914. Austro-Ugarska iskoristila kao izgovor za napad na Srbiju, zapo\u010dev\u0161i tako Prvi svetski rat. Bio je vrhovni inspektor austrougarske kopnene vojske i mornarice i nosilac ideje \u0161irenja Austro-Ugarske zaposedanjem Srbije. Bio je izraziti pristalica katoli\u010dkog ekskluzivizma i stroge isklju\u010divosti prema pravoslavlju. Posle velikih demonstrativnih vojnih manevara u Bosni, provokativno je izabrao srpski nacionalni praznik Vidovdan za posetu Sarajevu, \u0161to je platio glavom.<\/p>\n

\t1865. – Predstavnici pobedni\u010dkih dr\u017eava Severa i pora\u017eene Konfederacije ju\u017enih dr\u017eava potvrdili su 13. amandman Ustava SAD kojim je ropstvo formalno ukinuto, u stvarnosti rasna podvojenost potrajala je jo\u0161 dugo.<\/p>\n

\t1879. – Ro\u0111en je \u0161vajcarski slikar Paul Kle, koji je s Valerijem Kandinskim i Francom Markom za\u010deo apstraktno slikarstvo i osnovao grupu „Plavi jaha\u010d“. Njegova dela \u010dudesne ma\u0161te i bogate inventivnosti odlikuju ose\u0107ajnost i poeti\u010dnost i otvorila su nove puteve savremenog slikarstva. Napisao je knjigu „Pedago\u0161ka bele\u017enica“ i dnevnik „Otisci polusna“.<\/p>\n

\t1903. – Ameri\u010dko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala stavljena je pod kontrolu SAD.<\/p>\n

\t1911. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski re\u017eiser \u017dil Dasen. Stvarao je filmove kriminalisti\u010dkog \u017eanra s dozom politi\u010dke anga\u017eovanosti. Po\u010detkom pedesetih godina 20. veka, u vreme makartisti\u010dke antikomunisti\u010dke kampanje, optu\u017een je za antiameri\u010dku delatnost i onemogu\u0107en da radi u SAD, posle \u010dega se doselio u Evropu i snimao je u Francuskoj i Gr\u010dkoj. Filmovi: „Naci agent“, „Brutalna snaga“, „Goli grad“, „Rififi“, „Onaj koji mora da umre“, „Zakon“, „Nikad nedeljom“, „Fedra“, „Topkapi“.<\/p>\n

\t1913. – Ro\u0111en je nema\u010dki dr\u017eavnik Vili Brant, pravo ime bilo mu je Herbert Ernst Karl Fram, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971. Bio je kancelar Zapadne Nema\u010dke od 1969. do 1974. kad je podneo ostavku jer je otkriveno da je jedan od njegovih bliskih saradnika isto\u010dnonema\u010dki \u0161pijun. Posle dolaska nacista na vlast 1933. emigrirao je, i u Drugom svetskom ratu borio se u pokretu otpora u Norve\u0161koj. Vrativ\u0161i se u zemlju posle rata ubrzo je izbio u prvi plan u Socijaldemokratskoj partiji, a 1957. izabran je za gradona\u010delnika Zapadnog Berlina, ostav\u0161i na tom polo\u017eaju do 1966. U koalicionoj vladi demohri\u0161\u0107anina Kurta Kizingera bio je vicekancelar i \u0161ef diplomatije. Posle izbora 1969. kao \u0161ef Socijaldemokratske stranke formirao je koalicionu vladu s liberalima. Vodio je politiku popu\u0161tanja, posebno prema isto\u010dnoevropskim zemljama – \u010diji je simboli\u010dni vrhunac bilo poklonjenje u prestonici Poljske Var\u0161avi 1970. \u017ertvama nacizma – i veoma je doprineo stabilizaciji u Evropi. Posle 1974. kad se povukao s polo\u017eaja, predvodio je Socijalisti\u010dku internacionalu.<\/p>\n

\t1916. – Francuzi su kod Verdena, sna\u017eno utvr\u0111ene ta\u010dke na Zapadnom frontu, posle desetomese\u010dne bitke, u Prvom svetskom ratu, potukli Nemce, koji su prethodno poku\u0161ali proboj masovnom ofanzivom, uz do tada nevi\u0111enu artiljerijsku pripremu. U najmasovnijoj i najkrvavijoj bici rata, poginulo je 543.000 Francuza i 434.000 Nemaca.<\/p>\n

\t1935. – Edvard Bene\u0161 izabran je za predsednika \u010cehoslova\u010dke, \u010detiri dana posle ostavke prvog \u0161efa te dr\u017eave Toma\u0161a Masarika.<\/p>\n

\t1940. – Tajnim planom pod \u0161ifrom „Operacija Barbarosa“, vo\u0111a Nema\u010dke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu General\u0161tabu nema\u010dke armije da pripremi invaziju na Rusiju.<\/p>\n

\t1948. – Holandija je obnovila ofanzivu u biv\u0161oj koloniji Indoneziji (Holandska Isto\u010dna Indija), koja je proglasila nezavisnost 1945. i zarobila vladu Ahmeda Sukarna, prekr\u0161iv\u0161i sporazum kojim je 1946. priznala njegovu vladu. Sukarno i jo\u0161 desetak vo\u0111a su oterani u progonstvo, ali je pod pritiskom pokreta otpora i svetskog javnog mnjenja Holandija sporazumom u Hagu 1949. bezuslovno priznala suverenitet Indonezije – bez Zapadnog Irijana.<\/p>\n

\t1956. – Japan je primljen u Ujedinjene nacije. Mirovni ugovor s Japanom u septembru 1951. u San Francisku potpisalo je 48 zemalja, ali ne i Sovjetski Savez, s kojim je Japan okon\u010dao ratno stanje tek 19. oktobra 1956. \u0161to mu je otvorilo vrata svetske organizacije.<\/p>\n

\t1961. – Indijska armija u\u0161la je u Gou, portugalsku kolonijalnu enklavu na zapadnoj obali Indije. Goa je bila portugalska od samog po\u010detka 16 veka.<\/p>\n

\t1970. – U Italiji je posle vi\u0161egodi\u0161njih su\u010deljavanja stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju rimokatoli\u010dke crkve.<\/p>\n

\t1972. – Amerikanci su u Vijetnamskom ratu otpo\u010deli masovno bombardovanje glavnog grada Vijetnama Hanoja i tokom 12 narednih dana i no\u0107i, nazvanih „bo\u017ei\u0107nim bombardovanjem“, bombe iz d\u017einovskih aviona „B 52“ usmrtile su vi\u0161e od 1.600 vijetnamskih civila. Tako\u0111e je poginulo ili je zarobljeno 70 ameri\u010dkih pilota.<\/p>\n

\t1980. – Umro je sovjetski dr\u017eavnik Aleksej Nikolajevi\u010d Kosigin, predsednik vlade Sovjetskog Saveza. U Crvenu armiju stupio je 1918. kao dobrovoljac, u 15. godini, a u vreme naj\u017ee\u0161\u0107ih staljinisti\u010dkih \u010distki izme\u0111u 1935. i 1938. napredovao je od predradnika do direktora tekstilne fabrike i gradona\u010delnika Lenjingrada, posle \u010dega je nastavio da se uspinje ka vrhu vlasti. Od 1940. do 1953. bio je potpredsedenik Saveta narodnih komesara, odnosno Ministarskog saveta, a 1960. prvi potpredsednik Ministarskog saveta Sovjetskog Saveza. Od 1964. – posle pada s vlasti Nikite Hru\u0161\u010dova – do pred smrt obavljao je du\u017enost predsednika Ministarskog saveta (vlade).<\/p>\n

\t1991. – Vo\u0111a Inkata partije Mangosutu Butelezi, rival lidera Afri\u010dkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele, saop\u0161tio je da se povla\u010di iz pregovora o okon\u010danju aparthejda u Ju\u017enoj Africi.<\/p>\n

\t1995. – U Bonu je odr\u017eana konferencija predstavnika 31 zemlje i vi\u0161e me\u0111unarodnih organizacija o razoru\u017eanju i uspostavljanju me\u0111usobnog poverenja zara\u0107enih strana u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n

\t1995. – U nesre\u0107i zairskog putni\u010dkog aviona, koji se sru\u0161io na severu Angole, poginuo je 141 putnik i \u010dlan posade.<\/p>\n

\t1999. – Predsednica \u0160ri Lanke \u010candrika Kumaratunga povre\u0111ena je u eksploziji jedne od dveju bombi u kojima je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optu\u017eile su tamilske separatiste za te teroristi\u010dke akte.<\/p>\n

\t2001. – Umro je francuski peva\u010d \u017dilber Beko, \u0161ansonjer koji je tokom pola veka komponovao vi\u0161e od 400 pesama, uklju\u010duju\u0107i \u010duvenu „Natali“. Njegov hit „A sada“ do\u017eiveo je veliki uspeh u engleskoj verziji u interpretaciji Frenka Sinatre i Barbre Strejsend.<\/p>\n

\t2005. – Na predsedni\u010dkim izborima u Boliviji pobedio je Evo Morales i, kao pripadnik indijanskog naroda Ajmara, postao je prvi starosedela\u010dki predsednik u modernoj izbornoj istoriji Latinske Amerike.<\/p>\n

\t2006. – Umro je D\u017eo Barbera, koautor sa Bilom Hanom crtanih filmova kao \u0161to su Tom i D\u017eeri, porodica Kremenko, \u0160trumfovi i Skubi Du. Barbera je prvi uspeh do\u017eiveo sa crtanim filmovima o Tomu i D\u017eeriju. Dvojica stvaralaca zapo\u010dela su saradnju 30-ih, uspeh i popularnost stekli su 60-ih.<\/p>\n

\t2008. – Umro je Mark Felt, agent ameri\u010dkog FBI, „duboko grlo“ \u010duvene afere Votergejt. Felt, biv\u0161i zamenik direktora ameri\u010dkog Federalnog istra\u017enog biroa, odavao je novinarima „Va\u0161ington posta“ Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu informacije i pru\u017eao smernice o detaljima operacije prislu\u0161kivanja vo\u0111ene iz kabineta tada\u0161njeg predsednika SAD republikanca Ri\u010darda Niksona. Istraga je ustanovila da je predsednik Nikson znao za prislu\u0161kivanje Demokrata, pa se \u010ditava afera okon\u010dala njegovom ostavkom.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 18, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1803. godine umro je nema\u010dki pisac, istori\u010dar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je delom „Ideje o filozofiji istorije \u010dove\u010danstva“ znatno uticao na mladog Johana Volfganga Getea, knji\u017eevni pokret „\u0160turm und drang“ i \u010ditav nema\u010dki romantizam.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-13965","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13965","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13965"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13965\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13965"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13965"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13965"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}